ереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто годи |
ве палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и |
нета, има још средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале план |
буд</hi><ref target="#SRP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда |
, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужниј |
, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана ја |
иког</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S |
де га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесн |
има, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових |
јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се |
па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астр |
ом оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга ра |
им изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, |
маре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пла |
Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равн |
да пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Кар |
де <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио р |
астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова |
могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>за |
лико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у ко |
шем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и |
</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако зв |
Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном |
гледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље што је бил |
рају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је |
лена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target="#SRP190 |
рно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде по |
ог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а |
*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше н |
му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.. |
па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилато |
то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јо |
ије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих ова |
о: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици им |
розори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!. |
4 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца. |
10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога |
ања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде |
копа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко ше |
!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. |
ан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота |
стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десето |
} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: јед |
, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Д |
нијему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је |
Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или |
id="SRP19020_N31">Наравно мравјих јаја, а не кокошињих.</note> <note xml:id="SRP19020_N32">Минх |
е овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто н |
, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато |
могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко |
осфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће |
метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред с |
, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен |
: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! о |
ше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се нека |
исеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљ |
/> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплер |
изанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</ |
рни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним к |
дно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, |
ће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претв |
мова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена |
м је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандата |
а небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризо |
ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, в |
биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крун |
и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој гранд |
а може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута! |
/> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине њег |
та даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет тр |
це се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у само |
да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више прибли |
тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постај |
ски обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и |
ате највише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани |
стали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је си |
сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и |
и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у мој |
знато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у |
палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку в |
вна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу |
зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звезд |
да, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отвор |
лац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блис |
е као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната |
ј ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, |
ога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у н |
године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око |
а, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то изврши |
одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота в |
брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота м |
проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> |
е, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто |
кој пучини растурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n=" |
у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{ |
рада саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из |
ашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интели |
, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанс |
о на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста ни |
коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, г |
је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светл |
дина!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Колико ли |
ј!...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрени |
ите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео наро |
в дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога о |
ижу висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 2 |
ни „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један к |
о ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти с |
е изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева ст |
127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!.. |
о ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одгово |
г црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP19020_ |
црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фа |
ја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раз |
чки извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком фили |
9" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених |
љим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз в |
у од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељен |
саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови |
оја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја |
бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико |
у умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме |
је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{ |
се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим |
без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вид |
имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А |
емо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаес |
паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, ли |
изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде дава |
их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И би |
љног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство М |
:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали |
ца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилац |
о, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и уд |
ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко узда |
дновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз зем |
снови облик нашега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, са |
ихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па |
ли оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани плам |
светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помис |
о на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И |
је она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у ово |
унчаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царс |
#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, |
милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим |
а, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и |
васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико |
црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана по |
дан је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, о |
лике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте |
им раменима највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега |
pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете |
о волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете ви |
а, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет |
ине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као |
алате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни |
се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његово |
а Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у |
осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога поли |
и другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — св |
, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се |
гора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога царског града, хтео м |
описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <mi |
оме и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>М |
би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„П |
кле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин |
ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој |
алејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада |
шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли |
љиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од |
к да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се за |
ромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по ње |
путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обић |
ње; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња |
је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он |
е, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у |
оји су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и |
ок су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} |
} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је |
ане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва примет |
свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним |
своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави |
је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање |
ма које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml:id="SRP190 |
а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше л |
се на источној половини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видим |
..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47 |
ва сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један |
ском свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне |
ама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се стар |
м се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — |
зима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која |
ао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, |
у образоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане с |
една звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сј |
онекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пет |
треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xml:id="SRP1 |
тао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе |
нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би с |
ном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрост |
видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра |
уметности били становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога |
ара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном обра |
ца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалност |
у, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, |
о је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је |
крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и же |
м изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то |
налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка |
ламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни св |
мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, пр |
може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује о |
њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени с |
в...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с држ |
и свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ по |
ој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им |
и</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом са |
шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простор |
ећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„ |
едан божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна ши |
с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом |
има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, |
b n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном по |
знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико |
архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-де |
ми феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи ка |
ош се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећи |
их умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и |
овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазв |
може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без ме |
е милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан |
{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их |
е, појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открил |
шљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не вер |
омима добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем |
весна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина |
их вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави |
ного питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки |
зили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из |
ање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилик |
ли по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за к |
номским посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне з |
жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемогл |
не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чин |
каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина. |
еним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста пауков |
х, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има |
врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и вел |
рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавн |
аселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова. |
ка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{ |
о је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и би |
ква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" / |
ти оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим румени |
што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја |
и хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизм |
узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с |
ј, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понес |
да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непро |
S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору с |
од с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је постало дво |
је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од цр |
иријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</n |
ко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно |
тац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија |
а заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје т |
џија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Д |
воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с на |
ролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и к |
амет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога |
је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућ |
сјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у се |
од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чу |
даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Кур |
f target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове |
траховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, т |
је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива с |
вота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target |
раш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то |
Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — и |
пе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа |
м мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту там |
<p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива |
илно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници |
екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, н |
ао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце |
времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; до |
одене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и о |
остоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни о |
још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о пато |
о се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било |
мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да |
а неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да м |
рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби |
и зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, |
дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави м |
ем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван с |
епробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо ње |
ику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовањ |
а.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове |
стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано |
то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, ка |
е није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање твр |
вим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских |
зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— |
н лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео |
створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна д |
која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика |
ину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је простора требало у самој с |
чан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да |
це и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цел |
њихову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти |
дова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} |
<pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтел |
="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним д |
ну.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отво |
дземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бо |
шћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпун |
ме и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја |
еви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али |
тиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда исток |
Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се је |
хлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматр |
по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај |
еда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њ |
и; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{ |
ћаних звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још ви |
овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо |
, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане пр |
-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} |
а.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их |
вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско ог |
приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} |
у долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корење |
стало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећ |
ску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води< |
{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па са |
човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиу |
Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су т |
ећ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> |
ам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се |
оломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава |
м чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред |
ичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонет |
е Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, |
огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њ |
Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук досел |
а они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} |
не врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, т |
ечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi> |
оме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе бож |
стања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе |
брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашњ |
S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав |
нкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну приз |
ера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој |
ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb |
"171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p> |
о су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осме |
јим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ирони |
едарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне |
овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име |
ина.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <note xml:id="SRP19020_N41"> |
кони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четири његов |
на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту не |
лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гавра |
дашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља |
јлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Зми |
од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ |
="#SRP19020_N11" /> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држ |
Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се неп |
у чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско пла |
.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</ |
леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: |
иљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или ј |
говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мр |
светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачн |
апредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту |
{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геру |
блику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од зми |
људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у д |
страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из д |
ви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјаје |
одина, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној пл |
плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лави |
чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чин |
зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода неб |
ао да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је п |
то окићена миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица из |
разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остал |
организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она у |
било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај з |
ног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолим |
овек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, чов |
сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простор |
124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматериј |
, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по |
обдарена разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да |
љу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради ш |
S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији дел |
извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку |
ре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него н |
је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година |
ра преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних |
међу корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, |
шли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најгл |
а Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара |
де су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многоб |
нета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi |
ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изоб |
не од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, д |
десној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола би |
ља или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети |
е....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена ко |
а брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час |
ванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ обј |
ревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани с |
какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Ам |
д некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни |
о је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Дене |
овалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, |
говим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидим |
ниле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри |
здана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице |
око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и |
т даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он б |
тнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје... |
овога чудноватог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су нек |
личанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, |
нство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се |
у све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунча |
ном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове |
алази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два су |
една посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S |
су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрен |
е звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеу |
у моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете |
обито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну г |
е бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачн |
сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш. |
ичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих |
сним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној ср |
се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од |
а и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајане кариј |
ва два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone |
кре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не |
о длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудн |
ма пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински |
ебо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, к |
у башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра ма |
а <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Ли |
вездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну |
кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и т |
о његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два свој |
дама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три вели |
справно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различн |
геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен пл |
ти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, |
с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, |
великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке п |
рло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и |
са, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је |
А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута |
да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне не |
љиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по о |
пи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се ди |
е васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно |
толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додвори |
већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и с |
има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — п |
авитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости |
и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, |
о, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, с |
грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове пла |
на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а |
у небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровид |
е дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, |
муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за |
су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлос |
/> према њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је |
рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на |
ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од |
ам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву! |
ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и сво |
жбу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, |
па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за |
високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике је |
о ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је м |
војом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепе |
де прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="X |
што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао |
видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материја |
а страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвен |
нце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим |
рилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap u |
а година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није |
руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога пр |
лик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тоб |
век пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело |
породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо |
с и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спав |
је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне |
а дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге н |
је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, |
деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшил |
ито, као немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корња |
верне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или |
зати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога прим |
ило небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по ко |
ст материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је беск |
ени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Исти |
према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матер |
тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елеме |
арати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, оба |
чити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо ба |
има пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли б |
о, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја и |
а црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Хиљадуго |
по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је и |
аизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину све |
кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо зв |
она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <mile |
е мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја |
, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: |
и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја ми |
евичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно к |
Хигинуса,<ref target="#SRP19020_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вул |
ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то пл |
звездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а |
га места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је |
и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљ |
подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањ |
Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi |
ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са |
божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ни |
што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у ц |
омови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у |
то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу т |
ки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар т |
ена од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пре |
било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана |
одина, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој |
ем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их |
вих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше |
може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникац |
а — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесн |
својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет д |
има идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си |
само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на ов |
збројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама |
рити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се |
казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло раха |
а нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о б |
м срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— |
ноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још |
азмисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сун |
са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христ |
ло је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први |
ичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних л |
времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и ма |
тина степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто он |
и комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са с |
ља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико |
те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у те |
о целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у је |
S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То |
ој планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, о |
аримеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је з |
к се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена |
еличини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тре |
година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми ду |
утовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} |
гу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт уса |
а постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи |
ки, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гр |
е их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповедачи, писци дра |
оје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан |
ао да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала ј |
ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone u |
ражена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у жи |
у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? о |
о рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би |
овци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто по |
опар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — |
његова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне пал |
е она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком |
ве стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знат |
, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ј |
hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци |
ирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови пома |
Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" |
што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пр |
је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог ру |
ази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник |
се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се по |
далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао |
лавицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда п |
пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромно |
јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсаст |
Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а о |
ора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угаш |
га и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106 |
са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велик |
ј пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref |
е представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Н |
е мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помо |
е једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из д |
или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друг |
заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се прост |
к Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су з |
се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{ |
олитехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују т |
ику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владала |
ош није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непр |
не две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман |
леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њихов |
аврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину |
ве, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурну |
тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а |
нца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадур |
глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет |
заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, |
вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а |
млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} |
доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је т |
ајмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један |
ећ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде |
ри и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго |
ad> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>Посл |
иди и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог пе |
од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се јед |
а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде б |
, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао д |
"219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се је |
је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, |
тво на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни |
едан другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко ис |
најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморов |
езбројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светл |
на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годи |
према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планет |
ара.</note> <note xml:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према глав |
кура.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун н |
изонта...</p> <milestone unit="*" /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 ч |
мадураме.</p> <milestone unit="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у |
...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне м |
после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и |
лађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S |
спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат от |
ној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династиј |
јашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или бо |
ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је би |
изар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп |
здах!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, г |
јим?....</p> <milestone unit="*" /> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и |
нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пр |
дао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше |
коначности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ |
у, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после м |
/quote> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио! |
, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га в |
ана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у а |
упа од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадурамин |
а је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ |
ог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га в |
их јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оло |
?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у живо |
појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на сред |
рили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S |
е прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није л |
, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад |
им питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јо |
{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни избл |
мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче |
се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ тре |
.<ref target="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" у |
ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упит |
</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То м |
вао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута виде |
ловитога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> |
е Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иниција |
убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да п |
, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћ |
у пролазили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха ск |
ала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве гор |
нску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ |
е наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Ме |
ског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi>„Магловитога Мора“< |
вско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских |
гутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође |
реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивоју |
Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска |
ену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се |
то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Т |
веда и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} |
еуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, |
емља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту о |
Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предњ |
лачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили в |
е над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних |
првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртн |
ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па го |
нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим |
а имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда н |
сприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха пока |
} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је |
е и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег |
упати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> < |
а један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче |
поту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако б |
Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, ал |
а ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за |
оги чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела |
сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“ |
ако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак |
на на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће о |
је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љуб |
је, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има |
а.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у нек |
на посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} |
е вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не п |
жена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у живо |
на звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина са |
јарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амад |
оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна |
неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама М |
још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио ст |
еху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна ра |
раво што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем |
тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одад |
леда нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини |
е дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све |
а већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунц |
ругоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној м |
з искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу П |
ад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је |
ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој |
ине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи са |
а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоно |
м...{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове н |
велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; с |
на ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Пет |
ном Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз. |
јастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target="#SRP19020_N12" /></p> <pb n="24 |
едузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом |
зде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу |
d="SRP19020_N14">Звезда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и |
или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 66 |
Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кас |
небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полук |
о од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна |
трани његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На лев |
ва и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, уме |
рна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим |
а драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом |
ујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчани |
ели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просториј |
стронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о |
еколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi> |
прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа |
могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их |
око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег С |
те отресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жиц |
овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сј |
е са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као |
тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови ст |
.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свиј |
{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која |
, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она |
о је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа |
остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније вид |
вде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде ком |
ном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужн |
И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним |
ојим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, п |
страна имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, |
вота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свекол |
азговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-про |
пи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Гото |
, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; ј |
риродних тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим |
собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тел |
е по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и мн |
по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће |
ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаес |
би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим теш |
и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с |
о — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојц |
усти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља |
уховног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она |
змеђу ове четири университетске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> |
Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме |
а дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астроно |
ти како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог суто |
животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом перио |
око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметн |
гда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S |
ао оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена |
ватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> < |
Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> |
сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стањ |
жена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постој |
ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје |
м: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што |
помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више ниј |
доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твој |
ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у |
укњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и п |
ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо о |
не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај л |
че ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; |
срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S |
ам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не зна |
десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај |
у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, |
право и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то човек с н |
еко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма к |
ињало скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и деб |
гледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам в |
еби то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину. |
ве планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој |
ма служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоћ |
т, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је |
воју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као |
другом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушн |
разило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали |
материје, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не вид |
ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас в |
А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш |
у је било силество мраморних саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био |
а је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта |
ва минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала |
на Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта |
нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину! |
а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље тр |
ам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Зем |
лутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору из |
та одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васе |
метру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, |
ојима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгов |
ма гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у |
о у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета. |
ушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још неш |
рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ |
и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија с |
осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васеље |
у ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не по |
чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних не |
је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{ |
пут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, |
на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да пр |
иљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако н |
ија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделил |
дној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала |
понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша |
мотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо в |
ме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их он |
ојој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде бо |
дела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим ст |
га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Афри |
"107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако го |
се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n=" |
је животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још |
треперио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што |
ћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако т |
полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка харм |
внијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо има |
с Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене ду |
у клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, |
ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући |
/p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га |
прављам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људ |
вати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се |
јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне |
а?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу |
д импресијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, |
ти неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit |
да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима |
у је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: < |
има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref targ |
— ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размиш |
ју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија |
давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији б |
го као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједи |
за половину одстојања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ р |
много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе премину |
унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост |
корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњ |
ворова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несаврш |
рогутати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чед |
i>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом |
{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су |
ви један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је постави |
n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је |
окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да т |
друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi |
те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, к |
клања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, зн |
чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан о |
ле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ев |
екако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати јед |
се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано |
о ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се у |
о је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што |
нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми |
езграпним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су |
на јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S |
Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знам |
ј се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив... |
рт ће постати суверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S |
оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирк |
оје је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то |
сјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се |
е Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом неб |
Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и |
јом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном круг |
ерзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којо |
убова; џилитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише |
оме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је |
ланете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једн |
е личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густ |
ене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога пос |
се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових |
е везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, |
, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њем |
за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта |
их животињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и г |
е чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она в |
га бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево |
ка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. |
им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете |
енке у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми |
ати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој |
у мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> |
а просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни п |
авуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом н |
зимати они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а гл |
унца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада м |
објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд М |
пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ |
пласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто д |
сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако зва |
ац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је на |
а Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и д |
а, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима |
повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не р |
ховном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесне поро |
о осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Механизам г |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад на |
..“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија |
огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то |
е огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да с |
то му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројен |
сна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синул |
милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је |
пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелеп |
стема, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она |
н оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину с |
ом царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се |
а.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и њег |
породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље |
часте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу св |
што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још |
ри, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви ов |
ј извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по милиј |
ули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскоша |
д најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та |
и су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом обојили оне |
свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; по |
двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала |
их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, при |
и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту |
ремена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почи |
ла је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који |
е у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од |
еше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> <milestone unit="*" /> <p>А, сад, може с |
та морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудновати |
ебе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о |
половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога о |
крајева ове одиста интересантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у |
ације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух дода |
емини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91" /> 68, |
нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чиј |
чини 84-та планета у пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Зем |
а најлепша невеста у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиљ |
о сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладне струје |
а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по |
сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њо |
текара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу с |
; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелиген |
ина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапла |
ио је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађ |
стрву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала |
аконе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче |
и пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску с |
ршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target="#SRP19020_N28" /> има да прође к |
ти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и стр |
али, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, свој |
опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према |
путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" /> После још |
планете, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова прати |
рва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, |
то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бит |
шег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" |
најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере |
се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око свој |
а година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто |
је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим |
оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и |
ело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, |
у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N35">Њих има, ка |
Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N3">У овоме изла |
прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Раз |
средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астронома Њ |
мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, нег |
ане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу |
етила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се усудио |
ипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе |
до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, |
"*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени с |
<pb n="5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема свога по |
ивот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!. |
жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и страхови |
ово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред ов |
давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и северо |
020_N9" /></p> <pb n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блис |
си сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се проп |
газ.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је с |
ападни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влаши |
Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а |
зеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало шт |
знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо |
ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама бук |
олосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} О |
а уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не сто |
ло јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку н |
ори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на про |
но пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Хр |
S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изг |
рао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздиг |
ватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улаз |
и он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли |
рмонију, једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећен |
т примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско прашт |
балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: |
м могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p |
, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако |
иста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Ст |
а њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сличну промену |
ниту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш |
Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн |
је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служи |
сељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цеди |
/hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то |
десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она не |
6956, <hi>Хуигенус</hi> — на Месечевим Апенинима — 5560,<hi>Калипус</hi> на Кавказу — 6216, <h |
<p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, |
облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што |
ена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност!.....</p> </div> </body> <back> |
, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из атом |
сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или |
сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светло |
љом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни ме |
ојству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако ма |
кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, о |
дућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <milestone unit="*" /> <p>„П |
а — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве |
тра.</note> <note xml:id="SRP19020_N50">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде |
ржала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone u |
ата најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима.</note> <note xml:id="SRP19020_N15">Орион је |
Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бај |
дали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божје |
мље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама |
i>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и |
ној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а н |
xml:lang="FR">chef d'oeuvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да |
о ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на |
е, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хораци |
као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Арх |
те и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="20 |
у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљавана и |
hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>П |
:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим зла |
војом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесно |
ачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише мес |
з онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога |
и главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедар |
et="#SRP19020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се чо |
ога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам м |
и.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстар |
та су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би жел |
вио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што |
гла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам вр |
е стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више пон |
сетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би |
l:id="SRP19020_N43">Што значи: посланик Арухов.</note> <note xml:id="SRP19020_N44">Ехора, по св |
тицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обој |
ласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то д |
{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако |
у Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о ово |
Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Ам |
жавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо |
ају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ вел |
љеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадура |
Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19020_N47" /> јави |
примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је нек |
ине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим |
ивот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе |
есетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target="#SRP1 |
али: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим дру |
истема Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила |
атама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери за |
ајнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лап |
о леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и с |
настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе |
це Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020 |
о ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа |
ветли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим ж |
е и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамн |
а је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим |
ала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је б |
ти у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што |
ипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаил |
по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, |
планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога. |
ате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми |
{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је г |
а.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а м |
уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупности и општ |
управо били видна историја развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватал |
на и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</ |
х су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престо |
се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, |
х наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јуп |
зар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но |
SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id="SRP19020_N34">Патагонци |
е:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога це |
за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, |
а</hi>, <pb n="27" /><hi>Марс</hi>, <hi>Астероиди</hi><ref target="#SRP19020_N18" />, <hi>Јупит |
овим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема |
аучника, философа, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и прем |
којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; у |
у читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магаци |
замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планет |
инастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, ве |
<hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у разма |
а, њихових научника, философа, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима ж |
зних научника — философа, математичара, астронома, књижевника, живописаца, вајара, неимара, и т |
P19020_N2" /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узви |
растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и |
етских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опе |
звали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „К |
0_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note> <note xml:id="S |
једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP1 |
вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и |
а, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} |
они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет прол |
/p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашен |
ења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо н |
} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="graphic" /> |
о наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p> |
он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи |
сти!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове старије сестр |
..{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он |
лигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једн |
та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; |
ом механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, |
S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично ве |
их поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, а појавил |
о овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој |
4 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лу |
свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме |
им фасадама опасивале пространи трг оне астрономске куле.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мрачнос |
ођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а то зато, |
андиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове плане |
свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само косту |
ца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности били становници ове план |
ош нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој данас стоје становниц |
ство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, |
чки тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос окре |
места подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртај |
настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептун |
ове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите зв |
зин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искоч |
долију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и |
кренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужн |
раве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом |
ј добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, к |
обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела |
сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, о |
<pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени |
го, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ва |
последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; мете |
?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одгово |
еће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од вел |
ке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није |
кеана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме |
и:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земљ |
ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, кој |
Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ћ |
ар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} |
ме кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме н |
и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезд |
да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља |
сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb |
мљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну |
све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> ј |
била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: он |
а-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да |
е би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита. |
ећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије |
ам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога |
Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак |
та симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, |
у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кро |
које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S |
и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно с |
дан убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни свето |
} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није п |
а заустави у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у к |
роз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини |
ање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој в |
просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко б |
испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са св |
апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје ма |
и атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје |
ва у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечит |
кон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — у |
својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи |
стина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситн |
мпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као п |
јала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читаво |
p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ з |
<pb n="156" /> васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немер |
атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које с |
Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делић |
васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и |
љени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И |
глин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који и |
љенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — о |
во.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, |
ости прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до данас ни |
овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом ст |
страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но бого |
„части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему п |
на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note xml:id="SRP19020_N49">Кора наш |
њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет н |
а су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња |
и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и |
најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролив |
и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Су |
открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао |
ати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је допринео полету аст |
ор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио с |
аме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљ |
.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</ |
а преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара вис |
ине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога м |
у своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју |
ер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима сли |
м овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, изва |
ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу |
ога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да по |
има и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И ме |
И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <m |
сматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мут |
парат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у |
се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа |
Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и ст |
хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије |
осребрено џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарце |
ош нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простод |
бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, а |
к — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се пр |
о по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у с |
уша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства к |
; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друг |
шака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што и |
рзина електричних возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина и |
го ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разум |
в, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који ј |
кса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек |
во време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} После, нама људи |
није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од в |
бо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, кој |
ост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref ta |
је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека |
ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...< |
м распореду ових царских дворова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у |
човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који они |
оћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати |
о, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико п |
> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; |
једном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прс |
/p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово п |
одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> < |
!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера сед |
n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што |
мете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окрену |
p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap |
светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су ли |
одене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљен |
ко хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито шт |
ина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; |
се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и |
је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, |
акољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели |
у истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим |
наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве о |
ареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели в |
ештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из г |
пе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватро |
истова отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховит |
лицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског |
а, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага |
ном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да |
и у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Р |
едам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — |
ео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> |
ког библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, |
чију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добиј |
ио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју с |
ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине |
у.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је |
а, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесно |
пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да |
и у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итас |
у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} З |
мо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате |
мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на |
су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} О |
згледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестаре |
живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p |
то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртва |
у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских светила. |
хари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref |
мрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из |
ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја |
главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћ |
оспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми |
је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> < |
о, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогут |
воје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме |
ну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако |
ote> <note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника |
би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој |
Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, шт |
сец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а бо |
в говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP19020_N32" /> он пр |
же за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прожде |
о, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људс |
асуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима им |
и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има |
нентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а |
чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не п |
p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> </front> < |
у главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На само |
еништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а |
9020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и из сале |
њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој ни |
на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нис |
видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна |
а, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graph |
тановници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic" /><!-- |
Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање |
ђ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом |
ишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се |
ткуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маг |
то зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су |
љка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњ |
их железница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струј |
има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земљ |
језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале с |
е разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сир |
емљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} |
једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо |
ена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на ов |
ба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних бо |
..{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и |
о скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и |
исура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као |
оја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap |
у Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога б |
личини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“< |
туре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице.. |
Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небес |
без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становни |
г; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњ |
ладна, нека укочена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква |
јима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убиј |
а, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли! |
елескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само ви |
ижну, васељенску просторију, просторију без краја и почетка, просторију што има једно једито им |
пу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су н |
узавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која |
до било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, пла |
вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чуднов |
он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад њ |
лефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у којима се израђује пла |
же на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила |
светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем н |
уд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити |
на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали |
ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске зем |
</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо ј |
ви светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да пом |
ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колут |
образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планет |
не безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, пл |
безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су они обр |
S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи |
ве видне материје из које су образоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна |
тога примитивног ембриона образовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ћ |
вим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгл |
езбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви т |
} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из к |
шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне среб |
} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у |
што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет св |
о угљен црна небесна планисфера, посута безбројним звездама које само светлуцају а не трепере; |
је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и мру... |
е, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је |
гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на ј |
ици ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просторији небесној; |
она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безб |
ој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на јед |
а и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека х |
о цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и водоз |
ности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови |
те и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156" /> васељенско труње.....{S} Атоми |
екова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target="#SRP19020_N1" /></p> |
, свију сунчаних система што испуњавају безграничне просторије васељенине....{S} Све се ствара |
и није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној сфери, у којој ј |
шем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсо |
еше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрач |
нина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна |
P19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; |
управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенс |
се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне н |
оји са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та |
, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па |
сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div> |
им.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звез |
.</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је |
а, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то оним и |
дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је дру |
к</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шт |
омка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као к |
оји су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа |
....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да |
ила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено |
а су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држал |
се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па |
витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, у |
венкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се |
> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се пре |
емуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} Окоси |
— и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво |
ица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака ј |
ерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на |
ни, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у |
ђ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има |
толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором |
ихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, |
и зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни сп |
итског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених ф |
.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га је |
ог простора небесног, опазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало |
испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старц |
имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека вр |
г, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне т |
ова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали |
ихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} |
ла најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није |
бу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се в |
ер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост н |
ет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на |
свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с де |
арске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у |
КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД, 1902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН- |
екингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких |
ј, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Кал |
велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живопис |
ка нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајар |
него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик по |
е у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанст |
би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за |
на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крва |
о бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио |
дном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно ј |
нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара |
...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна |
ају једну дуалистичну целину свеколике, бесконачне вечите васељене — свет материјални и свет ду |
S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, до |
бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно |
оначно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађањ |
оначност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и ве |
ти бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно вели |
моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд |
ер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако ис |
бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један |
{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; |
а томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је не |
небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и |
суло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледа |
ти....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а п |
које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет држи |
крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Видео си само |
ежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- c |
е васељенина безграничност, слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсо |
овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просторији небесној; — до које висине беше |
ти ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, оп |
да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <p |
векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <milestone |
да година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је један |
ост је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И ка |
чност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље наш |
бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконач |
Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бескон |
ветова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно |
материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бескон |
вршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност на |
p> <milestone unit="*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине; |
једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> |
ен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. за |
ост простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а б |
ђе,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео про |
#SRP19020_N1" /></p> <pb n="5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељенино |
иш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она зв |
ног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> <milestone unit="*" /> |
r" n="SRP19020_1"> <head>I</head> <head>БЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне |
ет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачност и вечитост мат |
....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има |
мље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи |
„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безброј |
/> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка, оно |
о су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиу |
ним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <milestone unit="*" |
настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па |
си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путу |
Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто |
у да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у ј |
нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у којима је смештено миријада ми |
С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како |
о је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћут |
на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето |
лики остали светови, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог |
нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелиг |
ветлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне |
ецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> <note xml:id="SRP19020_ |
вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју пор |
та; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} |
на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, још од синоћ |
осле толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?. |
Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су, дел |
ом океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, читави светови, сунаца и сунчан |
ма облицима материје што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом |
као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера трепе |
заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате |
права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>У тим и та |
еђу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срц |
и им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како |
; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, |
е Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> < |
сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостиж |
грапне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прожд |
вања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{ |
ао што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава покол |
— све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и п |
овити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; бес |
о што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихо |
и...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако и |
облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ло |
ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини |
— борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима |
; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику измеђ |
одина.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небес |
у, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, |
нца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је би |
ки венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадо |
завист, злоба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота |
лате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у |
та и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особин |
идела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одско |
које висине познавања природних закона беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема |
јање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине аркти |
душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур! |
самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у т |
еки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких |
они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи жи |
идне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грд |
<p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од |
га просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десн |
од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на |
били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу |
вљали су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а |
видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј |
х дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног обл |
да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бог |
сточном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна с |
од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно |
лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некака |
ста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, ш |
књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао би |
целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар |
малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од св |
а.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које |
<p>На свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, |
да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ног |
жи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је |
дети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око с |
ilestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало |
ilestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце о |
готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога.{S} С |
елени противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клешт |
оман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама свију могућих облика и |
д сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико бо |
сало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као н |
S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у простра |
та чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с на |
оја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> |
цније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја с |
к имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 3 |
итава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио ус |
мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звезда |
t="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина |
очи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија |
ј просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничн |
<milestone unit="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично би |
одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је би |
{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах |
над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, |
станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји |
n="143" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигл |
тири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на друг |
а чудноватог члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џ |
ака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико |
на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} |
ила баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста т |
и, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености |
ером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало |
дила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда ок |
S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји заб |
а, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, |
еда онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је |
24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без к |
страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватро |
на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог |
ог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, |
патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до |
ени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старост |
те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они |
пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна ду |
нати његове неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежу |
није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечи |
исам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на ц |
ађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају |
се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар посл |
у просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му |
Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа п |
е некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а |
<pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном д |
а дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео ова |
оровој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмо |
леди реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотек |
и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне |
дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окре |
p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Им |
, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод |
а у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној м |
на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само кол |
и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се |
Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви |
аја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути |
, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли |
нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ло |
ца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, |
рага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, |
но стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породиц |
че он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има |
по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{ |
мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и це |
ана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кр |
з земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ м |
це произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и т |
година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладил |
а ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то |
се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, |
Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети тре |
стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: |
стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан |
Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звезда |
ла на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док сти |
ном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену пр |
ети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада с |
нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би |
лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробнос |
својом материјалном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, тр |
тала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог |
ше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене |
донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, м |
ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван З |
Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти с |
па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да т |
ушу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она |
а прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} |
лико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маг |
х, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчан |
ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља |
ртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казив |
а себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног п |
И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом у |
ни и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег |
ио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као ш |
ме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје о |
па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама |
тале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нес |
пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чу |
<p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S |
а ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека |
, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада |
тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико |
а не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би |
ељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> |
даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој области вашега |
то неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, |
то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{ |
к и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, |
жио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виде |
биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — |
а, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба |
а су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме о |
уге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n |
ило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би с |
стало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; |
вом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система в |
е радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о |
и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање |
.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке су |
ле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуд |
ад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ов |
ти?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, |
да њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сј |
доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слу |
духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепо |
да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји ка |
да ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„ |
ајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи теле |
удски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бе |
дашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, |
</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да с |
устоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе |
аших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, би |
ледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша |
65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна го |
апара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и в |
е тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било < |
о мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још сла |
ја и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Поч |
ад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их мил |
ам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„З |
рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусов |
ије те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{ |
е његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, |
е па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје те |
м, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако н |
обично осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и им |
или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени... |
ље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву но |
рама Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци. |
<p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Н |
у и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и |
сам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове |
пречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се |
па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што има |
унди 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и че |
о је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себ |
мљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које |
кова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је |
} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне |
ао што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} Н |
мо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пит |
се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да м |
њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после б |
путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би |
ли три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> |
по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с в |
и у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је та |
наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја н |
креће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам |
ево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијанс |
, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и грани |
ји прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна г |
ила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, |
ајслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари к |
>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мрам |
но.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S |
пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прел |
дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји |
не и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу |
та су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини |
ца.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црв |
ација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдариц |
у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би |
тањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бит |
би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а |
, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се |
по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у т |
осрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне |
везда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвеж |
се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна све |
ас њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој |
p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде |
ога краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} |
кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да с |
га Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би с |
а; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једн |
и проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и о |
n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха ба |
спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не с |
ала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: |
тине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, |
ом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмисли |
ресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напра |
unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њем |
авикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она |
код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи |
оворио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добр |
днога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пун |
какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у |
; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, |
акве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — о |
што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто |
школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и |
175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и посе |
ао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година |
не.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је там |
S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога бо |
ad>XII</head> <head>ДУХ ЈЕДНОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, |
толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму |
о милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graphic" /><!-- caption: |
задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, |
та ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави |
кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из њ |
.“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb n="210" |
аступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од |
на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и вид |
ко као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај г |
ем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе гл |
{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената |
4" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођ |
а — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„П |
ажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у |
више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S |
ко се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна серија старих протокола, у |
ису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новел |
ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и |
них Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Ла |
ош прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој прест |
године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она ве |
.{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало заст |
олико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мен |
тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је |
....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, нев |
>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема сл |
верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Он |
минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овд |
<p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова је |
/> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је дола |
та судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог с |
е и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се |
сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народим |
ва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово |
руге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу с |
ме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко н |
их у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и и |
а.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихо |
S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у ма |
а, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Дел |
а нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје |
отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на целом |
Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target= |
ref target="#SRP19020_N17" />....{S} Из бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Бли |
еђу Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лаб |
ом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније |
{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даљ |
метара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2 |
.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, |
леаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан |
>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>По |
њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било |
} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела њ |
е планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног двор |
, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, п |
Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла < |
: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то |
илика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија |
, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпо |
ско камено постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то тв |
<pb n="129" /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; |
ан је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу с |
д црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од |
од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од |
и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цве |
ан једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, |
удесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она |
живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала на |
анете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала живота с |
су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија |
осак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста ок |
та био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливено |
а у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило |
м крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; а |
оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим му |
м ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и р |
нечега надчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један чита |
видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и нај |
таништа.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не пато |
просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} А |
..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој ј |
<ref target="#SRP19020_N49" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и |
то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као |
n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а |
и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански |
сних <pb n="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад |
станка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних светила; а к |
ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бит |
је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових д |
а је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше нек |
зда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а |
се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из |
ћине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој вас |
ресантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене |
катницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, |
="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадурамину. |
{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљ |
ом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била ово |
а на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике ст |
тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она ј |
дредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се ни |
овност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би |
м га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није била ха |
{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочни |
ави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из кој |
, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна леп |
ead> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све |
исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица! |
дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} |
дети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љ |
но света.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине |
е желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји |
чја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, к |
говору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније |
оја, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеких с |
сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба |
е табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна |
толима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенка |
само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради |
г облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од |
{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више мога |
су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наш |
где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињс |
њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у |
дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" /> <div type |
вога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над |
неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету прола |
а, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихових ф |
едам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим јед |
четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од |
ше ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чис |
ели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и |
који су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по |
ањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његови |
више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зеле |
ај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а |
лавни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири |
тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна |
каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улази у овај св |
лева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, бил |
ше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада |
" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, |
сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пош |
ез прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низа |
а цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Д |
сте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кепле |
Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а |
нете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним |
, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек |
т полукружног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена којима се с улице |
ан кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уре |
чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и |
ора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су |
наче обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 с |
ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и |
ни науке астрономског знања и уметности били становници ове планете, а особито у доба, кад је о |
ојој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и н |
уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре на читавој |
озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, нег |
иуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target= |
е би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може |
Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и испове |
м руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S |
би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> |
свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на с |
оменила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с |
шћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Л |
човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних з |
грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само он |
мо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непромен |
ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зра |
арагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ вези |
степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па |
видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, |
они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене о |
авама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, ко |
прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — |
има пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телег |
лате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих |
?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то |
лика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно |
наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају на |
ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетет |
<pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небу |
, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљо |
алик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто |
{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месе |
т, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама.. |
нете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше |
ије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало п |
а, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; н |
љени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И |
ло покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај заж |
а.</note> <note xml:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главно |
некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећи |
ао и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, кла |
чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све |
без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко дол |
мета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплаш |
Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 16 |
А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ пов |
међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећ |
таво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џ |
то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало то |
ила су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} |
дао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светил |
два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n= |
о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он го |
умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је о |
и мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP19020_N32" /> |
арац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је ко |
а...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И ник |
и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи |
итомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристаг |
ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори |
смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се један јако ис |
онађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Е |
ша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше неч |
ила дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедр |
S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо |
црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде св |
час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне |
е занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150 |
е, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања с |
што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.< |
сту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Б |
уд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, |
велико проређена; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, |
брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да ч |
блаженству.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питом |
био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зу |
одина, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај |
ан сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хте |
тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги приј |
ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што |
овни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти |
х већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били |
>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, п |
арко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се и |
>Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој |
кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то |
од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у жив |
ега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан |
мљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, бил |
ве снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прел |
ш једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи по |
мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после зан |
је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени свет нек |
силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола |
.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави |
9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похва |
боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p |
валије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало |
stre</hi> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко |
па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од т |
ef target="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају |
а ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да чо |
узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични о |
ве умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове ве |
дани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, нал |
раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора |
д павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично |
огим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негд |
поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то д |
времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање б |
како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артериј |
бразовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске |
е то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест |
вију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и ра |
“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и |
Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усах |
а погледај питомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас |
, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опе |
иљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и б |
као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз |
ецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана с |
других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија |
за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била гру |
, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, |
е тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле |
ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту |
заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену |
ом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонт |
</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он ј |
на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилаг |
топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, |
и образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску |
лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавит |
а, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и |
у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубо |
гаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона и |
а прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелим |
ристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зр |
, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале |
довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиама |
Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам х |
ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађо |
} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су |
RP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еој |
ог кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се не |
!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ |
руг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком |
ани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, |
ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега |
амог кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман |
бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне. |
овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосал |
а ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видет |
шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апс |
зрађени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на |
ицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко |
птуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мај |
ј чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овом |
а имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што |
или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је д |
раме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан |
в двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена так |
угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањари |
RP19020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја |
неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да |
p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динам |
а споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осв |
ој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n=" |
и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Пери |
ете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите |
уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и ст |
дан давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша |
до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је |
нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изн |
су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у полож |
а је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трока |
је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако |
н јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено пост |
бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле |
шу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесно |
<pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближ |
пет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих универ |
указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта |
о је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кул |
ти једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало |
кофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстар |
и око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу о |
рај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо |
<p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га позн |
аној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јавља |
планетом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени филосо |
} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на јед |
е то погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што |
Мерихамо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемух |
т сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, |
еселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Су |
ци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и по б |
ава чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело |
а тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломач |
ки би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о беско |
су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини ат |
> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна в |
онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу ж |
S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавал |
ком резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене пор |
омената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у обли |
о?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње |
су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и |
озори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час, |
сеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна |
рока Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{ |
.{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него бож |
ица биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате пре |
ила без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први стан |
је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му м |
октор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога д |
Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих |
ени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала |
вота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" |
јати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога м |
јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, |
о перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 м |
е телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као зве |
, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20 |
шио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" / |
то милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref t |
рода:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чи |
ни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с |
о је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да |
шчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам |
одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати корин |
о ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они |
ну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њих |
гова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S |
арске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Г |
почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине |
, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све |
ете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад |
и од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засе |
/> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та |
људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и с |
о себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је на |
га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми |
смо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав |
...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је |
да.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што пред |
семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе н |
вот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} |
кога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња |
вом, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема. |
о минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито по |
, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она си |
ок сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас |
и желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не же |
лој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graphic" / |
актичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме посл |
ке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја с |
бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, о |
е богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље ов |
и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону б |
у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} |
иуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад паз |
го забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чар |
а сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити |
на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи поста |
ан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај м |
хових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурам |
а сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може. |
а има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу |
ом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група |
="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећ |
ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у сам |
васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар |
S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са |
да сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „С |
није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S |
и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зара |
бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота св |
.{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке н |
а, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три с |
два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да по |
кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О |
„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је |
, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје т |
његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="1 |
} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit="graphi |
несе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо |
епи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика |
на, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се з |
је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и вре |
отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се |
и у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{ |
оте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; |
S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукун |
ни.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То |
{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; |
е.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и са |
pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некак |
ће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме |
<p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, |
“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја гла |
знао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ов |
ој пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „час |
ажио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми |
звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима ниса |
.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј ж |
а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија и |
а небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба ов |
ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице |
их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализ |
о му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха |
II владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком подани |
зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{ |
ог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и вра |
а развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело прв |
а, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво |
То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој пл |
се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није он |
бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— |
посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном |
ави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме |
>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: |
интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" |
а има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, т |
> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај |
.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше |
но“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе |
ша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атм |
леменитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога цар |
ко ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли наг |
овани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, који се прелива у стотину боја, а к |
ваности, у питомости, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула јо |
ељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој |
ј прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Так |
који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> |
сфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од в |
који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем...</p> </div> <pb n="100" / |
у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као |
окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у ви |
зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику инт |
им ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу |
нствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете било је већ узле |
сматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и зад |
едогледне просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог М |
же јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом отк |
ао год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да с |
а, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин пр |
ом зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама |
једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш л |
оларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <h |
што мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа к |
јало неколико магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од |
примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући |
ве, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у с |
енитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се |
не — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог П |
<hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Ра |
ападном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј |
ово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте ве |
од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Каст |
путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <h |
зи између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звезда |
ише познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возар |
ала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се |
ду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> |
#SRP19020_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кол |
оме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од |
кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике једва видне звезди |
сти“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто, као што опасује б |
знати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref target="#SRP19020_N23" /> а Хигин |
езла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Е |
уше.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је |
аца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<r |
сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве вели |
дузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target="#SR |
<hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем неб |
вежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужн |
екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, ка |
одмах испод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>. |
ђу Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом зл |
нско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то |
<hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; |
велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, |
ом маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашинастим зв |
од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: руј |
у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><ref target="#SRP19020_N10 |
здиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече |
другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим |
какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шаре |
е бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово зано |
уге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно |
сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну планисферу на |
е стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца измеђ |
.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi |
ог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...< |
да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесн |
су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени мили |
ледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /><gap un |
астих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну ч |
екакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствен |
свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а |
реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом</hi>. |
д некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни сту |
као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама |
езда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи у |
то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу св |
— Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесн |
ази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близа |
познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: т |
ом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а |
главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, |
глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих |
> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; а |
hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у јед |
га у истој равнини небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста б |
м Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP |
а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише |
падном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више поз |
ско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчани |
па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, |
пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместил |
их возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} А маш |
јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на свој |
негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најп |
ела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покр |
ш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогресивни преобра |
су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним |
.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети прест |
биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, |
век ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div |
... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стад |
, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, |
А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном све |
, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб |
</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасн |
а.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави ме |
г и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Д |
е плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} |
, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово |
ме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу |
је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека о |
жу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли |
иди.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материја |
да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразил |
м Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ |
види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се |
у то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нис |
и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже уз |
ата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и |
а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би |
верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од |
у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, т |
му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и к |
и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те |
е свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препир |
<pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— |
објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и |
е могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на са |
траховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљев |
родима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све |
ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ов |
у Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је прос |
е, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материј |
ха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунч |
се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Ке |
ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Е |
target="#SRP19020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који |
а сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он |
стинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њ |
.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, |
рх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако |
х прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам |
шу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу |
у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, јед |
баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је мо |
бом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те са |
...</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, д |
тати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месе |
рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом јед |
</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инс |
намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању о |
као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба између м |
гово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „ре |
и Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су |
дан очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мо |
је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, |
и повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материј |
то свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога ни |
у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није виш |
ам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја ов |
а икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај м |
носили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од на |
њижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тесте |
еки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, |
причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, ова |
ва?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад п |
Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегле |
пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пр |
их царских дворова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у си |
дили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана ил |
а чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити сре |
сао елит престоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима у цар |
башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајк |
о Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звезда |
и било.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече |
и, племенитости, милосрђа, скромности и богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавств |
иту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{ |
по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они н |
ура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире |
Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и |
н, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно |
е жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању |
ти суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и мн |
живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносил |
живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост |
аве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови пр |
илост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом ка |
Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах |
о је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао п |
већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабет |
и титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле с |
и вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!. |
д су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студен |
ој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на |
их богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их ч |
циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и познавањем |
кренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље |
елима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај вел |
у!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса |
битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине нев |
а, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава |
ук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у к |
то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива приро |
питати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваш |
те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна годи |
мама, једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројст |
тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав |
..</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у |
нђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског? |
бразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и од |
да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онд |
малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је чове |
оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испр |
це великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у |
...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас св |
а, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призоре судара природних стихија нити је ок |
сле, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врела то |
храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака прови |
ћу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод раз |
анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозор |
ислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи о |
х закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћери |
ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња |
о беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубова, об |
цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде бо |
овољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству. |
м и истим уздама оних недостижних, оних божанствених закона, што владају сваким покретом вечите |
од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну нака |
вим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта |
недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и ис |
јам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до данас нико није нашао њег |
гову ћупу унесете колико толико правога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; |
дите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и |
али милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме |
/> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и о |
кладнога, колосалнога, величанственога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учи |
романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога.{S} Свака палата |
мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је |
ије,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељениној владале су од искони |
ебало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој лабораторији свемира ради се полако, тихо, |
се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синул |
ог и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога руше |
ругу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћем |
смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она маглови |
ст теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим |
ћи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„ |
и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина |
в натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на свето |
од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цел |
ао да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} К |
и?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone uni |
њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше о |
у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, др |
на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као |
сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{ |
“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно м |
ђе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас |
ушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{ |
уше отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} |
орим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту |
говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те |
асов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S |
због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, |
опет наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чи |
лементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу си |
онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово ни |
ду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваш |
господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је |
равити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</ |
тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разум |
и била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>У ти |
све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних и |
и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина једи |
турно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кретос |
у свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се |
кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло |
овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а |
о нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да с |
рсијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класичних Јелина. |
унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини |
ло анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата ди |
ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију мог |
руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била ј |
о: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све |
} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је би |
амо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погод |
аца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а |
двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, |
вали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанстве |
И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски дво |
„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плаш |
х, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим му |
шој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се |
иња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Б |
сле смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit="*" /> <p>У овим га |
ила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и д |
у, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац |
сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и в |
племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом |
онима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и он |
, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мо |
вале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} |
ти звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нам |
он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S |
на, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} |
вега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које |
умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме све |
поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим зве |
амала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто |
а — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонад |
онада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колона |
угом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфир |
ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога |
...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то дав |
сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло |
вотињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну сли |
видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умир |
и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсе |
естало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се пре |
бој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу |
па онда погледај овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку н |
стоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио |
а!....{S} Она је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читав |
чевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обас |
еким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам ш |
у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој |
млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим |
а Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаос |
на преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љу |
чанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на к |
ва група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смара |
одног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>П |
Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем |
планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бо |
ко се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /><gap unit="graphi |
ви је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без |
ругих, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њихо |
ваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви |
екоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где |
чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући о |
ени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране поглед |
тубова, обојених миријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо. |
што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге |
јка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, |
пуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ов |
мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — |
нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више |
одишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја? |
остурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине какв |
цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њи |
оватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао стал |
се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И с |
касти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало |
изар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго су |
ла главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни |
ача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја јед |
жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и прелив |
а небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их с |
биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац |
и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, д |
аздарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш |
о гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео ова |
вих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кне |
уди; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Де |
ворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубов |
се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, |
ај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је њ |
два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" / |
ткасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја.. |
ео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га ди |
вом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, |
, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, |
колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година |
то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу т |
..{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити |
у се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и |
коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођ |
апао, испитујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пр |
уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био н |
ло зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, |
са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове пост |
јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза с |
ј вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне |
омејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су м |
а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{ |
и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она |
ици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што ј |
баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом |
ио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Зе |
је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске руш |
one unit="*" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на |
идиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работн |
н да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докт |
њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кувари из |
емљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој. |
деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — |
го што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} С |
једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи |
е, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обруч |
па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре А |
ња водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да |
дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађ |
ило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појав |
анственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, |
а баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора неб |
свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли |
рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али м |
ц: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у |
А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А |
чност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграни |
ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога |
ви огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би |
220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни |
и радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга |
ти и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли |
сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их к |
у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота |
рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга |
м би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу |
тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожно |
, како је по својој површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S |
а страховита борба природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, бо |
х елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњ |
ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па он |
необузданих <pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег о |
вршини настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202" /> елемената — борб |
прекидне провале облака; она страховита борба природних елемената, борба између ватре и воде, б |
ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lamartine</h |
ора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулк |
вот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога оке |
сају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онд |
шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје |
лику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и она |
аслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а |
ову царевину овако разривену међусобном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и |
тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад је |
тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их |
смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад |
вота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучин |
га помамљеног пламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога |
о на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело ру |
ца се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — |
ави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла |
елзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој |
животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда б |
Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна го |
то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства п |
ижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља |
ни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племено |
године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, до |
и:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће |
њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били |
Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе |
} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо и |
p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, ко |
отивника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и п |
свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и т |
е у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а на |
ланети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога ни |
н на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се З |
умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, у |
5" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву зад |
оплотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Ам |
ву пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде по |
сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — |
рге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и А |
раму од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо а |
S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чуд |
најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, о |
спреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p |
нинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромн |
43" /> испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref ta |
некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да с |
срећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашт |
ланетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и |
најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и |
Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> т |
ичи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је з |
а, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелиса |
емље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и |
ивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погл |
да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве |
су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени го |
о џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчид |
.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а |
казу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо</hi> 5300.</note> <not |
илски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је |
лој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на ко |
Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 |
друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; |
инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, п |
глу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога п |
вога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла по |
зу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му и |
ву, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама п |
било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и пот |
остајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговет |
једну страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај гра |
милано стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад |
е спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се |
мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; |
авоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде |
другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданима, каквих |
метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-п |
на непрегледна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море |
ак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето у |
сто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, |
и се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном сна |
„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван п |
на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро пог |
које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова в |
реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</h |
укчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, он |
и вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу А |
оме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрел |
te> <note xml:id="SRP19020_N22">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, |
боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и |
недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим |
роходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке |
дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан |
путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су с |
а се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се вод |
мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, |
возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: н |
мо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, тр |
о којој су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Св |
милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру т |
а накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан |
то је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година д |
то њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди прође |
ло као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе. |
враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у |
, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са со |
ом месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просторе; свака од њих лет |
су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену |
а, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хи |
гњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врхо |
вој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су не |
.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши поз |
усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај |
аше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли |
полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која |
о даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца |
н на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би доб |
ојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац п |
ут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог< |
ја умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и виш |
пови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују с |
мртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мал |
ло по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју со |
блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац м |
ој црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творе |
трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи прева |
м збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно з |
та се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог |
м местима пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и |
ћно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове н |
вац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала |
ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пловили су и под в |
и...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зат |
на сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!. |
етама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно з |
unit="*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васе |
јао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни п |
но изумрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сун |
Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> |
започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем |
пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један |
е!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, |
ом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!... |
ти, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о |
она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километар |
а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, бил |
е: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, је |
Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је |
ко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати ка |
ло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета. |
давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рука |
споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династиј |
се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашо |
да километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад може |
га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јова |
гових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегет |
д не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволе |
а њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би |
чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а |
друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не од |
ворења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли |
по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде |
анета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на |
ви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога |
рили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{ |
им временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постајање |
овању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оц |
он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему |
te>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>После смо се |
— нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно тра |
ј прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена |
р од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих |
врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп |
ога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на севе |
то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ва |
биљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" /> испрел |
око уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај све |
вотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао |
него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="168" /> < |
не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном |
кице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, |
о; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — з |
нца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако |
и — била далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два свој |
асна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међ |
лојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад про |
n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И |
у, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости св |
но изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни м |
асељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац |
ених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све |
мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћу |
его доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред |
и живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и |
ати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} |
it="graphic" /><!-- caption:{S} Сунчани букови --> приликом тоталнога сунчевог помрачења....{S} |
сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу вис |
з њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало |
кеан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А са |
020_5"> <head>V</head> <head>У СУНЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које |
пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, ч |
т бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а њего |
јана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> |
идна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у овај све |
је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворен |
у, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од |
познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцин |
не нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица |
сање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни гром |
то је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S |
увра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, до |
као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на р |
е би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо веч |
ам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали |
онаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле л |
едан део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гавран |
каквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко |
ешпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш |
неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја |
о негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају г |
..<ref target="#SRP19020_N45" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине доб |
з рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничк |
на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина с |
пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао |
као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у им |
it="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прох |
ељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном |
чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је т |
а година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје бесконачн |
i>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Магловито< |
воме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се |
е атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јав |
ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види жи |
слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајар |
да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно за |
ветом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образовању н |
</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле м |
кеана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{ |
тњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то ј |
коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени |
без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сунчаних зракова |
ве то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Зе |
ојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Г |
ане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ј |
, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом |
уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпн |
је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога ж |
ара, астронома, књижевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевниц |
S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за ве |
м.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и |
није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, |
и у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су неку симе |
достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђени |
земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесни |
ора.</note> <note xml:id="SRP19020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздво |
ожете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па н |
ођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и ка |
ио на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не веруј |
рећан да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-д |
ва звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесн |
Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пену |
е протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="17" /> н |
ти како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" |
вати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилац |
/> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на |
шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног океана — мајушне бориц |
посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана |
ато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да |
емену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и |
ћ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времен |
си веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ва |
угу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <h |
ла је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова п |
и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и д |
дашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам |
у ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље с |
величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је ј |
га од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва |
онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градо |
куле!..</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у |
данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и |
е.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у кора |
тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваши |
рота срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега |
ога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту |
м на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то |
с послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне |
сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се је |
..{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{ |
нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај |
е железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика |
већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у |
и, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> </div> <di |
<p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па |
олоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стоти |
километара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе |
то ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим вед |
ра био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он |
; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, по |
ј васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један |
реламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi |
којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Процион |
дна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу |
страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три мил |
н другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени |
и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} В |
не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n=" |
езде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, |
становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP |
се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта |
а миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слеп |
га места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на ис |
и Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако ни |
умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни избл |
ните оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините |
и изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота |
и изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљу |
што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде д |
ef target="#SRP19020_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудно |
обро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја |
нога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја њег |
тижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести |
осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезл |
воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неи |
да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге д |
у њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога х |
отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватр |
ш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а ш |
што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине шт |
јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то |
је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у |
одсек природно-философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих по |
је.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати |
није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око сво |
чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огр |
етеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној пл |
је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} Т |
с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак |
око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије о |
у звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, |
реће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, |
он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је |
стано севали светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарат |
из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет ис |
Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима д |
воме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух |
Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с |
исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палат |
беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти |
и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом |
ској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпространијих, најмоћнији |
је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 ми |
љу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> |
цу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе |
зицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно пов |
опашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованос |
и другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање |
твени лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо |
е знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} |
и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атол |
ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гу |
опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она о |
аљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети |
мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију ви |
вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа |
?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p |
итом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша |
озница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете |
узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимањ |
ша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљашт |
и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони |
така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„ |
еца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснос |
ме са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као неб |
другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: |
што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, н |
ша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека |
част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се |
на искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{ |
су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, |
тово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој ду |
погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену! |
еко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врл |
аших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше ш |
p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму в |
а, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бескон |
што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је |
х што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна |
апоче он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша |
шта на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења |
адашњих небесних <pb n="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствен |
чје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предав |
да на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заи |
ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина м |
/> <p>Пре постанка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних |
упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: |
уле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, |
матрале <pb n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да |
чну целину свеколике, бесконачне вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је |
Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која и |
амо мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</ |
мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрон |
и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, што се рађај |
праве о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много |
авршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама чов |
ову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним створењима- — људима; а Сун |
ра!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословено |
их најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним |
стају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио |
ају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога |
ању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљин |
ву духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{ |
јом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и |
} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је љ |
арада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре реко |
, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас |
би је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толи |
ја живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit="graphic" /> <!-- caption:{S} Н |
иставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, |
*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да |
облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Л |
ца, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} О |
илиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбр |
Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду го |
i>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запа |
а, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме н |
и за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме крет |
19020_N50">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном праз |
г је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих |
— према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, ис |
условљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижни |
КОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће и |
— то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ств |
смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и пр |
о се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>до |
ду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело |
ти, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <mil |
а цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Наша епох |
колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што га је т |
м.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној сфери |
подо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су |
звишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији |
асељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје ш |
0_1"> <head>I</head> <head>БЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би би |
а вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиот |
а небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} |
а што испуњавају безграничне просторије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по је |
дри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни |
коначност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови к |
ни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, |
>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> |
за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб б |
N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тог |
то су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива |
ја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној тв |
{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с |
начност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни |
живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Ам |
нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неиз |
ната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} |
рим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто врем |
ле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови с |
, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржас |
дух.... „У овој божанственој радионици васељениној владале су од искони, владају данас и влада |
ера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, г |
е би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион |
ј, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата ш |
ао да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето видиш |
енитије небесне породице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих изво |
што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и |
од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цве |
се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit |
; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће |
сни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и |
аде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb |
ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Једа |
ородице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“.. |
е: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњо |
за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух цар |
авање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у |
.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планет |
дама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има |
а Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи о |
о добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем до |
понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} |
ганизмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни с |
га од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: св |
ло на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и |
епу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава |
мена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.< |
аше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да бу |
оја нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <milestone unit="*" /> <p |
сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, и |
еколико остало безбројно <pb n="156" /> васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, |
ам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз |
од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је за |
његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати |
гова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и ум |
ца.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте |
вездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Б |
о какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљ |
ику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљ |
ан мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског |
S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Видео си само у неколико о |
е пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних маглина, а по је |
ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била |
царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемир |
и испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску просторију, просторију без краја и почетка, |
и, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњиш |
; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref |
p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; пов |
шњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те њего |
којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао |
ретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не м |
мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун |
ће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана: као |
учној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па с |
г света и материје, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што |
етаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсенија!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>После ма |
ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ве |
розоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види |
зданих <pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана |
ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене |
личанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали |
дне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана ла |
ти гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па |
тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ |
борба природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења ма |
право и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су ње |
о бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламе |
а тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од ваш |
ара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствен |
где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, |
n="76" /> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи на |
него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубова, обојених миријадама разноврсних боја, |
епераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја л |
p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на не |
вих неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве |
кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве ката |
освећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работ |
сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају |
х државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цив |
ице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од руби |
а, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком |
ну, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле |
а неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубова, обојених мириј |
у борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак г |
лат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах от |
у воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска наме |
онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, крени |
погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S |
њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је она |
бразовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваш |
а образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти об |
..{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за док |
што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материј |
ан божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шиме |
трономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових ве |
нца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављ |
ве.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све |
ићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, госпо |
— одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чуни |
здана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља! |
птуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани |
а су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде и |
м у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у с |
се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} |
интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће |
ћена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} |
без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљ |
естаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Н |
а питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам ниј |
ањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, |
у чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта |
обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{ |
осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је |
>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</hi>, <pb n="27" /><hi>Марс</hi>, <hi>Ас |
ца — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <h |
не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас ве |
е ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи р |
ећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај басно |
људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, он |
упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још не |
рава црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он пог |
фери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живел |
. <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе |
тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} За |
е је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и проц |
енилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски |
ни.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој |
оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца р |
ере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим свој |
b n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 |
милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна |
увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што |
а..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признат |
ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони |
ањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и њег |
нова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; как |
ови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде |
ена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним |
је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је у |
и четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 3 |
Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види |
аше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уо |
ња светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно |
о; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар |
небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} |
..{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Неп |
из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове |
та да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви љ |
ше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи |
ели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите |
нија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је |
ет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или |
лим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу про |
овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} |
городству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, па |
ерујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако |
образовање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{ |
измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре пре |
та вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка |
лик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Ми |
get="#SRP19020_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пр |
изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ва |
ну.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечн |
стали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само |
оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стој |
..</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавд |
је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца.... |
сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо и |
едују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жар |
т и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозиј |
оба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне мо |
ла таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад |
м.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ |
, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба |
ковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био т |
.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова беско |
д Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један другог једете, сатир |
леко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него |
о од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њ |
миној; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због |
друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пут |
је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да |
сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина б |
сле, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији |
ати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Он |
гих сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и |
х ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно |
умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образовано |
осним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад д |
нце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} Н |
их система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још |
ња, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на |
и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образ |
нца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Асте |
ти је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n="70" /> пшенично класје, кад тек по |
, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остал |
егова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, нала |
а!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да о |
аведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n |
ива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а о |
ћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, н |
везде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} |
ушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити |
има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има о |
на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и |
.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има |
ље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, ова |
би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Непт |
Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунц |
јуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, по |
стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу с |
то, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу год |
ница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него |
е са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају с |
се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, ва |
ебесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све измен |
м гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим П |
!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схвата |
фера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; |
губа звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само с |
што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 286 |
хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконач |
аћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до |
милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија в |
а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сири |
вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два д |
:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небро |
менила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло |
само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру |
ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попил |
звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила |
, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да о |
уна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, зв |
аром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком глед |
изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу |
н а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се з |
од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ет |
преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десети |
оћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја |
} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки |
; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ам |
је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна киломе |
и око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#SRP19020_N33" /> Отац ове мн |
н.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назва |
не седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет т |
баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине |
е.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има д |
е с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунц |
ратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његов |
одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваш |
и.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћем |
Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечити |
лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не пост |
својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута т |
S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви |
hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што ре |
ви и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и |
о и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што |
лику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одго |
те и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно |
вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не |
ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро |
а пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове |
угој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих цигли |
година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је његова много већа него |
ви даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, к |
И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима |
даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини тре |
ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана п |
остор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова ц |
а....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, мо |
те — путање — Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нем |
ли боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова образовала се из оне |
раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске |
у они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет |
истеми оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царс |
ј сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величи |
то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су н |
овите промене настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, не |
ме је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, нара |
отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И |
ше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са спо |
о си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi |
јата — што представљају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше п |
агличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једна мрачна, јед |
стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звезд |
S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне з |
канога пламеног океана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши а |
же мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом ш |
ратура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је |
су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>В |
право двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} |
о је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" |
уна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, једа |
На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју сво |
рлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких о |
ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види |
алите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој душ |
аша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији |
о су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не м |
и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет |
..."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим у |
данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а у |
створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђ |
0" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе |
оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале приста |
ош нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу ва |
и још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера |
слиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства? |
n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пинда |
/> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно |
цу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="graphi |
43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и |
планете — то су средства мравија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <mil |
ље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020_N34" /> Збиља, |
им разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, ч |
иједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непр |
су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ поч |
њу видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкив |
онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што в |
ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваш |
>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — |
есецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> < |
дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкра |
ју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мо |
="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнел |
је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу с |
воју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекш |
занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво би |
даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова д |
свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни киш |
жем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изост |
су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него |
пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знат |
бу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, |
г вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које |
много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима |
не од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, |
утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и |
нда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, одист |
на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа |
творина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према |
p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом |
беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људск |
између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примит |
анети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у к |
ого и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда о |
људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година бесне |
и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој пл |
а, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мал |
акле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим д |
ешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у чита |
тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко ка |
људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи ваш |
а морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим |
ту вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божј |
ворили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми |
гњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на о |
сецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој с |
и вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније |
{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније з |
тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпос |
о они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Б |
и што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског би |
ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} |
је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу |
на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано |
намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да |
хладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка |
х котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и по |
ња приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи р |
нце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше С |
женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у служ |
сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се превар |
ог хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзе |
ати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ р |
а</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од |
ок се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли |
... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб< |
Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} |
ђу оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земљ |
пет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што па |
<p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и родова, што су сли |
а уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме |
вездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти |
оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики |
римера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто |
i> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као з |
је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звезда |
какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево о |
кле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао |
су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; |
одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храм |
ровели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и језе |
Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, |
ки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички |
пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у неко |
натна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна зна |
ом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су ње |
н; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих |
20 хиљада великих, просвећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских к |
о све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у вас |
нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, који се прелива |
остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за се |
трашна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно пр |
чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, који с |
му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња |
одене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у ж |
прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <note xml:i |
им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" /> После још нешто: |
Г</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> |
они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Б |
оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чу |
мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске ум |
е породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све живо |
и су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим пита |
и се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану ве |
сираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушл |
јим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се с |
на пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{ |
вот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину моза |
се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од како се она образовала из једне од највећих |
е сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно |
ане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткив |
ткрива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени оку човекову; он ј |
топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали |
ла и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје н |
хова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрон |
божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама |
атрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ |
>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица бил |
не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у |
да, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сф |
невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него по |
емља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим |
и се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће |
ије могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он т |
ена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезд |
толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неиз |
нома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто |
е никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја ум |
очео да открива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени оку човек |
мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурациј |
hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесн |
<note xml:id="SRP19020_N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих п |
ој раскрсници.{S} На четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а ко |
чких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитиј |
Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару |
ина!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима својим, |
е, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и |
како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различ |
ама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку |
зу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова царске династије Гоморове и по форма |
била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, |
вим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на |
подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више у |
већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово |
Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној ма |
— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздра |
брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо |
ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто у |
и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> < |
сумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми веру |
их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ поми |
ј близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, |
светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?.. |
ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце и два огромна месе |
и самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти б |
је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео ч |
сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ништа!...</note> <no |
љ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SRP19020_N46" /> У те протоколе |
ом великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало о |
нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они < |
ало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један |
ље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преображаја, на с |
га величанственога споменика надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадура |
ћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <p |
губити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И |
времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, |
и вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута |
су мисли разматрале <pb n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да |
и и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује |
и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се |
вој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} О |
коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукружнога облика.{S} Огромне |
их и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Еола и царств |
бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из |
је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као |
и ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те д |
оже бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину ма |
оста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без тра |
ити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била |
Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, |
их умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се та |
ечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа |
о од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се |
буда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на ист |
ева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је ј |
ећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја |
је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталн |
лики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једв |
еће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за ве |
сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз п |
фесор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о |
ркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и |
.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим |
ему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Кас |
е и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности |
чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!. |
авном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и открића огро |
ба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима наро |
ему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у пространом царству |
да у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у област трепе |
онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих |
амо она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском |
тих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу прек |
види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом |
lestone unit="*" /> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних сарк |
на виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, становни |
есконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, |
алеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n="174" /> пророк Емедарухо.<ref target="#SR |
маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, |
улус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на |
то им је сама њихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину |
рја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на крил |
епо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује |
разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за |
огазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом |
<pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планет |
Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике цар |
о невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, |
било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везани једни с другим чит |
нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу п |
} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и у б |
било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостас |
реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али |
по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91 |
од првога примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тај |
ју некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавал |
Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде |
отово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни с |
то се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много пи |
Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим ле |
и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио |
адно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андро |
е и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звезд |
ш немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} |
— Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p |
ена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је готово |
it="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црв |
рцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће св |
get="#SRP19020_N2" /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, |
каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолил |
а, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова насл |
раћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају |
минулих или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n="140" /> живео милиунима го |
b n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео го |
векову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије ва |
ина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из мале |
на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <h |
олуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па на |
везде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упит |
оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <note xml:id="SRP19020_N26">Нај |
та друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, |
оционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звез |
тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Ажда |
ава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца |
е <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регу |
м се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и < |
отац свију савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до претече човека и од п |
пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку |
.<ref target="#SRP19020_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један д |
Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра |
p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мучен |
а насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви |
вездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај |
апад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, измеђ |
величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може б |
тема звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 ми |
оју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно круж |
i>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и на |
ди — царева, краљева, кнезова; црквених великодостојника из свију крајева ове одиста интересант |
рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у кош |
овина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места зау |
их и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неким својим |
i>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у |
престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људског на овој |
да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и |
, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога |
њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су це |
</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и шир |
te xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунче |
ебету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Л |
везде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у |
е лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где с |
звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово д |
едиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, |
ени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово об |
м крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био вел |
амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n="182" /> ст |
ци у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравиш |
ом браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрес |
великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета |
ке крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> проне |
прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегле |
страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду во |
иљада километара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле ил |
о се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она |
аси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали |
ини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} |
милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и ат |
ма има разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља об |
!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју |
е неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов |
ве круже око свога центра, око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика систем |
сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела |
тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на в |
ова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано |
чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми |
на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита |
ељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, |
ла, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!... |
иродних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призоре су |
танова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које као да нису створ љ |
лерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва т |
ростране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађос |
><gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Величанствени лугови давно минулих времена!.{S} Вас ниј |
ед среде онога овалног круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха сазд |
о, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, д |
Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим |
вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <pb n="19" /> <mi |
рени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <pb n="59 |
од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског града, док се најпосле не нађосм |
ав свет лепога, складнога, колосалнога, величанственога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се |
престонице Гомора, <pb n="173" /> овога величанственога споменика надгробног велике нације ове |
боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уме |
ба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над ов |
" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се |
к у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни |
ођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по своме разноликом |
ставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страховито узбуркано |
сном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламе |
но • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа |
на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине |
="chapter" n="SRP19020_4"> <head>ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану ет |
ти не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треб |
но одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано ј |
во срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато |
аду једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонт |
сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од |
што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчан |
<note xml:id="SRP19020_N14">Звезда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцима, Ка |
Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца |
у, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њ |
ну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја поглед |
златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо |
рао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на исто |
Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сли |
, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — |
Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Ве |
м истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североис |
о је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} |
а су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и |
ездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено |
лост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па |
у лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери |
знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, своје |
сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесн |
ан низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право западу |
на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xm |
ашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право |
} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна др |
ва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути зн |
мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml:id="SRP19020_N13">Ми овде по |
слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ п |
нца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчан |
<p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре |
мадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадурамино |
осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сум |
то у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице |
а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван |
учник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од |
ема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то |
личину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да ко |
о да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величину, оби |
иља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у |
чем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе д |
диста <pb n="131" /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој р |
и нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху к |
што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, ка |
енитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале |
изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгледао к |
сов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредн |
којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, |
и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и т |
ура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађе |
пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца. |
Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате |
његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</ |
ва периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не б |
масивним раменима највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови |
оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатног |
њ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада |
капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с ра |
јну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, з |
ом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашинастим звездицама |
их у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову бла |
мо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад о |
да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало |
буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено гд |
знанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ј |
да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{ |
егова предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p |
сматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и |
и знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у ко |
вна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто п |
Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију бо |
ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и |
а друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Би |
а грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио н |
самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</ |
иве људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то |
/p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
а је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао мат |
им галеријама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и |
ва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог |
" /></p> <pb n="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необичн |
га величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ |
амо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је ост |
анци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве ч |
из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му царству нису га толико в |
пусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе н |
ло безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вин |
телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, |
една другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници зако |
S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта |
говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како |
ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А о |
p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да |
наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово ка |
учини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ |
а погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан ко |
мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, кој |
здице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S |
d="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева плане |
, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожедн |
а време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питај |
се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а |
је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може ист |
стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постој |
је у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста |
>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег су |
тна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је |
да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена св |
..{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створ |
бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели све |
а дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет |
ре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њ |
верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непро |
а вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и |
умњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно |
инкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите |
е да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако |
даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог |
која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова сад |
сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сир |
воје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> |
би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата: |
зобилан, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта н |
...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; какве је |
нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми н |
ар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спав |
а сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па |
је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносил |
аните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша |
чици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име |
вога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мам |
>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone |
као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се |
ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а ве |
ора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} |
а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања |
собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало |
егова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се |
ао оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца |
оници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</ |
Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ |
а био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених снова о нека |
одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао |
виш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет пог |
n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„З |
, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док |
допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, е |
еким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама непознатога духовног света, што га наша |
воју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа |
>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је п |
тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!. |
далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може би |
....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни к |
ило ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ве |
де — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S} |
азује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени |
ца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио |
ом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, р |
и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их преглед |
То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb |
а помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је |
о небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, по |
не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону |
вкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута |
уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобе |
i> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда |
у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не |
> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица |
ада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се бил |
хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничн |
а небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ го |
ати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласал |
> <p>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необично |
ја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном |
да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!. |
е створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се |
бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог |
чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњава |
одностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али н |
у гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је рас |
— сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били |
лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунч |
и.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, ал |
на.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црн |
} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и маг |
те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад зн |
.{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n=" |
е ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина бе |
васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види |
ењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Гос |
мна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и м |
као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пре |
аво чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, ко |
Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и пр |
оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам |
сталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, н |
рити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљ |
ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„ |
р, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се |
уша док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а |
а васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико доби |
атематички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам одн |
не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољ |
катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је |
ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулациј |
о на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зве |
а види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте с |
, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказн |
></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ |
уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити |
м путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита |
те не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и р |
највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају |
се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачности, по којој |
овекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу сво |
ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај |
ни једнога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небес |
уго сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избр |
тве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клал |
се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима |
„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</ |
>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="8 |
.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је г |
стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво ивер |
е су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, к |
{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртво |
ризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромед |
/> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да |
Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али |
ој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском вр |
брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се п |
ном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера ви |
се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиу |
тву.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, пл |
борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне план |
....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет |
десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова. |
једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- captio |
мо осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n |
појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочит |
н свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се ње |
гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</ |
, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекн |
тарија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно ка |
астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети |
густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Н |
седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртно |
one unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљ |
9020_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула |
пава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, |
а у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потиски |
орења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему |
ишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељ |
/> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} |
сеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ р |
се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} То беше |
вање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунч |
ебесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си нег |
се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, |
препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туд |
док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним.... |
е материје — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, д |
узаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разн |
еркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог. |
ет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево на |
те, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њихов |
шчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни с |
ени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астроно |
ог човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} |
а Сунца.{S} Температура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и |
фузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога индијског сл |
а од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и |
која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје де |
олумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна го |
ине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је уз |
а, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједн |
хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не с |
ли сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању с |
али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, н |
енине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крили |
ћи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли |
Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово ц |
мену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А им |
е задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; |
ђе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и в |
RP19020_N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id="SRP |
....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комад |
стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до поло |
идело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне ма |
ни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непреглед |
p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није |
ако се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене зв |
тор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као |
ише приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора |
ико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље ре |
> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га |
ки створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеско |
то се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница |
ом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв |
нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Ла |
своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за полови |
ref target="#SRP19020_N30" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и план |
кад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала |
беска пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере |
шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају |
из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани свет |
пласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n="87" /> <di |
о 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за м |
ца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога ко |
— преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и њ |
лиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихи |
p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова |
hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао |
ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то ј |
, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је доприне |
, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би |
е славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задово |
Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у |
крајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских светила.. .</p> <p |
p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живопи |
<p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната пред |
еђу Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главни |
соко одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцрт |
ј небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лир |
прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није с |
асиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну з |
тим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали |
</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безброј |
<p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне т |
на звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад |
ра</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</hi>, <pb n="27" /><hi |
амога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права ч |
ламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца! |
ави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској с |
зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је |
њског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између |
дну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, |
ећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста |
а доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и |
твена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад н |
пари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем |
ебесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрак |
, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео |
а Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на ка |
зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — нев |
уалистичну целину свеколике, бесконачне вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И |
них закона, што владају сваким покретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниј |
здани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, ш |
оје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој |
стављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материј |
и град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим пла |
и мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови |
арају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква ви |
буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пор |
поти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшем |
оме, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње |
р ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу |
сконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом у |
колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон |
виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном |
ма држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венце |
кав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре |
још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годи |
рестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хар |
и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p> |
ца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; а |
три, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образовању небесних светова, ов |
х небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" /> по којима се |
ве планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено |
из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те |
кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у |
тка строгога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет |
су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапл |
су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај |
зовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са свој |
добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светло |
ји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" / |
на?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и |
праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стихија; под непрекидним севањем муњ |
, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target=" |
аја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају це |
а, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на с |
диш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш |
ихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог ра |
„Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су нег |
јим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа ни |
а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре с |
ва је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру с |
љена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабо |
тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничниј |
а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у |
егово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</ |
м телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама з |
е су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступним прог |
у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости |
вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обна |
то кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање с |
читост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање |
а; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id="SRP19020_N |
туберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="17" /> на ваш |
и, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог о |
лази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гри |
будућим миријадама векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И цел |
америти, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездам |
својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видим |
и испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца м |
неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једн |
врат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слобо |
з гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурни |
е <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обликом св |
у, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне |
оплоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледа |
жанствену радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204" |
једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} |
извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milestone uni |
ставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао по |
!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад з |
о васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине да |
, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно у |
синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чуднов |
посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су симв |
ито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и |
спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хориз |
м она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, д |
е зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па |
оје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, т |
прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељ |
темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преобра |
велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно |
ан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа |
ћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ |
ви светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и о |
и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно он |
ој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а |
охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као |
рије, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живот |
цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је ве |
p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а и |
ечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретањ |
коначност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а бескона |
i>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{ |
топило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута. |
јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај |
и, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да |
ну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, |
дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, |
— једнога мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио пр |
у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Пола |
онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; ј |
о чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне |
она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад |
е трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао |
нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су п |
м“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукн |
а, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство |
ЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконач |
земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quote> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И сам |
васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо |
то се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note xml:id="SRP19020_N18">Њих има |
0_15"> <head>ЕПИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> |
оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак |
а ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, |
анапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практични |
то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихов |
коћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу ваш |
, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав кол |
опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква |
ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам жи |
Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној |
ора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики |
ге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што |
а звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не по |
е, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књ |
лина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије |
ета заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни су |
сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па ст |
ајлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој |
ису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша ч |
а <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју с |
Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих может |
авање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о послови |
стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Њег |
Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се бра |
град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становник |
ве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама |
вездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви оста |
и сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у о |
да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали |
сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, једа |
да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних |
Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако с |
те, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама до |
вих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас пос |
анети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању |
што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па |
емљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него |
ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам |
ја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?. |
се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — жи |
умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и по |
зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, а |
мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ |
мо сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овом |
имеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је зам |
даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону ст |
обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S |
чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А |
мравија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <milestone unit="*" /> <p>На |
И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претури |
подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и |
ој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредова |
, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али |
говори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па сл |
} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моме |
свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живи |
зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризн |
из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образо |
опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим н |
има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само |
.</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар ј |
вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрв |
ојој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је |
се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, да |
слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да в |
тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и |
један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте к |
ног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све |
анут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крај |
иди...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико пр |
зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи во |
ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020_N34" |
овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико |
/> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите |
ју, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на веша |
ена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?. |
човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша |
о би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то н |
ју и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономско |
био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да процен |
дно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о |
о савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, |
нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево т |
це и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, злов |
вих црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него о |
о што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p |
знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфер |
еке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и оног |
{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на |
хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмер |
понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; |
{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јо |
ме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима с |
вници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic" /><!-- capt |
и.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад |
ној простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерц |
е на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образован |
ема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале зв |
Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина |
хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на кој |
о што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што |
м ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистин |
јајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно |
ветлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и рас |
поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци њег |
брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се нека |
дати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо |
х комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, п |
змеђу Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је |
најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописни |
SRP19020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме |
во цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: |
.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава |
ше своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни |
ико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би |
налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дв |
та, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад по |
сете колико толико правога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо |
ле Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Зем |
а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, |
као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда. |
црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени |
S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четвр |
ебо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала неб |
у са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јат |
њ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово |
м, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим нена |
вао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је |
„Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?. |
ица Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала наше |
васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само дух |
родних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно с |
{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да ј |
да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} |
е и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљ |
ве већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу |
м није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" /> и |
па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи пр |
е гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шум |
чића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћ |
есконачној васељенској просторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба |
и кроз неизмерне просторије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, |
ш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга |
о облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око н |
њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним виде |
она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим |
ава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно не |
жја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: пита |
ничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти |
ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља |
S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, |
е поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, |
ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један |
аква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и сев |
.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени н |
е целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих в |
ак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуц |
а.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и по томе |
и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промо |
} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обас |
криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она освет |
им безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, бр |
ео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људс |
ре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у неко |
тору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бив |
овеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> |
онат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој |
ђу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда |
у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа |
е и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> |
а на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, измерити и п |
ично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, |
а које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div> <pb n="1" /> <div type="chapter" |
д његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи во |
упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцрта |
тпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно ми |
хових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у с |
а и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој |
звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марс |
и небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало |
свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи |
у бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и |
светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црн |
сам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p> |
ом не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо |
љену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у зв |
ратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом пу |
, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 годи |
првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму н |
милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна не |
е Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове планете па ч |
ом полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини |
осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним |
а увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвеж |
и каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се |
а и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијам |
, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе |
ура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизаро |
Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као |
Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола |
Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пре |
а своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „мор |
!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени ко |
, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сен |
врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њи |
тским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима |
Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога А |
ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чи |
ј планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се |
а се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — по |
, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа- |
из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не |
не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста с |
у, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезд |
ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево |
> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину |
Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да тво |
војих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у в |
ије што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је |
небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створ |
он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„ |
авно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је |
се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у |
чки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том мале |
ах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких П |
музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S |
па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то |
у целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што с |
у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и |
креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је св |
иниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљи |
га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми |
е што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, привидно |
ом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је с |
у се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лел |
бично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> |
коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку |
{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светл |
е звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај |
да.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисл |
Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id |
е би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од там |
фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, д |
ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи чове |
...{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио |
"94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — |
ита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је |
је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то |
мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану пров |
пита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их |
о је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> |
видиш ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„ |
а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p |
куд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небро |
Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> < |
диш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну м |
часту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш |
у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном |
јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Зми |
ле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезд |
адно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге в |
а прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Ве |
главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; |
јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста на |
Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшо |
.{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже |
ма југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију вид |
дом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим |
, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужн |
Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао се |
хар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој ра |
ало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудновато |
и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} |
скочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао прек |
"*" /> <p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова уве |
ром и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са свој |
изонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а м |
, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом мат |
га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign xml:lang="FR"> <hi>C-te |
пере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{ |
се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> |
су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужно |
многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још |
rget="#SRP19020_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својо |
о је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило |
нци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није т |
њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка |
и севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве ве |
и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој С |
} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус |
што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> |
/> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у |
м Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Ју |
— Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, с |
у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми поглед |
енљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да и |
рске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам |
и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и |
<p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те не |
еће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог |
.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о то |
светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа бл |
жај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверов |
, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи |
е поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине |
ита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</ |
али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“ |
и неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама |
растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава |
34" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала в |
душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то |
вих линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту |
паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвож |
а.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то свет |
тој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, се |
покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог |
!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силн |
се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке к |
ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог ду |
м је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз ве |
ила двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, |
љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је пр |
Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман |
згледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не |
гљен црна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како д |
а мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад ви |
о јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност |
мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је о |
из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељен |
њи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су |
ичког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре на читавој овој |
жају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, дошл |
зини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела с |
чити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небесне |
светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n |
рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па опе |
аши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавин |
ултуре и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове кл |
у Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то с |
држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Пе |
посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захвати |
алазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних |
ену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јат |
а и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде з |
аду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!...{S} Изгиб |
и зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се н |
со, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref targ |
нога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу |
небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} |
храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог цар |
и, она многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit=" |
о храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског гра |
број боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда |
ама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста осо |
палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од с |
писне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо она брд |
онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом ле |
аде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ћ |
а је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности |
пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, з |
т; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа |
ва, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <milesto |
или се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамн |
ањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се |
и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизм |
врдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању |
а сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут са |
невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваш |
амном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса |
, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако |
бљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени |
евитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb |
о одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск |
е ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је п |
Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да |
ест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у |
крете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана моз |
чини непрегледног океана....{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели становн |
коначној просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у ха |
ад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином |
у, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљ |
дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одва |
....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 ми |
> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју |
око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности били станов |
је су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој ра |
ва проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и |
пције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за че |
воју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читав |
било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</not |
reign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узле |
ли ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој данас стоје ст |
лепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је |
9 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага ви |
е као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S |
е су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представља |
ле ће наставити:</p> <pb n="143" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове |
свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна |
обројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit="*" /> <p>„В |
ка полета друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно с |
у по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам в |
штрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што |
их улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе |
и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгледао као пра |
х.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној бли |
а — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде онога ова |
имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној |
one unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскоч |
еси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> |
цао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи |
хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо |
становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној м |
квог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд |
стављају у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само ов |
пута помињао Марсове становнике, њихову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астр |
кве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу |
ела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мр |
кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рож |
доземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала |
<pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжо |
инова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кн |
свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново |
уполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђ |
.{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевиш |
и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, |
RP19020_2"> <head>II</head> <head>ЈЕДНА ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на ов |
Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар |
аш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник |
ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао |
а ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из под |
бо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно тал |
то — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се в |
19" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једн |
ца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли њег |
коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да ра |
ИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“ |
свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, ас |
рица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препото |
а простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац |
уховима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шт |
е иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у |
о, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу |
едан прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што |
...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртин |
и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би |
и су управо били видна историја развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су зах |
зда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви |
рано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напред |
што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато |
hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одје |
ену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог |
а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, |
илиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје беск |
Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануа |
збори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га ј |
у се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме п |
/p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио |
и и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек који се не |
ечат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се нека |
овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметнич |
ли нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{ |
сти, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектон |
јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога ела |
је, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног с |
сец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Конту |
спреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и пл |
ало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пр |
чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити |
орити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погоди |
басја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмо |
се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши |
ов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и |
ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило |
планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„ |
стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не ст |
и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад на |
друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, ов |
ивоту васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишен |
и неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та огром |
аку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пи |
један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе |
д дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе |
орио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су опустошавали земље и народ |
лико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па с |
васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе н |
појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} К |
Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} |
е величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> него |
ом се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди |
quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од оно |
У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперави |
ечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и |
тем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај шт |
, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе |
о од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за д |
као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотвор |
м одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је мат |
Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све шт |
ној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мр |
је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне |
са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S |
студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, в |
а њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни ј |
нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али к |
воме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старо |
добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним ост |
о да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у |
, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете б |
е небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунац |
ру јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели јед |
евина небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царско |
есет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већ |
.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак |
ка, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размис |
ниште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и же |
Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толике пуст |
иставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небес |
ких скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству м |
онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета |
рије и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на друг |
рилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научн |
х споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за св |
о владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је раз |
једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му цар |
оници васељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестан |
Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они с |
вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенити |
а у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његов |
остижних, оних божанствених закона, што владају сваким покретом вечите материје што испуњава це |
оликим климатским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодно |
трономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, |
..{S} Гоморова династија <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и с |
који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђен |
ух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref |
_N42" /> Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 2 |
доводе опет своје порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као |
овој божанственој радионици васељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито ум |
силније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један је |
тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ |
егова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице пи |
и :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман |
рија уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и исто |
еруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, зло |
ј владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступ |
граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град |
јус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом з |
е народи с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с |
народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с појединцим |
ролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе |
ј видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужн |
што.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{ |
ла</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихо |
видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна |
020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је |
unit="graphic" /><!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се п |
е сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се |
<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавил |
огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та |
c" /><!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица жи |
ао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица |
p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у ра |
уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океан |
} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види из |
не лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу замет |
плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове |
caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атм |
е у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, |
мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег |
} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је ла |
планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијан |
е његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном кри |
на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски хе |
де то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не |
иродних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и |
а у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже м |
слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, |
масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван ус |
њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не |
двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се |
океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушно |
есконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једн |
ткрити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног океана....{S} |
лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде поче |
један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она б |
пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note xml: |
се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов |
они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они с |
лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и |
је.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане к |
крилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва |
веку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове то |
а је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани јо |
до, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и н |
9" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их п |
е тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у об |
врши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непр |
ће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target="#SRP19020_N28" / |
ину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива |
, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килогр |
ше ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних обла |
но од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има св |
у спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 м |
да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве са |
лом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у нај |
ином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у |
нога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лап |
у његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима |
брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима н |
ви, почињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n= |
буње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола |
рода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима |
ори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богов |
Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="178" /> тес |
е неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло че |
био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три в |
има другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих а |
p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекр |
малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџи |
, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани З |
ромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом н |
у, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризо |
з ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, |
ђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето |
гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела ч |
и електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били ус |
ки саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају поте |
pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо |
а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и ск |
рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве п |
дних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али |
системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук м |
о чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме |
</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни |
<p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали |
а, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његов |
} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?! |
сматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога |
овесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупц |
обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку миса |
свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} |
за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад |
та величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственос |
смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, сим |
коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању д |
е рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малог |
свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се |
ца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone u |
ити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <milestone unit="*" /> <p>Право да кажем, м |
м назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени |
мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се о |
и познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то о |
на мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим п |
у, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, би |
ој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца |
исину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по ов |
<pb n="144" /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима |
доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То |
та <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је |
ој, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> |
f target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни екватор или, |
а ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p |
по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> |
а данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела тол |
тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благо |
> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко де |
unit="*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце |
тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> |
не палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које в |
ој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута |
Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је |
сних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и |
, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантим |
а, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И о |
ео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше п |
ом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све просторије ове к |
и.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има |
Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо н |
али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражи |
више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. |
шњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Око овога црнога пон |
ближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану не |
ам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као ка |
подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао ј |
и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хе |
је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад пр |
ај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито наје |
равога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад |
дахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: |
што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас |
вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не з |
пи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, ре |
, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух биб |
овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Ме |
а где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако м |
p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учи |
нета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас |
м примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да пу |
ређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, |
звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једв |
и и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли за |
_N11" /> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Ме |
и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западн |
Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиоп |
необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</hi><ref t |
S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада. |
оза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xml:id="SRP19020_N12">Загонетна ј |
ктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Би |
меном — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, |
овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!. |
ла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од н |
ру Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: на овој огромној куг |
ном транслацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричн |
тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питајте ону |
ског?...{S} Питајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, |
"16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и |
е и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом |
азивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замоли |
х и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они с |
арио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор |
а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре |
ста би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љут |
ацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нар |
огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд заж |
у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је |
, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гого |
каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујниј |
>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Ар |
кс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – < |
S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и око свој |
страној обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини неш |
је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се |
велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало |
ије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини |
е Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгл |
ти по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</ |
интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов |
ину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и пот |
о и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свиј |
о треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свог |
<p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, кој |
е озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог м |
кло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног |
у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од нек |
ада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фаса |
оћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове ниј |
да може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тоб |
здарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{ |
обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га б |
мо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измич |
<p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. |
упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним по |
н пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра |
ике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p> |
;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите т |
избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас ст |
и да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекр |
ли Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро д |
ла газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Изле |
шње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче л |
е да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехор |
можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје мат |
каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то |
мо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне прови |
тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати |
усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да |
ем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, |
уге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледати ма |
м спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, к |
редавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а |
њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудо |
а хиљада километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усија |
Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комши |
е лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растреси |
ки облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чини |
врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, о |
Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којо |
вече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје |
ријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко ј |
пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степена на |
вене лабораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде мир |
смејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њим |
, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површин |
дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, |
е имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема вр |
вожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратов |
ерепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; пит |
ог тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола |
е — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет |
иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, пре |
4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друг |
4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичаст |
на времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање |
одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до ун |
дишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, ди |
— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризга |
у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада. |
; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова |
појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним прост |
у престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па н |
Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна киломе |
исмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове пл |
и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу д |
една грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као кубасти |
ило морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и прим |
е равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора |
ам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не с |
-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref targ |
је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свету открио |
ења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару |
ме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у нај |
земне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живо |
.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свет |
е илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућнос |
се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином м |
ни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузиј |
ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће до |
иту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци |
ођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога |
ивот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био жив |
да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне |
ао што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни |
пет је знатна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, ј |
адагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрај |
м сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго |
од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну бу |
дила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хи |
ише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напом |
свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Б |
бухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућн |
умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда див |
У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање |
ај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико ј |
иуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзије |
ве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да |
ина!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опе |
јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским. |
тне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца |
/></p> <pb n="5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема |
еном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се |
радова, у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду |
изу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, |
мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и |
<ref target="#SRP19020_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема |
истеме почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од |
творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава |
:{S} Величанствени лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, |
ивот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а и |
тору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 2 |
ећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад по |
ито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се |
астави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако |
и тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама |
е живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и |
да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунц |
свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да с |
о не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос окретања ове план |
и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по |
а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не |
ало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје живо |
не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљ |
лушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодил |
о таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица |
запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достиза |
ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију |
" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван |
, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћет |
ављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом |
лико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има пит |
ад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живопи |
су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике да |
њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главам |
интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако |
не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за полови |
о што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, М |
ог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници ку |
сподо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики |
га Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилиц |
х на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне па |
и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо пли |
ланете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре |
дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод |
о зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на мног |
ка даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни бло |
ote xml:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id="SRP19020_N3 |
зрађују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један о |
имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома у |
им низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштан |
светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су ви |
онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она не |
т, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још непрестано преовла |
ке дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отво |
симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим |
овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од |
....</note> <note xml:id="SRP19020_N30">Врста најсавршенијих мрави.</note> <note xml:id="SRP190 |
ске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжо |
, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме оти |
, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лак |
едан читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четворо-сестарства: хармонију, лепо |
штани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују |
и ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од в |
било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфе |
испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p> |
о своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— |
нствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонад |
самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мр |
ла и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувиш |
аздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео |
при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијам |
нако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца |
и фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} К |
еламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP1 |
че небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као какви исполински ди |
огледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерц |
уну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Дав |
ови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви |
оглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овд |
сто овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није мог |
у, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да м |
кој бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру ж |
анете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ов |
моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима пра |
борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и ка |
особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Т |
ва, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а код својих |
оме следовати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вр |
се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности врши |
васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његов |
е слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом пра |
е то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију |
: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> |
његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — во |
дна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, да |
у чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи |
е паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површ |
, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких пр |
векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огр |
брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана |
зли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију д |
ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па М |
свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref targ |
се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузи |
регледне равнице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Мо |
е се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Об |
еговој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стоји |
угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, астроно |
о је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има |
вих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у п |
налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</h |
и стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знам |
е науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошу |
оље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо |
стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински |
морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечера |
у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било ње |
оначност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone |
исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; има |
о више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у кол |
звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада |
e xml:id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачно |
ени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата |
/p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: м |
човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убије! |
: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам приз |
инкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало |
паљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Ист |
ји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од бе |
и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре |
те се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекар |
" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата к |
са, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да |
; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се |
Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти дес |
а је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мал |
пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим о |
га црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прил |
а и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће м |
поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је л |
лећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасо |
знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од н |
е опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p |
а права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он |
ију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста к |
а ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> |
тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је до |
а, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело |
коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</not |
камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца. |
енијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, кој |
им даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону |
ног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је с |
ку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи |
у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело |
м чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одј |
тој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небес |
аља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему с |
ј вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и |
и видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи |
ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних бр |
то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што си |
ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечево |
и цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изглед |
тљавало ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио цело |
о — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" |
његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност ра |
вног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу и |
ну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно |
у ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и |
звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад |
а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш |
се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболе |
ли точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане има |
ма један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није |
деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светл |
<p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи |
е зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је б |
ти, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На в |
љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док |
тило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пе |
А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло ви |
о га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душ |
вом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Њег |
че био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји |
к тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али ср |
њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани! |
здано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве вел |
а чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа |
ст каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се |
запремало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је |
е онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је о |
ти свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполо |
далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> п |
е или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна |
ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет |
у ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северно |
суо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвав |
.“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање |
чно пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било |
ма нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И |
еминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти |
се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S |
оповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити |
ј ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А жи |
асплину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општини М |
te>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote |
тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене вас |
едесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле су |
звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго |
на?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва |
м“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одис |
ји је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: |
рук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, |
нови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају о |
плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне |
а, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш |
i> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи |
нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито х |
арству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се мога |
ној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна г |
им, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитељ |
Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најд |
и се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, |
и поданици у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана |
бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упи |
лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та |
Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога |
е мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Ме |
</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаур |
а су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и теш |
и црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> |
идра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у |
жно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је вел |
.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини |
ред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не |
ом животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о |
убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у |
непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно бан |
јке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n=" |
нао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p |
те да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим |
p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово |
и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{ |
вци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слу |
с, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бране |
d="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне |
те се тако образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене |
о ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа |
а.</p> <milestone unit="*" /> <p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које су кадго |
ко јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш с |
нијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit |
ве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој в |
или, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну |
то су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће |
ству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него |
хаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, о |
ва сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, |
сец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни периво |
<hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, |
Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{ |
еплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних ж |
едставити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен. |
ни млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{ |
стало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће зав |
отама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у царству Ми |
ва мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> прем |
note> <note xml:id="SRP19020_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <no |
го а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и |
ђашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, шт |
што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне отоке њихове што с |
ђења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic" /><!-- caption |
друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допир |
на....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пу |
тилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она |
од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</no |
и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у |
видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у |
повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <pb n= |
јарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној прости |
ти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово јо |
рије — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би в |
кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је оке |
ло хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, |
ао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини на |
Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора |
ве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада ки |
ци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, |
жалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална миса |
једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да |
стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије |
беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране |
ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добр |
у за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему |
ећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко уко |
Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену д |
о је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} |
је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробија |
еке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; |
о је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, |
вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се век |
е зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, |
— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n= |
у и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id=" |
ихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, и |
била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију култ |
вежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више век |
неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, п |
сматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске кр |
ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>и |
ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од леп |
је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После |
дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква су |
тла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада ве |
од како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелаз |
сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова ис |
<hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рач |
гао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запа |
аде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је |
да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да |
ар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и |
у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се о |
отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживањ |
да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и збирали с |
о најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала п |
ара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, |
грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга |
ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за |
Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам с |
пи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда |
/p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} |
рвог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и |
у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрет |
роисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога ве |
олео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и кој |
омеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом и |
Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пр |
стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доб |
ења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездо |
ј блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, вид |
мухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова преда |
планете с планетом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављ |
и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном |
аха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је з |
ће наставити :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, |
орега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преобр |
ела.{S} На развалинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били |
његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" |
Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њи |
ран изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је не |
и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних неприј |
новници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Он |
ности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} О |
морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што |
крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није позн |
ебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво т |
чељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претуре |
S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним оч |
лична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волу |
о дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању |
носне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне к |
су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капит |
опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим пог |
; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> |
весела постојбина претурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја |
орити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док |
ену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се |
е гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им |
враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наши |
његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да |
ечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед див |
г бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у б |
ини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мн |
е!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој С |
и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа д |
уо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим једин |
жи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док |
<pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви |
је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгол |
</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, ко |
група били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портал |
еким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста |
19020_N13">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној пл |
идимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог |
вран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога о |
рквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образовале пространу отворену |
ни бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених фасада....</p> <p>На средини ове импоз |
м стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то |
јим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило ш |
е четири: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <note xml:id="SRP |
го стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амар |
их је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака |
еца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су нек |
медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те ј |
си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Ве |
а је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као ш |
а појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера |
ском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!... |
отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је прест |
о звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са |
један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лев |
p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш |
еног, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и бој |
је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере.... |
оћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акро |
о неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расв |
вран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, |
> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у |
врдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно о |
stone unit="*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога с |
<p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свеми |
и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна свак |
војим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако |
овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам н |
же ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а т |
о јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезд |
Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!. |
острву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазле |
верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, оп |
а то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ов |
десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој |
а и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој н |
јбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{ |
аже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог с |
авити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p |
заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то |
утрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али |
ој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до |
да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био г |
скоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!. |
отмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} |
..{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом |
Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, |
више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо ниј |
И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; |
и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit |
ој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи |
ио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном |
ора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призо |
о и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу |
де се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, |
ај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога г |
асов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="11 |
авља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су |
гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге велич |
S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечу |
ше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мај |
а, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет ве |
ни песник класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли |
Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним трепе |
црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменику на тргу „с |
са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Перс |
ије више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит |
{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, |
м на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и |
то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</ |
ј крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово бе |
е звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве |
изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Миз |
густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити |
ого је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравн |
лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, |
ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други |
о ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова цар |
м одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо вид |
— од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге |
unit="graphic" /><!-- caption:{S} Земља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и |
/p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S |
но, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљ |
твен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, |
ку.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе париске звезда |
рдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на |
исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно ш |
ари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а |
на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак |
мрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стој |
дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окр |
..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека те |
бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И он |
ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте зве |
а звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, за |
ј одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли |
дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлу |
ике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у о |
краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море м |
чином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно е |
овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурам |
на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џиновски |
га хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико маг |
ј даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се |
сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама сви |
оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих појасева, н |
ки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, |
им ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанствен |
амиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом |
државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог с |
а-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И |
... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико |
аш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада с |
а, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, |
војих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науко |
Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, |
чица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове |
е ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да |
а најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ |
S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете |
питомости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виш |
дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, |
писних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} |
их застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметни |
радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћил |
с извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target="#SRP19020_N40" /> радионици у н |
а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета |
акав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја о |
е; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим |
ању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах ка |
собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их доне |
и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње |
равља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> < |
у тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, |
твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ пов |
оји су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да |
евање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски. |
ге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> </div> <div type="chapt |
есто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причај |
и!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да с |
једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва |
unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама |
знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више спомени |
знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један |
p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} |
сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десе |
био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда |
оги су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је о |
још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће |
-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<r |
тога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</note> <note xml:id="SRP19020_N24">У народу се чуј |
без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам во |
нијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то |
кле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи |
норога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} |
х боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасад |
ста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки с |
раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са |
има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед |
планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се |
ена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природ |
свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана с |
?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не веру |
, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много |
; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његов |
м својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце |
Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, п |
а 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова |
84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да об |
обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id="SRP19020_N20">Ова звезд |
минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секу |
рс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; С |
мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај све |
вога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изме |
е, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то про |
а светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{ |
година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три ми |
ду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће т |
да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ст |
светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође |
једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лаплас |
за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву |
сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјаје |
ој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, |
; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој пла |
она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.< |
није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиу |
, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве |
ти, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова годин |
И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој лабораторији свемира ради |
ра?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док |
Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица стари |
јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се чо |
вници ове планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелеп |
јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се т |
о доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у н |
испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био на |
шли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове планете ништа се са сво |
ов ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, ост |
другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконач |
{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n |
ца старији за неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан М |
е, наравно, на неколико стотина милиуна година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} |
још требало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас |
а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјаје |
бесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица |
ршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче врем |
ди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је |
су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њи |
и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се ка |
дна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је |
тижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар. |
потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижн |
ати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, б |
један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у |
до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, |
ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова мора, сад налазе у густим слојев |
илиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни хр |
свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живе |
е и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него |
Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 мин |
духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обу |
е људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју |
д отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити посл |
="SRP19020_N17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да по |
ремена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца |
живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њеног |
5" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap un |
ељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше З |
дина била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је |
не!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна |
сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек б |
ду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те бе |
готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би |
мо ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, |
нца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду |
<p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми |
крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо |
о.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосал |
о Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати |
е пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="SRP19020_N19">Наша Земља о |
ен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 |
лазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој ст |
ентра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на зве |
ло, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли д |
и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не с |
.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и јед |
аша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славн |
ђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 се |
е њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти ј |
време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу |
ину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мој вођ. |
/> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на т |
нета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих н |
у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и т |
RP19020_N47">То је око 50 милиуна наших година.</note> <note xml:id="SRP19020_N48">Девета част |
ц на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот људски, напредак и |
е личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И гл |
адаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један једини таман |
аног неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, п |
кад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друг |
мена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} |
аследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца п |
ља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 се |
ранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Непту |
и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба |
ребало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне |
ичким законима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и вод |
и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се |
н гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара прос |
а 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S |
8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе |
онима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре |
но кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref |
ако се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, |
о на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је да |
и били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана |
и!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: |
еану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину вас |
азресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна |
Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само |
три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост тр |
мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле ш |
вој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сун |
био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца |
зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам |
ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда |
шног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телеско |
ој хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погле |
би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети |
с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога |
дућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је об |
омилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звезди |
а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачн |
а виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са |
види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi> |
жу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље шт |
> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци бл |
ђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, н |
е, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне ш |
зброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зо |
ебесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја |
збројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#SRP19020_N4 |
ро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој |
бесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говори |
шем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target="#SRP19020 |
ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, |
видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде |
светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба |
цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна г |
дан крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама зас |
амен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до са |
споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће, вис |
<head>VIII</head> <head>ПРЕСТОНИЦА ЦАРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно т |
као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изглед |
јним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су прав |
рад, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо |
ов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи ста |
асио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="132" /> |
ним споменицима ове класичне престонице Гомора, <pb n="173" /> овога величанственога споменика |
облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign xml:lang=" |
реображаја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу дру |
нскога преображаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка нап |
милиуна година!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> св |
ланети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — |
Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> < |
у на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца |
ображаја људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n="120" /> владала је преко десе |
ади велелепних дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и |
а пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лаплас |
њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од после |
ао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној |
ј прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џ |
евине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женијалног ум |
вој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разу |
ике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина прелам |
слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и оз |
отиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је по |
да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још т |
те и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже |
ини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од |
ремена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изра |
ула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мо |
амашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, |
ичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно кру |
ре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим |
кова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ва |
од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електр |
лик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, к |
ав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је мора |
у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, |
рашном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто мил |
/p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено |
их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и |
огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то је она бледуња |
{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разј |
ше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блеш |
маку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</no |
ју небесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада кило |
а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у тв |
у пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вр |
, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се |
заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црв |
бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој в |
ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зн |
, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па вел |
плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим |
, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га ма |
але једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и то |
сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова |
јског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још |
тивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек |
f target="#SRP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама |
као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а к |
слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жал |
иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 м |
ним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две сто |
в се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страхов |
као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као м |
заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животи |
то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку по |
посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вав |
ница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марс |
, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове |
он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То |
живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као шт |
ад, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад све |
н од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној п |
чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом при |
се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и м |
орила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу пре |
м Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је л |
на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као |
питао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</ |
же, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога ко |
шапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе он о |
Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ен |
име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ев |
што прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> |
ет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица |
, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, м |
а ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, |
а рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p> |
="#SRP19020_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и не |
ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непој |
е, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагод |
> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је |
једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина ш |
е и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — ко |
ничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред |
0_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, |
чини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне беско |
мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачно |
то име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечит |
И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врл |
, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb |
стичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парча |
о два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали букт |
ли крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као д |
тор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две зв |
себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста каф |
том глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од самих, несре |
рху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на |
— чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлик |
И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни |
м звездом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца је |
ош непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати: |
!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн поно |
да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загон |
перник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се |
енита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездан |
коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} |
мо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба ви |
Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу ј |
роређена; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших |
врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови |
Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно |
о Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва ње |
ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone un |
а већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у г |
..{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још |
да, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа |
ега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на |
Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским |
ја грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божа |
шне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијано |
ањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тог |
етку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиун |
леове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, |
доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече м |
нога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет мили |
и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на це |
ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и горског крист |
негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упи |
кастом светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; а |
чни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој |
ва светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: он |
планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас ст |
се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb |
ле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средс |
ној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустис |
некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, ш |
ковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} |
по иницијативи становника овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огром |
је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — |
ространог, овога величанственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима |
овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и побе |
т, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их |
риродном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим |
иродном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме |
а што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој беск |
е у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, |
ј грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију времена и свиј |
орима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које д |
угли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и |
ати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако |
којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све |
мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ст |
алкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару земаљском |
реднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око |
ко исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: |
рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога ц |
еном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на ов |
ећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Г |
једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мо |
, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце |
је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај |
а био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства |
је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапл |
свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велел |
, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај |
..{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су њ |
војој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људ |
а читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпун |
била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње |
и синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно п |
о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} |
показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележ |
.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бескон |
се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високи |
мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаонику, срезаном о |
или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам |
у права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да с |
зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, |
је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелиц |
што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој ц |
> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као н |
ећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај |
па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, свак |
ви остали павиљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној р |
они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, складнога, кол |
снице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две к |
је, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу |
на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични м |
рв</hi>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до прет |
оној средокраћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње ш |
а су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао |
и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су е |
у страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и |
Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и по томе би доб |
не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романс |
у васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, и |
оје слично незграпним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско з |
...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мајушна светлуцава звездица! |
еза: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне харм |
оте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажен |
, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу |
ека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убије! “</ |
надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били |
езарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни |
фира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења о |
од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона износила је 960.000 |
мора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим кап |
на колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као вос |
басте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим цветићима. |
а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка |
020_N39" /><pb n="133" /> од црнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола |
фира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде< |
орфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријом.</p> <p>Како |
сак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо |
чеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене п |
а ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} |
пак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, мате |
у и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једностав |
истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су |
ног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плим |
вој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борб |
помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да |
е, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби |
овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; о |
степене полукружнога облика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су |
у лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњ |
ој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква |
ако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се је |
и радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како |
онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У т |
е лежала на масивним раменима највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мрамор |
бесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубов |
у се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине н |
авају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, д |
еме обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени н |
ло биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао п |
љине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазак |
ли су овака небесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{ |
ечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црвића и интелигенц |
длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" / |
војим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, |
својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини |
де овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколи |
етлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом |
брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакв |
на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе бил |
а.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су |
вим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права др |
020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У прв |
нажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на к |
ђењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца |
теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} |
ана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм |
банжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију |
кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, |
; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, ка |
отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног облика.{S} |
А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразгов |
n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевид |
гинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>А |
обом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и г |
<hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млеч |
одређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио |
ине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој |
а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као |
, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по ма |
RP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мус |
е ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак |
меном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пу |
се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова |
њских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{ |
горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у |
постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским |
но прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни |
телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, |
пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И |
а својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пун |
се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> д |
ио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим |
у и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{ |
о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје |
да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су |
треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену мисију душа док су |
} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох |
ављено.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Вла |
<hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје |
културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milest |
е ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, м |
сељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најп |
p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана још страховитијим тресцима громова |
о то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и м |
а је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз |
стирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујем |
сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово |
одица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама |
ца скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, |
ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми т |
ураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемира негда игра |
; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило |
вој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело ниј |
ти,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; |
: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао |
68" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине свију |
урени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шт |
S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан |
ote> <note xml:id="SRP19020_N42">Муња и гром.</note> <note xml:id="SRP19020_N43">Што значи: пос |
а, проламана још страховитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у |
ним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове |
не; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, п |
трова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река |
екидно севање муња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, тр |
ње муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе |
ља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, к |
рашно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непр |
исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p |
внице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <h |
нетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропадају од |
отињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; п |
ове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум ко |
ста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n= |
Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то су они мрави, што су свога н |
ни се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{ |
и ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове |
ти ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milesto |
в дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" n= |
раховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многоб |
гашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То с |
у своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је |
еби, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а оп |
ј, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ |
дела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, зла |
као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, |
на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног |
есној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све са |
чености небесној, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p |
ва виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаш |
по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улази у о |
трену ока нестајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небес |
листало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичасто |
е.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или не |
г порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима |
ранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима |
од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле ку |
окатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група б |
а једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија пре |
е је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет ов |
једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чи |
тријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по б |
е свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални ваја |
n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајн |
ву:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оно |
идну маглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које су држале на сво |
ерума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да |
ите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопит |
и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су |
> <note xml:id="SRP19020_N11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> |
note xml:id="SRP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ |
ц.</note> <note xml:id="SRP19020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, ж |
ба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекс |
тави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> < |
Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone unit= |
роструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извај |
ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут |
који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> < |
јми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као |
увише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све в |
се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и он |
минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним |
новата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико с |
а удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твој |
ота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а |
ила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео |
есецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тми |
S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, да |
е смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да је |
доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које |
,<ref target="#SRP19020_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под |
звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној |
а наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било жел |
дина створити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још |
иду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном |
мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно |
му престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију |
арту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао она |
се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, |
га што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{ |
ка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан |
у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов с |
а, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, |
унча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, |
ина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све ра |
може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим... |
„Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено по |
ам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, |
рађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његов |
чност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone uni |
и који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш п |
ише ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и |
ездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Су |
ml:id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности |
<p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило |
у сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу с |
во је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју |
човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господ |
" /> <p>БЕОГРАД, 1902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динар |
сне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка пр |
је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљи |
к наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде угл |
ичке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то сам |
а.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на о |
аћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање |
ара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та прок |
строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету ф |
помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унес |
агања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p |
ма мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надив |
паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течн |
— човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убиј |
ом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти |
уље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави в |
кад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америк |
тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, шт |
ању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образ |
ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној |
и трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мр |
не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се |
је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је |
а чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити о |
а, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим в |
о осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, |
Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на само |
на неколико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна |
није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и |
тло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла |
она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до |
рве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењ |
и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Б |
док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те |
0" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у |
навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, к |
т ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознај |
м, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> релативно в |
<pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" />...</p |
а их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њег |
ерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог |
његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Ду |
<hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У прир |
лио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам п |
ру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току |
оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом |
и.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет |
огатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те |
раво атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али ба |
тајнама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени |
је била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље |
имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у |
Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму се |
енога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се виде |
xml:id="SRP19020_N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена |
one unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјај |
чнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух |
ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телегра |
ја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тра |
ко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, |
изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато х |
, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро |
, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у п |
је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су г |
ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну |
идном пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а |
е ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, |
...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} Т |
ајвећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страхо |
ћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лап |
је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род п |
ад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као |
с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прска |
еђу Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови ње |
.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру ж |
бље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и неср |
<p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а |
одина.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циг |
је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времен |
ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} |
су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори |
аве; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види. |
га, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу не |
се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, на |
говински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапај |
оју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како |
к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне конт |
т векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да з |
о обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној њег |
зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} |
а и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обес |
иријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све |
уме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио |
е.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а |
ге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче как |
глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће би |
ш и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њут |
док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S |
едавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опаже |
цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то |
И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божа |
т он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то |
Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми. |
тељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} |
ора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, |
ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатом |
ћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ип |
ази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу |
материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он ј |
им питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нис |
и с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби |
"#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и и |
амено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју поро |
рестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им |
зјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из т |
какој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких |
Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p |
ве душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што |
Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и |
.{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да б |
готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман |
но, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзн |
} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке о |
сконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледат |
егова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дан |
говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на |
овека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна ду |
S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свим |
је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у сво |
и и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би св |
оме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ |
трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога вид |
нстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледа |
и се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет |
а и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секун |
амо ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb |
Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа б |
а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> |
твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Све |
ланети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано |
уг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен зве |
в....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у прос |
анитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубови |
анета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали мили |
вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, к |
ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, |
апоче он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} И |
ц два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Јед |
“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p |
к је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19020_N17" |
него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне к |
тоталнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вал |
езде.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у к |
маљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мич |
, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом |
ма тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових зм |
а, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, |
мни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај |
ајчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила је |
бде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читав |
нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрам |
сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад п |
ономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с |
чаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађе |
иче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и |
е им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима уп |
велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p |
хова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми |
Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и с |
тричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што ј |
ало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје |
тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам |
, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, н |
ене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима |
које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова |
друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је јед |
налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога |
му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је о |
, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог о |
вајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио |
свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећ |
анету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-рег |
} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега не |
аузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видет |
азуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да бу |
обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла |
удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити |
иљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова своји |
у се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрну |
дан дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког |
а ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњ |
о беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећал |
удесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> |
а кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику шир |
погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и нијед |
гоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се |
вор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S |
и из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми во |
ом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{ |
стати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није |
} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да |
царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је мора |
пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не |
рајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже |
запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на |
лиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осуд |
в спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} |
} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети з |
Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да |
Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који |
у промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто |
а.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то н |
мо је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој ж |
утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но |
аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско |
есну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу све |
— опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па ч |
инцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек |
своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по |
Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га о |
ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина |
а се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на |
34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита м |
изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински |
васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих и |
ка пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и т |
Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од |
а свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове вел |
је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови в |
могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да |
моново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на м |
ици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово |
Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде |
сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте |
ица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам мог |
нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба ч |
} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, уг |
па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у ч |
ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна- |
во Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју |
95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охла |
ак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја |
а се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и |
памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> |
пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би с |
се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно |
мити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Јед |
рте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна |
„створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена ра |
пових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пуш |
остраних и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, |
е кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су |
, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна |
гово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена |
утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гр |
да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронго |
ди хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на |
и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површина често разјапи и из његових неизме |
вде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покр |
осејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; |
ам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њ |
една милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави |
оза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана. |
је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна г |
лаги, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи |
тски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе |
што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, с |
ч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја |
есхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, т |
то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из в |
чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу со |
пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет шт |
е лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите |
о паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио ка |
та она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространи |
изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и |
нчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликуј |
ђене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па ча |
.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он |
ању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се |
олико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде ва |
његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земљ |
а бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: |
рајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мор |
чаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царств |
рвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене |
ганизација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уре |
даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би |
едан трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и обр |
не и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистриј |
а непрегледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да наст |
све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим времени |
јих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш |
пава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису |
створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размис |
неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, в |
је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та |
ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, б |
а, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је ме |
Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих про |
океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се |
е попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили |
алона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, |
се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у |
приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад |
причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, |
је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целоку |
м му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има |
е то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља ок |
амери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, н |
разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је |
џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, п |
ј свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој пом |
ала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, ви |
ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, |
на је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане с |
тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Дан |
а има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и с |
епу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19 |
тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi |
шене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да |
ве оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова о |
вотом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно |
ма небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито ур |
а ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од ваше |
су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и |
воју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба ми |
живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој |
у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас зло |
љине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина о |
зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Та |
ао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на сам |
-Маре<ref target="#SRP19020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кр |
> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њ |
је пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене |
, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се грани |
у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато |
е задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се м |
Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно |
есконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из |
ика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца |
и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читав |
моро, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки аст |
дна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постоја |
ица не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјал |
и вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</qu |
десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бе |
ет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане циф |
ћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страхов |
уча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај пр |
т хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратим |
ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не |
вара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они |
ајпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава |
ало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за м |
х и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ дод |
Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ће |
али се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} |
земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске прати |
и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера. |
ћи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој |
и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васе |
чана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све з |
се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегл |
умем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекак |
— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и |
уши казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с вес |
/p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега н |
то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S |
зјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да му се крви напиј |
ичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја в |
нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд в |
..{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њих |
питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису ка |
S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знат |
ато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су п |
ледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега т |
жљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, јед |
, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њ |
то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети |
азуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="11 |
ездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале пау |
е од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, |
е жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо |
жаве су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S |
иших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и |
појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију |
и бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада |
роменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате д |
ети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој |
је....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађи |
лиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора, кој |
е елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима в |
Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш |
а; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угоднос |
преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од с |
а ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p |
ћ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се |
чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму |
езброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И т |
јде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна |
ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола |
нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орио |
ињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се ч |
То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је |
а....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а |
своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бо |
ат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, |
ница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што с |
даде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, |
џа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што |
зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окр |
о, али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његови |
ојој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; |
јавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у бл |
јушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан |
о ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери за |
тевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала |
х колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и че |
у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору ук |
је тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али |
ашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напре |
ких брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова бр |
и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлањ |
трах од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљал |
као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијар |
као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображе |
је им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена |
тој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да н |
вој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео |
ног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој |
!...{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била |
рно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груд |
гдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице |
ори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и |
узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближ |
ас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n="124" /> |
ote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега |
ец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S |
воме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави |
нији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако н |
с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па |
, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замен |
="70" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашн |
животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика |
енцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом је |
никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почн |
оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, |
о, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, |
могућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљ |
сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зе |
Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове ле |
њи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна с |
ена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од с |
а нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун |
о сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места |
Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као |
престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једн |
овитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунц |
е Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске сп |
ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их |
соле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} |
м вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова |
ма ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчан |
ен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђорда |
баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опрошт |
на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља |
и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толик |
док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је |
прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умн |
217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јат |
тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога вели |
обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора |
Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да |
ота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“< |
о данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености о |
шој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И м |
време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S |
да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, |
а од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим |
бе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје г |
можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, |
гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Б |
вездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на |
ре, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о |
; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb |
186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали |
збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божа |
м своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш |
батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет њ |
ј ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и |
p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ |
на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик п |
и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две с |
мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад |
да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљави |
дим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузав |
а те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи |
ра око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни воден |
Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи |
емљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небе |
ом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у то |
ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као к |
чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих по |
ј мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p |
оз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p> |
ештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми би |
м лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би |
вежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пуч |
доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних ст |
сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што |
човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе |
ора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укоп |
дало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И неб |
рује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну |
иховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и |
њали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су з |
звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина ј |
— па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само |
ог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни |
оку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бог |
ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да |
то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:< |
стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ ре |
ки кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никак |
га противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необи |
еверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и |
они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као п |
ца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то развић |
аква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p |
, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је виси |
и не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи. |
аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим г |
он</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила |
ољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p |
ш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</ |
изнати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мисл |
у мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он о |
чно осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има л |
прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна годи |
шта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће |
гово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посо |
облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у чо |
ини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи н |
а паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А к |
, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да |
ико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па |
, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а |
царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да |
о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ пов |
} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задруж |
о васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У ве |
ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он |
> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а |
стано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стр |
} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћ |
о су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и зве |
то га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запит |
преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једног пото |
у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и |
на, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако |
{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да о |
о ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> |
огла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ак |
оји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, |
{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти с |
је ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" /> <p>У један |
С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми ниј |
граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова |
васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" |
а пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{ |
су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} |
година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна годи |
t="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне |
дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми с |
ближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми лети |
мосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је жи |
сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ |
све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка с |
те, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да вид |
о оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} |
ш нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па и |
у најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> р |
јете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете гл |
еким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" |
ђем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом мест |
био.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те |
а ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p |
рда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна з |
Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама л |
p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак |
вори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета ј |
м као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да |
ре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти |
мо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И онда се |
саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, он |
Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надзем |
њу, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно. |
о не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и |
— Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасе |
и нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих |
то је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} После је џе |
ној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мисл |
о више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи |
игде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило |
ов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено о |
е његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту |
удесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ д |
ће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца с |
а тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга |
рије само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било |
аш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се ви |
пуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — пре |
сконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројни |
некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ј |
е....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва систем |
уди на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казива |
ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно |
ина и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред |
а разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравн |
то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у к |
учнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} |
.{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неве |
разују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне |
лацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи: |
или ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и |
Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</ |
м приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Ив |
бито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила |
ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми м |
ш за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!.. |
зно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он |
једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенств |
алити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> |
вољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне |
Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; |
ра и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магн |
беској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — |
сијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час |
амој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док |
то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним |
ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа |
гу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животи |
, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда |
гледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек |
де онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овог |
мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очи |
т ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам мо |
ена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занес |
ен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} |
јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, шт |
вика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" |
вом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зелени |
<p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази. |
*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те оба |
шак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двој |
ћурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просториј |
авости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} |
осподе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један ст |
ка на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске |
палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па |
па за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати: |
им али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у |
онтиненти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним |
пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многоброј |
а ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља |
језовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> |
палате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — |
номе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а |
е погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину не |
м неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше под |
тих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред |
сивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Стра |
листали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од |
идна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена |
гледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> < |
је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти |
вога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања саврше |
ивот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с |
том.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, |
“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања |
и над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, п |
ињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског к |
види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми |
рије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног |
.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, |
исно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И о |
као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољск |
на, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Бож |
и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опе |
величанствене мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства |
ти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, гор |
ељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим на |
сам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке |
дан грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Прост |
га зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидај |
и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у вазд |
рода као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Св |
што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог хра |
одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Ду |
ај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од |
} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов |
атите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна |
<p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не |
и су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се она |
х гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком |
ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погл |
а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S |
њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" |
то хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетет |
шој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патил |
него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магл |
неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза к |
окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног свет |
била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог |
раховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме |
{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са З |
чанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно |
једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се к |
епере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, он |
као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И |
светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико |
ерни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xm |
иотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша |
небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове у |
Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" / |
зда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; |
дном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> |
давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светло |
S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрс |
хамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, |
f target="#SRP19020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела сис |
адама небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? |
в ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна годин |
уде и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду при |
ји корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању д |
ени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је прокл |
p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу гла |
2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет чет |
о божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она леб |
пипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај |
се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек |
е, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ |
упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овом |
че.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пр |
е иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш о |
он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали с |
који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је |
Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који су вековима векова <pb |
ских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је жив |
ерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је. |
да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво |
> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џи |
амен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сун |
јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} |
синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n="22 |
, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нек |
ој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но он |
та ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездан |
то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим з |
вета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам |
од узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином. |
а мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих |
0 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца |
ма.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} О |
ци, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара |
равио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је |
а што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго тр |
изаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту кој |
ма беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео |
е одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створе |
до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу сво |
не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више прибл |
а огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а |
руга у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодил |
"*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века г |
стесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p |
ду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ов |
ене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је |
а их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије бе |
е се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким |
ге месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> |
у пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!.. |
Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, |
о...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Б |
х залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће |
—</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанствено |
јама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво |
творено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, |
летео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од мате |
а места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас |
но и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температу |
а, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једн |
томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна с |
иђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он |
роши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улиц |
а пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спа |
тлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да |
<quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А |
а сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по сво |
удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се он |
родних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунча |
а буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али |
мадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљи |
Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</ |
вор од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи |
S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, п |
да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред со |
собљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам јед |
стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу |
руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са с |
сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неис |
с има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што |
та цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина |
унца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" |
аква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили уз |
јушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у |
о све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте |
19020_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно с |
брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чин |
ином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, дод |
p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов д |
, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ |
} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечит |
у сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би за |
ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него батал |
се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив нег |
криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ |
ости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло п |
видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за матери |
безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који |
куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности вас |
а и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; |
— једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</ |
е не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође ус |
оју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му квари |
паси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам о |
омних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтер |
зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да |
вога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније |
јиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај |
/> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица |
и: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д |
Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних |
у самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ при |
прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смешт |
ду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети |
да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова поро |
добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што |
еровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља и |
но стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив приме |
илено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, с |
е, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски об |
*" /> <p>Мрачност ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личи |
ева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, |
свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде годин |
била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref targe |
кошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строго |
рију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским вали |
је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио ка |
ичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То |
еме, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Д |
ога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страховито уз |
реливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е б |
је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим у |
вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сја |
вачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мр |
угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по број |
којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој пр |
вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из |
нчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељ |
о доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладе |
и живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <milestone unit=" |
реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p> |
а налазите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли |
а и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавање |
споменика надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>Посл |
сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најп |
а на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да |
сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих |
ораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и |
ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Ла |
родице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје ж |
подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и |
већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <milestone unit="*" /> <p |
отоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чу |
те у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту зани |
наш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном |
ка надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале п |
једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпространи |
м крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно та |
речи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо |
њу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама |
ма; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и р |
} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што го |
долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и вет |
, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономск |
овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости по |
ја ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема период |
а, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних |
Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S |
/><!-- caption:{S} Величанствени лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно |
је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се |
, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све д |
ну данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, г |
их система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујн |
ама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!.. |
планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топло |
и покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове ас |
треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодарени |
огова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прош |
ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нем |
: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пе |
ст, злоба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и ме |
/p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде св |
око уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши иг |
дговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онд |
па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — о |
ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих |
има милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се даје |
ажности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно |
адио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нис |
има има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте |
ава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта ст |
раве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај скла |
ијаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима |
почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бес |
ећ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла оду |
дговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи им |
осам</hi> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних си |
тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти пос |
ш средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све о |
парложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној. |
износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник |
што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле |
развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима |
Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а о |
и непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се |
итехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда им |
да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу. |
посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може доглед |
ити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испр |
о и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n=" |
да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе вој |
у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} |
це селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створит |
кво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и он |
асов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом |
а долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће |
унца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{ |
аљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <milestone unit=" |
узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав |
и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У ост |
диш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизар |
ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуц |
за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него |
небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам пр |
томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биоло |
анима <pb n="121" /> на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у т |
ти!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају н |
наменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испрелам |
са трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолић |
емљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо |
ина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасн |
езда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" /> |
за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље |
лила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S |
ј групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самци |
паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало св |
, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у буд |
и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату се |
мањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот |
јтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме |
мо костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих |
острану фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојну дугу, |
је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме |
uote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би н |
ћ скочањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво |
а времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубо |
види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније |
је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, |
ве стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло |
да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше преде |
о му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама ј |
неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам м |
неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то |
/> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је |
по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од п |
/p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хај |
према релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео н |
бараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звезд |
е система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца им |
дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите п |
о како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти гл |
е разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, |
фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне |
Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi |
видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јуж |
тмином.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <h |
="#SRP19020_N9" /></p> <pb n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је св |
нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник |
о магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасе |
шег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по |
овна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних воз |
то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p> <p>По неком неодољиво |
Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васеље |
исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће |
онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену там |
бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па |
ерета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О |
исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> < |
да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису никакве д |
енета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за п |
ет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не б |
аме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је би |
ној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило |
ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био |
а Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то с |
јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце |
јих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој об |
еме, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо |
је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први |
ош две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и |
и казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика |
је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, |
ако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем |
м могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мн |
pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога пространог царства з |
е, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и |
, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година.. |
е обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо |
ну звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут ц |
ата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље ов |
дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од стр |
ена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана д |
зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то мог |
а месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће в |
му у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се |
чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на прич |
тири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом с |
ве ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила јо |
ута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један дру |
е у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина |
тујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па г |
где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{ |
ако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати чи |
т тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква за |
а њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен бр |
. назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, |
сти....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети |
росторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће би |
о је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта м |
били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме |
најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек |
емљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној не |
.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за к |
то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за |
24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Зем |
а две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за |
и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена годи |
_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца |
12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 |
наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркуров |
гова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше г |
ивотињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, и |
дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски све |
ад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сун |
0_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју свет |
ближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом |
овац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се б |
да знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и с |
о:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњи |
смехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а по |
мња.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак изврши |
у.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, |
ка древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури |
0_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни м |
ењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо |
а и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито |
аћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским улицама на |
удо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?! |
Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све |
дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> < |
пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту |
са око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд |
остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка запад |
нут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била |
„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је свој најви |
као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„Пос |
раљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живо |
егова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палат |
нина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све |
езера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се. |
ку: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по |
с; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме |
и свеколиким климатским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора |
сле десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после |
ејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и поди |
ише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учини |
ма ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине |
вало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и ци |
и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отв |
о на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити |
е било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан |
исину астрономског разумевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго |
ви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ |
...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни оп |
ежи једно божанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је |
иродним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према оном |
јајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухва |
амењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској |
шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Бер |
сељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже з |
не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p> |
његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својо |
горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један другог |
мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} В |
исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава |
ве звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пр |
лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на |
огла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан |
о на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено ј |
167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један го случ |
ти разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, |
и будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружниј |
још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, |
баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој басносл |
он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у много |
азови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него |
и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљин |
дио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно мину |
погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па |
сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а на |
<p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, |
ечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају жи |
ина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца |
ена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А |
еху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево |
а небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окр |
Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</ |
ост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и |
сти, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а тол |
химед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галиле |
Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} |
није.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, |
преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад |
не очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни гус |
дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћ |
лометара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да сти |
простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ов |
ени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надуве |
оже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово |
} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је он |
главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} |
г мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два жив |
жно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и о |
законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p |
ветова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S |
вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S |
син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом |
историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то ј |
Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиун |
заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступље |
на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлос |
ушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у друг |
иљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јед |
урами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме гра |
даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике вр |
крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви |
је дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — отка |
P19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note x |
то су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажни |
ћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ |
а коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је год |
слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target="#SRP19020_N |
ако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим други, па |
је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19020_N47" /> јави на ов |
ли депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки елек |
еднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов |
ошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајари |
е железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била ба |
лоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадурам |
дураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" |
ерни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тог |
имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми |
више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прили |
е планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} |
далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о то |
:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за ру |
и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба |
и рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу |
nit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То б |
="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а з |
молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренут |
не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање об |
пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који |
и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеколике |
се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, |
к, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велик |
одну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — |
е опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и |
страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, за |
одина, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Њ |
изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом.... |
19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју |
и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада |
, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од ваше |
рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим |
ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Ха |
о кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, н |
огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре |
вог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо |
о насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми |
идна његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему н |
о.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што с |
ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: т |
това и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну си |
н светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развуче |
/hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је оп |
вездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца |
.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</ |
течу човека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p |
велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан в |
е неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то б |
као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали |
имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет |
има у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна м |
оре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога св |
авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти |
оном релативном празном простору између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.< |
овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ |
те једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину |
ожјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране с |
а опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога |
незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог п |
p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена |
оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, |
је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: |
тела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објав |
Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде ко |
тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узро |
хова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пут |
чине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и |
жну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кр |
шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица им |
а, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> <note xml:id="SRP19020_N14">Звезда прв |
ије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да с |
ком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi> |
ак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — што предст |
одица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе с |
но с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Ми |
> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је н |
авати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој ч |
се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p |
пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{ |
unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризг |
...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених |
нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, |
по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област |
} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 м |
аша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југои |
растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi |
а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, налик |
замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази о |
куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда |
предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна |
ребало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, бра |
небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер с |
— да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше |
Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак.. |
г Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег |
велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а |
{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз |
воме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман |
храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" |
је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Ам |
које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем |
наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под наши |
његова цела породица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знат |
тељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових |
онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати |
к ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим м |
Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног |
а и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало наста |
S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и |
ње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је ж |
Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратов |
ја је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам мил |
давно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која |
ашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му |
ни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој |
сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене |
n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit="*" / |
вога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовн |
ов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива ср |
исам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине |
жење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па н |
ланета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, |
х трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових гру |
остору између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.</note> <note xml:id="SRP19 |
што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и А |
го осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Јед |
крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — |
мадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиоте |
ране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке |
ом лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не год |
и бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страхо |
религијом...{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Х |
уге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, |
кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубича |
ам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; |
<p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је њ |
едно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target="#SRP19020_N5" />, Са |
нај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена не |
сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста сим |
у.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, ка |
S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ј |
нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и |
е чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој. |
какав вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, |
већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... |
већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћем |
ко волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и |
јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на |
х брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} В |
г круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црве |
они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон |
ње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога об |
акве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога св |
р то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једн |
и, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која |
ра Гомора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} О |
да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S |
док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> <pb n="1 |
ј исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испи |
необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} |
квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога |
цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару |
упности и општем распореду ових царских дворова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb |
у то према уметничкој изради велелепних дворова царске династије Гоморове и по формама и по сти |
у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега д |
ња изведене развалине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих < |
алатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што о |
а слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо |
pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су пос |
ом обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој |
ни небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер |
осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не позн |
острук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, д |
ој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један прем |
с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитат |
ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си с |
рс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" |
у лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни |
толда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је |
буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој |
то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је |
едним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, |
аће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим д |
милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора, |
ашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" |
јске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и много |
е већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталас |
e xml:id="SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xml:id="SRP19 |
етика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто ка |
ити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сув |
уџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи |
ида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: так |
дњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 килом |
удо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И т |
е педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских м |
ички <pb n="138" /> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа п |
биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покрива |
облака, што целу планету опасују једном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{ |
да пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима с |
о што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васе |
аду залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије нег |
значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је сусе |
ни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издв |
ина.</note> <note xml:id="SRP19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на наш |
ским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине |
оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, источно од политехничких палата, уз |
ла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, пра |
топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне |
е дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши |
ина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само |
о баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена |
ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> |
.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми |
а, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Вид |
е свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој звер |
ено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачнос |
на.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њених брд |
свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега ре |
ледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, к |
а душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После |
да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у наше |
де, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— |
{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено бора |
и вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама дру |
ца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а |
смехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима у |
а деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена о |
градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И све |
ве, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту |
, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се |
ном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину |
одигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметниц |
ћи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — п |
недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <mile |
у.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — |
сама њихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гла |
опадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Једном је“ наст |
не велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњем |
ме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа чове |
једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, |
гом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у |
то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безброј |
ростору васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне с |
и улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били |
нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у |
S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама |
век да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер- |
ога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пла |
по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја би |
ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <p |
Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Ов |
Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом з |
северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном н |
е роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћен |
— Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени |
} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских стихија, што хоће из темеља да |
Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства, него н |
ла за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али о |
ападу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мал |
у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> |
/>, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу |
авиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађев |
биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита вр |
е вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом |
даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из које се образовало т |
а, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> |
се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пр |
оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали |
ке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела П |
екле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала сиња |
површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне |
у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар |
рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и пр |
а станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше с |
наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.< |
унца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја поглед |
дстојања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и п |
о су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дерфел</hi> 7603, кратер <hi>Њутн</hi> 7264, кратер <hi |
јих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земљ |
је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} |
десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за д |
сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада год |
овној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а |
Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Зе |
голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек н |
цала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред ср |
<head>VI</head> <head>НЕБЕСНА МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у мо |
ео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити |
ице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора девед |
ни да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци ра |
тво да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини д |
гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 15 |
би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{ |
ужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешав |
ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се до то |
чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличаст |
маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, |
управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична ста |
настија <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и сво |
нца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, |
но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана пор |
е кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, п |
ћи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу јед |
ена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац |
е и његова породица старији за неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ва |
их гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве бу |
не комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени крбањци враћали |
лази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како |
медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n=" |
ако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине и |
зиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једн |
сто и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласо |
ја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавд |
ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свет |
опређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхта |
твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а |
зроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — |
<p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси |
т, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да |
hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испрела |
луца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној гд |
то је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.< |
а беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог |
развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну с |
крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам |
лиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна м |
утни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ ми |
м прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико |
једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава |
целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом |
#SRP19020_N11" /> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи |
привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP19020_N14 |
елим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, |
чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S |
с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено з |
а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а |
="169" /> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с о |
не као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су |
ва,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика |
је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли. |
доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! |
е проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога ч |
p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око |
} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало |
ају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четво |
оче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли |
<p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серу |
} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куд |
рала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве ду |
расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај њег |
атне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје |
у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку |
о, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку |
питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су пра |
свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати у |
овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно |
на, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Ама |
hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> |
од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} |
арства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у мом |
свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно |
SRP19020_N45" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да с |
само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима п |
ад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском |
х, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за |
реврате имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више |
знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђела |
милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref target="#SRP19020_N35" /> |
ечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова дв |
лиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним по |
ли, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један друго |
водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсц |
нљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад |
па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref target="#SRP19020_N4 |
тају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; |
и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што |
ла, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да св |
чили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које |
живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата |
јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране |
тву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А ка |
које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове |
едео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родит |
мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је с |
ме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, |
дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ј |
је тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, |
пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и |
хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише |
е железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, |
ако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што |
а Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бо |
ала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противни |
улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с гол |
м сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој пла |
а, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо је |
астави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се |
b n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погоди |
вета што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, |
горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — |
анствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна д |
незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прожд |
чине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; о |
ош непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак |
те пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, раз |
дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно |
чанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себе и |
наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца на |
бе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на |
новно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у |
иш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" |
ња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти ј |
дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост |
ок <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих |
ине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова |
ћем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Бож |
b n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, |
...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блистав |
tone unit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царско |
ледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Ка |
ј, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од |
од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога |
ета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гла |
сконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, |
у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козоро |
/> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из |
мом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало ви |
а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим |
самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном з |
над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у се |
et="#SRP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а |
оле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је ј |
..</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, |
пласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда |
стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:id="SRP19020_N40">У Паризу има |
е у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има |
збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова о |
не, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онд |
е пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на јед |
реле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових р |
га дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итас |
то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; по |
на, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Г |
бише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мор |
којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако о |
амидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали |
само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна |
пног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до же |
ветлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише св |
ојим, науком и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у пра |
ико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну м |
њега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако |
се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате |
слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађе |
многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и н |
> <p>БЕОГРАД, 1902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</ |
а почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало м |
гацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима је |
професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени |
ју могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људ |
н такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <note xml:id="SRP19020_N41">А било их је |
ЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> </front> <body> <pb n="VII" /> <div t |
људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада |
биља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и вл |
ничкој изради велелепних дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готск |
лед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краље |
ађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски дво |
е гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP |
ољу човечанскога преображаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепше |
Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога |
ра и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изгово |
о сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте он |
внику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело как |
ано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— |
не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да |
а, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплав |
ан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час жив |
дом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се |
и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</h |
унчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у ј |
ном репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у |
необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, у неп |
блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>.<ref target="#SRP19020_N13" /> Ово звез |
ку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат пре |
="#SRP19020_N13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту |
i><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</hi>, <hi>Сектанта</hi>, <hi>Хидру</hi>, <hi>Орио |
ко је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране државе Геру |
на...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него |
самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да |
пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео ова |
о у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хи |
н је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чу |
уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам кој |
пет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да |
есхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама |
е уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просто |
т савила по која чудновата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш |
S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет њег |
Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се |
лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвали |
пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја је |
лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, ка |
величанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с |
ани од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све |
ка ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде |
и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и храните |
xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није зна |
ote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељ |
рда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и хран |
сати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S |
повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад с |
је било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} |
он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов д |
и неимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у веће |
небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, |
од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема ви |
вих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до |
еског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем! |
аву и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару |
Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} |
какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше нек |
p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора |
ерној пучини непрегледног океана....{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели |
вала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{ |
кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p> |
ма у бесконачној просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепо |
ило празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче пр |
ет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према беско |
а светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збил |
укаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ |
ти.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама |
/p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од |
емеља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у ст |
руго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епох |
од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то си |
аље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога про |
te> <note xml:id="SRP19020_N18">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Цер |
ичанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с коло |
од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво |
дрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и су |
г кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до ка |
е се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и к |
тунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите |
<pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један |
фузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препо |
овека и од првога примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у ве |
пног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....< |
огранака великога животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до |
у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег |
лном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим |
чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А в |
једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се |
мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду тр |
аћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, |
еличанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себ |
рног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{ |
54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml:id="SRP19020_N13" |
окраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто |
м кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Ми |
па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисм |
а 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом т |
на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца |
највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних сис |
ао да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, шт |
гледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов прати |
<p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром пре |
а до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског |
је па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као |
у лежи једно божанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То |
месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то бас |
три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшиј |
ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда о |
лаве ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила |
врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати |
да година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а м |
ати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгл |
небесне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} Си |
споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога велич |
код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек к |
ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згу |
ште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> |
смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите |
Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо |
, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класи |
мо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што |
природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према о |
губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли |
етли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да |
пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је а |
аци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силног океана његове ла |
м сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој у |
и својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врел |
, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сут |
небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову |
омести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити |
; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је |
и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарин |
ства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пар |
р.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од |
игда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста |
ote> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор |
рећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина |
пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у кос |
што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомилано стење на подножју ових џин |
ти да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша В |
опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} |
нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не уми |
а, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, стра |
чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="5 |
ма 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} |
је, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младић |
ада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда на |
ађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога велич |
ла; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некак |
р, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који н |
окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленс |
} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је пров |
, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ов |
потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена бу |
међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забе |
звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Та |
рају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, |
ени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој |
ред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> — „<foreign xml:l |
чка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су ле |
ба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} С |
о су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробој |
ити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је |
акође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су |
као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Прес |
оту друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, умет |
га.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необич |
то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле |
о орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња дец |
живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложењ |
ала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утрки |
огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће |
ерзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана ја |
ји град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, |
језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, нал |
ијалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројев |
м тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а ос |
но крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се неп |
је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> < |
ља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигл |
ј планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, |
или становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на |
суле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрело |
дао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику сво |
...</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само |
добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их |
осторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрест |
је онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просто |
ову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме |
и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сун |
ајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце шт |
а добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа њ |
ежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће |
тли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет њего |
риликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван- |
у удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у којима је смешт |
, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче: |
а <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца |
су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-п |
страховитој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне простор |
адове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о ог |
омора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година! |
но — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељенин |
никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги |
као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радиј |
а други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да ва |
су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу вр |
— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха |
ком поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети вод |
родно-философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем.... |
у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници |
> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ математичар и |
, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ј |
авања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Св |
ни владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина |
само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна вр |
аса у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није п |
о Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог в |
х промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови |
, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени? |
и него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес |
ј звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји између |
а се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— |
свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се в |
его што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лап |
нца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица зве |
то зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне ин |
е оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, |
омост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није стр |
зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божј |
а — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од |
, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена |
ећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никл |
="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом |
ебесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред |
ога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена |
олтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и ро |
одишњи пљусак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубича |
, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n=" |
ризнати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку |
што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научни |
које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је профе |
ви добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате |
гу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца царств |
<quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна |
ву толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, н |
Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће то |
ијаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а |
о о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml: |
то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се дого |
о Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим |
ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде краје |
из воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чуд |
вот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—м |
у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и м |
А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај гл |
ме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом |
а би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Дес |
ве оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображ |
у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>Посл |
, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> < |
, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био |
S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <mileston |
не тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор изме |
мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit=" |
он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер |
<p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најп |
!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од гор |
земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је од |
рана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откид |
битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби |
} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати |
освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мисли |
д месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад |
квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андро |
ула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Кр |
S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва мо |
нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по |
} Крајњи слојеви овога облачног океана, додирујући се са хладним струјама леденога простора неб |
уго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац |
идона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зе |
ноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо св |
лост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у он |
опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао |
ој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљено |
ике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега |
ilestone unit="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињ |
} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме |
година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну пог |
то од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу |
а моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагна |
ој матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита ја |
се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега су |
неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, ш |
малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној страни — између Перзеја и Великог Медв |
репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је својим чељустима обзинула чак Севе |
ечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али |
рста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, |
ог, овога величанственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослав |
и неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворила у једн |
....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на о |
жини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута |
а постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на к |
<pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пур |
мљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад |
је природа створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... --><pb n="206" /> му |
је природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облике својих створова, |
спод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а по |
тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ расп |
ало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео |
лас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, |
а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо |
ка нестајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном про |
миља или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца |
, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, а |
о волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако |
але су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити ка |
вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не про |
воју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна |
црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим но |
раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни н |
о што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небе |
оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Д |
са што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна д |
у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстен |
..{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне ц |
о с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутр |
, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обна |
смос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанс |
ије тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то ј |
ше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи |
часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен |
ш од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кр |
, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљен |
реодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и н |
то као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{ |
тећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима |
е то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорас |
та, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, |
дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми |
ао растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после с |
и Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда п |
то је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n= |
ут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од ла |
м умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да о |
етосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те |
а и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, до |
пет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се ра |
и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разграна |
рста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, п |
једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку ње |
Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Ма |
да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњав |
е она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n= |
арац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш |
ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао < |
ина, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те |
{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се |
!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадур |
овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно |
који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с |
оват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад |
Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћ |
ћи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 кил |
тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у |
е небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су |
ак!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видн |
обности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо |
мро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверови |
врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ |
а мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарс |
да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала гроз |
њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и жи |
по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу п |
а и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа ог |
живота?!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Г |
вој васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам |
и — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб б |
шта страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узаја |
распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмило |
га била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих |
а браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око З |
битим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније о |
Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ништа |
е великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и |
нораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срч |
а-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</no |
а беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало п |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је |
подине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити! |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соб |
је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, поглед |
око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— |
ш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена су |
има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у |
и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздрав |
м у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ |
е тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори је |
азе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притисне |
тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив |
свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звез |
је?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову ст |
месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање |
:id="SRP19020_N29">Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја |
да сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа |
анскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко |
ама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако уср |
њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобро |
-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код |
ад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, |
*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање с |
његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на гру |
ње, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Хрис |
рзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачуњене |
млање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у |
ру земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id= |
ело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не |
м, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, ве |
еко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица |
димо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвеж |
а; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве |
ов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десил |
од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму с |
равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} |
Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није |
највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{ |
елено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што |
јући закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лав |
ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И |
ма разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика |
а маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком с |
хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате |
х мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SR |
ежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа |
крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око |
е мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја п |
вима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, п |
е....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрег |
и кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или |
дна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно ост |
в дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јес |
ј.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то |
milestone unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негд |
лем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi |
сколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо |
ајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одј |
ло и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било |
..{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да |
рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми |
ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, н |
блаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, пролам |
звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних |
одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало |
тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и |
онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудновато |
непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вију |
већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и |
тна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом |
е што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сут |
к, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — |
знад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се |
не скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну И |
lestone unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грај |
е ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили |
аучник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати |
и куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у б |
пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка |
и блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„ |
о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстоје |
кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицал |
пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога к |
један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брд |
ебо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб |
ма, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за је |
јаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег б |
беру од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> < |
сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у т |
пераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на |
већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљи |
равога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу |
а и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима |
суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота с |
стоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовог |
чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хв |
сти бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај ш |
тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога |
пети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попн |
ад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час |
ате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} |
а и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} |
тор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али |
ри небесна светила окружени неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“</p> <milestone unit=" |
д нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно д |
е и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у ста |
ема, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава је |
ва као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се |
о се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или |
но постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина |
ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телеско |
деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу плам |
као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога вел |
отрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, |
ери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — крат |
но преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срц |
и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се налази у једној малој сунча |
ледњих дана живота ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи |
ских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана |
ој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзин |
ј младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли |
ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји |
ви и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а то је ско |
енушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се |
тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни |
е непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој |
иодично мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на зв |
асјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права ц |
ву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако |
бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна |
ње и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе план |
о је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само и |
ртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њ |
о нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога |
грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је своји |
но дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стране |
та великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожу |
онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише |
о, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге |
олико стотина милиуна година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је ње |
И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до |
сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, |
је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њ |
вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да сл |
оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен |
озарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога |
е у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први |
гао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подзе |
сто првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у ње |
} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све. |
ћ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем |
а површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не |
ела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Ње |
ти лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Гд |
душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Хрис |
се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој д |
estone unit="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била за |
Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флаши |
?....</p> <milestone unit="*" /> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не |
пет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{ |
онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико дос |
</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{ |
па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку |
ко у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone unit="*" /> <p>На пред |
Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; |
ила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора. |
ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта |
есници, романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том с |
топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба з |
шкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и |
ј Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{ |
она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део и |
Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, |
тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу нек |
а.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негд |
ко зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним осн |
висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један по |
с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанс |
о силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи з |
; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, п |
сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре св |
надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с пле |
а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна друг |
а полетела.{S} На развалинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоц |
ветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што ј |
ад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на закон |
вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је |
и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцим |
жедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се и |
г реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено роман |
ам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и |
кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, |
правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, т |
гли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогр |
ом, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је по |
ет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретк |
и и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слуша |
.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит |
а својим уметнички извајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они |
што су на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога |
војим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као о |
упу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грда |
е краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, ка |
апорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да |
во провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у о |
ата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вил |
вишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних |
беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мра |
колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} |
, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може и |
одељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолима по један |
рало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповеда |
и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неки |
апитола, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што |
а стена, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крилате немани, извајане од некаква |
ићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неб |
ор оној творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесве |
он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их |
озара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси б |
ј пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове д |
ца био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим |
да година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да ј |
ала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана |
к ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова за |
не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то са |
лном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која |
у у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на некол |
ама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других љу |
одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарл |
клонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: н |
"50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то |
То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Ми |
се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту в |
је он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 мину |
м небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Ве |
две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман са |
д друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна |
овину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу с |
нкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела с |
вци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изглед |
ба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она |
д је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p |
на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвен |
сне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да т |
; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, |
заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре |
док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звез |
е на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли |
тнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински в |
, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!... |
нет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим греш |
зар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезд |
а, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је двана |
епо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отв |
ао на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју |
оже бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом к |
ута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml:id="SRP1902 |
је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зве |
у светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четвр |
умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div> |
ојава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто је прод |
незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погл |
и се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p |
ко би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне д |
нцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци какв |
дликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хеми |
био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину, |
араштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми |
морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> |
клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме свој |
с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакв |
има, и сва остала средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео прет |
ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а о |
чне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина |
ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и |
један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 гра |
руго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе плам |
ва крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су бил |
ад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звез |
х боја, стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и см |
као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на |
у личили на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен |
ала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: т |
а овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна |
униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а о |
н је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова |
..{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с држав |
е бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црве |
p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не |
мора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138" /> |
ините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" |
ребало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, |
И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n= |
S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у ви |
ном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источн |
ајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SRP19020_N46" |
пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сија |
орили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Н |
икаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по не |
и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанск |
овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP19020_N9">По грчко |
а облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по ма |
у; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у |
: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до п |
му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим нав |
е било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја к |
шњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign |
клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северн |
и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа |
ост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У вас |
ечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у некол |
ким пратиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И |
друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама правде и правиц |
их, просвећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електрич |
стале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко |
коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јас |
њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и |
ог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће би |
е бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то би |
сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То |
кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у којим |
е људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, |
и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да |
због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животињс |
била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћ |
праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пр |
сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просториј |
hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да |
али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не б |
заман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух |
уге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p |
црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Хиљадугоди |
енос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватни |
аморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На о |
што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунча |
о видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и |
И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин! |
за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеск |
а свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца |
<p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто ма |
ти колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону |
собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку |
лива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зел |
пут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица |
као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па |
мо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет- |
оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је погуре |
ни четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али |
ва страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац |
„Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он бе |
— томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би мо |
о је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозиц |
што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у област |
леда да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном |
/p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш |
и своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завр |
и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих сп |
Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се |
SRP19020_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови |
н.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па |
да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</ |
p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у |
свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни прим |
сред ваше уображене цивилизације, један другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је вр |
ј.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крс |
удом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн |
на звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зел |
нцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; к |
још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим гр |
хова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихов |
видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....< |
јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и |
не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле гото |
несени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси с |
земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страхов |
на сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца. |
бичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пе |
и војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не |
ој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умот |
м и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички |
државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и са |
а свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„ |
ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још |
е звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту |
ва млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће |
алеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, он |
азовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасад |
{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана |
one unit="*" /> <p>После смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за к |
се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо |
му душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' |
ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у са |
и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема |
служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи |
ома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се опет ник |
ичини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић матери |
ише додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи св |
ти опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један дру |
ом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и |
ив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један |
ажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не вара |
авде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој |
омерио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти ни |
днога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доб |
се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{ |
хија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!.. |
а другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!...{S} Површина овога небесног џина не д |
амена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — шт |
ва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да с |
онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зе |
нога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине |
оликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, јед |
зноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљ |
лед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, к |
ла види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи |
идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, п |
ет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за са |
а ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је вр |
а мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S |
, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли |
г Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику |
Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему |
мље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи на |
S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месец |
фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те |
да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот при |
ти сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао |
ију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око |
ржава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама правде и правице, на о |
, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула |
уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и цивилиза |
и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати |
ини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} Т |
ни кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, |
ој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Сте |
земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања он |
ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико пој |
прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађум |
свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеколике, бесконачне вечите васељен |
у неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="#SRP19020 |
црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> |
а често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља |
етније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица ка |
што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше |
шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је и |
и...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим |
и као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово ле |
животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очаја |
нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већ |
иновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а о |
ни учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!...“< |
{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и ум |
с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезд |
јом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш |
олико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију ст |
е Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их им |
ине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано |
ви!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" /> <di |
И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене об |
ој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„А сад ха |
, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова |
тови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S |
е бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, |
својој површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су аст |
„фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, |
гова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, |
ва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нем |
дух царског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p |
погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један све |
ка дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот! |
у, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски ин |
ога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и да |
оста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви |
у се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у с |
и дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпреч |
ној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то |
је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</ |
далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског б |
Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине! |
„научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова гла |
сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог |
о, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за друг |
о, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет |
то облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је |
рмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, |
и види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога |
ер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ. |
тве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће с |
е дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епох |
И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202 |
Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини не |
II</head> <head>КРАТКА ИСТОРИЈА ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — св |
м једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица |
ом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, |
ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> |
ца.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кош |
кови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опази |
ова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а то |
оју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да ви |
саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у |
<p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пл |
а продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто н |
> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће м |
ма отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију |
гови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула не |
доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао сме |
...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју ка |
ао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролази |
unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети леб |
ници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њ |
обљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и |
lestone unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у пам |
становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да |
/p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју весел |
а не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више сп |
ом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време зас |
шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде |
лади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој зби |
еликога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она с |
роспекту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држ |
аломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није мо |
руџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзнача |
оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савије |
ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна |
коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p |
их канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале |
д де да себи представимо ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла з |
воје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му |
ку долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џино |
писну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро |
" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а мног |
јио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао т |
оје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из |
си ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</ |
еће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени пос |
гу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те ва |
чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога |
о се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сун |
још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graphic" />< |
дара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:< |
ну никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па |
ашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n=" |
вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону |
а шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на к |
м животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <p |
акви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> |
знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце |
огледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, ве |
pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p |
већенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!. |
љу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо приступили |
и узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли |
моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми |
nit="*" /> <p>После мале паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело п |
мине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од |
вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно |
га пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непр |
.{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет зале |
А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то в |
к.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, мал |
Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто |
г савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="132" /> <div type="chapter" n="S |
о како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив |
јде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата |
вих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone u |
лико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме ст |
одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, ш |
на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова небесна звезд |
друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све д |
> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнак |
уд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То |
хватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царс |
ченика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Б |
ала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох |
природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</ |
ити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пе |
ва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раста |
све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огр |
="*" /> <p>„Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А как |
вој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А |
иуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ |
га женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Венац високе знанос |
олосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из ди |
<p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да |
уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се |
— питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања |
и.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним време |
ара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезд |
зликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми ч |
рестоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне ду |
у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли в |
p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела с |
а својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне |
а оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао ато |
<p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељениној влад |
настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} И |
.</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизаров |
амо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви |
во проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријам |
руги,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао наме |
ва случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Њ |
и њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше |
ељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> |
тога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на исто |
ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много |
и ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да избли |
.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у |
неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најл |
ди?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању |
вана,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана |
то...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мо |
менат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздахнут |
и погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали с |
то зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа пра |
te> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као |
сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико им |
боко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишен |
10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда |
p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се обр |
ог неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почет |
n="SRP19020_12"> <head>XII</head> <head>ДУХ ЈЕДНОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што |
битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле |
ураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</ |
p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није б |
га светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151 |
свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како н |
оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Е |
амо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој уче |
од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да |
вога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели ст |
момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше |
ана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као к |
бе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си |
о невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, г |
варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то ш |
<pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви у |
зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовно |
метничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов д |
тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли ма |
је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али |
Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилен |
чите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељ |
е силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако ист |
quote> <p> <hi>Flammarion.</hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни |
, односима с весницима нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не в |
вице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човек |
кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену |
вај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њихо |
и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, |
о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све |
још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, по |
10"> <head>X</head> <head>ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је |
ити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене |
под Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света саставља |
ви и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете било је |
али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима |
ка поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то |
d> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к |
ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у |
опирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила њег |
је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са |
ле, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога |
аборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са сви |
и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, чест |
не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се! |
и се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина |
аже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим |
а лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, одно |
ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашил |
ли среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила. |
се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по г |
непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је ис |
рзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, по |
из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминов |
вољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" |
а земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва |
: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Т |
дилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} |
еш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узв |
> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и |
слови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и са |
ници, који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заје |
Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео она |
ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога великог |
м духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мрак |
оти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“< |
д престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Г |
и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месе |
и ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само п |
ао неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а |
СЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенин |
т, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтел |
човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су зај |
их сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на |
ешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он |
не моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети би |
томости, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непр |
благорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; в |
, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је |
/p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега |
пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а |
душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, |
ање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> план |
етио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у |
држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте |
.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у нек |
дона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска н |
је смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти к |
И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље |
нај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где |
, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разуме |
се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било? |
иновно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме поч |
из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, |
веколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је |
дан другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је |
глед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привла |
pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне кр |
бине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад с |
бе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то он |
бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најс |
ом уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, нез |
тац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у невра |
оре Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с д |
Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећ |
е Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се |
Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари ата |
исао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине |
овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чи |
рупи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметн |
ситетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То |
а не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p |
м философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Конста |
ј свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да |
рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</ |
/></p> <p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори в |
от вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да |
у је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP1902 |
pb n="55" /> <milestone unit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизарово |
ила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна сред |
сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} И |
изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шеста |
и?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљи |
другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало д |
</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угаше |
Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, |
Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчан |
ном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји |
брнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном пе |
оке културе и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима о |
Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весел |
определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почас |
а Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газ |
шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у |
лачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, |
средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници |
ло не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, |
г те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Пов |
е и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча: |
а од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог |
искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас ст |
р!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} |
ао што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим |
је и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијс |
— Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она бе |
вога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај чо |
дијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда |
у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваљ |
је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на т |
те Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де |
ед његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у |
во звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка је |
<hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве с |
, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо з |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше |
е Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље, што је испреламано |
е Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци < |
и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; |
атле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа зве |
и ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — |
под Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јат |
ог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знам |
м, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест |
атастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; |
унце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онд |
епотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, |
да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: од |
ица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у по |
необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пу |
, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да |
амет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој |
ом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни техно-меха |
топлота употребљавана и за произвођење електричне струје, која је неком чудном транслацијом кр |
читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; телеграфима и телефонима без жи |
на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: на овој |
е овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне контине |
ставља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник |
Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање та |
и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу |
има над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго повр |
Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на мор |
борба њених необузданих <pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик бесног |
облака; она страховита борба природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и |
страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађив |
а појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узви |
нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад |
у топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле |
ко је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе |
“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у в |
му леже узроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па з |
, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији шт |
у, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се ка |
улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престо |
над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразговетан ха |
о светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, |
ојне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и по богатству и по госп |
по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек ре |
оје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало |
у, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост с |
из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбројне специје и родови биља |
Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Госп |
стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога стра |
једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свог |
ажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу запи |
ету открио велики <pb n="174" /> пророк Емедарухо.<ref target="#SRP19020_N43" /> Престо овога б |
ас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је ик |
писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на |
тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мај |
Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо |
ита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пр |
једном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње- |
ред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да |
еми Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама о |
она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину неб |
заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и |
онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — |
га величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је о |
..</p> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она б |
им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој |
летела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се о |
ај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мези |
на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликуј |
ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени |
Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је порекл |
ду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим друг |
леној групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам с |
равцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са сев |
у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> < |
нчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна |
у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с ваше |
асан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; |
лике царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљ |
.{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еол |
о на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{ |
не еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, ос |
о једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четвор |
v type="chapter" n="SRP19020_15"> <head>ЕПИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једног |
и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност! |
....</p> <milestone unit="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што |
веколике умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове н |
тних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће ког |
ка сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, |
и Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском |
} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са с |
хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга с |
ам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица |
да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону шт |
дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n="87" /> <div type |
тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океан |
борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се њ |
маре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су |
огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на пр |
едака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морал |
и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p> |
ругим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано ј |
о баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19020_N17" />....{S} Из бика |
Пролазећи непрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target="#SRP19020_N36" |
ИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, ч |
еђена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дуб |
елике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, п |
Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти в |
— то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена |
бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопе |
света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избиј |
, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељ |
{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, |
ештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размешт |
е ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један д |
еобично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што б |
а угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему |
које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепши |
мо један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је |
т остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се приличн |
божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капа |
положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи з |
око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао |
и она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева о |
који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и |
, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, ш |
изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су саврш |
животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме |
олећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb |
, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и |
ова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне дв |
тери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а он |
де, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „пост |
облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које ка |
оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа з |
е се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће |
био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> |
ти васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми |
мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од јед |
ног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко |
>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на бо |
нину!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово |
ета!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита полит |
љини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама |
рагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елем |
а је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат |
овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је в |
растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане проту |
>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце как |
поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А поглед |
ога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ |
лабину свога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око д |
као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимар |
неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} П |
вом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменит |
роније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним |
ng="FR">chef d'oeuvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће ик |
јални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој з |
{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена т |
ест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p |
хов.</note> <note xml:id="SRP19020_N44">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике ш |
„А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечит |
мена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад |
живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спреми |
створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> створио сам све шт |
ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к |
, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје |
ел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хи |
та занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Ка |
асцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на |
и страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре |
јакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се њег |
Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Викто |
сац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S |
океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није д |
и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним |
онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на ек |
аше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће с |
и и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са св |
target="#SRP19020_N4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медв |
не ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она |
улундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако |
пре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламен |
ли у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудови |
ко секунада прогутати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, |
мерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она |
ој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не зна |
отворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова |
S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјарено |
чји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно |
ра;—многобројни пароброди, читаве мреже железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расп |
ом речних и морских канала, електричних железница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним |
има, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетети око |
е неком чудном транслацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзин |
ају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се чит |
разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, треб |
пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, |
х интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију |
огледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Гос |
рио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра д |
....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> |
ра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</ |
досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад |
јима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших кап |
миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша |
је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Ео |
19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:id="SRP19020_N |
рству животињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња ж |
и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју пр |
бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, |
раља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — |
иком заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском по |
ово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој г |
а вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живел |
и је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио т |
ју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело о |
ман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу |
ш знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две ж |
вожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завр |
вали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасц |
све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, |
моровој царевини, творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <mileston |
е њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, д |
синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух |
ј Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у та |
е жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим време |
потопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лон |
упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно |
дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали с |
{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве ф |
к би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пла |
рав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; не |
иљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да |
....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање би |
би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа |
ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и |
је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свет |
и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од девет |
ега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема они |
да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су ч |
S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким |
е још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилин |
ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, |
ашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових белас |
блик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуц |
и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да |
ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица |
асељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечит |
Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се |
о за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на про |
тог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот |
т је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} |
овек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из |
о не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети... |
ог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостив |
ате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изу |
Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а |
лих племена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <not |
ијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</ |
љавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не с |
необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристал |
ма, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот |
живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у дале |
примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препо |
гова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем |
тролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ов |
ише није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја умна и мате |
да и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за |
га великог света, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети |
о што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хот |
највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној пл |
вела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, пот |
нај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне |
по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говори |
на-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па о |
то умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго траја |
о је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сн |
Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамн |
га има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери! |
лих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије |
чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и кој |
открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не сп |
иља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно |
="#SRP19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам на |
, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, |
делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио д |
шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту |
е на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што обли |
вој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика |
а купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њ |
е небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} |
Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу! |
о одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пространи гра |
у, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И |
алности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој |
нај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш |
ету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, ду |
жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ћ |
леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово исп |
дре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног |
о проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови спо |
једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеле |
а и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе ње |
} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у зн |
нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра как |
а, математичара, астронома, књижевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научниц |
о дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јес |
лити, како су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали |
ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински пе |
м уметнички извајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљо |
ој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узро |
обелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изр |
по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што на својим снажним раменима држ |
Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих |
дим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, док |
ве негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се |
рошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p |
моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је пра |
рошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово стра |
Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И |
ачин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад с |
ремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отер |
х услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија |
климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло |
и за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о |
мања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима |
мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашо |
и историја наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сун |
ше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и ис |
рата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам с |
ји, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се |
ефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} |
пнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у простра |
ј, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом ц |
ла од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамн |
орији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе свом |
јарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, ш |
опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и |
} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, |
решла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и |
хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на |
е дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у с |
а и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот та |
ерица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио |
је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету од |
о се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанств |
но апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао мир |
јој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> |
а скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор а |
а година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце или какав лист |
о доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само |
ивот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско ца |
вника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично разв |
ајала, напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарад |
труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи |
е длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову ч |
Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За |
о уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, ка |
дахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а д |
ио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, |
месеци, године, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства; |
ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правог |
Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то |
ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lam |
..</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада |
м крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божа |
вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добр |
иве деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, т |
ао Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће |
скони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне об |
едини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра |
е створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap |
нце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref target="#SRP |
ивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А данас?{ |
стина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У |
а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ |
ка уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је свој највиши вр |
један од некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтенз |
зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове пла |
млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у |
ом млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n="67" /> погурени старац, што је једном |
у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мој прат |
вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и |
о и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако и |
ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, к |
и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова о |
живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа м |
9020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља |
небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најп |
светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој с |
них светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“ |
— бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким |
порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како се светови ве |
цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је |
но својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царст |
ирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном |
ви састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих гран |
је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова |
ивота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материј |
мо једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <milestone unit="*" /> <p>На |
ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што |
сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па |
ти своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда н |
р, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор и |
аре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишља |
ло; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодел |
цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у а |
ти се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамид |
да у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Ј |
к је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — чо |
овек узнео над осталим, њему најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref |
мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, него шт |
а и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне гу |
им шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној сред |
ју на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још не |
раћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из ут |
у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је зна |
ено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају |
..{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у |
ве нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то |
} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама као да су живе |
се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијас |
и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, ка |
во лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно |
ст — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте |
знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезда |
ана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио св |
климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујниј |
ет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да |
вите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати |
ивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на ча |
боко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, да |
епшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несав |
ју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти в |
човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијаст |
сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним |
вот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родови |
у савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до претече човека и од првога при |
орним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био за |
се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радиониц |
ном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указ |
знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, усло |
и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и б |
два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пр |
и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, а колико |
тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту ма |
га, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда |
у нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу прог |
ну одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству ду |
авист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још непрестано преовлађује, |
и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ни |
дицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, |
фера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој |
и су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — св |
о нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме п |
сихолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао |
нило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку |
чини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лептир |
е шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи |
ости и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близин |
се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у |
ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{ |
и, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се увер |
, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога с |
одина; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све |
је подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у ва |
во и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како |
животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, |
то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу п |
егове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељен |
а, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу |
Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни |
је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика |
н узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна забл |
{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — го |
ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у |
ј!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они |
човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцави |
е боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се чо |
ше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка. |
Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу п |
ијадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <mi |
елезница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; г |
реко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни |
аше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти с |
једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух и |
далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длак |
рпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чарол |
убичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно |
ма црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се ос |
аса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прог |
ерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и с |
у весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној |
е богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бог |
је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо |
једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две |
дан трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну |
се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после |
ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој бил |
нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га |
у ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те д |
вропском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царск |
има — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — ов |
узаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, |
о биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобој |
нце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у до |
но као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у |
ао да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметно |
анита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гра |
х су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима бил |
двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гран |
ијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graph |
оју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то ј |
дсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, |
; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет не |
n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима та |
али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, |
гом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине |
змеђу <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</ |
, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се |
олутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек чо |
е материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, |
а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађе |
унцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиља |
же!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут |
е,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p |
у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, н |
би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом би |
стива срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} |
непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, |
а година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S |
ростора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 мили |
— не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и |
згледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело |
ту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и п |
васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом |
позлаћеним <pb n="126" /> крововима.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, |
оначно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чи |
адураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима годин |
Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отв |
5" />, Сатурно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9 |
ва вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је |
освећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одис |
лео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са |
ог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} |
ма, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће |
милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у |
Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудн |
ајпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има |
неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме |
а се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непр |
000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове планете — то |
и дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <mi |
звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека с |
вога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике |
а уметнички изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живоп |
овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, ј |
љних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагодн |
д гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, |
ело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби шт |
њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id="SRP19020_N16">Ове три |
то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xml:id="SRP19020 |
а па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате |
а, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред ови |
и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сун |
ихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је |
ку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још |
оличина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна кол |
та клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава сев |
ако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У п |
..{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој страховит |
анствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину ника |
а и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке матер |
зговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности |
-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако ред |
смех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не з |
доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желел |
е нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, |
кунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је ње |
RP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два |
Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана |
n="148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{ |
у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још |
о онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци |
јем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чуде |
е на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...." |
вали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, |
акон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара п |
у, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждај |
е вечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: |
адчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: он |
унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога |
љиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме |
Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ра |
ве климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни вр |
ли пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S |
скупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb |
мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао |
му облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се ид |
, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му г |
а, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — о |
его како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</h |
; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано |
је: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n= |
испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, с |
их соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и на |
колико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једн |
и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је |
иродину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињ |
а последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питањ |
облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на ко |
и се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Д |
е би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скоч |
једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недељ |
готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога с |
о само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, она |
на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитат |
чи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана об |
сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али погледај-де |
од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је још |
и што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, |
енику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам |
ај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бра |
.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне струје, која је неком чудном |
испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичн |
дно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло поврат |
ни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спр |
а, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом. |
развија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напр |
амом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе увери |
, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити |
глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да |
су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна година — од породице Мизар |
ареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само н |
стали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко б |
ог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с |
пресијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те д |
ди просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тес |
жем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n |
ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим |
али се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми |
ошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не зна |
hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмов |
љени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ< |
hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради ваш |
<hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>севе |
д вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина |
емена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре н |
ам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, |
S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како |
сти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не у |
уња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврш |
сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; |
уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и |
ани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, |
Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога вели |
а веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са соб |
блиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се једа |
десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње заст |
вети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате |
, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огњено ждрело |
а и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP19020_N19" |
ишта нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, |
за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, з |
не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада |
неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства |
д 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су |
лезница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у |
ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и |
сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом |
аш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами н |
ца има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћем |
ух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није |
бдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би с |
е за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — ца |
или и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Ар |
мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138" |
и и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Не |
омшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлос |
елике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становн |
резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, |
и небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их исп |
а овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне в |
проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на |
воме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво. |
во и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из |
војим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и |
ао кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, |
тарост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У |
ује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<r |
око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран з |
преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваш |
ј свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарс |
робуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, к |
. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <mi |
SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења сво |
е за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца... |
пира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површ |
на и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секуна |
не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Дец |
ам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним |
и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер об |
хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше |
врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у пространој об |
и.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја ос |
а, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму предст |
ко је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчал |
"119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изг |
оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала |
ојском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети |
ти губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном оке |
их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један |
сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и к |
01, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="SRP19020_N1 |
инута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасов |
лама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и да |
насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатс |
, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из ко |
итао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и дру |
х облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да |
сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по |
их дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехо |
малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ ре |
.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине |
на а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре па |
од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим басн |
отивнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело |
живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S |
и једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посмат |
/hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од св |
ани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је |
ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима |
салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за |
рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до са |
</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим му ја. |
едитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуцала она малена група звезд |
у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Про |
Он је владао 84 године и историја није забележила ии један једини таман моменат из његове језо |
ека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <miles |
ђали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од ка |
епите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само око |
, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов ду |
И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галиле |
ије <pb n="148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човеч |
руге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је |
о што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске |
у опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опр |
зује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму |
били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова |
<hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Н |
само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као |
И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћил |
И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Да |
езана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој не |
је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. |
свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, из |
них великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И |
ељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" /> |
аду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа |
ања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод |
један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S |
н је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <pb n="144" /> < |
е једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму миса |
ности и богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавство, притворство, беху давно и дав |
, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да пост |
малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д |
исао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо |
свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<r |
ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, |
а центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP1902 |
васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone unit="*" |
е дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго ст |
х царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше прос |
мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто т |
ала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто |
ји је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами феномени, |
Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target="#SRP19020_ |
ром.</note> <note xml:id="SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 ми |
боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, |
Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с времена н |
и је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој |
то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се вели |
n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао |
овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је |
и свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом у |
ико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им ре |
е допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она ј |
овног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка свом |
ећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, о |
е дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мра |
зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, |
к и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па ч |
ов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и прек |
овекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у |
х старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању ових црвоточина давно |
оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова |
; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених |
{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на |
ти небесне меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, п |
ог времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где |
ној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ по |
martine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном |
Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сун |
20_N33" /> Отац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породи |
трама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладн |
а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни ств |
ше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту ас |
и; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина сп |
северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом |
.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а т |
види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математи |
и светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ј |
оје су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо чита |
рад чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гроб |
м лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, |
позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ру |
њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: јед |
и вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза |
на сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би им |
име, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и у |
о она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазим |
сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ н |
вима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лаплас |
ом, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше |
ала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се ве |
Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна ј |
раду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што |
северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овак |
у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами |
чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанст |
се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском |
која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око свој |
а.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благод |
се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије |
де смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога |
</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црн |
ило само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да |
ећ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избија |
морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студ |
неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, по |
сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="9 |
то чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако |
ије ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три мес |
око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега |
p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти ј |
места нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим о |
весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> св |
дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при образовању нових облика и форама, и |
а виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепша |
и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до |
мих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка с |
прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 |
облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних п |
207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прог |
у материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и н |
ек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас виш |
} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су вој |
.{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели становници ове угашене звезде, ово |
авања вечитих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио мо |
људи до данас открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према |
завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преоб |
ама оних недостижних, оних божанствених закона, што владају сваким покретом вечите материје што |
...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустил |
који је први почео да открива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> били сакр |
аму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио |
у облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине |
је су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правд |
ео читаву теорију, основану на физичким законима, како на нашој планети с године у годину, са с |
се раствара по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења |
лазе свој праисконски извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих пр |
ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће оп |
их маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" /> по којима се цео небе |
те образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање! |
стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, т |
атеријалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином |
етворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме |
олако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињском |
учаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални |
ло погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне ду |
сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гриви Бико |
ец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој уп |
ве њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждај |
о, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга |
јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је о |
хове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучи |
унчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брд |
и вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} После ове мал |
ори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> |
><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим мо |
везали са свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геомет |
чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пр |
творена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} |
је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, свом |
Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетел |
лад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му |
адземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један ду |
дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „беслове |
на, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем |
емаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за |
сним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди п |
је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што испуњавају ову беск |
, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињ |
ек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар ч |
, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познат |
</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, М |
а за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, рел |
хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто трг |
а се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њен |
иријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунц |
ко оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста поја |
мче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с ли |
ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, |
телигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиу |
<p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине — |
ских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њ |
шта не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља |
="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину |
трчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума.. |
давде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у |
могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање теле |
S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би |
едај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ р |
ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје |
бо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора |
нета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> <note xml:id="SRP19020_N |
за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе |
би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи |
дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке на |
лих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима |
мртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са |
ло није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шума |
ко човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n="70" /> пшенично кла |
{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светло |
видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети. |
Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, |
представљају неку небесну лепоту, једну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну анђел |
д нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше ту |
апила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не |
не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S |
</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта |
јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{ |
ља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању |
д, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индиј |
м Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде види |
58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном |
његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато А |
Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китов |
и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone unit="*" /> <p>А п |
а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, |
020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му с |
Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: т |
ечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас |
и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ |
>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њем |
е, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене о |
док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока. |
ој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда |
свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десети |
је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперил |
који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па он |
што, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веро |
окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погл |
на серија старих протокола, у којима су записана имена разних научника — философа, математичара |
arget="#SRP19020_N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих научника и уме |
з његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ј |
о и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће |
то било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га зва |
орне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах т |
знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="1 |
се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, |
езданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то |
ама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесим |
спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени пр |
p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре т |
ства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, |
ветила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је св |
етака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ перио |
ало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до |
о исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико га сад запрема М |
се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, н |
акше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охл |
hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадурамини |
вим планетама одредио даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и ок |
у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id="SRP19020_N1 |
еја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xml:i |
е.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зо |
ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао о |
е мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, о |
у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, |
, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке приро |
...</p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук |
некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној прави |
вострук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа зем |
бе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате не |
и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанс |
а твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Ки |
е: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему ч |
: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то |
пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је т |
непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; |
осто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прсто |
исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно |
о је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело вели |
и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Ство |
најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару плане |
"152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако и |
авде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се не |
еривоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та се величанст |
427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и с |
ену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило имало је обли |
пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто пр |
и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емед |
и огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, |
чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мисл |
страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} Н |
осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага |
х поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философије и теологије б |
Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је |
мом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим з |
вету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само о |
у царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, |
И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter" |
ао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави свет |
е уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом |
ти и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му те |
> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре н |
у“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јес |
чини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет настав |
ви.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти ј |
но !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су |
ељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као |
на!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак |
за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да |
ај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики п |
ва брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили |
Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живоп |
царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директор |
ета.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била |
тавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако ист |
нако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири универ |
вање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang="FR">chef |
под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ сток |
ава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у |
м уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му |
p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, в |
је меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се крет |
, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци |
ра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни о |
е: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмер |
унца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина с |
да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском са |
х руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божј |
обље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема |
на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну |
материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у |
две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму кап |
готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигент |
ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, так |
<p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мал |
мој царској костурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо |
ли сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елеме |
{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавр |
а је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опи |
ме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је |
им посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде |
елом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне муш |
е тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма ко |
унском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито |
ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше сл |
о је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош |
а се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од њ |
сти васељениној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — |
еких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небе |
оћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страхови |
ценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али н |
.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних б |
ници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушил |
сет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунча |
се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на |
Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело |
своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него |
кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво |
их метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило хра |
ила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би зауст |
унца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нам |
своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је тај а |
онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да пог |
су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb |
одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека |
под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми млад |
туре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 х |
ездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо |
нак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{ |
ија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признат |
нитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их оп |
У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни |
мах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељењ |
езике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле |
чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то |
Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где ле |
преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> |
ој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то ка |
остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом |
атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке с |
на је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике |
узбуркана, овако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џино |
ери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако |
тпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несре |
Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, а |
сам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме |
а сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше |
>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелско |
веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи с |
еселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да |
вању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу |
И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад |
и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно |
отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?. |
{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзи |
нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете ме |
емена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог |
...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} О |
Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и |
агонцима.<ref target="#SRP19020_N34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбин |
икад завирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S |
Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а к |
ти и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <p |
од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже ч |
ован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно |
царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана си |
е!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од |
старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не |
вековима живели, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи |
основама људске племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да с |
за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то |
ег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па |
али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатски |
је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиж |
е он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, |
, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини |
д чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} |
се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело.. |
не покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p |
а заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као |
ам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p> |
ори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служб |
и утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њ |
а 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова |
трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још |
<p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вал |
њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивни |
опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, |
у отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што |
емице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхл |
} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геруг |
да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> |
рга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре |
ао да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице |
а оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо |
вом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо леп |
блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у зв |
на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли северн |
едан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуб |
е жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома |
идимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више |
hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим |
чине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с |
просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} |
екуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак с |
</note> <note xml:id="SRP19020_N20">Ова звезда периодично мења своју светлост.{S} Понекад дотер |
главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!.. |
тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре св |
необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да у |
id="SRP19020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки др |
вој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно |
небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с час |
но, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p |
тиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре |
> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љуб |
> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што |
се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!.. |
је било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним |
n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљ |
другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p> |
изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали |
20_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она |
една необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, |
>ИЛУСТРОВАНИ РОМАН</p> <p>ЈЕДНА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit= |
ћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — |
а истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах ок |
p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпос |
Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствар |
е опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови дети |
је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше |
milestone unit="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Ла |
ио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на н |
земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Мар |
ијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target="#SRP19020_N12" /></p |
е једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто |
то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами мла |
и небесној, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ев |
валију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што дру |
орпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Ско |
и ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звездано |
ој страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворил |
на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, |
" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али |
Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дуби |
о па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Т |
згледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је по |
зменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, а |
гог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом |
ту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд б |
ом гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар ј |
вако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо глед |
са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него ш |
ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде раствори |
идимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи |
S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, |
т наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека |
ест.</note> <note xml:id="SRP19020_N14">Звезда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим М |
о запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе по |
ди се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе! |
ћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање. |
ној небесној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блис |
плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесн |
лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучин |
ебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико има |
То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и |
о је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума |
ивотом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта |
црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим |
ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске |
који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јат |
а небесна планисфера, посута безбројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима |
ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што |
посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато |
ља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве |
та небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са |
а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note> <not |
ти како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Аст |
земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у |
о је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у |
гледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари позна |
Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешт |
hic" /><!-- caption:{S} Наша земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Н |
ва — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да |
Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> |
до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус |
га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за д |
јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између |
, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звез |
алог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу |
јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод |
">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, |
га источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касио |
сле ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а |
у небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај бл |
ели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; с |
васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на севе |
ечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, к |
и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <mil |
оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — |
у ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци с |
<milestone unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небес |
што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној |
здама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi |
авну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних с |
жно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима |
ј тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се с |
ло горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја са |
непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} |
вор великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском сти |
дијак одиста изгледао као какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само |
сталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#S |
звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} |
а <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — |
тиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се |
часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга неб |
нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — што представљају привидну путању вашег |
.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа |
milestone unit="*" /> <p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра |
сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и |
небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном та |
е појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом |
небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветли |
безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је с |
о испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са своји |
ебесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би у |
Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у |
атору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target="#SRP19020_N15" /> са с |
м — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више |
/hi>.<ref target="#SRP19020_N13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на |
hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа виш |
ом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве в |
ео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут п |
на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазв |
а.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миро |
ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Мал |
западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, |
!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, р |
народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note |
тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note> <note xml:id="SRP1 |
Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <h |
ед самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову |
еја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то |
ине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову |
Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично бл |
на сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је |
еличине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни е |
ом организму једнога пространог царства звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују ча |
ицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око сво |
привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нис |
ало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако |
и круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптик |
југава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi |
на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target= |
емо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит на |
рали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио поло |
И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сун |
1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обру |
руисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref target="#SRP19020_N48" /> |
једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико м |
бесни механизам пореметио, јер светови, звезде, планете, планетски пратиоци — нису постали сами |
, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином |
земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци |
е, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} |
лашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Профе |
рајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, |
ао перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј в |
есној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су та |
ашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом мес |
ру земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових |
ездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велик |
и држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је це |
ди;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце |
а све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушч |
и <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> < |
не светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа та |
p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а д |
нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа к |
у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у једа |
на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капело |
бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медвед |
> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су |
нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У |
л мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Нек |
стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док |
ет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег ст |
су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што |
b n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за |
на беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконач |
шла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месе |
и својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви бли |
ло овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима сваке ове ули |
{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, дес |
е су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> |
и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесн |
а Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, |
а.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океан |
— људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим |
онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и њ |
ездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно исп |
су и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион |
дине и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити к |
не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и н |
; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, обле |
Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — већ је |
само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; < |
ога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часов |
} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш |
размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспектив |
посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари |
планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156 |
xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <n |
te> <note xml:id="SRP19020_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S} |
ња своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће |
звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, ве |
ћ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} |
ка заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је зна |
рчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузи |
а Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици зве |
/> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам и |
лозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путо |
љени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити ра |
их и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, |
ази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у |
S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{ |
свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> <pb n="55" /> <milestone unit="*" /> <p> |
васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског кр |
е, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је н |
озности остала једна мајушна светлуцава звездица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Не знам коли |
Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док |
Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо |
у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 с |
нама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам |
> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађа |
.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог |
да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва система нашега Сунца!...“</p> < |
ћ, начичкан једва приметним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел ста |
Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз дру |
ва цела породица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, д |
вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових зве |
ј мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да |
то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мисли |
уд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> < |
еговој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система |
на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</ |
х мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, мн |
а и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам |
ам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ у |
..{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу |
моћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} |
системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} |
ријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то |
азлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Професор геолог |
у Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И |
па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хор |
небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од |
а видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источн |
жђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са св |
="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи |
д три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена саз |
о сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <milestone unit= |
Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо |
га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим |
вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао З |
здано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кум |
даног јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi>.<ref target="#SRP19020_N20" /> Л |
де — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на с |
XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокр |
прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, |
зде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понека |
ом хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone |
а; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, кој |
сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} |
та и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва |
им и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова с |
у.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi> |
ви....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим, |
ерума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да |
нци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре глед |
це животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; |
ака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте кр |
воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није виш |
којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину свога опако |
стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да |
, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу пла |
е звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. |
које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први об |
сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизова |
род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе |
прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зелено |
ки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> пла |
штва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и циви |
n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослобо |
војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима п |
тник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт и живо |
адедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласо |
ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадо |
!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим |
рично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову |
глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </div> <pb n="161 |
тама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака |
S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо < |
чине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и |
еденога простора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући за |
читим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце по |
ма да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље ре |
ноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање муња |
и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија |
у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице жи |
кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров |
еуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно |
} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим |
ропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чу |
равом смислу прославио, што је поставио здраву основу космогоничној системи — како постају, как |
кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет пре |
ни моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ни |
ре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" |
веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што о |
и.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и жи |
сија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зел |
што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет |
тничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они |
х портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог |
колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља |
тирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по |
да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шу |
рава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би ч |
брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе |
а неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзинуо с |
11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих ств |
г мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џб |
примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш |
њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветн |
вијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем |
— црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, та |
вени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека |
сто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то |
ута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површи |
тлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као |
ошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда? |
се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блис |
учину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нис |
стори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води ди |
ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о |
ражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном |
високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени н |
прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-руј |
<note xml:id="SRP19020_N37">Од црнога и зеленог мрамора.</note> <note xml:id="SRP19020_N38">Вај |
ко стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена |
што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прели |
творена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ов |
еђу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам |
из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.0 |
две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко др |
е стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опе |
е изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи ок |
еног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 ки |
и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, |
ви пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало врем |
ве религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N45">Мајума |
љена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је |
оване на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, |
лемена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа |
уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може |
ектуално најнеразвијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крај |
и, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда |
дна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичка |
боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресе |
фере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све окол |
и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има |
><gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Земља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне |
руго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, рома |
знајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га м |
ма громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су он |
је није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна з |
е ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун |
од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које |
и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap |
бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословн |
...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака и |
црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа |
..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у н |
n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месеч |
} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добр |
нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим ни |
47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које |
на сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створ |
} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да |
и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову о |
..{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и |
о образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним ство |
нај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учауре |
рдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 мил |
— само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како |
етова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако |
само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, к |
Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна |
плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто |
љада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрд |
права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произвед |
места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али |
unit="graphic" /><!-- caption:{S} Наша земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети |
вога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорп |
ечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сј |
аш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је д |
који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац наш |
, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n= |
и веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и к |
јмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даниц |
г, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих |
ненте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост |
ад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, |
ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли д |
/note> <note xml:id="SRP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша |
="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што з |
</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те |
рио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова |
акикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва ње |
веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„П |
м видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више |
оз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења |
у указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопре |
небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу |
Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушн |
да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не б |
hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</hi>, <pb n="27" /><hi>Марс</hi>, <hi>Астероиди</ |
висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико |
ишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запоје песм |
на, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће |
колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ пов |
културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Алби |
ам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„ |
мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месеч |
ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, П |
а нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни |
ати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — ч |
који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на ње |
велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима ова |
то га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне ис |
, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине |
шевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто те |
горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на |
евога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо имати |
под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, |
ман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трај |
> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{ |
сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба ваше |
а његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако с |
Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна |
од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што ј |
нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њихово |
; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због мног |
сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од |
S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је он |
ајежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <p |
Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и ин |
како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је |
унчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по ис |
животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле г |
свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчан |
кији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патаго |
а година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности |
змеђу Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месец |
уна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем |
одина — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда |
представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, он |
дао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизар |
4 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Мес |
пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месе |
> <note xml:id="SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xml:id= |
{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљ |
а небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зра |
сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу свет |
што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће в |
х за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он |
чун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос |
наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте |
:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки |
ужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се |
иској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске палате творевина су |
ion:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави према своме нејаком и сла |
Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све |
ше споменика онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом сво |
ављају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур |
е Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање |
лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и |
ођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде |
ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{ |
шњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — |
северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их н |
quote>„Целокупно трајање човечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quo |
их почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назв |
веће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је он |
ао неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у живот |
е онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у |
врсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Л |
Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ при |
тварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, п |
ао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како |
узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id="SRP19 |
ледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, |
на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у к |
е уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се прибли |
е; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су др |
одене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ства |
системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живопи |
ди на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брд |
а — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: |
благодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије поми |
астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово |
и свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; |
и објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он ј |
ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, одиста, не |
ме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а ув |
а свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметни |
ли и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а с |
првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и |
бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су |
готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће сил |
су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети |
е, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгу |
разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема |
као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била |
далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} |
гов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а са |
у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, |
ријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни бук |
, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине |
, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту леп |
Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље |
Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угод |
и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре |
о половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, тр |
ће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанп |
ије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, је |
сова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у |
сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба бе |
ебу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источн |
те да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепе |
ане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде |
ци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, |
е; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд в |
бразовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све |
тивно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на |
ренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два |
ездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што |
<p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрал |
собито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога с |
вео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне мат |
дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" |
и песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али |
асања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ |
и да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а две тр |
а; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекин |
преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене |
во страховито <pb n="43" /> испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 |
тво игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено |
е било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пл |
у ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обр |
Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити |
ина беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и д |
на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило |
атеријом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то |
ам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грех |
ло, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунц |
лина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, |
иближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку н |
ном“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, |
hic" /><!-- caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и |
какав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и |
па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као как |
јио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, |
у панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Вел |
вог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку < |
ћ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени к |
северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су с |
ко, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — па |
А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стоже |
вишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јуж |
а на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је |
она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ пр |
n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином гла |
страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменов |
океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} П |
одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кр |
у мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме муж |
р, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој кр |
Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог |
идимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба в |
сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном зве |
грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као га |
не каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуште |
као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте она сверепства и |
{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не мо |
ске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомилано стење на подно |
су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори |
да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако де |
на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет ш |
дано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id="SRP19020_N17">Има преко чети |
а гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, |
д претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваш |
употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле стр |
и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским улицама на спал |
ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве к |
боје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго |
образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S |
, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадам |
ите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у |
ругоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у |
подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима |
„виших државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би |
осподе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> |
више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од |
ховито узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и б |
спод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>.<ref ta |
ваде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при |
мља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су |
.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а неко |
них у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се оп |
сном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах исп |
а гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, св |
ном, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP19020_N5 |
ref target="#SRP19020_N15" /> са својим златним појасом <pb n="25" /> од три небесна сунца<ref |
ркулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највиш |
целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајно |
а држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме в |
ог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва |
елена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријо |
непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref t |
пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмирка |
е прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /><gap unit="graphic" /><!-- c |
љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила. |
рају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алта |
а запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да |
вездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</hi><ref target="#SRP19020_N11" / |
онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих |
црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвеног |
се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Једном је“ |
нији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царе |
богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчил |
ловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне |
ула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врс |
и крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонит |
јете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост |
ало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме |
и атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега |
Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита |
ом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасно |
јом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{ |
ном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велик |
ј страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисто |
аје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а В |
сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</hi>, <hi>Сектанта</hi>, <hi>Хи |
, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што |
држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.< |
стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по т |
на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на |
ша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозап |
hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</ |
овишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових ст |
мијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут |
вирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где ј |
, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово |
Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на |
ећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И з |
четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У |
стојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљи |
шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за < |
тнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете |
.{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} |
ај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула |
разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде су |
дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет |
ли тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} |
т.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, |
чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на ч |
о осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки |
ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И |
ме крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да не |
заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, ил |
, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно пос |
варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и матер |
овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори наше |
вој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непре |
ело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биљ |
итеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како |
а та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n= |
{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учи |
и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеж |
а рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо |
злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињав |
јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађ |
х створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза д |
!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, ал |
а путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг |
пет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваш |
рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — што представљају привидну пу |
мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, н |
се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио к |
простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дв |
штавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, рад |
ео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојн |
планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одго |
олико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађ |
ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, л |
директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао в |
и да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p |
што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад прона |
н никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" |
p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ј |
е било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по о |
да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стев |
ога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хл |
gn>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{ |
> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама |
а мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, уст |
ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или |
у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговор |
му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он |
ца!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, |
лико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело м |
ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли тв |
, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да |
се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њен |
улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње |
Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је да |
давања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Ж |
етним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: |
неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на |
клонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих |
ахом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева, кнезова; црквених ве |
ну довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, |
овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја |
ису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target="#SRP19020_N40" /> ра |
вежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и |
ћи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> |
И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган |
xml:id="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и невер |
рочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало |
а у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> < |
тилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгледао као прави вена |
<milestone unit="*" /> <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини ца |
ичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старости наше планете веом |
и на којој су висини науке астрономског знања и уметности били становници ове планете, а особит |
и још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 3 |
ом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, |
, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај гл |
дједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим, |
Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </b |
Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво пи |
о се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво |
моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче |
ицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда прав |
дсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота вас |
Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То ј |
е, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-прау |
“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под |
са, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, |
ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко |
е — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чла |
етеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој жи |
високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за ми |
пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала |
а Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На |
S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом св |
у....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да |
а сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти њег |
настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој об |
, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Најве |
о и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био к |
њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она п |
<milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању на |
.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се |
ао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље |
а два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје |
би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који |
Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглин |
на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји |
капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и |
буну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада г |
ово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на в |
ојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шуп |
а да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за слој |
товао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20. |
То су били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој ку |
4">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note x |
e> <note xml:id="SRP19020_N45">Мајумаји значи: људи.</note> <note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам |
оже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих на |
ји архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у о |
</note> <note xml:id="SRP19020_N43">Што значи: посланик Арухов.</note> <note xml:id="SRP19020_N |
највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа |
ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без п |
ро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с ру |
решним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у |
унаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, |
к на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом |
зивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат |
чајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очн |
и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије м |
е што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима |
и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, |
орао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно такв |
ном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а ме |
="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она |
ли не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна н |
лео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој |
тан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још ја |
постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео |
и на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И |
чје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне м |
пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило |
километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 1 |
ину!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда жи |
ичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ |
ватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме ј |
ша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог |
ајвећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар |
три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на |
има улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамид |
енемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не в |
ора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме |
оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји |
е предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} |
м и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је |
а.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од кој |
еде.</note> <note xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:i |
к мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до само |
је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, |
је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири |
је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог е |
па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава ум |
итаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некака |
то <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — |
се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, при |
у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелаз |
а и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани прст |
наест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једно |
д доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест н |
ију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одб |
иве душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се |
и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледа |
Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би пра |
болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#S |
звежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе |
хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у ку |
е, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперваже |
исоке покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна светлост.{S} Из те круне |
ста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђ |
едне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Св |
у своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: ова |
х царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ шт |
...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама... |
избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, |
ба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој планети су рано у служб |
их струја; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива |
дај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у труње овог |
..{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па |
лазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога њег |
о што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмо |
етлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у о |
му, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом |
ркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасја |
од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцент |
ју сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" |
мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ |
атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић пр |
ака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено бој |
а своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док |
а своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и ј |
детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куц |
60" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сет |
ости, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота св |
..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена |
ултуру и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: |
убање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекот |
беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као не |
чко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно ка |
камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти бр |
>Море</hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Нар |
ло васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестан |
алног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и |
лиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су ова |
Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за нав |
"200" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p> |
тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту б |
трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не |
ија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колача |
беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна |
х овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone |
грандиозне радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њихово |
ових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитн |
итави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун |
е, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у с |
ари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају јо |
а ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и ста |
та, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт |
још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељи |
на небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим веч |
репотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Л |
а при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праиско |
наца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога |
равља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате и утам |
Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи н |
ба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за не |
о вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да |
њижевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници прво |
од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог |
<pb n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} |
постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенк |
риближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде |
.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, |
смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио разм |
она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p> |
са и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створ |
ако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гр |
и ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је оп |
нце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у т |
пипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутн |
о мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја о |
да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене о |
чујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљ |
мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрн |
i> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долин |
километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да с |
а простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са |
елим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих |
га века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика неб |
ски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали деп |
дневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из с |
утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi |
пурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је |
ле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе |
n="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста зла |
дељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим р |
баву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; |
у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на не |
ине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а |
нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање п |
о једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова л |
усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек. |
на година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима с |
ишта више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што в |
нале провели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима |
о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињ |
„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многоброј |
е Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је рат |
мо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о том |
рво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог |
у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро |
чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних тка |
смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што растав |
о је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће |
ина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна |
хова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да каж |
арсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединстве |
де. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштит |
м други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слој |
а их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n= |
идети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребр |
мски верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињ |
јанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили |
би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>У |
кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни вод |
у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у живо |
а се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се |
, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није са |
да и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то пр |
светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} |
и са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то м |
} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, |
тано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он |
првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни к |
, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још непрестано |
ачајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, |
е ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обрат |
а Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мисле |
иче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину |
је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главо |
осија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, |
Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у простр |
елише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учи |
земљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава не |
ла на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и |
авом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у |
лушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, оп |
учину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} |
створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару |
зданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то к |
ало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, с |
шених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно |
, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="2 |
дну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у |
а ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, |
иви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом |
заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара нег |
боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге о |
исам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p> |
х мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина |
да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким до |
је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као |
ада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон |
онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљск |
му <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда |
право што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватање |
пет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само |
ога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</ |
м створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да |
на!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са ов |
својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситни |
ојој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царски |
а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућ |
небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си вид |
од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице том |
им морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изве |
у се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, |
ој секунди 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири годин |
и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној |
о, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује. |
ор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују. |
ом мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n=" |
релива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из з |
утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накостре |
светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што |
рошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлад |
ено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне |
а и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкас |
м Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви |
ених јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинут |
Патагонца <ref target="#SRP19020_N2" /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника |
х, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и |
е још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, |
о чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих |
сна сунца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до да |
преображај — од грубости <pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и пле |
за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</hi>, <hi>Сектанта</hi>, |
а богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико |
своме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо с |
правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са с |
Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пр |
ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмер |
<hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28 |
га раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Мор |
е Плодности</hi>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора |
<hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образо |
р</hi>, <hi>Сатурно</hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они |
у се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве |
мисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи |
Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SRP19020_N46 |
hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волуј |
у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у |
видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјај |
бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао |
туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Т |
красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и пав |
група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њ |
како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне веле |
илиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој |
сподину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из м |
чника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, |
и 2640 милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину прос |
, чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је |
т пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Зами |
в.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја.. |
ет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана п |
ност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано |
им крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда |
о сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанст |
готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи |
лила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврс |
амо пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочеп |
а слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да |
црне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду |
а и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим |
народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати |
савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “ |
очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да |
ан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину |
же, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш |
мља својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је |
ета, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се то |
не две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p> |
повика дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену |
оме отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она с |
о ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним |
претвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој |
тајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма о |
ј бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што с |
Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи. |
а тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом од |
ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор |
у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div> <pb n="214" /> <div type= |
тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> |
ирода огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У |
кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> < |
о хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја |
приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споме |
ке тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио |
специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, |
просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање б |
ити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пу |
о прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, |
је главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову |
ви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције |
се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је |
ком уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" |
упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа |
во, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба |
Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Велико |
</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Миз |
које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, |
ваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријск |
горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се ун |
царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној та |
то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело ве |
с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под кој |
руга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви |
ти се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S |
огледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучин |
ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у у |
што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се |
огло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији гра |
суто безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их с |
унце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, њего |
звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" / |
ог мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од ј |
неким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одис |
аше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга |
често колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго |
до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p> |
ити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш |
но се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти |
овима, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али |
ји прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански к |
скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као шт |
којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите < |
свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнај |
тубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим у |
и Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по |
и, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста |
ли, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, д |
м ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{ |
и животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границ |
колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би с |
едита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета ва |
циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут |
лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас ус |
и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они ј |
опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсница |
ајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проуча |
ај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој беско |
но где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов |
е тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан |
ао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> < |
и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бат |
ико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, |
олут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да |
едно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има |
екакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путује |
у кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светло |
ет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, |
код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врат |
о звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана ја |
без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од о |
те крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога пр |
ма што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима ш |
е мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небес |
скопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп |
прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страхо |
оме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни чи |
ајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини о |
једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi |
смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми |
елике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у |
о тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се с |
просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала он |
а планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, |
ледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка север |
т, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте |
откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанс |
ездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим |
па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама ра |
оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око |
били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара |
шта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели љу |
уд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сун |
данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, к |
и из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, св |
е — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ниш |
е жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у је |
љевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пр |
чним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — јед |
а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној |
P19020_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чул |
по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно ј |
рова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на о |
илног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код св |
/> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она |
унца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепн |
аже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчан |
ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито ду |
земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, |
ли — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зел |
а у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ј |
небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога |
овалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити |
ре над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; је |
олићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, гос |
е, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сам |
е две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму к |
сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад б |
едао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах г |
рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно |
азованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шт |
део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из |
азвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној п |
и би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тирани |
азити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај |
ужио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, д |
ткровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала |
камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче доби |
тојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, шт |
у беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много |
њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у т |
е му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и |
e l'Etoile</hi></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Све |
ак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, т |
а доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних |
јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да с |
егова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Госпо |
у она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као ш |
ске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је св |
учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета |
нске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне |
умних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање доша |
о што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} |
, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкас |
ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу |
сечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад д |
едан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав |
ије размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито сум |
онде испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодн |
ламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi |
есецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана |
ентрисао елит престоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима |
ту двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p |
о први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да |
а земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљеште |
а, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата |
и других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плодни |
нога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој |
ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, кр |
рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па |
збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брили |
то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти си |
"><hi>Place Victor Hugo</hi></foreign>“ и на „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place de l'Etoile</hi> |
га, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или м |
а; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци |
звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{ |
јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} |
И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав оч |
а.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <note xml:id="SRP19020_N41">А |
п сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „ш |
Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све |
!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису п |
а се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ва |
н, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, |
х, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној |
не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни о |
глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с |
>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема |
> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак |
сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да ид |
то ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздрави |
?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и |
имајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} |
.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет и |
овек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно |
и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су б |
и и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда |
S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне |
и човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак го |
се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-неб |
великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској бо |
а; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва |
је због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животи |
по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова |
обуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и ум |
између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и др |
те, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимски |
ли како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артер |
и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних |
себи печат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало |
нога Јерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и |
е, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихо |
рали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за |
ону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студе |
ли какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна го |
n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголаст |
итак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут |
аји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке |
И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда |
ко тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не |
овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици |
дила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} |
да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању |
а прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умо |
ато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. |
Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара |
ерситетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} Т |
> <note xml:id="SRP19020_N37">Од црнога и зеленог мрамора.</note> <note xml:id="SRP19020_N38">В |
ле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, но |
пазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље |
питати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на ме |
пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо |
то тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека |
мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам |
акшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у |
врши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и ци |
их планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству М |
еана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се ов |
ом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно уга |
а.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И |
у сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму те |
ј Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напредни |
естола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно п |
и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звез |
е верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову |
а, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво та |
тун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</not |
амом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ примет |
рих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их |
о Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на с |
окова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материј |
већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} |
апора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко ук |
иун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута |
мљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километар |
дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, |
4 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је |
/> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — стала у онај мајуш |
ога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном |
у живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као |
, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која |
вом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и |
самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од |
баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, зго |
ђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звездан |
им оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Ми |
ездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на |
Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic" /><!-- caption:{ |
по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пр |
,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта |
опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда с |
к из првобитног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се |
преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља |
оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичн |
од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо ви |
аманих, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb |
о испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су |
ањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно |
49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага |
а какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати |
губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језе |
у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајм |
аролијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, |
злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она |
чије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али б |
њери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им |
емљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога простр |
ао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније |
о стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад бесне |
ње облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне |
лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и |
ит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед |
и барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам се |
огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су |
на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Сав |
толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов |
торије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега по |
, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак |
> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имен |
ка кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{ |
о.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец и |
гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што ј |
колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како ј |
еба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и над |
су била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко |
једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине |
љенску просторију, просторију без краја и почетка, просторију што има једно једито име: васељен |
раћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом на |
западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Вла |
ок на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато |
дитог облачка; облици морских прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А |
нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромн |
та — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она |
ајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Вел |
сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст обли |
о образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене |
пила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још та |
је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и преп |
} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало в |
а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, |
ој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој плане |
цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слух |
ба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>З |
из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у |
а, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћем |
ино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и |
да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кр |
е још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стас |
животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до оних великих умова |
ина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена |
ина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени |
ких котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и |
t="graphic" /><!-- caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосф |
појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих е |
н одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у се |
} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чу |
небројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непр |
у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим... |
ни небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш к |
гу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане |
ливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао ј |
кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у ж |
софа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита |
епотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је те |
о растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове |
е само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, к |
е услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом северн |
а дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа |
тања, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на сра |
све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапил |
су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам |
к класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли народи н |
ан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ип |
ед свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде год |
ера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чеки |
а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђ |
човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то |
еха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, предавао нам је |
дна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.< |
сте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Ве |
он</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id="SRP19020_N1 |
ивела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крили |
више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким п |
ост; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни н |
и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој б |
и, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрска |
и чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод ми |
нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми о |
није вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доб |
о се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога пр |
ш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Вид |
огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</ |
ао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из самога гор |
ледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И н |
човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облик |
ption:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... - |
рајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су |
но и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно |
ије у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величан |
својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге |
царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом ср |
ога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то |
се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имај |
оз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се |
не читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду бл |
/> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџб |
агуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства |
сних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не с |
је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, |
иних богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их |
рило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преод |
, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у |
ењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја ј |
вати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирам |
знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до |
што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> |
вотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својо |
, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ ст |
главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране др |
да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ п |
давао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељен |
ној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави поја |
покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном |
кав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али |
брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га |
једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу |
итлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господ |
в је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапл |
царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На |
на, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један |
осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target=" |
, романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом |
ременима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима |
тским пратиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} |
24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, кометама и другим |
кодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n=" |
е — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и |
ни пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и си |
четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом |
} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај |
ају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти са |
свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, в |
ота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским приликама, које данас владају н |
амен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја пр |
!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се |
едно једито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Об |
е, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсо |
непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве в |
а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" /> После јо |
у своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, д |
циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да ј |
о је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отвор |
еба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а чес |
силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна |
е: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на |
ра по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Обли |
се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што |
лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S |
есних светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!.. |
старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с |
ла, електричних железница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ва |
овина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и сам |
теле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнав |
ње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била г |
зната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима.</note> <note xml:id="SRP19020_N15">Орион |
на летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне ше |
научника, философа, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и пр |
лавнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, |
еве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је ча |
ни.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне струје, која је неком чудно |
њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непу |
>Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 |
дина; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана |
година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године |
смо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог |
што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, т |
део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва |
иозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не з |
>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до претече чо |
pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак |
та; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао |
х заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да гово |
роз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у како |
пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је |
ос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што је |
ла и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, |
згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попусти |
у пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем је |
збине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његов |
у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, |
су смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Ри |
.{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати |
get="#SRP19020_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа |
шаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није |
м телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама н |
дници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или ка |
ог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац |
е овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто шта |
а била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref tar |
ихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па |
лескоп открије безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учи |
ме.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђ |
ено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову |
да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим |
апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и |
апредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога |
да.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих о |
свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и пре |
би Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, |
е величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток |
"graphic" /><!-- caption:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави прем |
а тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не може |
tion:{S} Сунчани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча об |
>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима |
ности васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела њ |
важује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво поср |
/> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста из |
у убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да |
аисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој си |
десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима прир |
дске племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим де |
а — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо |
ојој су висини науке астрономског знања и уметности били становници ове планете, а особито у до |
а и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а мате |
топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погле |
божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204 |
поху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone uni |
...{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога |
ен — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је посл |
ељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не тр |
утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада плам |
е вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунц |
ло по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на ње |
На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини ил |
хће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{ |
очена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на |
верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецн |
чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у св |
, стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а |
/note> <note xml:id="SRP19020_N42">Муња и гром.</note> <note xml:id="SRP19020_N43">Што значи: п |
<quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је |
..{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло са |
менитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прил |
; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и ат |
аца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема |
ећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — |
сивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке |
их небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb n="115" /> <div |
их небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, д |
иниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени |
ав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и |
>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде |
његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У оно |
си до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у |
авимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са сво |
овања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису ника |
ја је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине оног |
о има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има |
подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје саст |
близа онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је |
ре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и њего |
еркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има |
ма нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио |
трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и м |
лико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни п |
ем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчели |
естано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S |
тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега С |
ш пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, |
а на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу |
, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао нек |
увари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S |
уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се |
.....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељ |
их су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — не |
} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у са |
от на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечит |
нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени. |
броти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, про |
о џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај ма |
сторије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима |
и облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше п |
; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одист |
змеђу Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Л |
ад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним |
p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit="*" /> <p>У ови |
реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба страхови |
до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гами |
од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинил |
ни; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па |
Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде |
i>Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г |
Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку ви |
до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујн |
м фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме кол |
договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже желез |
је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њих |
еднога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Са |
више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} |
Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз неп |
ових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробно |
су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је |
дбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина сна |
ако су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и |
х равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на о |
ралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — |
о.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Зем |
на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p> |
трчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, |
их стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око с |
град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад с |
да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S |
онада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „ |
илата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове в |
на жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и прел |
на, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, |
ља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли |
ва цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је |
а дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је од |
а; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваши |
наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним зв |
="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога |
ко своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог |
а створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створи |
што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног орка |
не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и |
што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то с |
роида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Наша |
међу оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Зе |
видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Мало |
их малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујун |
на небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S |
ичила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамор |
е, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом бил |
ази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вод |
у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурам |
на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То у |
ом.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, на |
чку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену, али не матери |
е је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је о |
аца, сунчаних система, сунчаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе |
милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих сти |
х система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род и |
ера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и |
<p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и ж |
но ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрен |
това, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <m |
ом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству свом |
епшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу ни |
годе — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S |
тотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царс |
о се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пут |
ни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се з |
обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и буду |
ј примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ва |
љачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно |
екинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посеја |
аје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено су |
ва месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 д |
прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога |
, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте ве |
Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 |
од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи |
мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем гол |
ра упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцр |
te> <note xml:id="SRP19020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</h |
родне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и |
нице између интелигенције једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Па |
и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга |
руба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних |
тина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговет |
отово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте |
двед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмеш |
ке умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда д |
Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Ј |
здом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајни |
Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S |
аше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их |
ност васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном |
ти миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих |
он влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он в |
које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Ам |
слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце |
ити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да |
Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и |
ежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, |
то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Мер |
ote xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и |
мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изго |
плом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризо |
бројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три |
на звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута о |
њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, |
Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговетније, до |
е мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све |
ним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мези |
римитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи |
а самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном |
ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете |
ати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и истим вечит |
/p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу |
је, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по д |
им златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона ви |
лазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба г |
дине и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id="SRP19 |
тиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="18 |
миле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрест |
м ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злат |
едведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S |
оме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољ |
а била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светло |
о: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао д |
а</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сири |
ју све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и бар |
елескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној ц |
да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се в |
ростора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме |
м из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — |
ло раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одго |
<p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности |
природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Б |
0_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени и |
емљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни |
е беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, |
и саму величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас |
ла се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радион |
рином крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се ук |
у почетку почетка строгога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лап |
Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако |
ртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту он |
ње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — |
светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се |
нету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 у |
искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном |
га; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светл |
а испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породи |
из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних |
о сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и о |
на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи о |
их узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости |
Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него |
нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни |
ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно |
ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духов |
а савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био зн |
нас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика |
чки изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних ка |
ладни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну зан |
стајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви |
ло она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у са |
матра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, ка |
од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику зве |
у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло |
ћне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни |
вописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо вед |
огодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебој |
раме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара |
а по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише |
пињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су |
ове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедн |
на, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији |
прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све то и мн |
труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свиј |
ј мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подиг |
епних дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа ви |
бри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чув |
разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ д |
одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хе |
сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунц |
рио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам |
аво не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети. |
ародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева |
оји је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шт |
ну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова плане |
гу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, прост |
е спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>М |
нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се њ |
а још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора |
метријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по |
друштвеним основама: на основама правде и правице, на основама људске племенитости и духовног з |
и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што с |
ко испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{ |
hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где |
љском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научник |
о у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа ви |
остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега |
је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец |
ај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S |
ају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци |
} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари а |
како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће н |
ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте |
плекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни |
оје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блеш |
одину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, утки |
ове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, ј |
, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве свет |
која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам м |
ини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гас |
неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеу |
о са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо |
оче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблаг |
дио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{ |
и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске т |
томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног |
д владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко |
пуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наш |
Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет |
це.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад им |
нти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> |
..</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он из |
реко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до к |
после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је |
унчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је сим |
ила једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, |
ји од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов д |
тања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једн |
део; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Миза |
опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Ве |
чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је плем |
унка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и о |
но нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кр |
ту гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки |
меник; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остал |
вапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдари |
зван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Х |
за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги пр |
, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговор |
савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне |
је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, е |
едан читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И |
аторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе св |
ко исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у жи |
а небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S |
сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио |
лаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она ниј |
зебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Докт |
м на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли |
ицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити |
трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад он |
сном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватр |
каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи св |
авних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће |
што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у |
Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африк |
н Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после |
анине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усија |
научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њ |
љке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичн |
ма ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и |
ебесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target="#SRP19020_N |
т како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој разл |
ца и мора постајале су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе по |
Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: пи |
оказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиу |
адноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање му |
ивотињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васеље |
оја постоји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између |
служили...{S} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајућ |
а и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела в |
је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним гр |
мбриона образовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те жи |
ене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова пов |
хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели |
.{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нам |
све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила |
то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца мож |
xml:id="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N25">Ово |
мља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега пр |
н пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман |
ори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних рав |
азују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом ша |
и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и мног |
, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, |
, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" |
лони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале |
а буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царств |
олоритом обојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> < |
ца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљ |
етога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне м |
воја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких |
зоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити шт |
n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све п |
ним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено н |
ове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло |
ста анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и н |
ече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се |
секата и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагородни |
, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школск |
везде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем не |
у и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и ме |
ско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; д |
а многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit="*" /> |
меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и |
лона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа |
дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, о |
от лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доц |
сти, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.< |
огом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је време |
не звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина |
а дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n |
ом и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано ј |
Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони н |
и ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, р |
н је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој |
и славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољ |
сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на |
е готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелиге |
е оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две ст |
светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то |
меника онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, н |
— од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш м |
ад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде киломе |
се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у живо |
иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог |
и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекра |
лост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет с |
неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао сло |
капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсо |
SRP19020_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару з |
ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те п |
на.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџ |
го моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш д |
закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царств |
тилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну! |
n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео н |
, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на на |
љиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му пр |
а миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и завист |
што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера |
рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде |
их планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p |
а знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, ус |
и, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то са |
оћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других |
х и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенско |
ат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину |
нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а |
есо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год ње |
још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две |
ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да |
а у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлос |
e unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: |
што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега су |
тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један једини таман момена |
година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова го |
е његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 на |
да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас |
и каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, |
т и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана д |
них, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он |
главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде н |
један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је пред црв |
ј само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој |
ада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу з |
ва огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у |
исови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Ка |
нуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за с |
око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешт |
видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Вели |
то са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско |
ажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и биб |
прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађа |
њући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S |
људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, |
зованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе та |
{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати |
о,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> З |
бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесн |
ороку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо б |
Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи де |
и извајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на стар |
научник морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85 |
ши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде |
После овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио... |
то обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target="#SRP19020_N3" />!...</p> |
иуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну |
зија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SRP19020_N50" / |
ма векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једн |
ј силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај ист |
олеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у |
ља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад |
дузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је цр |
сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произве |
и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења з |
ро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили п |
е земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна колич |
што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инк |
некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Су |
д тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, упр |
е праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве |
жни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; |
Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, |
ски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи |
е угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса та |
за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћу |
ога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне магли |
тво Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по цел |
езде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног |
природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје |
казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зеле |
шевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ов |
ламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давн |
чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њи |
венога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на о |
нда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадур |
једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло |
не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се |
д свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неима |
ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керови |
ов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустош |
м силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, р |
песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља |
риродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштриј |
заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а |
их момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беш |
ини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће с |
а миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и по |
оље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље |
г сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народ |
, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде |
јпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино |
види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико |
ровима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постал |
врдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Зе |
извео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне м |
ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" |
ор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у |
а, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминов |
е живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" |
е; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш |
се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне фел |
адао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што |
енадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој |
су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођен |
оје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију б |
крајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што |
је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим укази |
але пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружн |
ла система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планет |
нце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стој |
уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се зов |
Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе кул |
енима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се |
друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу |
воме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко |
њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и |
S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је |
плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!. |
ђи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у ов |
ад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли |
Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи |
овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p |
о окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од |
днос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке |
тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет го |
аш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па д |
на јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с |
е.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поуч |
ала средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве |
ле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то бе |
живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора; |
х, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{ |
замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величи |
и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, т |
е, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="1 |
тила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свекол |
ска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних |
зде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — неку |
Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све |
target="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрс |
момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти т |
ра изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{ |
ије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органски |
каква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остал |
две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону |
извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право |
као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и |
„зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи |
ветлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то зве |
угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око ч |
уло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да |
а натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мор |
-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефо |
, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, |
Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 |
дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљад |
копа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје |
на оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа њего |
ај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда |
рба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје. |
х палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</ |
с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика |
чице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би |
тски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156" /> васељенско |
часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био |
ма.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе између о |
а неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела |
, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чу |
ијусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који б |
!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Н |
сторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то с |
ажити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 ми |
а ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светил |
вездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земљ |
милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна |
аша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Ур |
на, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна ма |
о „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васеље |
Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Су |
та хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних |
ри велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан |
оче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то |
{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то |
е ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имај |
а један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете ка |
ово гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене |
много већа него разлика између корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Г |
но место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са |
ог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две п |
и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема |
их „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знат |
се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам св |
и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад тек |
начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем |
ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сир |
даних јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што ј |
ти, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефиње |
давао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о тра |
е дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихов |
као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље |
.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S |
јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!. |
се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и |
га, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна л |
њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени нек |
О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може |
д из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника о |
пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један д |
ецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} В |
онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила |
арава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања |
о га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде |
адовољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженств |
ова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога о |
овек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, |
те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, |
Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душ |
и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осет |
а то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну |
ојима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</ |
стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном сп |
P19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосл |
} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, кој |
он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а пут |
давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна веко |
зде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То |
формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, за |
у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; |
и огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на |
чевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на |
мадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као |
брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149 |
о у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш |
бразована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарај |
ни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумре |
пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањи |
друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ |
о се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: п |
мену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све з |
е материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог |
очињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" |
одени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрело |
{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, |
надно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повр |
ла из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада с |
ику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у |
ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па |
ца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{ |
кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађењ |
га хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic" /><!-- c |
ки: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа |
о су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме на |
нији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — по |
S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, рас |
} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба |
длији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, |
у астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи |
и данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној |
зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површи |
оме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половин |
/p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ |
ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изра |
јавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су п |
на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и оста |
Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној п |
оје никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд |
јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако |
анинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се |
о четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, |
изу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли он |
ветне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидн |
племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ пр |
и две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрд |
е што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост они |
телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног. |
угог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилост |
их горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; |
ојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{ |
њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и К |
и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирис |
пастве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова ве |
ромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окре |
, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте |
мљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и у |
горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са |
е патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто ст |
екида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: т |
су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слуте |
, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејак |
!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и пав |
е Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара нај |
ли с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни |
иљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове |
но, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисн |
— природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!. |
ет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, са |
S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подно |
ља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ |
milestone unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег |
ља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, |
} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су п |
ело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ва |
к се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила гото |
моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати. |
некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ из |
рао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно |
капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом |
отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи |
цу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго |
а ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забав |
епо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирск |
те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се |
венкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело н |
фесор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово с |
остоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света |
рупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују |
.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете |
их и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућ |
ви заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина |
После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори |
небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше С |
вник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанств |
зна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.< |
замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму |
ла — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провел |
страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — |
hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, |
/> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ј |
новских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове к |
ашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он. |
Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлос |
е за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Упра |
крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним |
нски кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није ник |
а <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви |
ачне вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у цело |
се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалнос |
дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио |
х климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујн |
свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} |
ва:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало ве |
у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребр |
она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене |
а!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом |
сто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види |
ок је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постан |
ти; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрен |
дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узне |
pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворин |
изарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврт |
станци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве |
од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килогра |
па су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} А |
— све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> |
а, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду п |
ра, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у |
ам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас |
били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратов |
у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А |
унавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најј |
е једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{ |
ше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи п |
гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непр |
к, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном ша |
о морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p |
огли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прв |
, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом |
ћ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духов |
гој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји измеђ |
морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљ |
емље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, о |
ља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 |
оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају |
дама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш |
лике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не с |
их планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</ |
ма, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јуп |
већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је чита |
р су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује нег |
е треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на др |
досни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити је |
аца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити сана |
} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бит |
ма, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим |
беси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одјед |
илиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад п |
рачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је |
сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и све |
до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањи |
, омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} |
н је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Е |
тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што |
исто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа п |
а би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Не |
појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити |
у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу |
ој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његов |
г господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с држа |
и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не зн |
питујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па |
ај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не |
ливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang="FR">che |
та, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да по |
ско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те |
о и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свиј |
деле Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше З |
шао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, т |
велики научник унео је много светлости и у област треперења некретница, као и то, колико само |
огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога руш |
којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора |
и човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то ј |
уке, цивилизације, уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе |
епоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопаж |
, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад в |
и свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила ро |
сти, племенитости, милосрђа, скромности и богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавс |
нске поезије у хармоничкој целокупности и општем распореду ових царских дворова, онога басносло |
елики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природних, пред којима човеку п |
његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на ли |
равице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће чов |
и Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца А |
вога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној нео |
да</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфер |
ичине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!... |
ко би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод м |
како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене |
остор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, к |
више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мор |
на становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градови |
сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref |
ји њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су |
идети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <milestone unit="*" /> <p>Право |
>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S |
утем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — |
уних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године |
храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече м |
ад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајн |
и то су само узети научници, књижевници и уметници првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике |
ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати |
наказу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћанс |
се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда |
ке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — |
икаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види друго |
нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његово |
нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је о |
мље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло |
ит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнит |
од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни с |
одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по |
у давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и севе |
, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризон |
а рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога ду |
ести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није бил |
аконима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и |
и истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у |
неверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка |
м треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим |
ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумо |
је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> < |
ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у |
шћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих |
што обележавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> |
ом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину осв |
јмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и |
не милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површ |
/> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћ |
еју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учин |
ад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опа |
о они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као |
спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> < |
то би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске наслад |
ећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, ка |
анске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекр |
вирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас ту |
баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не ус |
ву породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он |
опеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020_N9" /></p> < |
лепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увре |
одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{ |
сеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то разв |
а о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и не |
аменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то |
итати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном оде |
шенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи и |
у а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога |
и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пиштал |
како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али ник |
нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје |
<p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег |
је?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је нај |
где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, свој |
али и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли |
то је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане т |
ику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — |
Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зја |
Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости |
ма све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних |
S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној цр |
алхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поч |
ма људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има љ |
и небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Пол |
ни не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, е |
и дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> <div type |
смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је ст |
ли, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког време |
текар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Муз |
јушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман! |
ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у св |
i>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило ка |
..</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на против |
еве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сест |
кано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унао |
још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кра |
сило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себ |
у, интелигенцију упоређује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша |
хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он ј |
о су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <note xml:id="SRP19020_N28">Тако су на |
ове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, |
ктичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природ |
ош није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је |
а врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, |
екова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а |
главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> < |
} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него |
е, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног |
и су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствених зако |
астурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" /> по ко |
е се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — |
све њихове планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на по |
ер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен међу остал |
лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, нес |
реју, што дају живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти |
на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувар |
о њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили |
е.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега п |
ађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су зв |
им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Једном ј |
ају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближ |
<pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам п |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Д |
ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, ка |
пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљи |
ана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} При |
— око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> < |
ана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његово |
броћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове н |
— на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} |
као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} И |
ој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом п |
тричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршен |
pb n="83" /> љубави према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављ |
по већој части бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; |
амни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стих |
га, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може ј |
и континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква |
који су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињ |
у се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушн |
тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом пронос |
ка; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни др |
и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозап |
S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну |
кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики про |
ај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њ |
ом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, а коли |
овању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу |
да са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је ве |
Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни П |
оју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљери |
ве лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазве |
и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче |
них интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизаци |
је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово |
екаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....< |
о бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизац |
оји је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромн |
родицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то зна |
одина; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свет |
скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ |
ред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви |
о је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Ам |
ше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали живо |
јета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви |
— а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а |
обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то |
новатим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће |
једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина преб |
ћи узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је |
га божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуд |
х џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске |
в дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Њего |
мадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространо |
ве године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за кога б |
Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с ов |
н је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи |
годишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај про |
, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних |
вај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо |
те реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивој |
ћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој |
во где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!... |
емљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја по |
еђала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде |
Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у |
творили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p> |
жак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од деб |
недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, кој |
нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то |
е много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене |
ово претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти навед |
ци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник кла |
огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="17 |
бесне хармоније, <pb n="139" /> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неи |
дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне г |
у убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и |
ти и у област треперења некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито он |
догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се в |
де јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама год |
светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у |
ам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу |
инациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним |
ом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у |
да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} |
која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP19020_N9"> |
исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је це |
ља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је б |
иде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери |
ма препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети в |
p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се |
адгод на овој планети суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и |
право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи оста |
у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па |
а Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он |
је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богов |
ва, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио пр |
острт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд наум |
асов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање. |
тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и пр |
пеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њи |
х уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једин |
а сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зр |
е дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се о |
ага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> |
ме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био |
пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чар |
да тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су |
ору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малоп |
а небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На не |
вом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њи |
еминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Вел |
ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећањ |
target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана п |
ц од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенк |
се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Он |
бо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде |
тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небес |
ве наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева пој |
једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то |
то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и |
ти, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је ви |
теријалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> |
у сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њем |
ме, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већи |
опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак |
> <note xml:id="SRP19020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узле |
ано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне у |
о од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме |
ема оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и |
ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој беско |
а су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Ел |
лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала |
ов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајниј |
ше до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплеме |
ренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да |
ишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију прола |
ne unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети л |
овници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на |
020_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватн |
личини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бес |
ле мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконач |
дито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и веч |
ег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети, |
тина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли т |
нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао |
ламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог |
страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно |
ео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљив |
а највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној |
им предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће С |
о 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу остал |
после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњ |
колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширил |
тлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим |
Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ см |
ез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царст |
Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p> |
ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људ |
што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нис |
ица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна |
з његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} С |
ростирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref targ |
са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици |
ећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из |
реће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгал |
трава.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у |
није грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога жени |
како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: кака |
p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одг |
ога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју |
свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тај |
у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро |
кве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је ду |
иди знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у |
звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Ар |
г Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Су |
есним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма д |
ку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не поз |
онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још |
_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова |
Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана |
} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је рет |
но је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном те |
и још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и дана |
консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то с |
лине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхл |
стојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео ова |
, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} |
...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке |
и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p> |
rget="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову |
прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у |
е је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP19020_N52" /> |
па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p> |
ти зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> < |
ко кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу п |
ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбур |
е Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћ |
ину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, кој |
ца, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек |
ије више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене |
о; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела тво |
у у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој зве |
ут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Р |
е, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одј |
доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога забо |
вога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} |
ечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни сврш |
да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је |
едно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени з |
олико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни м |
их сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју свој |
бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, |
ј ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди |
породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје |
у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се |
, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <milestone unit="*" /> |
потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него |
зите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту за |
знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и он |
ника надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале |
а једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпростра |
вом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно |
— а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је |
јпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретос |
ашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурам |
тема; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и |
{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што |
е, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и в |
ет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астроном |
на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости |
нија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема пери |
оба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобн |
>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!... |
нижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадр |
а, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, п |
двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она |
ога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној |
ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом ј |
ласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и в |
асов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би чове |
ва, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљив |
ило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном ц |
на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту уда |
живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родо |
0_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару земаљско |
што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни по |
је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни ср |
ло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безб |
објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што |
{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта ј |
и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито об |
чито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање |
вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретањ |
S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, кој |
сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А |
— Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом П |
ама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна |
о је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов |
о, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе |
тово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облиц |
неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се ја |
ишњу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умов |
лемом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим |
одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, |
је у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак п |
оспође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као |
{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема гран |
брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших ти |
су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она |
асељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој |
к је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, св |
војим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле |
ре гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних |
ужбу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу |
алијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} |
јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван северно |
ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астр |
еверној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разг |
промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је |
штој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone unit="*" / |
око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мрамор |
ци ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020_N34 |
</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а |
исму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N45"> |
је више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје д |
оју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, |
онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати |
Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој т |
ра Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може |
то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупч |
.“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје |
дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у ј |
!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада |
боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чи |
ова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби див |
живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју гла |
тале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола? |
те жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p |
унцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наи |
и?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сун |
д нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра к |
Ламухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова пре |
јања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи |
ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“< |
али <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадур |
оспод Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света састав |
и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети з |
Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и па |
е</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана п |
Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризон |
ћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и |
а овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Коли |
утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па |
то се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледн |
ав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирис |
ној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за пост |
5">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ов |
водила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима узди |
е опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као |
ом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавањ |
мрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав дв |
жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у он |
овати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ |
ега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна |
тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела |
бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б |
е Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана |
ријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми |
" /> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завири |
т, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица |
зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим |
жа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система ваш |
а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од |
би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} |
30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, |
у стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не |
ападног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим |
— нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интел |
вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само |
орија наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних |
нете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја |
вети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један |
напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада годи |
раме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим ј |
од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је жи |
ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то су они м |
азјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, |
, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија |
огледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је |
ело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је |
и зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Бо |
неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је |
детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно |
детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један чит |
па кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог б |
; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у све |
оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друш |
о уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачн |
та се величанственост, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у |
није <pb n="148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом чов |
сестарства: хармонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнул |
ода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанств |
вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито крет |
есконачност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а беско |
их година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се |
гу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n="182" /> |
ра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки |
оћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо! |
амо да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чи |
е само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и др |
ом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на ко |
сељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије п |
онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови |
oreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на |
е само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресто |
ећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају чит |
аше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бес |
зумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" / |
сетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79 |
да ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је |
ну причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е |
кој лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте |
анства — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде оног |
рестоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Н |
ив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континент |
све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде |
и, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном свој |
Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад |
асни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави ро |
ш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на |
и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као д |
куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разг |
цао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном |
цавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове |
и једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој в |
се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се |
ма умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни из |
у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим |
вој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његове подзем |
учини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњ |
ма има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно п |
гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова |
ним световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </div> <pb n="IX" /> <div type="chapter" |
ах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id="SRP19020_N4">Сазвежђе на |
ураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је |
</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире бли |
виће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земљ |
неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчан |
привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни коло |
их општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу |
, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирек |
материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су |
нова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога свет |
ромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову бесконач |
мена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и |
че звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <milestone unit="*" /> <p>Изађемо ли на о |
дона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краље |
тој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоис |
ждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а |
и који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Корд |
становнике, њихову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; |
један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на се |
ве умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај ист |
тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и ка |
зликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} |
торији свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртв |
м, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{ |
ном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморн |
и ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone |
ресто Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што |
рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Зе |
дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто |
нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш |
некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{ |
, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царев |
они били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина н |
е фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што |
споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам. |
ече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај |
у; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и чест |
..{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а т |
хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и дев |
нца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну е |
сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, |
ва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и |
ога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зел |
Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то ч |
јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању |
{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, свој |
апрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их |
и упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и дав |
г века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињућ |
време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="# |
ализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то про |
стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање пома |
ора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних з |
им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу |
идон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалил |
ада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око су |
ади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама шт |
овољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> |
тој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — |
небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата |
аласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зеле |
идимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По само |
ј одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да не |
шко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} |
не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо |
оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваш |
ога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти зако |
ара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне н |
ора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове леп |
моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, ве |
ехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Ит |
знаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, к |
у и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> ст |
пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога в |
х наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве |
ило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине |
S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сун |
нио страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} |
анем разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две пол |
ре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје сувер |
ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ нас |
елезом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу |
ска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће |
n="34" /> пронесе своју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда кл |
ријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, |
и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи д |
да и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда пла |
,,њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 мет |
које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој |
на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне ст |
оји су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкч |
ц мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој |
се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са |
гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако б |
време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа |
ћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим |
сељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} |
ди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па |
е бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је једа |
који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S |
е прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба заприс |
његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величи |
е!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ни |
маш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се. |
ровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао ј |
вите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њ |
ги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сун |
е ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да |
дурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>К |
мо да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора |
м и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадурам |
судан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, |
вернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медве |
орени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој наду |
чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем...</p> </div> <pb n="100" /> <div ty |
ешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је ни |
ање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; н |
ад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим гор |
гова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по |
тељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то бу |
де у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна |
хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразија |
громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину |
је замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе план |
о, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразум |
ге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу теков |
ултуру и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и |
вени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више |
бе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ |
сне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али х |
гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему т |
ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни мага |
ежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за |
ећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили и |
ао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита |
е једне од најпространијих, најмоћнијих и најнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дарино |
.{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих университета на читавој овој планет |
време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: ц |
ватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће к |
а; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилил |
бразованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене то |
, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан |
ти.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје сл |
корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га |
колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва в |
тушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога д |
једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних магли |
тиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-прамат |
гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен и |
о се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа зани |
ни једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; телеграфима и |
а Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чек |
а иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone unit=" |
мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје п |
бјави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској |
сијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег |
ој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод евр |
тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух |
природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се кре |
ене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљино |
е је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови шт |
које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј с |
и, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса н |
о шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова |
милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија вас |
„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владав |
} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Миз |
е смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прил |
но минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљ |
нетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даљ |
она виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса |
им Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мају |
емо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенс |
, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не |
њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљ |
признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих ми |
али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна |
ње ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} |
црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте темп |
рнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све |
вног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{ |
<note xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_ |
ћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи о |
их предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крај |
шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварал |
уће.</note> <note xml:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:i |
ље...</note> <note xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на н |
тити!“...</p> <milestone unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном |
ј Риби...</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на с |
ожје!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми и |
стак!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва ви |
емљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једн |
о мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{ |
мој загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по св |
</quote> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, к |
ло изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док б |
ропац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне о |
ити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од к |
ине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом о |
уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупа |
мерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет наст |
давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо |
еној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништ |
ет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са сви |
проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети |
величине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо са |
чи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, |
ише бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе |
ратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера пред |
ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници |
вали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То бе |
селу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, б |
ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи |
е вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и |
та...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и он |
те ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског |
погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела тв |
особности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазис |
егледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Ос |
околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала |
спознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, |
ра Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке |
је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела с |
трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље: |
ебесног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет |
, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа |
ог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Га |
имну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћут |
провинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосмо.</p> </div> <pb n="71" /> <div type="c |
еко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан таја |
ака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко н |
вно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} |
осторија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре |
ту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао |
тити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од |
змерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда о |
вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је |
о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа |
и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој |
левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих п |
аших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутну |
сов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота сво |
="#SRP19020_N1" /></p> <pb n="5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељени |
уди, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекар |
се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, |
телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се за |
ref target="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну |
томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца им |
е неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, гла |
p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Е |
и, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небе |
назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом сп |
ове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нем |
оде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је теж |
И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, од |
заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону |
оз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он |
902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> </fro |
цопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На |
она, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једв |
славније неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најсл |
, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... ре |
ерава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбр |
акав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 кило |
као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из кој |
порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бац |
еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихов |
царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 |
ог колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад бл |
сно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек наст |
и су покојници у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме веч |
а кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се |
lestone unit="*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико в |
непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и он |
е више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене ти |
ило, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна г |
ца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико |
итој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је свој |
оји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи |
S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторија |
оји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то не |
како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, с |
жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Ко |
ти се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у |
арнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{ |
к се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те од |
и ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о том |
Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова |
ветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планин |
мају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, к |
мо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за |
е ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ов |
з Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Р |
а прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi |
улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста |
унчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у |
мисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују св |
из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по в |
некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипр |
не свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћер |
окажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо из |
<p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога в |
ем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може ист |
ихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небе |
њишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче |
азовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што |
дсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви |
вне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, оти |
осле, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбројне сп |
ни све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам про |
се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао. |
а крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметн |
личанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образо |
асима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших зема |
коме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечито |
из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих с |
еса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога н |
у — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi |
ве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из |
<hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве< |
небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се |
а, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!... |
оказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој изв |
ако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да изд |
ма<ref target="#SRP19020_N17" />....{S} Из бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато |
ор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија |
столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је д |
плаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе |
/> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мускулатуре, кој |
пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам и |
неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромн |
аста круна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су чит |
унчане путање преко небесног екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путањ |
ичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и |
неизмерне небесне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних систем |
ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљ |
hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако зван |
ке, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зр |
исати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <mile |
образоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане сис |
те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прож |
ле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, |
ана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице; |
пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљал |
ме да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А |
чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, |
оде!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страх |
екака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који св |
не Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та иста |
морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту ц |
ева, кнезова; црквених великодостојника из свију крајева ове одиста интересантне планете Амадур |
веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли к |
ус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала је |
арада векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до с |
кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, хра |
то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце |
она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па |
ије то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је л |
авиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у н |
док једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком мест |
мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађењ |
ква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад |
ове, одговарају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим ш |
што су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непро |
{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавај |
ека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по |
шене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити |
На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаста свет |
астао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини |
тате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљ |
Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на проти |
боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и |
пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства з |
82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима |
е, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам |
м западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перз |
је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провал |
руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> < |
ездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица. |
љине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну |
се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је |
су најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небесне маглине, а из о |
ичиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, |
а, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је |
аставни део оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних с |
и су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца |
вра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, А |
S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо |
је и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине |
унца.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунча |
какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни |
то се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне |
<pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у оче |
одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n |
асов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" |
Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне мно |
онска помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно ј |
вали светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S |
ца.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једно |
учник морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" |
; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено |
о угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} Т |
отворним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био |
ритворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер |
о није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше С |
нетски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте |
онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, |
ан себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршен |
ко Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да |
p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посмат |
се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезд |
згубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само |
ну — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо н |
н, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, |
огобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена што су |
ише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, реч |
сељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што |
појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освита |
браћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њи |
туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та ос |
десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда |
о.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте |
боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да це |
ан неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што ј |
је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су ми |
ло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена |
а северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светл |
т!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће настав |
шао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза |
ечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дођ |
е му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу д |
мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!.. |
мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда от |
опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се н |
} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палм |
будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је |
управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам |
а истина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најс |
окозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам |
је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и посл |
нео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату |
абележила ии један једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици |
20_10"> <head>X</head> <head>ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт |
акле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на он |
м све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, |
на и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>. |
да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова |
тема; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава |
роломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је од истока до запада, |
аклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пламенова, ш |
ећих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законим |
а мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још |
о је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="# |
м блиставим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове |
два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце |
ерважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли мл |
ој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да иг |
емне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога |
“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не д |
и <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једн |
н није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> |
Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски л |
9 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећ |
је су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне магли |
великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И |
</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равница, шт |
у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, |
ј деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а о |
, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако по |
и Лабуда.</p> <milestone unit="*" /> <p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова у |
очивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед. |
мо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} |
Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету |
ода, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амад |
десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна покрајина. |
о, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде н |
ојима поступао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, |
етле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и |
а пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пламенова, што се не |
еном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови п |
боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} |
кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да |
ете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да |
новатог члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновс |
Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у |
/> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома |
а живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{ |
а види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Д |
{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} Пос |
видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је |
а, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на |
че ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док ст |
вине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас |
рвено сунце, како је по својој површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ |
њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви о |
рен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па је ту |
светних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те |
храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у |
их времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а з |
страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се чове |
има држе некакве четири крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, н |
не континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ов |
њихове саставке покривале су уметнички извајане каријатиде<ref target="#SRP19020_N39" /><pb n= |
поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили с |
омном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовим |
И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од зл |
касти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама ок |
и на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале живописне и по форми и по к |
тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин |
хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, при |
водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна мас |
оди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли сам |
} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Тре |
већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} |
да приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone unit="*" /> <p> |
раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и од |
елокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим канал |
будове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца на чијим се |
правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се |
..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по фор |
аки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви о |
ма; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте павиљоне, — б |
купа представљало је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личил |
гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref t |
ској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, |
ици, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад |
који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих по |
огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S |
они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да он |
иту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине |
твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" / |
сељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једн |
е, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас |
опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварањ |
то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало на |
пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их им |
сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планети |
овању небесних светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељ |
некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед ко |
рен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовањ |
лази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; |
потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n= |
ога ка разнобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закон |
ено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај прос |
...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требал |
ору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани |
и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогресивни преображај, преображај од лепш |
тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n= |
ор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор о |
Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} |
сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек |
атрола, патрола!...{S} Помагајте!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни к |
вали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благ |
х палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, |
, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне ску |
а квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до ств |
е икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што |
гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома ц |
другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чин |
погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на наш |
још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само ј |
номе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно |
поменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чич |
И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сја |
бинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Миз |
ај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега С |
— што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у ц |
ан, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведр |
ичје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити д |
е нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима |
небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небес |
онос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није мек |
з другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ |
нти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на З |
...{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновско око, што се |
шта од њихових колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} |
се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на т |
ној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то |
високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.< |
ке пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани прстен, само што би |
оме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{ |
десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик н |
/> каква мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је би |
пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе |
p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипа |
тити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Ду |
ебесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ д |
осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није |
.</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање но |
не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке |
небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите л |
бљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама наз |
јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предњ |
<hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</h |
ити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчан |
ова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се ро |
таје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила св |
Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — |
/> њихове набрекле мускулатуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огле |
широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога |
што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отвор |
..{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се уп |
далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоц |
на милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поре |
роја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то н |
ој простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> <milestone unit="* |
мо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица |
не две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљ |
ен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него |
у све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и |
ио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то |
то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је она |
!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље |
бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао |
ote> <note xml:id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о б |
обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену иску |
ђосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, |
м росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ва |
етлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну |
лкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, на |
ени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и нај |
ица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га |
<pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола |
расите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је |
в у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога |
нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и блист |
све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што |
ушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога дан |
estone unit="*" /> <p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој п |
животињама, много даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најб |
Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још св |
ој и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ва |
вако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано |
јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <h |
Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, |
т пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече |
ека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разли |
зном простору између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.</note> <note xml:id |
едокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула |
у две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, види |
алено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугореп |
две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — глав |
ни свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна |
ју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n=" |
вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна п |
жују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простор |
одица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше |
их Паса</hi>, док на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо |
p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пр |
ховита борба природних елемената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ши |
на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Кап |
га индијског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако |
црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога индијског слона; а колика је р |
ој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и |
ти и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="graphic" /><!-- cap |
развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једн |
а система, његова цела породица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} |
да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина |
о, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи |
опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је са |
ти споменик насред огромног трга што је између ове четири университетске палате, али му то поро |
, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам мог |
ескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црвића и интелигенције лова |
они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP1902 |
северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона |
отрити разлику савршенства која постоји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је мн |
и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP19020_N2" /> и |
енути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше |
а мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 |
не — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајуш |
нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша |
их саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на |
јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују ле |
асов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина не |
...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} |
исли о оном релативном празном простору између два суседна сунца, између две суседне системе су |
раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат б |
е поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики |
ило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не |
и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми |
наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није виш |
ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде |
да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ |
ети, чути, омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет з |
зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с |
Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} Т |
рви дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видет |
као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама свију могућих облика и фигур |
06 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне к |
онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину чак дол |
ме једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим све |
ља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљен |
гово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је бил |
ко као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n |
гову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу |
а се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Как |
ном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би |
засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на ис |
рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, ка |
{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, прона |
хије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гран |
прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела п |
{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target="#SRP19020_N49" /> |
једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву |
него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за некол |
ога гранита.{S} Површина овога полигона износила је 960.000 квадратних метара, од кога је прост |
ник ове горостасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!...{S} Најпре |
ова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела чобанча |
његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка |
тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то |
амних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у пит |
рца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње обр |
обних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу н |
иној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ науч |
нут на једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био д |
ду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова царске династије Гоморове и п |
илимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један т |
вим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе зн |
ката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднији |
левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једва се мог |
по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо |
број индустријских фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, |
етни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагуша и магацин |
Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних |
о и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не |
оти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека |
да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени с |
ио, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће б |
ости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, |
естити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиун |
толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова целу су кугл |
х чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„ |
пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на |
ше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се не |
један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" / |
а, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих члано |
узима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурам |
и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ов |
вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и пород |
ут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} |
ћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу |
n="SRP19020_7"> <head>VII</head> <head>ИЗУМРЛИ СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса с |
осматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивог |
дгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето, |
или.{S} На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт д |
и вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="1 |
ао 84 године и историја није забележила ии један једини таман моменат из његове језовите владав |
јих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, које у |
пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{ |
е више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазил |
а природних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да п |
рико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што |
око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</q |
шим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и |
, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео уз |
никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају оним гор |
ма и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизаров |
смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на овој к |
таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов је |
је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје с |
е лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездо |
<hi>Венера</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, или <hi>Вечерњача</hi>, — ваша <hi>Земља</hi>, <pb n="2 |
Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знаков |
пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодија |
вљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па |
скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#SRP19020_N7 |
толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна километара простора!.{S} И сад де да с |
две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километар |
уњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезд |
ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајс |
гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него |
појава комета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису мо |
тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много в |
, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{ |
нам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја |
о, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта з |
је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је |
привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венер |
оврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, проне |
ан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега раз |
опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу на |
, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновск |
оје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студен |
не државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани п |
слите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим о |
Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечев |
појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао |
е бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула п |
у у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене мир |
иријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно |
ена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.<ref target="#SRP19020_N21" |
а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, к |
е слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огње |
_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:id="SRP19020_N40">У |
ви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу в |
рти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне ко |
>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит |
лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи |
, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад он |
е ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не годи |
м страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто |
ивот угасио, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде наш |
о, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумн |
ог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска стани |
њавања водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба |
у ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што |
више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле |
е ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узви |
и, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљ |
ентар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун м |
ике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од |
изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ног |
ilestone unit="*" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дел |
а — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, |
они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их |
слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога великог света, што је < |
тање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена суј |
у ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји |
а свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни |
ront> <div type="titlepage"> <p></p> <p>ИЛУСТРОВАНИ РОМАН</p> <p>ЈЕДНА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НА |
ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се позна |
S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону |
на прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у јед |
љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га |
тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одго |
деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима жи |
им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена пр |
ати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почел |
е мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n=" |
оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} |
ного лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref tar |
е кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над |
илу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада |
егову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу св |
вама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојм |
ли људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци |
ве вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Арух |
ебе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду |
тове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима вла |
ас им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома п |
тни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента |
b n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на ком |
ће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, |
{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Ш |
милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелист |
да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“ |
ју, убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових |
у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у |
асних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је |
, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у гале |
ли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено |
; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и јез |
ти већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима за |
исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је |
питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упи |
де, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљин |
и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у |
је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива |
о, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џена |
оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека им |
у једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мр |
то ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем |
ом стварачком раду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облици |
Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 |
ет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост и сво |
ом раду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним |
у до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земљ |
змеђу та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не з |
своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Б |
"SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живот |
ном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у |
маре-Маре<ref target="#SRP19020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла |
е велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има |
царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и ду |
т је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у п |
дника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и плем |
овој неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиља |
ребало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица н |
па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прил |
и су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ов |
{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" |
го питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки ч |
који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има и |
и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела |
{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их к |
Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{ |
ати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обаве |
ога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звез |
ра.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун ниј |
ријални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски |
јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} О |
а, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од сво |
тудени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре |
6" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајна |
ајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> <note xm |
,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавд |
сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна |
о, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрон |
опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, ко |
едну перифирију небесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет ми |
лико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће |
ирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немер |
аховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај |
ородице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе- |
а и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсо |
е хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским |
е општи са осталим световима, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова |
ју не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, права лудос |
ланетама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си |
.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно м |
иљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која |
ладићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у којој |
а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунч |
ебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прил |
его сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико |
нија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од |
з треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечево |
е се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Њег |
о, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од ко |
ђу тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој |
казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи |
сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јуп |
n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Из |
кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико га са |
нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, ба |
рам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна серија старих протокола, у којима су |
i> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Маг |
Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{ |
ато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оно |
.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник |
тране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи се |
устиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, |
даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је. |
на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и св |
атерије....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има |
, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али које ч |
у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезд |
Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може ра |
ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у њег |
есна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и свима вр |
и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, |
у а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; н |
о претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — |
познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчан |
знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој |
да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних |
а ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S |
у славну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчан |
г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле н |
а иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <m |
то чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. |
а и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намрш |
са целом својом многобројном породицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо |
а, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела об |
ј задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и |
а.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, |
али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S |
уг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу ил |
ца, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду ск |
иблиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних систем |
се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са ц |
ти суверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа веч |
ију без краја и почетка, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Г |
аш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви |
јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубоко |
ма једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target="#SRP19020_N5" /> |
онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, своју зрелост и сво |
незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова |
а црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најле |
мосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим |
e> <note xml:id="SRP19020_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобеле |
..{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} |
з које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања вод |
како у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршен |
да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од |
RP19020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито ча |
ови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} О |
и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и |
гњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који п |
ме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, во |
е имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли т |
з <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60. |
т-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме о |
00 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови |
јему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И |
ао густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови |
мо некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</no |
</note> <note xml:id="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: |
</note> <note xml:id="SRP19020_N18">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi |
ница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености |
олико ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умн |
има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и так |
вота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског |
име.</note> <note xml:id="SRP19020_N17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индиј |
head>У СУНЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је ка |
ли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкч |
небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје |
нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то ј |
међу <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних |
{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, одиста прави пламен,“ |
и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије |
о два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна |
Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетн |
ано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка ве |
их и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет |
себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесн |
сне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти зако |
чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубо |
ао неких општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што об |
исфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисм |
емља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Сунчани |
их метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се, |
ије неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславниј |
га младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај други срп и |
три, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, на |
реко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништ |
: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам |
ког библиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубина |
верситету одсек природно-философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке |
палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна годи |
дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није би |
Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној б |
дате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мисл |
њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја |
сенчена.... <pb n="72" /> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и |
шећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, зби |
Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали |
мо изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој |
Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча об |
се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ств |
изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева стра |
t="#SRP19020_N34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег М |
се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у |
божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а поред |
да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини |
маш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што не |
p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе ни |
p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интели |
</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек она |
ен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово с |
ет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало прелива |
прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку с |
мљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете в |
ти били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срц |
још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите ду |
И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на ваш |
ивотиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, које у исти |
иној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је ил |
е давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то |
f target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу |
ити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њ |
витка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, |
рађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разли |
не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону |
приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, |
рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање |
ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при образовању нових обл |
а сва система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да |
силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет |
итељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа т |
о неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину не |
не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и свима временима, а то је |
очетка, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p> <p>„Б |
одина, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку ч |
а собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог т |
огу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мисли |
и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кр |
300.</note> <note xml:id="SRP19020_N23">Име светога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</no |
ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Хариво |
ећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није зб |
а хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њих |
керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Ве |
старих протокола, у којима су записана имена разних научника — философа, математичара, астроно |
тавој васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци |
ших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говори |
И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књиж |
> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна |
Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркур |
еобично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улаз |
сјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река |
е извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јав |
ам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш д |
квених фасада....</p> <p>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска кру |
у полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које су др |
</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; али за то треба д |
и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда ча |
се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси |
јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваш |
нио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе |
највише ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима о |
о Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој стра |
ди, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске циви |
четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ов |
а него разлика између корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гориле и пр |
ела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p> |
стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у којима се израђује платно, чох |
д пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих још ниј |
arget="#SRP19020_N30" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, |
е термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљс |
учност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њих |
ојој ли политехници свршиваше они своје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по приро |
Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога царског града, хтео му је |
ње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломеј |
жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене |
безбројних малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле ви |
ека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузаво |
е питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и те |
е.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и |
мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати |
Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније |
лу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце |
А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и |
никову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спре |
..“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у |
:id="SRP19020_N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена чи |
N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару земаљском. |
су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме наги |
неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би г |
20_2"> <head>II</head> <head>ЈЕДНА ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме с |
ја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар, фил |
?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лапл |
говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао, да |
це између интелигенције једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Пата |
н.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црвића и интелигенције ловачког ке |
ика, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и ве |
елативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над оста |
интелигенцију упоређује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша п |
е да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; нег |
способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем и интелигенцијом ј |
ју, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n="182" /> старца; а |
мињао Марсове становнике, њихову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије |
ру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то св |
уху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога |
и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и |
S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, толико див |
одостојника из свију крајева ове одиста интересантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека в |
нито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцима није д |
вршенства која постоји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него раз |
, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичм |
а нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног а |
она истина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мис |
о од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим з |
вини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан |
ош пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; |
{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар би |
ма граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сја |
е његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљ |
дици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Су |
тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задово |
као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењив |
т исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, раз |
ле мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети б |
ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечи |
ном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову пор |
а ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њих |
десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви |
букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} |
ло криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Хари |
ве лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност |
ло и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви ме |
та му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилик |
континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква си |
име своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали с |
ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злос |
дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим |
ној радионици васељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе које н |
а; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виши |
Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се |
божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Копер |
Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прос |
кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш з |
емљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину дв |
ад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељ |
да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на |
временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај гр |
сле овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“ |
се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској с |
, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита времен |
вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да |
у над песмама, једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>свет |
га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па |
b n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{ |
ивоту њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чуј |
двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, |
и и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чувар |
и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голу |
te> <note xml:id="SRP19020_N36">На 237° испод нуле.</note> <note xml:id="SRP19020_N37">Од црног |
атих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога |
или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над |
— од неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава с |
е<ref target="#SRP19020_N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле н |
ве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ пл |
јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Гол |
ичи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на |
м знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, бли |
величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> М |
на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово ц |
оса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звезд |
лила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натп |
<p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Кла |
, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се мно |
ога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она и |
устисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора од кућа, |
о видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" / |
хови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњав |
ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомилано сте |
"108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и го |
/> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед |
{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни ка |
хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне н |
....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Он |
ика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо об |
„Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;< |
ула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо |
!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идет |
у своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот в |
доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на к |
алазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — |
сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пл |
кратери, образовани од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина |
то сведочи ово страховито <pb n="43" /> испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрч |
ао да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалиј |
тора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је |
hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по сво |
есечева овако узбуркана, овако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи к |
о ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне |
get="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нем |
нска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све је т |
и бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, што су као какви |
ије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо |
, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - |
ам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам м |
грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нам |
мен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, |
.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„ |
бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитос |
<quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, читави свето |
ају сваким покретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан ч |
мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу |
их се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску просто |
чито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види, |
осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p> <p |
вију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају безграничне просторије васељенине....{S} Све |
се заметак свима облицима материје што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та с |
ито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> <mile |
а, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику |
оту духовнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се зав |
ила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.< |
а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу |
наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} |
та друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупите |
ази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно |
да.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месец |
је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и |
за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрал |
них старих планинских котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера |
и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око зало |
Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и да |
звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} |
лавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И о |
апила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још |
почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали |
и, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом П |
бог тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 |
} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана сист |
!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце |
и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској |
а знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико |
енио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој персп |
као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових н |
кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ов |
побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од н |
седни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим |
од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, |
коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плав |
/> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајал |
војом многобројном породицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи |
тер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се |
/p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете д |
ске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хи |
овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не |
n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посма |
идиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су |
шавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове п |
ма и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну планисфер |
е кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађ |
мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="1 |
у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка л |
исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунча |
ко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, |
,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред м |
енка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један гла |
у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела в |
стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влад |
твара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних време |
су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствених закона |
турених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" /> по који |
се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — с |
е њихове планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на пост |
, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на н |
ваних из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога да |
,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, |
и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предра |
и већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам |
оја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше |
, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, |
твар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, |
вај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима в |
аш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео.... |
евероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево ва |
има све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али с |
ен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним прилик |
а његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми |
али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; о |
ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи |
чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над |
итим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заје |
научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па |
племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, |
Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји стр |
} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, а неће |
вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" |
раву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не |
тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не с |
фињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, стано |
самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не |
х и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њ |
дне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних маглина |
оци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматер |
мраморних саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона поди |
у набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемог |
разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још м |
нима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад бил |
провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“.... |
ма.<ref target="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињ |
рвог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван се |
за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши |
војство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она ст |
ивели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус< |
априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S |
" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap u |
рни понор захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци. |
је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону |
снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово уг |
рекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборав |
у сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамо |
ве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океан |
стоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што г |
вет распрострт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} |
о у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} О |
т ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светов |
ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на |
ли: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и |
у зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, с |
и то раде по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају м |
средној близини царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И |
и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над н |
да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју |
, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом о |
а васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни руж |
ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег |
онта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, |
на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем |
био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Ар |
елепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је он |
="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била |
е сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних светила; а кад се и на |
сељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и су |
ичну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечн |
мље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?.. |
, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз п |
" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељен |
е, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова п |
измерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што с |
ниној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Х |
исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придру |
а своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је |
није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше |
о исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем |
ниној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви |
зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама |
да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу |
што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:< |
ћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој п |
је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као ку |
од, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и |
олетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екв |
ханизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И |
ирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље вид |
у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone unit= |
на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог |
ао што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сун |
ote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> — „<foreign |
ни небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} |
истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у н |
RP19020_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга |
главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу |
гаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао некакав двос |
и ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгл |
ле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, |
ер</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са св |
друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драго |
ту из темеља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај ни |
ску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" / |
д једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризон |
моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао |
тпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} |
до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се з |
ј Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то п |
н, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија |
улес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је |
нце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до поло |
<hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <h |
и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдес |
се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми |
и цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласо |
бичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у о |
ј!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мал |
ктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — златн |
даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кро |
био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних |
е она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од он |
020_13"> <head>XIII</head> <head>КРАТКА ИСТОРИЈА ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру љу |
неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре на читавој овој плане |
а требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце то |
га доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један једини таман моменат |
ија наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних си |
те, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја с |
прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живо |
васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну |
оле испод дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало |
ог цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, источно од политехничких палата, уздизале су се опет че |
најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанац |
два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом |
трана, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, |
укруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на |
и Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже према југу на |
} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртал |
на видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полу |
тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се |
а коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту |
исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему |
да од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништв |
сму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обре |
20_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су |
производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима |
су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, |
бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети. |
м.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у мој |
бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек пос |
ја се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже |
али кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 килограма, |
ет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствен |
ни на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Ме |
етара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у |
ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху |
{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег С |
ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути |
мо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у прав |
боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; |
ој и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад с |
/> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то |
b n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" />...</p> < |
га звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело |
целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се об |
ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" /> <p>У један ма |
ад <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, план |
х се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безбр |
ураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, |
бо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже н |
које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Жи |
ш не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен од нек |
Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на читавом ша |
сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, п |
сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оно |
а, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена |
Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, |
достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова на |
и су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их ко |
о неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова |
Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који |
цу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И |
се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано |
/note> <note xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није кр |
жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре |
би у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још не |
лоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је л |
небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим б |
одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Пој |
исаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И он |
теријална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада пр |
у има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Миза |
али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, |
могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песниц |
, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке |
би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</ |
рпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бив |
колико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муње |
о претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака |
и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од С |
ти санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди |
p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb |
азвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни не |
ј вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте ве |
ких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две тр |
а и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Т |
у сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздр |
азиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и м |
вио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога |
, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, д |
рају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње |
ти таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу |
и веома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје |
кривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени |
ote> <note xml:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном ула |
а није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зе |
звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменик |
еликих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други об |
вој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им |
звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо |
пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимц |
таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ с |
чи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим б |
та и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и униш |
сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четр |
е стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се |
ачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више |
од европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образов |
х валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама не |
г пламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језер |
руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па |
али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали |
е.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су |
ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној С |
естаним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуч |
а гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је |
ламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу |
мље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видел |
још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са кој |
п.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни с |
а и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот |
без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко |
пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по свом |
ним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} |
децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живо |
о 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су о |
еким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо |
нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уз |
се о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предст |
и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонско |
, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео |
Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="gra |
своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју |
<p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на ју |
езона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месец |
енијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> < |
година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет |
вовима.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и |
ре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217 |
его што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада год |
у ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, |
рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пу |
раво да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречни |
unit="*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога в |
да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећа |
ово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим пос |
што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њиховој неизмерној удаљено |
ве две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли с |
исто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао. |
а овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на |
нога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западн |
на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански к |
, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде јед |
ролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, про |
чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xml:id="SRP19020_N21">Овде се |
авство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних однош |
му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у |
</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрач |
покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста |
но сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се св |
и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је ч |
на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране гд |
намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно вел |
м.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>севе |
ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; х |
о и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да н |
нем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небе |
олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пр |
</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има годин |
творитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону |
онетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице |
И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што |
да сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се |
ивено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај |
и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом при |
n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет крив |
5" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима св |
ов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ј |
158" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, ва |
<p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n |
а ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питањ |
тивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није дале |
једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој во |
питкивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone u |
е да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у |
кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану пров |
гу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да |
видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васе |
т, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!... |
везда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо |
ио глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била бунов |
росторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега |
погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштил |
ру духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну нев |
Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, ал |
цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мин |
ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела |
ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао |
о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они |
у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики |
one unit="*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, |
<p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} |
ад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Ару |
иљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора д |
мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш л |
часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, |
вали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме бл |
„Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрниц |
забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становни |
Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва |
} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам |
моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и |
ито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну гор |
здице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мр |
њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у |
мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу |
праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по |
ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш си |
у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу с |
ага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена |
на раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, д |
ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати |
ух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} |
не — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осет |
да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о т |
диозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној б |
ио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</ |
па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелиге |
ре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се |
p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава прос |
сет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова |
ика и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, а |
ију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да к |
некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div> <pb n="214" /> <div type="c |
, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да |
а је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расп |
ини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета ст |
летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шест |
адна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој п |
И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црно |
не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено |
ти дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад |
ој звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа |
лу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш |
огледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твој |
, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газд |
она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој р |
го доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих |
ело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна |
тну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни |
управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p |
н опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, |
сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас и |
амо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — т |
него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за |
ста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Ч |
била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе н |
то плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздра |
за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, |
а наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов д |
one unit="*" /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму |
и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, |
вездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти к |
о да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста |
ата, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, |
/hi> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по и |
омска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишл |
ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и с |
афанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{ |
је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера |
оменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси |
деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто с |
а, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окре |
....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака |
на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од |
ајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, |
="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква н |
е одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме вид |
вет.</note> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — |
уди.</note> <note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књи |
и и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да и |
собе.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непре |
осмо.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месе |
горчином.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S |
пред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев В |
о, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична |
шим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две |
Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} |
...</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на сво |
ку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} Т |
и?<ref target="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обуч |
а су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговор |
у!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, ка |
тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од п |
за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи |
љала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ћ |
е народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и неб |
ечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да иза |
а, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на |
вици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замо |
ше притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-фи |
у га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави м |
су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И |
то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, |
но што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио |
Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буд |
их година<ref target="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се и |
није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад |
и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са свој |
, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n="67" /> погурени |
ја задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, |
е, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је т |
ак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролеп |
му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после тро |
Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је у |
к дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у |
живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" / |
система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, |
и пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, у |
ребало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавр |
ни одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину |
ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите |
јој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> |
лзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <milestone unit="*" /> |
ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Зем |
ту.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају |
е тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си т |
Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина |
ан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мо |
узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништи |
="183" /> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова |
ле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других |
под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што |
ом и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и откр |
па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „ви |
да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неким својим чудноватим „откровењима. |
212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису мно |
једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!. |
анском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То |
Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни |
вековим: његове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих звер |
е се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, |
e xml:id="SRP19020_N31">Наравно мравјих јаја, а не кокошињих.</note> <note xml:id="SRP19020_N32 |
а научникову катедру, бацање покварених јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, |
својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да |
ер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девој |
се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па |
ом истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв |
лате што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пант |
нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на разви |
а.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, г |
ество мраморних саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона |
тство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пус |
врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њени |
овлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у |
у са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, |
е звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу |
оме месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога мест |
своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим зве |
ловине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степ |
ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је до |
дала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над сам |
ов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца |
ј збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим |
ним јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну вео |
искони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и ис |
ти ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој во |
ји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос пост |
каква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овак |
Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом |
хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, |
цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим пом |
исферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла |
чера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу |
еда као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које н |
емисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона ви |
помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто д |
ог неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па |
ез пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако ист |
планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави по |
.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та неб |
у? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на |
ут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Ма |
, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <milestone un |
небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што |
е небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих |
ne unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемис |
ега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјај |
е и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi |
о јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра |
одијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптика — улази |
а Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi |
х дванаест небесних знакова — звезданих јата — што представљају привидну путању вашега Сунца ок |
unit="*" /> <p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часов |
на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <h |
штено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{ |
квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом |
</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову г |
че.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} |
и је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северн |
дамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест м |
ика необично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним |
учини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} |
hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се |
иста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target="#SRP19020_N15" /> са својим зла |
ом небесном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, од |
target="#SRP19020_N13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом том |
м Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} |
точно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — |
хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а |
небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <h |
озападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Сев |
ларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медвед |
д Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који ума |
све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој |
е — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note x |
је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N27" |
Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</ |
Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар |
мој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касио |
ш даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту с |
/hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звез |
а путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда |
из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и |
нчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> |
се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — в |
3" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе пре |
Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и |
; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и вид |
бодља његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваш |
мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} |
амо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми те |
p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим так |
им му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природ |
о, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти ко |
Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда |
с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јо |
<hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а своји |
е сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој З |
не у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам |
не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај да |
> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S |
етова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" |
з сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и |
После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и |
ад међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, прос |
езане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви с |
и за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана |
Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређен |
лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни |
аоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и о |
блику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и |
ишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, ве |
. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало |
џе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што |
11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S |
Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, про |
иљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, |
луга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково сме |
спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним п |
има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi |
тпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се |
он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признат |
е; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, |
е, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лека |
и о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасонос |
у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза |
вало ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме |
био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, д |
епо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ р |
ему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа пр |
читаво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављен |
хори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот |
....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва при |
брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста |
аштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне ку |
ка; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу..... |
тора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце |
таријих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом да |
небо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајст |
а је 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а |
под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло пре |
која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени |
м на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и н |
атим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној сф |
је са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ват |
ове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — |
S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о |
потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и |
} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру живо |
на.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих |
доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{ |
јусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све зве |
RP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и из с |
це Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„О |
} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше |
ворио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на ово |
опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом к |
та,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, др |
о је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне конт |
их система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено |
је!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и сумо |
чног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је С |
је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је обли |
ту.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регула |
а оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба |
дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког по |
еше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала д |
ажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка |
између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} С |
з побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, |
иног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће |
и су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они |
на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од |
Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад |
ворена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разум |
смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна годи |
ко удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашег |
и него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам |
ичају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, ка |
вет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помути |
краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020 |
аше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег С |
се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове |
м.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим |
просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} С |
д њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, је |
ега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</ |
ве се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу |
али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових о |
на капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S |
и миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недо |
воту људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Ла |
ма утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелен |
етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од сами |
ец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да |
ш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај |
пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чем |
Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топло |
васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на ј |
ина.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, |
рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо |
м небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" /> |
га, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже |
и, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једи |
ме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака |
Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена |
е живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми |
о те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према |
начности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних с |
..{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва система н |
и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред он |
и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетс |
кој.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Ази |
да с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упи |
онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога ч |
и нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију |
за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p |
иненти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</ |
зовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> <m |
огледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небес |
але онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно |
да у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„ |
свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да |
т.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с не |
.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мра |
и“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он |
о, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она |
кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горско |
могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке по |
те.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S |
у милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај б |
омила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</ |
, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили д |
го обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три маглича |
а осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Мес |
ете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кико |
екара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је |
есној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усам |
И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; |
/> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири |
ожанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди |
љиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на |
узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} |
{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно |
/> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века глед |
сати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> < |
од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи пр |
, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша |
ази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја. |
на!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њо |
и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и |
, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незна |
које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је поч |
ра.<ref target="#SRP19020_N49" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме |
дна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ.. |
вега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој б |
ко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неми |
чивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди |
самдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се |
е преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, д |
и давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице ваш |
, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n= |
за произвођење електричне струје, која је неком чудном транслацијом кретала све железничке воз |
0_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец. |
8" /> њихове набрекле мускулатуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, о |
унчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана з |
је то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, к |
..{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управља |
будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простор |
ело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то |
али читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну ис |
ведену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драг |
arget="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам г |
четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није б |
рироду и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је го |
ленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А о |
ј вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговори |
аску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усуд |
RP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.< |
оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, |
самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње |
руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе |
човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуб |
аче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика ј |
еђу Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и |
су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла п |
себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте ве |
што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена |
ело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, |
се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик.... |
p>Мрачност ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на к |
како, али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед њег |
ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служ |
морова династија <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју држ |
ође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добија |
осле, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од сво |
угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црн |
ад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Сунчани компл |
ара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све |
ога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара |
ма Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба јо |
pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно |
, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звезди |
их петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од |
на живота ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је |
ињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а дана |
S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га ј |
d="SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xml:id="SRP19020_N50 |
је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге |
нете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца ви |
амено постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то твореви |
ога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвен |
рвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од бело |
а свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре |
а надчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: |
та.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, |
апласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из које се |
адовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="15 |
e unit="*" /> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То |
та.{S} Површина овога полигона износила је 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам х |
Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако стр |
а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то |
чепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> |
="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даљ |
ца и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атланс |
о што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно ш |
су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врл |
војила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и да |
појма о бесконачности простора у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ уч |
им, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а са |
гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n= |
вету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама брод |
својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадн |
ише регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за зем |
трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена кол |
а.{S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним |
ите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне ст |
и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа |
светлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта |
0 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарских творевина у читавој овој н |
ње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова изва |
угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мо |
беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани г |
S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је |
е читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десет |
ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, |
„шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и н |
ебесних <pb n="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она ни |
постанка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних светила; |
оба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; м |
Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телеско |
огромна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, која има, као |
еше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађ |
васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваш |
} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то ва |
м угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, а |
пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја. |
се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и |
је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати ете |
је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само |
и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> |
ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала |
ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће |
на је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ови |
то је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сув |
а сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је |
небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове от |
човеково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озарава |
у пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежи |
су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће |
али запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви дост |
опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хао |
о, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се о |
<pb n="123" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб |
самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског вен |
ијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога инд |
политехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда |
сељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност!.....</p> </div> </body> <ba |
а длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадур |
димо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; она би често прн |
ље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климат |
и се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи ваше |
даренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у простра |
као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове по |
су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на |
ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми |
била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше |
ога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш б |
рош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва |
љи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла |
А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он ма |
е-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили |
<pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе ле |
а била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи бел |
пред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота сво |
то и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од ње |
> <note xml:id="SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 |
ругу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — ка |
гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи н |
, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађе |
али Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује кла |
љустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с об |
{S} Који милиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као ш |
су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пи |
вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, |
а лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} |
нам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Коз |
на поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхо |
ељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи |
и лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвиш |
ивите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, |
го система вашега Сунца.{S} Температура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове с |
језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене з |
огледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, о |
појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у |
и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друшт |
дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ је |
још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадес |
и у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, траге |
ога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, |
S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су |
што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студен |
противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљи |
средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ши |
После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то с |
са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S |
е својих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од ма |
да ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кић |
сну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тм |
ни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са с |
да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год др |
њати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје гла |
овека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замиса |
к.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд |
ни нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток< |
па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени с |
м био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p |
ар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш |
овима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гр |
трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. |
врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим |
p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у |
.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} |
<p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, а |
b n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и шт |
хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших година; а |
јнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласо |
чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доц |
и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима на ово |
е вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима јед |
ва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Зем |
првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости |
анас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по сам |
note> <note xml:id="SRP19020_N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</no |
ругој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да |
ечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на и |
чу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали мн |
је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; |
ли, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, |
<p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безб |
5" /> <p>„И бесконачност времена аналог је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка, |
ници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви |
е син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Ме |
овекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме |
ја вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <p |
тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда д |
p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p |
ш и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало |
једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту н |
је на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов |
женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је |
души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од н |
је се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене |
кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n=" |
ма, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином ок |
оје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и најмо |
тине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих |
течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена |
воја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце ок |
а, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом |
постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била ј |
и камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве |
и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из |
видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} М |
ицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен п |
е?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S |
рачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има |
ђ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском |
в у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам с |
Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у |
и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесе |
жења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита б |
трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја. |
плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — |
бина претурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце пр |
најславније неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је на |
мане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови |
и њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и доли |
ли је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — ка |
бе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један само |
њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страхов |
ађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви в |
шта видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу п |
ња, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на пред |
рда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384 |
т оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — св |
ени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа |
љи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалност |
а и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb |
ead> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја с |
е, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци |
Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо |
је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кро |
о онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веро |
дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала с |
/hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издро |
е још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток |
ило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, |
<hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После беја |
звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова |
ако се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле |
ртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд |
<p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Њего |
точном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера |
. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју фл |
у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погл |
ачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сун |
це привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP19020_ |
последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред свој |
ре дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано остав |
есо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је |
што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још н |
ете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста |
Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и |
ском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос окретања ове планете око своје |
<p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо ч |
се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такођ |
од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних |
а прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему |
“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана |
амети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} |
алутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких не |
на, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} |
е на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био |
едног „Христова отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила |
ње.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности |
еликом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не с |
то стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од |
ју највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна но |
тово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, |
} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам |
н одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„ |
е благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек уп |
еше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да |
великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Мил |
ату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, где о |
<p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меки |
ма цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place de |
или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S |
ославнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Панте |
ла уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и |
наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој |
То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним |
ама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га |
ио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони с |
воје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, само |
ао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто |
з љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Дес |
е била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{ |
а којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га |
је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је п |
и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, д |
ило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огром |
ра и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n=" |
грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне прокл |
#SRP19020_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратила |
члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одга |
ут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да ј |
кне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она да |
е плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од н |
ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на ми |
а привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима о |
она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а п |
давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{ |
сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна |
фера предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Слам |
вога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и прежив |
један од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба п |
ођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су |
ше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруч |
символични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</ |
у унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који су векови |
воју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимс |
сти унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православно |
рга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономск |
мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу |
један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ва |
својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа |
еб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb |
них закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone unit="*" /> |
ели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико |
боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао |
т име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим |
нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овом |
завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права |
сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, |
те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њих |
, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пу |
обожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопошт |
вде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му |
то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што ј |
једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за дру |
ови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолим |
мерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику св |
ИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</ |
СЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи ч |
по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не б |
е је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пр |
иоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о ком |
пасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај |
..{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет год |
мна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен |
а петнаест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и би |
е прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој беско |
јој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је, непреста |
="graphic" /><!-- caption:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је створила |
пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа- |
1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, |
о над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, |
м,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пу |
грес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагл |
Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се |
небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога |
ана имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што |
за ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово н |
волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих |
ежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а |
ајна звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Миза |
ати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и |
ођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи в |
трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: |
.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже |
ра светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и мн |
акав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" |
еће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit="*" |
но усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда |
планету из темеља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — |
те Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по |
ти после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се |
ремена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дан |
атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој |
{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао вер |
ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађем |
а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам |
n.</hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази |
видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, п |
>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светло |
сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, |
собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну пано |
ика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двостру |
у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{S} |
годио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачу |
мо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А |
гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна све |
ђ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко с |
једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се |
мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали |
, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу уне |
с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и |
породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запре |
ога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скор |
путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег |
небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, |
нога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти |
да настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој |
ан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене данаш |
међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, о |
ине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} На |
у на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у |
ко рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше |
сти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје |
лабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је би |
тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која |
на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се он |
давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбурк |
кренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Он |
...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још |
/p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; он |
гледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље |
улканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља |
"#SRP19020_N21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километара п |
бесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је |
није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му дола |
посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb |
е призоре судара природних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Из |
око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одгов |
ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb |
твари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено с |
астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових |
е звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили |
осто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, глед |
дружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала |
ен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испиту |
вета што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико н |
а негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама < |
а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да из |
че!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 |
к, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљ |
ће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зај |
понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда чо |
бразовала један небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док |
ре; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон |
хладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две |
вно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20 |
де Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико |
гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, |
врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој |
а, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и |
елат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а њ |
Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао |
росторије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија |
слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма |
ислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели м |
кама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светло |
ло у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила |
а као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, |
Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, |
ем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то ј |
их Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она |
природа створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... --><pb n="206" /> му се |
природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облике својих створова, пост |
или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца сам |
лумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад |
синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревет |
д нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености |
ела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на по |
е по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" |
ро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње |
творено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>ц |
иунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће |
мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површ |
та?!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамид |
васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам леп |
и од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стот |
p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању |
..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има |
свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њим |
} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} П |
о казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што |
гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој |
ио нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је |
сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, поглед |
им је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, |
за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу кој |
о у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно из |
ног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале |
особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршениј |
нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухв |
ира, прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник |
а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног свет |
p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p |
а далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шер |
!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ матема |
професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу |
д смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не тр |
на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медве |
е то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по св |
една веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам |
рднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198 |
и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, ј |
е цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владај |
већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима за сво |
есконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milesto |
нца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не мо |
мља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у д |
е ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја |
а круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџиј |
епуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажењ |
, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и дав |
сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај ма |
“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога |
утно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушно |
и изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну др |
а — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролет |
P19020_N42" /> Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине в |
то и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу |
пријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, наш |
S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, ниј |
ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Чове |
ождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N |
але планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на |
удноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, |
ко су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у по |
ивоту гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као н |
> <note xml:id="SRP19020_N32">Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима к |
е, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, |
ало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, |
јми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово |
једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то о |
ом буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, |
ратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом |
где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце з |
тао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осв |
нете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким у |
е да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик тр |
чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав |
водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, царств |
бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је с |
То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост |
е путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупи |
ео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који ј |
вему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно ш |
ков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да |
о полету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео св |
ако је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; та |
После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: |
простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што крећ |
је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види |
162" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загоне |
ност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао. |
ан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, |
најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један |
измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву |
ледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кла |
и знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испре |
96. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 8000 к |
нети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што |
хаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађал |
ета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — |
једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини |
права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да |
S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз |
јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; о |
икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да ње |
{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих |
, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шт |
ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадурам |
S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ни |
душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе к |
свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он ј |
S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ић |
атематике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити |
ити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне о |
едан јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено п |
после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно |
звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} Пос |
} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} П |
а њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је глас |
, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова |
отињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе изм |
је бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама би |
е се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Мед |
ити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 2 |
нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролаз |
ља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истр |
васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,ва |
/head> <head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездам |
note> <note xml:id="SRP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац. |
споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје ос |
ај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна не |
/> <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — она |
<p>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и мило |
мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнока |
а, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за |
.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у то |
овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци |
огледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ ле |
бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, |
везданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У то |
ве може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на ј |
преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило не |
је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> < |
; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образов |
дао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна им |
зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини само |
мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче мор |
ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме те |
Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености еле |
а.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у |
.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи о |
смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери |
они или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</ |
"*" /> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после прв |
, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад нала |
јарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еу |
нтересантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смешт |
С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он |
анети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геру |
центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у |
сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази |
оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и |
note> <note xml:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id="SRP |
ика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n |
а.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су |
{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на |
стави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то ни |
религија с религијом...{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне |
ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што |
ао сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сун |
.</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После н |
развученом елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на вели |
части бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; он је та |
онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламени |
дру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{ |
И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећ |
Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињс |
рава држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијал |
их, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и ка |
, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто |
сти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десн |
и; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у област треперења некретница, као |
d'oeuvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљ |
н Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држа |
аки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и да |
мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ пон |
XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком под |
се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега пре |
кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књ |
ени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма к |
{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, ње |
ала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што зна |
020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога |
ило у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" |
28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћ |
Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Ј |
биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате предста |
оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеи |
Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, |
собном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак |
о доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{ |
дромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><ref target="#SRP |
д и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапл |
горостасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те |
рви медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, т |
ш двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газд |
ољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак |
S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће де |
ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо? |
аво Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а |
чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} |
} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку ру |
и година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадурам |
у руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месеч |
опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, |
нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небе |
ћи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S |
беса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет |
том појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвен |
ундеда човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, пог |
их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он |
бље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано борама своје дубоке ст |
а вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже ок |
.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сун |
.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у |
паљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} К |
сти: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузима |
овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо н |
во. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо б |
ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилн |
unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ запо |
ива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела |
ао ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од |
зарова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце глед |
бе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерих |
ћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њ |
могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за д |
!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки по |
и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p |
0.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако м |
de Maistre</hi> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да м |
ком филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од ниво |
је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у ва |
дицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерал |
и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао п |
оловину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи |
једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и |
његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" / |
а и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“. |
уго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по чит |
же изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је |
е изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S |
то за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги |
вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику пока |
антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толик |
у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је р |
тилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја су |
то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој |
земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и |
њег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Мора |
ве; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, д |
умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бол |
милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То |
тељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога св |
ilestone unit="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели гра |
> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који је за |
milestone unit="*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није |
Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај он |
Сунца Амадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског б |
водени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опе |
ело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноват |
ашно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне цр |
ових колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и |
ио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору |
ђ....</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирами |
а.... <pb n="72" /> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад н |
ле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти |
око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је на |
Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њи |
е, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, зд |
видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном бе |
ву умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да ј |
аузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило с |
и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, ве |
о пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре на |
о проређена; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ва |
енству.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, |
је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби пр |
рство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на |
а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечн |
страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој |
укса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у |
Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и |
овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престоница славн |
{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни п |
еко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље тр |
а нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедар |
пно трајање човечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quote> <p> <hi>Ф |
мљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!.. |
ровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој з |
ве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противник |
кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу |
енем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} Т |
оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одго |
оље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Среб |
а појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} |
RP19020_N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих научника и уметника пре |
дахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S |
ису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су не |
ластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бе |
учни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP19020_N32" |
ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} |
а опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто н |
ј ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се |
је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти |
це.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је |
вање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, |
но борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне п |
ра живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест м |
епо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне стр |
уру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи- |
ају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тил |
трономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој бу |
старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је |
ашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од ваш |
ео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је |
њега у истој равнини небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одист |
На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и |
нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S |
атерије, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост жи |
ећих творевина небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати д |
верним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њ |
>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у м |
То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре по |
још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула |
га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни т |
ица....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух о |
десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једн |
Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако |
су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад |
то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенск |
пче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалн |
есконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, ра |
ачност простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; |
е видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па |
вот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију |
оре у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Ве |
наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и |
нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је |
у падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико ј |
открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давала |
у из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој |
ебесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба |
оме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру |
>НАШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима с |
са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, |
дима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље |
head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити |
то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да наср |
етокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су куг |
Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, |
овога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је в |
Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вам |
ијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет |
у од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, то |
посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црв |
арове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је |
то изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, |
ути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад |
се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно |
о га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у ко |
е звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца |
а западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто |
ћ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, матер |
ог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили |
гли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш |
његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> |
ђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непреста |
ећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гами |
ома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се пре |
а је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његов |
у видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone unit="*" / |
м му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу |
аду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сун |
.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесне породице на овоме |
нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне |
а и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи |
} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац |
његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечити п |
ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мр |
део у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљ |
и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две |
а времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселос |
ђу Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репа |
породице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у чит |
адржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породиц |
оцима.<ref target="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што са |
све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут |
о самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то ј |
нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрск |
нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и |
им вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чуд |
pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом кр |
е опет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих уни |
<p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дан |
о пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје св |
b n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадурами |
царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљ |
чном ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота |
.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљ |
а и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— |
в дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<r |
рила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу св |
итекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара |
њиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у ко |
о недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгу |
бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова н |
у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напом |
ирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну |
ити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одг |
аљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казив |
и првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван |
образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном |
јој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се |
е кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за ч |
је нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хо |
ти знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете |
но што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духов |
о двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом |
Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу |
још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провид |
знаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после |
месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни пер |
а је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега. |
двалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће в |
што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово дру |
вога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема |
ко нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што |
вој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непр |
савијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју |
ездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нем |
па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота вас |
ј сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца |
јама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И |
p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је |
ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитог |
д врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја са |
ти, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <milestone unit="*" |
е оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена |
RP19020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеу |
лопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а м |
</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је он |
је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Во |
а, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Д |
на, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубич |
нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест ст |
вих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозно |
ље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиун |
свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету |
ари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с оно |
саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најс |
исину на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пре |
ак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који ј |
9020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да ј |
то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањи |
"31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашег |
н, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, круж |
арећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 |
који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена |
ј износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште |
ја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небес |
јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанств |
се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а |
еко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних свето |
илиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнаша |
ица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш |
нствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа в |
ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата |
ња, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта |
га</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са не |
е види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-пра |
од.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref targe |
есконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и |
ра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што |
свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици |
анас открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што |
и, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено н |
иваш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна го |
еверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Х |
до.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на повр |
чних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног |
спође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео |
="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Измеђ |
основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мај |
...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — р |
орског кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речи |
бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међ |
рха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми |
нита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, ка |
икад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти |
ушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну ре |
вет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа шт |
, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 ми |
а, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсо |
година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 1 |
Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то |
а; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 28 |
и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id="SRP19020_N |
о лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Ме |
пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W.... |
иђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата |
дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедар |
е, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана |
лац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, м |
е.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним свет |
земном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије неб |
.</note> <note xml:id="SRP19020_N47">То је око 50 милиуна наших година.</note> <note xml:id="SR |
p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га п |
о што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много |
н ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни |
замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је по |
своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно |
да у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су он |
људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, |
се, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи |
лошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али она језо |
ом.{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака |
у одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква о |
анете...{S} Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива с |
ебесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само д |
но осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамни |
алтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xm |
ли опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је |
ријалне облике онога великог света, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад в |
х ланаца — она непрегледна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то ј |
чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не на |
а онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И б |
кватора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти |
Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се |
оди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“< |
е, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпр |
иши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живопис |
м боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.< |
е</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсо |
ланом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадн |
е размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показ |
е он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основу космогоничној системи — како |
рдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} |
но; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабир |
а његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што |
ој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај шт |
ра; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137 |
ћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена |
е у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите |
ао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева стра |
удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо |
рп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова сред |
еда у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских свети |
Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио |
чи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> |
погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пр |
пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и н |
. --><pb n="67" /> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и он |
} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p> |
љадугодишњи пљусак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љ |
сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрв |
ни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до басно |
планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из |
очити споменик насред огромног трга што је између ове четири университетске палате, али му то п |
/p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром |
е синула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј ко |
, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божан |
ала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло |
но; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, |
та!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цв |
постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на с |
светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидо |
о: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, о |
а пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, |
већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази он |
ном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је |
СКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote |
ј питомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш трис |
је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Х |
и квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: < |
него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то пр |
и Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу |
потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па поди |
а до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито ос |
трономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо |
вити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крај |
лавни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се |
гово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта |
што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку |
ец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, |
Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била |
тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меур |
е један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S |
ј глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Ме |
радове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, н |
бораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе |
тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у |
една небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно.. |
на прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце о |
просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности вас |
иуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник цел |
ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, |
чаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти ј |
ерног хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Пе |
година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој |
на звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим |
оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизар |
ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јав |
да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме |
и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће |
како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјај |
чаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога |
акле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме к |
слична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотин |
је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био к |
јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Ј |
ама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па |
ма ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} |
неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама |
е какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедн |
гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недоглед |
арове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на |
еби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и |
<head>ПРОБУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад |
ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике |
службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с ј |
ава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, кој |
ad>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Бог |
је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва с |
облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она |
ара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам |
увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у |
идиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим |
и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се о |
а — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- cap |
ширине према једноставном обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То |
ену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у пр |
...{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несрећно ис |
ових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:i |
о озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Д |
и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељени |
ве верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо |
хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није |
еличине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвен |
а слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по в |
шим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, д |
ратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по том |
система....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша план |
доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ј |
ао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље у и |
најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у с |
/> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших да |
p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали |
нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли ка |
оне духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везан |
ужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено траја |
аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из к |
га једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и по |
лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај |
lestone unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго |
угима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше |
унчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јав |
осан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се ви |
њишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него |
ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су њего |
то су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике |
а земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећ |
и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за с |
ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lamartine |
ЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„ |
дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред н |
Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који |
СВЕТО ТРОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Le |
етим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Пет |
бо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута |
милицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је раствор |
тем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што |
ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачности, по којој су у |
еднога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни ј |
сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројан |
није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога г |
ном на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док |
е да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на т |
а сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди |
ици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиоп |
асти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што ј |
ам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном Лапл |
ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду |
подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n="123" /><hi |
боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; |
ова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, ко |
гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попу |
ва своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што |
Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одгов |
уг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и в |
Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<r |
на у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу |
о је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је о |
становника овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што је |
острани свет, а погледај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је истор |
ј вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у и |
ом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад |
Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као |
ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној |
шли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се један јако |
али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загон |
во ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било ба |
а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађен |
, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Ус |
ма, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која о |
та већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ва |
Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је |
Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андр |
аду својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно б |
авно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гробниц |
огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У божан |
два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су |
удесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од в |
робни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је о |
то јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено |
ном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда |
еома, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су |
вено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени гл |
> <note xml:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу |
гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им бог |
но ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — |
и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништав |
ој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су |
европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована |
и!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се |
чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Не |
у како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздиз |
„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; |
ло толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском |
ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је ком |
{S} Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрен |
народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца А |
сто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији |
риметним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и преброји |
њани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени |
S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варниц |
неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко |
рилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја с |
ик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote |
анетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ће |
богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула |
ај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све б |
ма у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мач |
е праисконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка веч |
нас, усред ваше уображене цивилизације, један другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да |
о са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак |
да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моменат у животу људи |
својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе |
оје се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и |
па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у |
о и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се свака твар |
и и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, |
.{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неимарства па |
ом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно |
еља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо ве |
ексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окрета |
а друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу ато |
прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине пре |
јим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времен |
неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се ве |
реба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</no |
емља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближ |
и она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— |
гог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP1 |
кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће д |
дставим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километа |
нашње питомости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, јед |
њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n= |
не чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, ус |
ом пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а дру |
ва бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један |
е у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, |
пет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак |
гло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да јед |
иближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су |
ном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у пр |
а најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли |
цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упус |
, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у |
Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је још требало преко деве |
рук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се о |
сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећо |
аљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone unit="* |
И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стад |
нда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним |
p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео п |
S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека |
на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да |
лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас |
м врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла врем |
ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце г |
Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви |
о велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчев |
а предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</ |
едам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо |
може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једн |
колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„ |
х творевина небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух |
је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској. |
д самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, то је |
:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, |
родице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у читаво |
ре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви н |
м ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота ње |
мо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на о |
знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете ве |
ету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што |
ега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не мо |
е, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва њ |
ах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је |
јим па служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугог |
невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да |
p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и м |
и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима ваш |
Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, |
ло силество мраморних саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био насред |
ромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и дес |
target="#SRP19020_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједи |
том атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се оп |
јеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви к |
и ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„А |
ладић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месец |
о је облик пирамиде, којој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 38 мет |
ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог о |
могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној |
е не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се н |
у дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, св |
ло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у пр |
буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој |
84 године и историја није забележила ии један једини таман моменат из његове језовите владавине |
и, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, складнога, колосалнога, велича |
трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образов |
је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздво |
рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших |
мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете н |
кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплен |
расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од ме |
Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим уга |
са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову |
комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n= |
ед среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало |
кој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он |
тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, |
S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој плане |
еимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем н |
четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до јед |
ог, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{ |
четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих университе |
зброј колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни |
ина, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, |
унца и целе његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бескона |
по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић |
војим уметнички изведеним капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су једа |
венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те с |
им устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и свој |
чанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше и |
ран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из |
ражење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити рас |
се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно |
..{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се ц |
шта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано сев |
тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробу |
о цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама неб |
ве <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати |
p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморни |
ме.....</p> <milestone unit="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полут |
нога колоса огњеног на све стране плину један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону |
дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихо |
вика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :< |
био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога јед |
ти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, разл |
неба.</note> <note xml:id="SRP19020_N5">Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, |
" n="SRP19020_10"> <head>X</head> <head>ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је б |
јање човечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quote> <p> <hi>Фламарио |
ма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи |
ма ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зрац |
еливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, с |
њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Л |
ала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога в |
оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па |
оћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берл |
еровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} |
утог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба сав |
небесног, опазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзи |
и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су појед |
ућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{ |
им сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</ |
собито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора... |
ова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикн |
5 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунц |
докраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} |
ој близини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види |
сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се |
се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све ост |
пелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Д |
ју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и пронала |
их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су |
ближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде с |
аног, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као |
се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким доли |
и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што имају |
доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније |
северној и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али |
пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И о |
један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаме |
о ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него п |
мо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор з |
е сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што |
ађена, пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мр |
ле су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још х |
ше уображене цивилизације, један другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина би |
зу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним створењима |
ве наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graphic" /><!-- caption: |
оликих милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јав |
ару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову |
кад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S |
тво Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати с |
родима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса |
} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?. |
у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога т |
} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу свом |
блик пирамиде, којој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 38 метара у |
ине и историја није забележила ии један једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Њ |
нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — |
стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног св |
а је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ неш |
уј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не мо |
е Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био н |
, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познав |
носила на себи печат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова |
/> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у |
љон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици град |
како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуд |
, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после |
знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те |
ану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти |
година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео |
а, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо д |
звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — |
ија, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и свима временима, а |
аја и почетка, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпође,</p |
ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских прибрежја и речних обал |
ше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под сами |
нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем |
дну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености не |
а просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу с |
за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подзем |
трах и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас |
једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{ |
стор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без |
поле уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми |
достижни, простор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита н |
чај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога |
и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из ти |
една мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без |
епо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То |
нца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она постој |
висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су умет |
„пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} |
и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном |
сних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој |
и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> |
аступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет |
нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног оке |
избачене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огр |
већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична периферија. |
е су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} П |
на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарских творевина у читавој |
у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас ви |
и и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега |
, од све те његове грандиозности остала једна мајушна светлуцава звездица!...</p> <milestone un |
је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута безброј |
мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то је в |
оједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него |
цу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у мо |
у плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој пл |
, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и ње |
док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покрив |
у осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је |
их циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без |
у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна серија старих протокола, у којима су запи |
note xml:id="SRP19020_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{ |
планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадурам |
не су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба так |
у људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапла |
ема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на |
у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила |
дна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наши |
ун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу |
и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n="8 |
је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни тала |
саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напомену |
> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она д |
мена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не п |
већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнера |
осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења |
а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их |
е отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} О |
вена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било и |
ругом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на наше |
на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни техн |
а, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су бил |
ана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блиста |
> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја |
његове неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ј |
акво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде |
на његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде |
ише није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пур |
топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам |
ан читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И ј |
е <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у |
општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу д |
метност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се је |
земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне с |
д кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од нек |
у бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш |
лиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше |
шини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graphic" /><!-- ca |
, вашем уму недостижни, простор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, је |
мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто на |
онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће та |
дној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и |
постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанствен |
здице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледал |
спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома б |
на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод мале шиваћ |
да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вече |
.{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на |
мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни |
е, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p |
к настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ |
н трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина. |
олијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни п |
система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад по |
осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да |
дело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она ис |
ога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су предст |
руга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелен |
уденога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто и |
о заносно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је те |
их стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једна другу прожд |
о једна другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!...{S} Површина овога небесног џин |
а и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне |
енути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од при |
то небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небр |
једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</ |
чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихо |
оме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску при |
чева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> <note xml:id="SR |
" n="SRP19020_2"> <head>II</head> <head>ЈЕДНА ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава |
e"> <p></p> <p>ИЛУСТРОВАНИ РОМАН</p> <p>ЈЕДНА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ< |
p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је н |
мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се т |
и смо сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне о |
системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 1 |
ица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику не |
се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасада |
о нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target=" |
све његово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичиц |
ено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Бог |
умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је |
вно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпространијих, најмоћнијих и најнапреднијих |
једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васе |
да векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад |
ки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску |
жни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{ |
оцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога забора |
о су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note> <note xml:id="SRP19020_N2 |
атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесн |
знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора |
р, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се налази у једној м |
упоређује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће |
ређујем са способношћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да и |
ећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница |
је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали А |
ту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у |
мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, с |
је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде |
олутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадам |
ОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност вас |
ила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазе |
ма више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Flammarion.</hi> </p |
одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <milestone |
шег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануар |
двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодиш |
о, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прослави |
>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесне породице на овоме крају ва |
собом клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тим |
која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних там |
единци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за |
без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепе |
сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с брато |
е се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сати |
да великих, просвећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, |
зроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то ј |
ричање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не |
не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И леп |
eibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме г |
ије, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствен |
иса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у мири |
шио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одн |
учини растурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" / |
.{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и по једној и истој м |
унца и све њихове планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговор |
огобројних боја, стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-оп |
ја, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесни |
ски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра |
еца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он |
позната, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима |
па њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеји разапели су |
S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је |
шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па |
једно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезд |
ебу светле три велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило |
="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а |
тло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменка |
тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лаплас |
ве угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте пр |
е, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса |
а, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n= |
ева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер |
материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и свима времен |
без краја и почетка, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо и Госпо |
> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав велича |
{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага била |
ад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам |
света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено |
е Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанст |
о изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својо |
својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ |
ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <milestone unit="*" /> |
...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, |
ушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихових фасада |
ад сва његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто бл |
боку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година. |
ја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно |
планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, тр |
е и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефе |
векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне |
и у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до данас нико није наш |
лих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне |
ствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у ком |
Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} |
шло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама |
ела његова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађај |
породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не |
але: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га |
еколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним зв |
бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} |
ош не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто бл |
учина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих |
а и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде в |
а не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао |
овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,, |
<p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, |
васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова... |
ћ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчуд |
тинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанс |
оме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома ато |
њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на |
атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с |
творо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, |
гао повући границе између интелигенције једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли из |
ла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} После је џелат бацио |
ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb |
а постоји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између к |
а гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим |
творимо какве било „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео |
лигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP19020_N2" /> и филосо |
растан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу к |
идео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана света, света што вечним сном спава |
ечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова ода |
рено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па |
<head>XIII</head> <head>КРАТКА ИСТОРИЈА ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мр |
о вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских прибрежја и реч |
да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, п |
а, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну |
га.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то ј |
х Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 ме |
у, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмов |
то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежа |
Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се |
ного већа него разлика између корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гор |
S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} |
ја су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тул |
ауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни |
ућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си |
јима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <mileston |
ead> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> — „ |
вако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и |
м и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, ко |
!..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој деси |
а је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакша |
пренети једну мраморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчк |
осећа сваки дамар у огромном организму једнога пространог царства звезданог; — овај огњени оке |
једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико |
ијална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогу |
RP19020_12"> <head>XII</head> <head>ДУХ ЈЕДНОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је љ |
датле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва |
не батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам он |
</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позн |
нем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту о |
их његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни мили |
ао да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породи |
мно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле |
закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само з |
аузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На четири угла четири |
илила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док |
једним и истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су |
.</note> <note xml:id="SRP19020_N11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бо |
, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак |
ћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необичн |
пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу |
ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној с |
ветлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километара простора: и њој би тр |
што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет |
ош доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас ј |
ома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи ва |
видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш |
и ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километара прос |
на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатног |
и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у к |
мала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> с |
<p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресол |
— сунца, планете, планетски пратиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у чита |
о једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад |
права џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљ |
ко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — |
у, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачен |
пак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пр |
творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна мате |
везда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — < |
i>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брз |
елики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p |
ачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји |
и до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима: |
>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобрази |
г Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле |
рзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S |
-><pb n="67" /> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она о |
а ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезд |
света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео н |
зумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне м |
времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одгов |
> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању |
кад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да с |
ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> < |
ове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна сери |
оно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, |
претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју м |
!“...</p> <milestone unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљ |
ликога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они см |
ини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као д |
е чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљ |
них група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која з |
црних облака, што целу планету опасују једном дебљином коју ум обична човека није у стању да с |
p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голија |
делима.“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упита |
е Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш |
МОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога п |
а од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је пред црвеним царским дворц |
поха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност!.....</p> </div> </body> <back> <div type |
сну хармонију, једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а по |
ебесну лепоту, једну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испев |
скупа представљају неку небесну лепоту, једну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну |
Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се |
re</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак ика |
ала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће |
ад мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једног |
зеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слик |
Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брд |
е су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — |
престано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и |
мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; а одатле ј |
ствених принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеј |
спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога места на друго, |
e unit="*" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је |
м људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> |
оз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које |
тога мрачног простора небесног, опазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, на |
, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као цр |
е и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу |
де поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанств |
маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси |
оље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место ње |
види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у о |
то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој |
и; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаме |
торија претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту |
е то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет з |
се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражи |
остала небесна просторија претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на |
лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времен |
0_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xml:id="SRP19020_N22">Највећи |
мна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, која има, као што г |
ова планета <pb n="200" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога жив |
х, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан мири |
а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И |
ако да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једн |
алном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеколике, бесконачне вечите в |
лати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме |
га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим |
И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе |
{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риб |
дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„На |
да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чува, негу |
шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су ме |
ролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, |
..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S |
ош нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина н |
о и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко |
е грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба с |
пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни |
врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - не |
амидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непре |
их брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћ |
места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је он |
ина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашл |
равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на ово |
громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; |
вима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, веш |
елене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по в |
зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она де |
еке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите |
облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидо |
и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, д |
огледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и |
, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак шт |
и он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, |
и се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој |
о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко |
ба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим |
лим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „ |
тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али |
то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конц |
у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у ње |
вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стр |
ии један једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у простран |
громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету из те |
.{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу |
окрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало |
мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ д |
шио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечит |
је су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе |
ска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и |
м се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу с |
знео Омир, прослављени песник класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минул |
е му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара зак |
е знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте |
где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина |
ега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година обр |
ретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, забора |
ина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> < |
могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље |
оја је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који |
нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га о |
ој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погле |
га, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се |
Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве зе |
44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваши |
а с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину |
руго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава |
и:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде ос |
трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била |
ец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгле |
е димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда ј |
се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезде, планете, планетски пратиоци — нису |
није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} А |
смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно |
оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични |
те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси л |
едаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њим |
руштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким |
а.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлост |
праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана само |
пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ п |
, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер свет |
регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу в |
S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено т |
непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздиг |
оме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мал |
оја аналог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, |
непомични они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у који |
испапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој п |
брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет |
потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо к |
а ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о |
тавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано |
ао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како г |
т духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} |
ло бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети |
е потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — |
ку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне |
е види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само обли |
гима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то |
мо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месе |
ијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су |
у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, к |
ио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољ |
дној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, какав |
за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, |
оје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио |
ио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части |
нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту лед |
ти зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава б |
у на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу |
а.<ref target="#SRP19020_N34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посма |
а са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника, како му се ок |
воме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="1 |
дом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-научено |
та....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли |
е свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена |
/p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се бе |
аздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свес |
ријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из |
ом узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!.. |
пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво |
народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су тол |
иди и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, |
а мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} |
ивотиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</ |
о је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна |
ец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? |
ваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, вео |
нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, |
..</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо |
ој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане по |
ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих ни |
зати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту |
ава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком ствара |
ла и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари |
арова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти |
ако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса, |
рима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку изв |
} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из он |
е прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе |
е даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је |
n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине |
ов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научни |
љи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде |
повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан доктор д |
} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је |
шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били до |
у је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света |
е у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али |
ледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајд |
цу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила |
адрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало |
некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен |
болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није |
док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесн |
д је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онд |
ула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се |
прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из |
сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, в |
бе образовала један небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, |
гао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи п |
краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А о |
осторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити за |
а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да с |
; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и п |
дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сир |
на охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од |
, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти п |
а, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она заузима неб |
хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да кол |
те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, м |
ај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва |
гога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андроме |
ојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни |
ике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у чита |
Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дан |
ве Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, |
нске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облик |
, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни |
ајмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија. |
тост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона |
нитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они |
хово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару п |
оперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а |
рамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} |
танова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке ст |
бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза по |
крајним просторијама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје |
и нека врста животињства <pb n="211" /> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну дос |
на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога ро |
ојма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, а |
е бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мо |
четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} |
ико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се |
амом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буков |
остоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос |
видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</q |
поме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је св |
у интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелиге |
, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца. |
ено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не веруј |
<hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру |
ако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>В |
рана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и |
оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте |
ите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — в |
ете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?. |
да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се |
културе и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако зван |
истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није |
се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се |
душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, нена |
ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 вели |
сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> <note xml:id |
ије крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волуме |
рте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљ |
ма чула страховита грмљавина, проламана још страховитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће |
меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда |
мислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се |
вима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога |
су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину свога опаког прот |
А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан |
д <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизме |
ди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у |
ора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; али |
ма и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и |
ијих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далек |
готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње |
зовала један небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док су |
свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гра |
ца Амадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библ |
канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противника н |
акву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и |
tone unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго уб |
нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало прет |
Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна пр |
...<ref target="#SRP19020_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и |
<milestone unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у |
а осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, |
на црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој |
митивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека |
ософ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се налази у једној малој с |
усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страхо |
у планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чег |
коначност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безг |
> <milestone unit="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi> |
у своме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре с |
веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — |
te> <note xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:id="SRP19 |
„ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би |
а“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један |
ни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмирк |
и, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свог |
а ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој куг |
што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога |
</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је пл |
и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису о |
уге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Так |
тово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, |
авршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</ |
ретвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој з |
овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још |
путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи пов |
ко прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела о |
елеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу |
олска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и кр |
сам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површ |
и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на |
hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стар |
и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског р |
апним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га |
е и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих с |
па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало п |
сов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска |
ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површина чест |
и океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо с |
онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{ |
тоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и |
<pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова це |
дређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лап |
речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битност |
ух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју в |
лавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци |
, које у истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним |
у угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију.. |
ло пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у |
као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају откања трбушних мишића; читав мла |
one unit="*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав света |
амо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанстве |
{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни диса |
у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако ка |
} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!. |
што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем и ин |
удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био род |
е и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по м |
е, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, ка |
p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај го |
Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и |
питам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и |
што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развиј |
то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи н |
природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици ниг |
pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму велич |
е некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој |
сини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов д |
у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома |
обуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бо |
д живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињ |
Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb |
лигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> |
и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више |
д пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па В |
има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти |
аше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-пр |
јских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронза |
хови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше пли |
имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много виш |
...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“ |
хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети н |
, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утв |
рилици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Ет |
>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших |
д</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег ориј |
брати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?. |
ма — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово |
елу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролаз |
.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, поша |
ј половини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Зми |
<hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље р |
ду, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога |
еан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део |
живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N35">Њих и |
ним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега |
животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрен |
ли сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енгле |
сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде. |
ом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче поду |
ред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидр |
својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичин |
} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а ј |
испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Велик |
еома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано ја |
, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квад |
, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медв |
својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватор |
о што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном |
и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: < |
епши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змија |
прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII |
ци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље |
попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а го |
"#SRP19020_N12" /></p> <pb n="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екв |
стоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама |
г хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} |
истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила |
њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнари |
ибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, к |
ларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура |
е величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi> |
<note xml:id="SRP19020_N4">Сазвежђе на јужној хемисфери неба.</note> <note xml:id="SRP19020_N5 |
перавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком |
а ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом С |
и небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небе |
} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лап |
веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су са |
вечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N3" |
<p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу |
северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која |
и...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону |
ом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазве |
ш даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прв |
јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну |
ј равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — < |
ебо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: |
што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: н |
екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небе |
ја ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прел |
мотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> |
дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прас |
, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међ |
>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса< |
је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Р |
те — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target="#SRP19020_N5" />, Сатурно о |
р, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца! |
дину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно з |
што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Бож |
о Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пр |
веним појасима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових н |
разовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: |
оми назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових велики |
S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све ост |
/hi><ref target="#SRP19020_N18" />, <hi>Јупитер</hi>, <hi>Сатурно</hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Неп |
и.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га |
Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi |
то кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су |
ида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Наша з |
note xml:id="SRP19020_N5">Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи |
и обелоданио страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане систе |
та; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се прос |
ћи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; |
а и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему |
сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да с |
проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јавља |
, одговарају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шума |
евишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} П |
га дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој о |
, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Св |
мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне |
уни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, |
сти неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он |
коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике |
то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све ј |
ава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — ка |
ља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у с |
..{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао |
/hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у |
исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за |
шена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо |
ечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то |
ему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галери |
у клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а какв |
е скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишенијему!..“< |
е, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има |
га прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој во |
ити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој ва |
жај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојн |
сивни преображај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка |
риснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, ти |
од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојнијему?!...{ |
није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођен |
} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са исто |
и праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна |
ју Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвиш |
овекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, у |
закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; ал |
самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звез |
узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај |
но; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И |
свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује |
тисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту т |
у једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога |
закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ п |
е зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим нога |
где као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова б |
у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људ |
им Апенинима — 5560,<hi>Калипус</hi> на Кавказу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5 |
е крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу |
ановници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој |
било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, |
е земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Ла |
то то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да |
клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, |
Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсека |
лашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а |
по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца С |
ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплах |
емената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише |
у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен |
<p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ |
и кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И |
детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевиц |
, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели |
ша човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка св |
планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и |
и која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које с |
прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера гд |
је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичер |
на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не |
ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, он |
} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, по |
свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то |
збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи т |
еке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у гус |
е за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се оп |
ђ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му |
добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одго |
!!... --><pb n="70" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, шт |
од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да |
дени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У |
а још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запре |
Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим |
кло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну |
д се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зени |
кој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— |
ворио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној |
а којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као г |
х светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенс |
една покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полет |
Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мо |
оме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз н |
остоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапла |
опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба |
то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас |
к као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као |
ет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушн |
гоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она |
м у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, |
узвишених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моме |
ма онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он п |
{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећ |
јних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претв |
личини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога кра |
кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Ла |
е фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некакв |
тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих к |
} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и м |
своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око сво |
е стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог д |
ли и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb |
запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, он |
/hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазв |
лећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавино |
окићена миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изум |
ек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек |
о своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и н |
д се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то |
лагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap uni |
година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није з |
мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „М |
ина, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, |
стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатни |
Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота |
га на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна |
г у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а во |
рљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изг |
био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет ј |
ри, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрх |
ла твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунц |
би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit=" |
у, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под вла |
изи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, би |
очиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неиз |
тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му пр |
тило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосре |
настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, |
ме у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад п |
јвећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне пој |
ко ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу |
и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега |
ри у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само |
ко не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан. |
чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неко |
ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно |
нда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске |
иркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и |
ва у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на ово |
јати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што |
них створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, |
о другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто |
ити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 мину |
две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну |
чунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је т |
и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију |
ашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој |
<p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одгов |
ијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И |
arget="#SRP19020_N34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш ваш |
о голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се |
собито децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требал |
" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говори |
о — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један м |
ити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и н |
и ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини д |
кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт |
и ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{ |
дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресеч |
док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" / |
оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непр |
ако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> < |
оре.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити н |
ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти. |
захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p> |
к Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој посл |
већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене по |
беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и |
ио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би |
и готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, |
, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, гд |
S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S |
а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{ |
одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћуј |
{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, |
ином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљ |
и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране |
ума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала |
ајина!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ј |
матрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше пл |
ан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну |
астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио ка |
да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи |
ке тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone |
ствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду |
оци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише ова |
м друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника, како му се око бледих |
ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву |
изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе појед |
којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекакви |
p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмрт |
еђено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на Месе |
видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и |
верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре |
а па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона |
о узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> |
лед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S |
м, њему најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30 |
шљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи |
е верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућн |
ла из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је.... |
и, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао за |
је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} |
Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова |
јом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај |
е пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаљ |
и устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај кој |
т небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећ |
благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу |
дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не бо |
саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да |
на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела систем |
> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је тол |
њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законим |
м сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полете |
то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си сино |
ућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво |
...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, шт |
тало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у пол |
зумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медв |
чника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, д |
Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, н |
чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам |
>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми р |
!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин мог |
буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви п |
ратер <hi>Клавиус</hi> 7091, кратер <hi>Казатус</hi> 6956, <hi>Хуигенус</hi> — на Месечевим Апе |
у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} П |
гнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој |
и Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме о |
ећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, бола |
осле сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег |
е, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и |
да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је ле |
го на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далек |
џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су |
оначности живота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> < |
јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, |
пши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужн |
Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са свој |
имо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој |
живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и народима |
но од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да са |
о ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљеви |
ас је био <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети нег |
ако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенин |
аву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетал |
.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец |
ва је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноли |
нословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам ње |
а је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> |
басту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на |
е скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојев |
нашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу.... |
о имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он ј |
ланети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје поглед |
, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим ж |
угасио, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; |
иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} |
у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој |
о једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала |
амо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора од |
онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани прстен, само што би у томе прсте |
Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, бех |
ивота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као |
м, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове. |
облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину |
исмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више м |
зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изго |
њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тел |
чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није ос |
ања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је прв |
ву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је н |
оћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше са |
осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвали |
јему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је да |
аквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се и |
егова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{ |
стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама најбл |
е размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито сумор |
аване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као |
ако фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке |
рења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упи |
игде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све |
до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим |
импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа |
де па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте |
ла, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога |
он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; |
ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта |
то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти к |
санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и |
а у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, к |
</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, одиста прави пл |
опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој области в |
о грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосре |
постојбина претурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене д |
дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био |
раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, дале |
и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима |
и, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисур |
су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а он |
еверна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуца |
ава комета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли |
а.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више |
..{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једног потока, па пишта |
васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао |
најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика |
милостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један м |
уре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњ |
руга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се био ск |
су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они |
су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска |
ини врхови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула |
терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомила |
е може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме |
траховитим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какв |
и час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили |
удеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих |
">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:id="SRP19020_N40">У Пар |
преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељ |
етлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, |
ши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам |
96" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изглед |
е поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небес |
но у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као |
днога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} Окосине Бановог |
је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небе |
аших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева бил |
ке наших старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању ових црвоточин |
планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку как |
гнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Ла |
жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, који за н |
г човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> |
оте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче неб |
опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нек |
S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тв |
, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зе |
што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фи |
о је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрон |
а се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још |
је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </div> <pb n="161" /> <di |
нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note |
шћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не производи све нову и |
можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да |
околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера |
, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на ов |
којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд у |
ло.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нис |
дна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, |
слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој п |
то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Су |
шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда с |
часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се р |
ема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на нај |
е богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје бог |
<p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвен |
Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: |
ри велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, |
си ли кадгод посматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, |
роза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Ус |
сечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, |
теорију, основану на физичким законима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на |
д чукундеда човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама |
ти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука ч |
<p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S |
планети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних мет |
Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} |
е до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њи |
, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} |
ворила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио |
орије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, ко |
та Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абуг |
отомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад |
.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана, има |
апласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су |
тац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, тв |
раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана нај |
поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано борама своје дубо |
езимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове кру |
стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црве |
намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за р |
о звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прв |
зи кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} |
гобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"! |
мшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од ваше |
икове.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што |
циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„ |
иркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна брда и план |
ити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово |
све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <milestone un |
у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска гра |
е овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена |
какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са зем |
мо оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабу |
и их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Отку |
“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну б |
везду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је? |
ину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечи |
у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој пла |
ну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупи |
што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, и |
се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може н |
и ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај зв |
ка,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима има умних |
и и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији. |
у космогоничној системи — како постају, како се образују светови — сунца, планете, планетски пр |
и....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно |
истава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна ме |
морности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче под |
ива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, |
е украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, д |
ти по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно н |
и платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогресивни преображај, преображај |
} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти ј |
о здраву основу космогоничној системи — како постају, како се образују светови — сунца, планете |
пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Је |
...{S} Помагајте!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да |
> Како би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његов |
а уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образо |
његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја |
Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла |
витога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> < |
да погледај овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесн |
едан од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред |
иља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, |
020_N17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да посматрај |
аку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они |
сним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао ви |
навршити петнаест милијарада векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у с |
а је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао ј |
"204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она он |
ривлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима обли |
ти живота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xm |
ако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али |
пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замисл |
..{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се в |
ко стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на |
родно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих |
дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> <div type=" |
а то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то чов |
} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени контине |
Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао си |
} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па |
улима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај н |
утора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишља |
а обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти ка |
/p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се од |
евог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пл |
лешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и к |
кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји из |
tone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ |
нете, планетски пратиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени |
прелива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора у |
метала на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватро |
еда као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању |
ма Мизарова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце |
lestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а н |
е кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на в |
стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете п |
он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> |
од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} |
прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах н |
о беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана |
ме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисм |
су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор |
ку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбра |
и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за њег |
више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух |
на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор н |
езера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сва |
се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то бе |
на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целог |
етло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као зл |
еличанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одист |
царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко њего |
ји су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</ |
ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ о |
и слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека |
и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу т |
C-te de Maistre</hi> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као |
некаком филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од |
есмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне сумор |
тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао нек |
што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и боја |
асцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али |
ва звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — |
дебаран, позната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима.</note> <note xml:id="SRP19020_ |
је стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их он |
hi> — на Месечевим Апенинима — 5560,<hi>Калипус</hi> на Кавказу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко |
планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је пла |
оград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што с |
њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с |
ђег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере |
ога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога |
е умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посма |
и величанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчаним сис |
зила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према јед |
у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са сво |
ечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте она свереп |
планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непро |
" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној нам |
насред салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага била је доста незгр |
ици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи —: виде се зел |
је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам |
какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <m |
ош са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратк |
тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже |
сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она |
а вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од |
узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, |
о, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него ст |
грдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни бу |
тко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно ка |
ј глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множин |
другим читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; телеграфима и телефоним |
и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њиве и ли |
по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове везали |
ан, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај |
биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни ож |
брично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за сво |
не мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врз |
, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и |
њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као |
, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Р |
ref target="#SRP19020_N2" /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?! |
дња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је н |
рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го жи |
Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину с |
обично развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трб |
ла, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} |
Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза |
о је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђ |
били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били прав |
ј простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!. |
але црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црв |
оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли |
ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало |
боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна |
дело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је при |
е могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству жи |
и он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И о |
но њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порек |
а истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Хе |
е погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме |
што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Воза |
ао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена |
аносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездам |
трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна ми |
S} Било је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васеље |
а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни |
аровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи |
и даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, на |
перифирију небесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијар |
те студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец |
e> <note xml:id="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни |
} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред |
на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ |
опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре ниса |
но, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног |
Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, а |
то, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме |
И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини ш |
јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на и |
ховнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у |
а: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима з |
му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је |
тлости и у област треперења некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особит |
; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гра |
рских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истак |
р из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не мож |
ада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 с |
е никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, ова |
ворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаокол |
латка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, |
ристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапла |
зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе |
као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све сна |
има беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе ст |
питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и в |
док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би |
Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далек |
јима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне д |
ог круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се би |
права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви с |
ођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана |
нца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун |
ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесних н |
ијус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега С |
нствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка |
у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећно |
ако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi> |
урканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не производи све н |
целокупну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмо |
и и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар |
ви, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са |
о повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n=" |
м првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зе |
</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобр |
it="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те |
н душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на |
е кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних прост |
листавости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна. |
у, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину једа |
ећ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и |
се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који |
е горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црк |
рамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама |
ну ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џино |
јих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па |
ану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, гу |
од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, |
ут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галиле |
шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упит |
појам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на п |
звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви би |
скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ј |
им, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачн |
амно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не до |
ли не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у |
бод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране изби |
а онако Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што |
ни континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небе |
а ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана |
то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана неброје |
не вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полиг |
т у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То |
по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, ш |
а ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам |
вим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она много |
, огласе као неистинито, као немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта |
ак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, |
роз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="g |
нор захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> |
а Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свил |
и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на |
мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наш |
али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, |
п воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно |
ост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју м |
аде по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ о |
ј близини царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је |
ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планет |
ref target="#SRP19020_N21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 к |
и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и м |
Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим |
нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су сл |
портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђе |
читој лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је ба |
ва — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n= |
ове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} |
кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздуш |
а и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а т |
ти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља за |
оно језовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!... |
децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отиш |
д на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ва |
јене палате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духо |
други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118 |
ишта тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, на |
о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бит |
и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно |
ви се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучин |
о све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /><gap unit="graphic" /><! |
о сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше |
дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба изме |
ви, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Arago.< |
осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче |
опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} |
} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег |
чи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је једа |
{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени бил |
"130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; |
провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њ |
ета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један цр |
е загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</ |
као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на |
смоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полиго |
вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по |
пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, к |
а то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш л |
ири крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равн |
жали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од |
{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола |
ет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања са |
му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:.. |
сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi> |
ан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ра |
, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звез |
жели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу |
буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју |
ље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP19020_ |
а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степена над пуло |
обротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као вос |
очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматр |
блаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брд |
ивотињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горск |
ога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево как |
егледна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</ |
нако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао ј |
.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <miles |
био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута безбројним зв |
{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљ |
ти, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашен |
змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени ема |
о, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то про |
сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небе |
у сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке |
нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одис |
еперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим ве |
мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} |
нило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано ом |
зрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма |
ало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на на |
хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} Окосине Бано |
лика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба |
Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама |
уго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и С |
небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатн |
фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; |
га божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме |
се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кра |
њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нане |
е може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих |
а.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, је |
а држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална |
о га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне |
ове величанствене мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарс |
ећ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева |
а реда, <pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипо |
су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светите |
ојне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконач |
необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{ |
о, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих |
ан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве све |
из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако пит |
ерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства |
трчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеле |
убасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, |
васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за ти |
г око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, поди |
не средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљно |
е хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту |
некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се |
е нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из |
о један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} П |
и:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је |
свога зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано к |
лица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених ј |
се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора |
, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као противприродно; а ст |
на је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, |
ђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у |
<pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit=" |
— готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, |
му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи |
а — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то |
отреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уни |
природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S |
ва, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог |
р је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p> |
екуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S |
е, служила овој величанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је нека |
е тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их зате |
о онај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај |
падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је |
..{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапла |
да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се |
укружног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена којима се с улице пело |
ена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сам |
м и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче |
ка као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} |
ашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова плани |
</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којо |
свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће на |
рошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се |
даних гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим пе |
ило ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} |
очију пролазили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам мах |
ма, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!. |
ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је до |
урак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању по |
ћ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit |
ле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости нес |
оједини врхови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потм |
нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе пол |
очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу уга |
и вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се п |
дети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљ |
њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и ч |
и он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја |
е дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а |
рства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које ј |
, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлаце |
нствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе пр |
ај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> </div> <pb n="36" /> |
већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три |
један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> ка |
ине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, и |
во? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног |
наности“ одиста <pb n="131" /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На |
це, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани прстен, само што би у томе п |
ана била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега мла |
онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигну |
од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном по |
теон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам храм |
ћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мра |
трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у пр |
х, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </div> <pb n= |
алази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне |
друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са сви |
оре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца |
вој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј б |
горева, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јави |
мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а по |
а страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше о |
зду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их |
величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам |
пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунц |
!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, |
арагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих б |
и усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо |
вечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, |
к помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!... |
се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод мале ш |
м севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло |
су могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана.... |
аспрострт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд |
велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови обр |
ије и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој |
гог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви |
о се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, |
<pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А ка |
ојој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у |
е он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механи |
b n="152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И а |
о трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није |
ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунча |
ру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стра |
отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ва |
леска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!.. |
ани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности наго |
као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се ова |
су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко пр |
Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p |
b n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и ов |
тле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; ве |
неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <not |
библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „н |
ко свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном ча |
ини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у о |
ветог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну имп |
и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и |
ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног океана... |
ове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде |
нете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Ово чека и н |
ику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и о |
они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note |
чинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу ст |
човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој страховитој болести и дан |
анцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi |
лавне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на н |
е, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна сп |
Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на |
видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајн |
hi><ref target="#SRP19020_N11" /> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато П |
е вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је |
аше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она су |
вно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Б |
ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са с |
м дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне с |
нем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо |
змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје че |
по формама колонада, њихових живописних капитола, што на својим снажним раменима држе оне китња |
љења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваки |
, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљ |
љак држао на својим уметнички изведеним капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљон |
е колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све |
т подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћен |
ти мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су би |
ладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полет |
а, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p |
о — као да га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, |
јамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, т |
што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај |
аставке покривале су уметнички извајане каријатиде<ref target="#SRP19020_N39" /><pb n="133" /> |
33" /> од црнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима |
{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живот |
твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би |
з бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да |
некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо |
у се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> </div> <pb n="36" /> <di |
ни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих |
S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у де |
упљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у |
шао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одго |
је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста в |
еднога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности ва |
ље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови друго |
а звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац. |
и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога |
кој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да |
ата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звез |
т сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} |
Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта |
нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед с |
Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <milestone unit="*" /> <p>Изађе |
моле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму ње |
Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих |
га посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Вел |
аду, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном |
i> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур< |
Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана пу |
Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је |
а своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо мал |
онску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, с |
вином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних г |
но, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, к |
ц.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавањ |
, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја<ref target="#SRP19020_N |
и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, б |
нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем док |
је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коњ |
уцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више лич |
брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде та |
х блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо |
ј неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четврти |
шина овога полигона износила је 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам храм заузима |
ако ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала ј |
ајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни |
тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да он |
благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Зби |
удим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а |
и слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за |
ам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов |
ело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланд |
отопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек |
једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP |
почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две л |
} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери |
јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно |
елики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто н |
езди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испреса |
а казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И |
ило:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да |
ћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом нала |
ецу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку с |
снажном оштрином њиховом још непрестано кидају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао с |
ити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подва |
тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Ме |
ве.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шес |
ше од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаес |
грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле |
ре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као |
а Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу |
познато, пређе у једној секунди 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању |
и често достижу висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречни |
његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p> <p>По неком неодољивом нагону станем ра |
арским мајданима <pb n="121" /> на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 4000 метара |
ки дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према сре |
аш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, |
на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повика |
ачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често колико |
ни су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n="203" / |
једној секунди прође три стотине хиљада километара простора, — летели ми, велим вам, том страшн |
у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа д |
ега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун |
годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за |
лети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо о |
ца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.<ref target="#SRP19020_N21" /> Светлост, као |
осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни простор што је измеђ |
ет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од |
{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Мес |
ове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља |
_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xml:id="SRP19020_N50">Апсолутно |
локупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target="#SRP19020_N49" /> Тврђа је била |
:id="SRP19020_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xml:id="SRP19020_N |
на, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа нег |
агње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима! |
небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога с |
њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову бра |
зу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са с |
и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; он |
<hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi |
>Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово на |
што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој диво |
дан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi>.<re |
Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екв |
Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и |
дно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Североза |
?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она ј |
а беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> |
орим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и |
овеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ј |
ене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим размештајем боја умела |
, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има п |
тробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А о |
у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотопног чо |
м горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; о |
јај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај зб |
што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја< |
је — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиун |
ра им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора и |
буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде нека |
гле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; |
них, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готов |
ивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта |
аште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на |
У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна њ |
, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације — |
овикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових год |
, кратер <hi>Њутн</hi> 7264, кратер <hi>Клавиус</hi> 7091, кратер <hi>Казатус</hi> 6956, <hi>Ху |
{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара; |
жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, |
патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте |
ој деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали |
ањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него |
богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју |
мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А |
ог екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>.<ref target="#SRP1 |
у!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади |
дају на овим колосалним споменицима ове класичне престонице Гомора, <pb n="173" /> овога велича |
а божјег узнео Омир, прослављени песник класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их то |
ре ваше !!... --><pb n="70" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те |
Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесн |
ураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живел |
што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по теж |
Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и |
— Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чу |
елико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<re |
чника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне ра |
уо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељ |
воје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} С |
с је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније за живот, него што |
прилагодио стању, условима и свеколиким климатским приликама, које данас владају на Месецу.{S} |
ногих и многих повољних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — би |
онфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} |
ије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога зан |
овске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су ра |
де испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи тал |
> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>После |
Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије о |
њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског света!....{S |
у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n="67" /> погурени старац, што је |
о у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на |
да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мо |
ар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбр |
ињском свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему о |
ени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав ме |
або ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две |
дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала |
и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што са |
врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} На |
ом један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинам |
војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим разв |
нике знаменитих људи — царева, краљева, кнезова; црквених великодостојника из свију крајева ове |
јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</ |
<pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан |
адемије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“ |
е ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, књигу пуну тај |
њигу широм отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматра |
едну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одат |
} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, књигу п |
иза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламе |
рухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p |
ка — философа, математичара, астронома, књижевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само у |
огледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ништа!...</note> <note xml:id |
, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници првога реда, <pb n="187" /> онако |
тао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио |
ли једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а |
<p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша |
више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљад |
у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко |
А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као д |
заплетеније проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу |
амо осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша |
них проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметнос |
ко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела п |
се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да |
; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију |
еху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда |
рканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су цел |
урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање му |
м, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n= |
сов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се бро |
и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} |
жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену дана |
танта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један јед |
/> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није |
аница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног |
цинација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газда |
..{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће |
е верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака |
црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP19020_N2 |
ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахн |
рста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велел |
ашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Ма |
она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не |
ан другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко исти |
питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој |
право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје да |
сао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>О |
— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} |
не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, |
т давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година |
.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини |
саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из оч |
, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И какв |
то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами ду |
својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она |
огатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати стр |
били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног ме |
да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за |
тала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред сам |
... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут пре |
ва срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зат |
о пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати |
њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, н |
а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или св |
, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем |
ла је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале мног |
а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних |
носила је 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртин |
ац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минул |
еви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да |
оналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, ху |
х тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу |
нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истеса |
ма својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; |
е Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога |
е?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено |
управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли |
19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ништа! |
ца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притр |
/hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тв |
зду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове з |
родицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то р |
<pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била |
а; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечит |
свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што п |
ки пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} |
ути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло пре |
појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, |
не стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам к |
афанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам изби |
unit="*" /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што |
потама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности |
океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваш |
е стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле |
тињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова |
, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њ |
ба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изра |
чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има |
} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре ост |
ћину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је з |
оза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note |
>По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А |
зара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано |
>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</hi><ref target="#SRP19020_N11" /> — <hi>Капелом< |
трелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе |
Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Во |
стала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тр |
а улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половин |
ма почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пира |
ском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једин |
i>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Гре |
е и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад б |
ао што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне пред |
ала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку виси |
о убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских по |
, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим |
е у једну перифирију небесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, дев |
ри неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се |
t="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{ |
давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породиц |
ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине < |
не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих живо |
то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и ве |
ана и за произвођење електричне струје, која је неком чудном транслацијом кретала све железничк |
P19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други м |
она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огр |
динче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс |
n="118" /> њихове набрекле мускулатуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена ди |
има сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљав |
Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфер |
тани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она уп |
то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — пр |
оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе |
е прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највиш |
во смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он |
окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на јед |
ки изведену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и |
строноми назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, |
ва Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена су |
ате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни р |
ја у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, |
ref target="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упи |
ти и добро умотрити разлику савршенства која постоји између питијасте инфузорије и једног црва. |
{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке |
ја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{ |
ја не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта п |
аве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихо |
е може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <p |
угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима н |
тра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад |
у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p |
ако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у ист |
доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при само |
ом мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одг |
мном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, |
гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а |
ветлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца дру |
репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi> |
јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше |
о питање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба |
аман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на ко |
годне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које ч |
гли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми |
и смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав |
мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нар |
антну групу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, нека |
вима и свеколиким климатским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „ |
вери тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га |
и....{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, |
преко 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене |
ко у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на |
Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њим |
да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, д |
продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано |
.{S} Питајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као луб |
{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале |
енога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле кубасте п |
ово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због који |
едај ове величанствене мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег не |
о говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; |
приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војск |
удила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па |
пе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових |
и.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова си |
као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је он |
рађанском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос окретања ове планете око с |
ихових, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па |
На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо |
, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, из |
</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’в |
закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него св |
које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml:id="SRP19020 |
феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи каме |
робојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо њего |
них звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још виде |
плени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, д |
а да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим о |
особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевин |
минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му годи |
3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око |
жен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазев |
тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све |
планисфера, посута безбројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, |
сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико жив |
јвећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим |
че ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи с |
а грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине |
леријама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и стат |
едан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </ |
небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој |
љени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучи |
ва....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанств |
само у неколико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начи |
велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни |
о неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб |
нога облика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и шир |
ладају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим |
их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Хер |
вала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је |
једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунч |
измерне небесне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система.. |
најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небесне маглине, а из ових |
авни део оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних сист |
ве то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до |
ео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пламенова, што |
има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На |
фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши |
које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све |
у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само |
амо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и какв |
рнога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, |
дних тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и н |
ead> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видет |
еверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што ј |
на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице до |
она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и |
и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Ару |
ико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он |
ој пучини непрегледног океана....{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели ст |
у бесконачној просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, |
идиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова г |
мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну простра |
ни васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три |
гове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били |
торије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не заг |
акви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства |
} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им |
n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме. |
исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни |
хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете |
еке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огр |
лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ови |
, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у којима се пр |
ећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно |
ју они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад р |
тивприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, |
ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја са |
од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и п |
е ово један од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у д |
лософа, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а са |
} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и |
но га под самим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит |
мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места гд |
ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најп |
везени од некаквога благородног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој |
кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљет |
гова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сири |
ставимо ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} |
и ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве п |
иљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатс |
ма беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, |
а су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту |
какви символични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио |
ушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, |
ости, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку забо |
разјареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не с |
меру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да путује, |
з којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску п |
што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све |
рају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену мисију душа док су у материј |
а је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим дел |
векову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који су в |
а у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране |
метности унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега правос |
не просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечи |
дромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно |
је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, г |
ног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астро |
ела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о |
ловној удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у |
електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити умест |
ем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се о |
о је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово |
е Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, |
S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по |
светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су д |
риродних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone unit=" |
се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је в |
мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту.. |
или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и п |
Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће |
е опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са ост |
<p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема гран |
огао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 9 |
раменима највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега п |
Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, в |
итивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих при |
ина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићс |
, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту |
ми подизали много више споменика онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су |
опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, науком и чудотворним п |
био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само ј |
едном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је |
ва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 п |
ао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што о |
великих скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царс |
ину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама |
беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је то, кој |
ементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово с |
е, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио |
изацију, убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њи |
е први почео да открива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени о |
<p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи ваш |
ји им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} |
муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба н |
сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, |
коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од |
предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> < |
у, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — |
пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Зем |
и сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанско |
били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, пи |
џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земљ |
есецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио |
опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанс |
уно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страх |
свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign xml:lang="FR" |
бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и сви |
о одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала т |
а разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра прир |
ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на |
чнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад ч |
од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по |
изали род људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја н |
фера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као |
стигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша |
у у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који |
све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано ја |
te> <note xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајњ |
да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, к |
више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учи |
онађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венер |
аша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живе |
која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> |
о, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости |
ко почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху |
јим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, |
е желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе |
мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живо |
н о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div> <pb n="49" / |
северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни К |
редства мравија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <milestone unit="*" /> |
од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величин |
ва целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда |
ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сја |
јима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљад |
и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах |
ађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико мил |
како се општи са осталим световима, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама |
азвежђа променила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је |
нца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, прав |
талим планетама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И |
ебесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако |
ни били као неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим ула |
и открића огромних сила природних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене |
, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он |
ед мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, дост |
обојених миријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> < |
оке знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> |
има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна кор |
само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни |
им законима природним, <pb n="95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S |
ожењу; безброј индустријских фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, |
една огромна серија старих протокола, у којима су записана имена разних научника — философа, ма |
еху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно |
истеме пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и с |
екаквих потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циган |
ога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима с |
ни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагуша |
о помакли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето |
добије појма о бесконачности простора у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних ја |
погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвеник |
антске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> |
се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опса |
рали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно и |
ви, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свеви |
нчана породица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од |
високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако |
урама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: |
анова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#S |
ли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују сва с |
свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери С |
јавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џин |
све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогре |
опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} |
То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају о |
ко исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, св |
бљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само гре |
би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада |
.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини самоставни гранитски ос |
/> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те д |
је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и север |
ону висину астрономског разумевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они јо |
по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли т |
дна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али к |
не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, |
е је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаље |
ари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске кур |
ста астрономска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону пл |
ј град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да |
еном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети пр |
тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је п |
смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црве |
рави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{ |
јанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџ |
је осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности би |
украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа ст |
ем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум н |
лина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини |
е подвргавато математичкој тачности, по којој су устројени меканизми кретања, брзине, зауставља |
по сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; |
једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они т |
20_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста |
>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које га |
} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда < |
чност, слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело |
емо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не пи |
S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Ле |
њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, |
а развалинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожедни |
сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њи |
е, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва к |
али кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче |
расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеј |
тим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор |
сле, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже око свога центра, око њего |
едало у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрес |
тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога г |
како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени влад |
о весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S |
итаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да о |
тању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Зем |
би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина |
ребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, |
S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном |
Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у |
лице, подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n="123" |
касте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-М |
p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крил |
одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али |
бразовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; |
ше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, кол |
око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target= |
етлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помисли |
ку.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам спо |
сан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у неко |
/p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{ |
Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и |
одина; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“ |
..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи о |
онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, |
то целу планету опасују једном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи |
селити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу д |
о је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне |
} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је т |
у се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младост |
о што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претера |
, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S |
RP19020_N31">Наравно мравјих јаја, а не кокошињих.</note> <note xml:id="SRP19020_N32">Минхаузен |
снога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две |
иже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:id="SRP19020_N36">На 237° |
ког Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одав |
ко рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Миза |
васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано |
докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те про |
се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„В |
тизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за |
н <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба вре |
ђу корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, т |
А ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је |
на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, ко |
Мизар, запремало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допир |
прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је би |
пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној |
рског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних |
раном му царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко |
је од материје само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а оста |
област треперења некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, шт |
сле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура сп |
у масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи ст |
тогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> |
мора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете н |
оје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, |
м сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало ж |
удима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по |
Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео те |
сину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је |
<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је |
буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} |
то као једна светла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек мог |
ај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај н |
ети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће те |
форастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ов |
наца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не |
ом свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћ |
е, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику |
бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} |
емена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док |
небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их оч |
је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први жи |
Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, с |
ане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора с |
м, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у к |
лос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој ве |
уна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{ |
Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва коли |
баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиоте |
ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанственог видела! рече му мој |
пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанч |
од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?.... |
на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има |
</p> <milestone unit="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и вес |
о, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ И |
t="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да с |
од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године в |
S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се |
ео овај пространи свет, а погледај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њег |
ра, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, |
ети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она зауз |
Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна чит |
о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p> |
важен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, |
/p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наш |
...{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом |
емљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, к |
отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за слојеве зем |
за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у пор |
ам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васе |
оме није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се |
о свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што на својим сн |
г, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у |
је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове |
а је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је |
ира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале |
у целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — |
дан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни |
трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере |
од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образовале простран |
зу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама полите |
некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фас |
самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном н |
је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливањ |
Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетне слике и прилике овог |
} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он |
а небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико |
S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово |
ечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи |
аших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало |
него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно на |
} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страховит плам |
од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, |
илиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> |
СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quo |
а мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли |
и раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огромни прозори са својим ова |
stone unit="*" /> <p>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, бил |
г као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде<ref target="#SRP19020_N41" /> |
квену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, изваја |
народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове класичне престонице Гомора, |
сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и по |
лата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидан |
више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb n= |
> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам |
ели један читав свет лепога, складнога, колосалнога, величанственога, божанственога?!</p> <p>„Х |
вео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је |
ики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <pb n |
па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величи |
То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и ника |
који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом по |
ста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, са |
сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија та |
острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних д |
се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} |
Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се др |
е свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господств |
варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи |
исте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с |
и та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око вар |
екакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом про |
а с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; |
да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интерес |
ију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у пр |
ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у п |
оље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници |
рства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <mil |
то њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада |
дне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, |
ратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново грани |
тра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121 |
а лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне |
еле; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада ки |
у, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, п |
ал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег |
, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај ис |
бљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, т |
УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД, 1902</p |
атому лежи једно божанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{ |
је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} |
никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се |
х је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година |
асти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвис |
. :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И |
ише година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, |
каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било шир |
дна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И |
припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и |
а оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на |
коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који ко |
и и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према |
она снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слоје |
цу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} |
лканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканско |
ону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша инт |
ар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На |
други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а т |
!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањај |
.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у |
lammarion.</hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не |
и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати |
саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на дале |
к, један непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небе |
ака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве |
уго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има |
="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> |
твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и п |
им ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се |
е главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела сист |
мо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мр |
, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што с |
шем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз беск |
уставио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праиск |
{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то ј |
: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство |
олошке промене на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица, или какве било друге пр |
а и планетским пратиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни еса |
системе, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно < |
ог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунча |
it="graphic" /><!-- caption:{S} Сунчани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти об |
едно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад |
у, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца виш |
стем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их ник |
наца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на д |
ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ повикао ј |
ем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно б |
емље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, |
аш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најм |
он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
а; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, век |
цима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: |
Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни сино |
унца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарниц |
диже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n="123" /><hi>Ха |
8" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морск |
но сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме |
а нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....< |
се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам га |
сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледал |
оди, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и па |
ижавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале |
огао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледна раван без и једног |
у видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура — не в |
Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама она |
> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристот |
една бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине з |
та васељенина?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је је |
ва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму р |
лицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве кор |
Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, |
заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на |
има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и |
/> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, |
а, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Га |
арсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се |
зи и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, |
да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја |
unit="graphic" /><!-- caption:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубав |
тијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, п |
n="109" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека |
ни још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене п |
ементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу с |
ј се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијар |
емаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим н |
али су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на |
е знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не |
ију.</note> <note xml:id="SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <no |
а нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облаг |
не“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и про |
и како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, |
неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога помамље |
овима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царст |
/p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су б |
до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target=" |
па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили би |
м низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њи |
лико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океан |
е науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити вр |
иловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десет |
ости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве оз |
у...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они |
е на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па п |
а Албиона ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни к |
Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хер |
ико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијен |
ује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми ре |
м са способношћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем |
} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика |
да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе |
јим снажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прв |
а прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то би |
о откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — |
т духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је об |
као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи вел |
— једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Вел |
се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Н |
екао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Са |
0_N12" /></p> <pb n="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, не |
, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Кро |
S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом зв |
ци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi>.<ref target |
S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а |
рославио, што је поставио здраву основу космогоничној системи — како постају, како се образују |
<pb n="95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово шт |
ије да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мај |
Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе зв |
бдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, |
к се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блис |
о знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности |
цима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што се бојало да њего |
клан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шт |
ва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва |
Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и З |
рих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски |
ћа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Д |
ини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један д |
ео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ |
длаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="17 |
рљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је |
а одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо |
би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту уд |
дна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гв |
и неко особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам |
„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто |
света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем ду |
Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион год |
у бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плод |
S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало |
овита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су по |
, васељенску просторију, просторију без краја и почетка, просторију што има једно једито име: в |
рикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — к |
Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb n= |
="graphic" /> <!-- caption:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„Али св |
ди, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељен |
ова; црквених великодостојника из свију крајева ове одиста интересантне планете Амадурамине.{S} |
претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као ш |
очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо није |
ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Ла |
тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута пом |
фиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb |
у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најл |
нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је о |
иком вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна |
а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у |
/> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог |
на светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да н |
бична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, додирујући се са |
мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p>У в |
p unit="graphic" /> <!-- caption:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„ |
мо једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној вас |
ајзнаменитије небесне породице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнији |
о са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај пр |
д блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле |
да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она |
на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут |
S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N35" |
ва.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_N3">У овом |
ређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Ор |
и опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у |
ра — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију. |
вако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, |
бне споменике знаменитих људи — царева, краљева, кнезова; црквених великодостојника из свију кр |
ужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} |
— <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што с |
и он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви ј |
како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови |
ад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефс |
Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и о |
не и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за |
5">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора |
аша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо с |
старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатн |
сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиоте |
Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> створио сам |
Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо</hi> 5300.</note> <note xml:id="SRP1902 |
hi> 7264, кратер <hi>Клавиус</hi> 7091, кратер <hi>Казатус</hi> 6956, <hi>Хуигенус</hi> — на Ме |
/hi> 7610 метара, <hi>Дерфел</hi> 7603, кратер <hi>Њутн</hi> 7264, кратер <hi>Клавиус</hi> 7091 |
л</hi> 7603, кратер <hi>Њутн</hi> 7264, кратер <hi>Клавиус</hi> 7091, кратер <hi>Казатус</hi> 6 |
поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref target="#SRP19020_N23" |
а па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где |
нога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi>„Маглови |
стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле |
е знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на |
описнији планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брд |
S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од самих, несрећно испреламаних, од |
испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ов |
и, астрономима добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да |
диш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако |
што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовц |
="SRP19020_13"> <head>XIII</head> <head>КРАТКА ИСТОРИЈА ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote> |
ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим басносл |
ан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје |
е у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ниш |
едан је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку за |
едну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења |
љивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Каквог зад |
десетина хиљада километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином |
стероидима, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило |
с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојаз |
.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мал |
земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали |
ала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш |
д-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; |
ично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте п |
самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} |
ева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и а |
ди, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азур |
грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још оста |
ре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће |
а истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је |
S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} С |
ње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону авети |
ере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе култу |
има, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и |
и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему про |
а силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману зам |
су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звер |
аки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре |
дају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пуши |
аље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још з |
arget="#SRP19020_N42" /> Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје в |
противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Они су те |
се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваља |
е и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на по |
о зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узд |
алаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре |
стоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној |
о сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спа |
аквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред м |
пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер |
том тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{ |
ву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви |
ревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити |
Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке < |
на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти који са м |
тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остал |
па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била пра |
и дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ва |
вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" /> |
јом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царев |
рује, која је неком чудном транслацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарин |
а сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; зб |
чности, по којој су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и часа долас |
у, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад |
тању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер ј |
кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — |
живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материј |
} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање чита |
о да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не |
“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо |
љена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек |
зумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видим |
је небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосмо.</p> </div> <pb n="71" /> <div type="chapter" |
о су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па |
вих закопа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има |
их колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не сам |
т, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не |
"95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја |
ме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бог |
аним улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна куб |
полу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <p |
и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небро |
ом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, |
“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже бољ |
но питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлост |
ређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бескон |
се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту |
и рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем в |
тро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> |
аки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите п |
м цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезима |
умовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><ref target="#SRP19020_N10" />, а у |
ироким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада |
озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{ |
чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у ру |
у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамо |
г.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степе |
јим снажним плећима држе некакве четири крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мр |
уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, |
те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погреш |
биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанс |
а на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле испод дворц |
аглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, н |
ога каквог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? је |
енију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне прост |
узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине не |
м, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као не |
дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је |
и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и |
ресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој м |
врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду |
створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао |
емља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="99" /> |
какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <mileston |
ветова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је |
ха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n=" |
, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и ж |
, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n="67" /> пог |
није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога д |
спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <mil |
довати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и |
и, тај божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> т |
више је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и р |
, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве вели |
S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; ал |
ка провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети би |
ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова |
то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, |
је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови уми |
то сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна светла ша |
никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призм |
које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то ј |
же проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, |
о и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када с |
вети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од н |
вој величанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат с |
куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој |
те павиљоне с позлаћеним <pb n="126" /> крововима.{S} За овим редом царских палата ишао је друг |
" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S |
сних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од з |
, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и под |
</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећ |
сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролаз |
а у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> т |
је и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни |
се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, шт |
те права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" |
target="#SRP19020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које п |
видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече |
" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. |
ише не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњ |
е месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> <note xml:id="SRP1 |
ије, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна ог |
ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често |
све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се из |
у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каж |
тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему |
hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зо |
Они су <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њихови |
је научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозг |
небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом |
е може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неколико стотина степ |
ниној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S} Видео си својим р |
јних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одве |
оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу |
!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су слаби |
г, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозан |
/p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе |
аклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа не |
гу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref tar |
еверну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi |
га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно |
а, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-пла |
н је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он ма |
алнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног |
ј моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљур |
да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред оч |
еди зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, |
дан младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кро |
а, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепа |
вом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе |
главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не у |
толима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру |
или су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила |
ка и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; ра |
о је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бо |
ене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао сво |
њивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да о |
нарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено и |
SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N11">По једној |
мао у основи облик нашега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Пар |
најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша |
ог рода људског?...{S} Питајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе неви |
има!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он м |
е на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где м |
.{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, |
и, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Ри |
Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знат |
им главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав ис |
брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може го |
ним јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она |
то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија |
ворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гр |
царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од |
лику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомор |
овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразговетан хаос, хаос од |
i>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi> |
Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вере |
оцртана путања, којом планете Мизарове круже око свога центра, око његовога величанства Мизара |
i> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <h |
средној близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Зв |
к онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њем |
/hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венер |
езданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно з |
голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="gra |
то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је са |
лаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, |
а истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем |
а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда < |
ојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из |
данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се |
“ — гласио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="1 |
руна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави мл |
етске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не |
на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гом |
небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, |
је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се |
вода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} П |
е својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S |
а је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око с |
е врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <p |
у вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грд |
/> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанстве |
а морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те |
во да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, |
лике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов ду |
отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сја |
ни преображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> требало је још дв |
изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и |
убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из |
нима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по ве |
ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одо |
за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од сво |
десно изведеним капитолима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попр |
кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ваља нам |
у на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћеним <pb n="126" /> крововима. |
{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мр |
у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изли |
уметнички изведеним капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од д |
лужила овој величанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав |
, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{ |
ртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтал |
и: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, |
не палате, они храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..< |
велелепни храмови са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржа |
и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце ње |
и са својима поступао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилиј |
и какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана |
у ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n |
и се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима |
алазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из |
</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџиј |
у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак |
их и најнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори |
оке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне меканике! |
х народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вук |
би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у да |
има.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везан |
вара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну |
него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканск |
остраном царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ |
о је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека в |
ма ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да |
настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а |
твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом матер |
много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како |
а проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац |
о море преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планин |
иких и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено |
бично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, |
анственога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, |
де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим |
</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.< |
м на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну |
<hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесн |
"139" /> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахну |
ија.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препре |
ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; гд |
а би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли он |
“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам |
она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута ве |
ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образован |
{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији н |
био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто |
уњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа |
е друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом |
рло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очеви |
уд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и к |
а: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде го |
ли не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге |
; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуостр |
ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, |
ца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала на ово |
де лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју |
место да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пуст |
арства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као ка |
надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре |
графима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоар |
рне палате што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене |
је!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду после |
опасивале пространи трг оне астрономске куле.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мрачност ових џинов |
више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море од па |
регледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од пави |
ком на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, |
оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ваља нам сад пос |
<p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице ј |
="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме с |
> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света |
оје чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни тра |
та друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно се оглед |
и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела вел |
тене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — |
тром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесн |
у у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога про |
лења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претварати у прах и пепео.{S} И |
амо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, |
вих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непр |
, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по |
жног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову н |
што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прв |
што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа |
на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко це |
м.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних |
n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабу |
Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, јед |
едан светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно в |
целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна |
тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па са |
кона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике |
је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137" /> лива. |
</p> <p>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистав |
налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога сво |
шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му о |
угу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи |
ре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска |
ледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од исто |
ва увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зе |
о видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна светла шака, а одма |
оравити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробија |
ечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S |
рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све више пи |
ије од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јуж |
итехници свршиваше они своје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстин |
лизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје |
одизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиознос |
из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беш |
p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим мно |
црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини. |
ни ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негд |
/> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспа |
угога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју |
Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја вер |
За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни пр |
доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „е |
ровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом |
оје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p> |
ља његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше З |
најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек р |
као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који |
НА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД, 1902 |
грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и свет |
а у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те |
00 милиуна година!...{S} У божанственој лабораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ств |
.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот ње |
вед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на сам |
Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перз |
северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве велич |
ми, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><ref target="#SRP19020_N10" />, а у његовом р |
е у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај |
у и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин |
звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <milestone unit="*" /> <p>Изађемо ли на отв |
{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали |
о кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене разв |
Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; |
ду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хо |
својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно ис |
двед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде |
дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља |
тврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често и про |
га врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фи |
; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на |
ајпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручил |
овог језгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њ |
кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се |
кеан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда |
ело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде б |
хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад |
прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, ра |
и опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пла |
> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије |
говој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврст |
и или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви |
ру своме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека |
а хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74 |
ила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина |
— док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гранитска к |
да на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S |
агу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулканск |
прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује |
емо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ ре |
аду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га |
ј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, |
ео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео све |
На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом |
ше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звез |
тој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Га |
та</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</h |
9020_N32">Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш |
">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дерфел</hi> 7603, кратер |
гом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи |
че ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, |
твилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на |
> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањ |
, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било |
стинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На тај се нач |
д њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе |
где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу с |
ах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо посл |
.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — пе |
е и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити |
аше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати у |
ида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између |
утн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, |
Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на по |
геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То |
се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је |
Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равница, што је окружена брдим |
аман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездан |
Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и прова |
је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа |
малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, какав се ре |
ја, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство |
велики математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се |
, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посм |
уда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као |
е у ниском животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећ |
били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</ |
> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Ш |
!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створ |
на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан |
сред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пу |
овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо п |
нијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После |
дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас |
lestone unit="*" /> <p>После мале паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково |
и Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме |
јнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, ку |
бом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панорам |
јмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех |
</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и |
и напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну |
<p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће |
породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="132" /> <div type="chap |
борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један |
...{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „ |
епроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <mi |
о је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у |
царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто |
миру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова небе |
уго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је |
nit="*" /> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се ј |
<p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја ми |
Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела г |
његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХ |
ену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</ |
а вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко нас |
ти, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од гл |
/p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за на |
је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни де |
tone unit="*" /> <p>„Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> < |
ци Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сун |
ре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево |
су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Венац висо |
на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је влада |
t="*" /> <p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би |
дај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, |
ни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон о |
дни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким там |
атрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сја |
другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, ка |
сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, |
ј, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на ово |
...</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била у |
кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун не |
а миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би преб |
је.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељен |
<p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и |
немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупциј |
одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто |
— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> < |
ива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по |
Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам |
то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда |
фери нашега неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То |
о жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло мног |
па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу ње |
есним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме |
варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„О |
о је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе |
проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми по |
диш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: о |
Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам леп |
еш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, д |
е Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најд |
{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице чет |
ка</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi> |
>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi |
а.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена виш |
у, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светл |
не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом |
а прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла з |
ао кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти п |
гловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха о |
да чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом по |
, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — р |
е тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, |
ила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе б |
е облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај |
>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој |
ром</hi>.<ref target="#SRP19020_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се |
hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци |
јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где |
р: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиу |
ели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, ст |
сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, |
дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и н |
ним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребиј |
тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} |
У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, |
> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај |
ћа одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... |
е царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колик |
<pb n="200" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</ |
а би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на кој |
чева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је симво |
е бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неколико стотина степени х |
престано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим п |
еана, додирујући се са хладним струјама леденога простора небесног, расхладе се, згусну се, пре |
јац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силн |
то-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова ч |
ијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућк |
осталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског венца, |
у за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смр |
сније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи једни ист |
ју.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S |
о и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато |
, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако |
унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној ва |
еље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе |
релази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до данас нико ниј |
себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме |
дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога |
да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце. |
банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак |
еома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом |
ли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је ми |
петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то |
Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме гре |
себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку |
ислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробу |
светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби |
јним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</ |
је ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и о |
не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо |
ресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила |
и троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепоте, п |
ве.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она |
е; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сириј |
и живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за |
" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била ни л |
а је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунц |
ко звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужн |
иријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Про |
ри године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појм |
ледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас |
>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане си |
едан дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <ga |
јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом |
тлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до поло |
ело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један неб |
тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те |
рујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да |
и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} В |
дног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо |
ион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле |
ра и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа |
понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и нај |
и диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од ни |
за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и мо |
аузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна |
љице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пол |
умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроз |
ем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две л |
који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note> <note xml:id= |
еја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорог |
назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стој |
ашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже око с |
о, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} За |
S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки |
видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га погл |
Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдос |
ати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone unit="*" |
ца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему веч |
лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S |
о овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> <mil |
их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="1 |
им светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једно |
погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душе |
пију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљ |
</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противно |
е му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем наз |
есној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се |
погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој |
сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва. |
ио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То ј |
уха оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека ду |
и је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше |
но јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста |
ић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор |
осфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на |
е.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још |
мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> < |
с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове планете |
Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине |
величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi> |
елом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадра |
над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ ј |
на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова су |
положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, |
ка сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор |
<hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необич |
вачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су били оче |
у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу н |
Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p> |
бећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца ц |
а и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени кон |
удесну грађевину унели један читав свет лепога, складнога, колосалнога, величанственога, божанс |
, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, |
орио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје м |
о да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали |
— те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако |
ајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видим |
, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пре |
а; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се бли |
група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом п |
им усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништава |
гатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико ника |
ине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у п |
тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро |
сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што |
} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје |
а бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свим |
!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог вазду |
силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне хармо |
мало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозност |
емља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа мирија |
не велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећ |
ак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и пост |
дивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органс |
елено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обо |
овног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ру |
г!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија, у лепоти |
то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева |
, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају |
чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон |
кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неима |
онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове |
двојнога четворо-сестарства: хармонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна |
е и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну заносну хармонију, једну песму над песмам |
з њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у рад |
оме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсенија!...“</p> <milestone unit="*" / |
усти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша ча |
чери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Вели |
сматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у |
ороштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској об |
у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабиј |
>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У велико |
аљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020_N9 |
да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се |
лепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готс |
та сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Л |
о величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у |
ђу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена |
реварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спр |
ј прогресивни преображај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мирис |
нију, слабију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињско |
ни преображај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мир |
раисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна руж |
Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишени |
ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И јо |
кон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ пови |
има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?.. |
и све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту сан |
се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} |
не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просторе; |
е лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима висин |
о њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светлости, — што у једној сек |
и стотине хиљада километара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или дес |
свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или гор |
, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S |
зеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, наку |
би се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се |
нце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни |
b n="88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнин |
лазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанк |
ра <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у т |
амо срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми |
цу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом закло |
м нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, |
охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И т |
о чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље.. |
знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се ис |
оста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у пита |
баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, нарав |
ој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких мил |
атимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога |
p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> < |
лика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— |
ети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p> |
и стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе ст |
и с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу соков |
ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја |
ах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Н |
ђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини |
акле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, |
еперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? |
бине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди... |
ло <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је би |
о учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим |
листао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Он |
година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно |
?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Н |
>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На |
с Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и сл |
ака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И к |
Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; |
му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни |
ам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљ |
у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је |
и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље! |
е обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Н |
ва — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> |
ваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и ка |
ле ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пру |
— смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једн |
небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива |
Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје |
авију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на в |
ремена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенин |
ар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је најв |
енка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној н |
ајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на |
хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи т |
жанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком р |
асеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише |
дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подив |
SRP19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ниш |
>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја. |
о се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а шт |
ама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити са |
ожји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли нар |
почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{ |
ивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се д |
погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 век |
ов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге |
f target="#SRP19020_N34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш |
свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника, како му се око бле |
угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" / |
па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мра |
ише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске курсове?. |
ратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о |
а спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, т |
цу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет |
громна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као уг |
ића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP19020_N2" / |
м за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и |
воје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бе |
којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је, непре |
nit="graphic" /><!-- caption:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је створи |
ли боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекају |
у у пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Ару |
ко атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у систе |
самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још |
ок се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и би |
ом стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше |
ко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јав |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и п |
<milestone unit="*" /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, |
ило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, |
земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљ |
небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијс |
сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb |
дај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажа |
м и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулуз |
, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помо |
напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, |
е?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат смест |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и |
е и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> |
..{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике оног |
идим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први |
дим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су н |
уховне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима |
и кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један уз |
мос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p> |
езда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p> |
свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> < |
и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле п |
ле би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим. |
рна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не в |
већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“< |
вено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n |
узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путо |
а из једнога самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега г |
реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам чов |
ме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено- |
по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише п |
али тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благ |
тљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, д |
еса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и по |
нца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" /> Пос |
} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после |
и екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну |
лепоти, у чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти веч |
верна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом исто |
озар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја вид |
личине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано |
мој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Хе |
поти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и н |
јус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуд |
оже видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље к |
а западу, видимо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, |
естима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се о |
то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће |
, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су св |
и на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице о |
RP19020_10"> <head>X</head> <head>ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; |
огледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи ра |
ртерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блистав |
о, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за |
раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} |
ти“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити |
војих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно п |
нали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање п |
кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо |
е стране испрскани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фант |
дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а неш |
гова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p> <p>По н |
тарца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу. |
лаву, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да |
овека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста |
е био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме са |
9020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</no |
је богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напр |
{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела |
е, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, |
е; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграп |
и, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ ре |
се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако к |
не силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним |
дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онд |
е величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика нео |
него данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну д |
аман, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине |
ја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одгов |
нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камењ |
еки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне двор |
ирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога |
окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бу |
еликим и широким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бел |
није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет па цве |
кеана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски |
авнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон |
звученом елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике |
ако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осв |
јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и је |
ао у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, |
ћа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је о |
стим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапл |
а, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало |
била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих д |
_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <note xml:id="SRP19020_N28">Так |
а устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где |
орок Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да |
чкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипе |
у из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад |
и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена н |
!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком ни |
и смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајан |
по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној страни — између Пе |
лигенције једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref tar |
растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити весело |
...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је так |
иш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ о |
баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:id="SRP19020_N36">На 237° испо |
ни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стихиј |
, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк |
ас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у ваше |
облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То бе |
а</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегле |
ледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да |
анашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика |
вљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Ј |
мине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију врем |
уле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске пала |
љоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дво |
aphic" /><!-- caption:{S} Величанствени лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало н |
...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели |
етнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља с |
ет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" |
че је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете |
а им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени све |
их створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанс |
ризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ |
сто Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је |
бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опр |
оба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивок |
ажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из |
на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ |
дну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољ |
рио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и ј |
моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта ј |
и још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> |
У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што |
з неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господин |
је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с времена на време на |
, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном бл |
ви обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави према своме нејаком и слабачком породу; а поглед |
х створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега |
атиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се д |
срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; |
ом породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмлада |
о их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту |
аћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На разв |
ад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умука |
з Мизарове породице беше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновске трепераве ле |
а су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су чи |
ама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилат |
да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране |
негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target="#SRP19020_N27" /> покрише г |
унце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ов |
ма живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која |
{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна |
не па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} А погледај ј |
елено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало |
е младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај |
стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкаст |
ов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па т |
сна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни |
бројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у |
а које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са собом и св |
настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> <pb n="55" /> <milestone unit |
а маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па |
а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, |
собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} |
перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како |
свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест |
у тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихо |
вом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних п |
рска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу |
цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су |
аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени |
000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао |
e xml:id="SRP19020_N45">Мајумаји значи: људи.</note> <note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам баш пог |
килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би |
ј бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{ |
далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помол |
, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Ла |
деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештав |
у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове с |
је да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} |
ини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p |
а језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту |
у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{ |
е палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давн |
S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?... |
мо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет |
дна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мр |
И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај м |
пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само ку |
у кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти ј |
сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога в |
својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апа |
ад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у |
е на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S |
многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт |
ијих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице |
S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке |
о океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није |
мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне вој |
ихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов ду |
d="SRP19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:id="SRP1 |
дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт |
ОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што |
да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сум |
главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, |
га научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да в |
вор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, пр |
ени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, је |
звежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдес |
а ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био о |
кофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева, кнезова; црквених великодостојн |
одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чем |
сељени, обдарена разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су ство |
м просторијама небесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на је |
сет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет |
и пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе ниса |
оплоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих тер |
и; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образовано |
едати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело св |
основама правде и правице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и познавања о |
ом поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прил |
аређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог |
амишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по |
ога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хум |
е, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што |
ате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах |
њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> К |
м и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у праискони свој |
риста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!. |
/> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> |
и, године, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства; а све |
, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виш |
мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S |
ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може л |
нога друга изумења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, који |
Г БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> < |
note xml:id="SRP19020_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на |
о праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне крстоносне војне, које |
великом центру свеколикога преображаја људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n |
ет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју |
ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да |
аучник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам д |
свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно |
теван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов |
— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу |
у Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, нај |
леда ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од в |
да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом |
, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба |
ег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и дома |
ти, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас |
што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти зн |
удесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у н |
живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла |
/> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране |
је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле |
о место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто х |
земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количин |
у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му с |
по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> |
квих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је годи |
Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Ама |
све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут |
их топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих система и д |
на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снег |
зда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо друг |
Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone unit="*" /> |
зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из |
гу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша |
је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних зве |
и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, |
огромна породица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза |
ет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је |
/p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} |
ћ нам телескоп открије безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се |
васељенској пучини растурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним |
не системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог |
се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124. |
гло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<re |
јарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала |
а Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна кило |
из које су образоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и |
ила је саставни део оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и су |
ра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 х |
арова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Ал |
лиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Ју |
умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, |
скоп открије безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини |
хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или |
једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недо |
о.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у вазду |
лној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим с |
овога глоба опет се развијало неколико магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога цен |
н мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Магловито</hi>, <hi>Хладно Море</hi>, <hi>Море</hi><pb |
hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зо |
ама.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђел |
аша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а ко |
а су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освоји |
ко су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Па |
, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, |
ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће м |
бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све |
исине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито |
дног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 8000 километара далеко одав |
аква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је про |
Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмла |
не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудри |
p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — |
те оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јец |
мшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и |
{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана |
ни су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту б |
жја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и |
Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми син |
књава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их т |
каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше |
не блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите он |
на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална |
ом вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Пог |
уметности!....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње |
вљао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један чи |
ворио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref target="#SRP19020_N45" /></p> <p>в) „М |
ef target="#SRP19020_N45" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра д |
рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N45">Мајумаји значи: људи.</note> <note xml:id="SRP19020_N46 |
S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има о |
ет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и ова |
грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три |
ве те његове грандиозности остала једна мајушна светлуцава звездица!...</p> <milestone unit="*" |
ји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ум |
небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао |
лима овога помамљеног пламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу |
о и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв</hi |
иког Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} |
а?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим но |
Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо |
<p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратк |
десном перивоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та се в |
тина милиуна километара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, гот |
м се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашин |
на, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској.....“< |
Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су |
да тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва система нашега Сунца!. |
добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним ду |
што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пу |
ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„ |
ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком |
иродни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца |
м ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, |
проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један друг |
а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено преко шест |
мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому леж |
његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и са |
шином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варница.{ |
10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрста |
на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milest |
смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подуз |
звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Било их је о |
извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то ст |
амоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимо |
небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као |
ане.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги |
х 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратио |
светла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о ос |
његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сј |
е знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пр |
мо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало с |
ме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима пр |
..“</p> <milestone unit="*" /> <p>После мале паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже |
обмане....</p> <pb n="144" /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко мин |
Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p> |
којене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да с |
ан другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прел |
ом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Го |
ој забачености небесној, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!.... |
веда, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противно |
ростор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни |
месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана ве |
ти!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама као да |
а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великог |
олуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црве |
SRP19020_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаме |
> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>В |
и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} |
о десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сун |
ерспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко та |
се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, на |
се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзе |
некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућно |
о старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Па |
p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се |
“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим |
од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жи |
коло, уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозра |
а небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали |
сиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној пол |
е никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, |
А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему |
о труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљ |
е јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што |
оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све |
; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отрга |
ривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, кој |
пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног е |
ело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најп |
удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа деч |
енога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} |
истао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца: |
едведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца м |
Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручаниц |
7" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{ |
око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се с |
ја са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дје |
S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> |
Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико |
мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему само |
нај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она |
свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{ |
е. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!. |
ој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко |
, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона оп |
тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а |
начности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафон |
ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, по |
у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са сви |
19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота св |
Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он о |
4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И |
једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита |
али да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавил |
“</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви к |
боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, |
м!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта ј |
pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од ов |
не две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења и |
то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац бла |
вездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} |
чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда нас |
9020_N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гасно |
спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој |
погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> |
40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да |
ија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а |
сто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу |
езде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџ |
га, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите |
ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S |
ри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једног |
у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне |
а божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с |
stone unit="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и да |
5 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше |
и, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је о |
а то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така ове |
<pb n="14" /> <p>Теби то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет |
д ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две |
„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понор |
у са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, а |
тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаче |
шла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> </div> <div ty |
Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па нај |
сељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један циг |
м оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да ва |
ремена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, |
није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и приро |
з далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то |
..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се крето |
и да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати? |
далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„ |
својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, |
ра из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си |
о некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина би |
то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од зем |
ку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му |
ово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона |
ијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нис |
илијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гасног |
" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања |
сна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездам |
уге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На |
пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао |
велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај простран |
а прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> |
а два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за п |
укчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима су см |
ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше |
словна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички |
једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа на |
личине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезд |
живању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p |
ој пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет н |
ера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменику н |
да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да |
лучајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његов |
е васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, |
и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је |
/p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> |
а видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — |
о <hi>Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — |
помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли ј |
звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата |
"21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признат |
ао да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</ |
ај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и |
unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ам |
рну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и с |
сет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природ |
а младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био < |
да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу |
ине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орио |
но великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бескон |
мање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом |
све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово |
осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој |
нама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> |
има нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васеље |
целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гр |
> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрс |
мрачног простора небесног, опазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на |
одни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате |
оса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, гот |
анике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубо |
на скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да у |
азао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бог |
иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоћ |
ледити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало |
аш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодн |
се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#SRP19020_N33" /> Ота |
Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она |
нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у прола |
на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљи |
оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један да |
еће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у д |
хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад н |
јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком |
нце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог ца |
, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и п |
S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што ј |
телигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенциј |
али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ |
’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубо |
иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допира |
х пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id=" |
у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote> < |
на наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лак |
е.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши |
чина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине |
е своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царств |
та, има још средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планет |
је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови што |
оје галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј ста |
боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса неб |
шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова си |
лиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељ |
По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар |
н је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друг |
а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target="#SRP19020_N28" /> има да прође кроз св |
басјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова дв |
е, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: < |
ме заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, |
на, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би |
а овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужн |
овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје мате |
ле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне |
планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око св |
дноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су |
инута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупит |
аша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target="#SRP19020_N |
и, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, ов |
унца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне лутали |
его што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске пр |
а иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо с |
да, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, |
— ваша <hi>Земља</hi>, <pb n="27" /><hi>Марс</hi>, <hi>Астероиди</hi><ref target="#SRP19020_N18 |
а црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па |
да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих |
а је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна с |
аца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19020 |
мевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им с |
роида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур |
ј Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S |
павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Дено |
дина; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 г |
Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову високу интелигенцију и научн |
у они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипк |
здице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли |
м шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој |
<p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и |
а, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових ог |
оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга рава |
нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од |
— како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Л |
е два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ ко |
њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и ка |
о и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховит |
еора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе |
е кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем |
И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило свој |
о ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних |
олико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна покра |
ћа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима про |
о гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене п |
pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског венца, а који су |
јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толико зл |
кинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сок |
као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изглед |
астим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог члана из |
ад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало |
.</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је |
интелигенција, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне |
бри старина Ламухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S |
исана имена разних научника — философа, математичара, астронома, књижевника, живописаца, вајара |
ан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138" /> срачунатој, тежини, дебљини, |
а док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астроно |
састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним с |
о голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачности, по којој су устројени меканизми |
воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она с |
иближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизар |
оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на ква |
те данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину |
ете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половин |
хитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела |
} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их с |
том карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име |
трт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми |
ер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то су они мрави, што су свога научника |
редовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога ко |
: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n="1 |
т, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба насту |
па, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје у |
тоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света шт |
омутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском уни |
лике, бесконачне вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно |
, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обликом својим?....</p> <milestone unit="* |
мни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом сво |
за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="15 |
оме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз ова |
не системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај маглови |
у појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глиб |
ити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законима, што |
и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечи |
Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну ду |
p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; она би често прнула у више |
ј сили скрива се заметак свима облицима материје што испуњавају ову бескрајну просторију васеље |
борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно |
твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да његову у |
ваш килограм воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; чо |
е, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Ј |
S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небесне маглин |
нчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гасно пламе |
4" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 |
оте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језов |
материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито |
ихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачно и вечито кретање материје, то је |
она, што владају сваким покретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан ат |
у.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену, али не материје |
тор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је вечитост жи |
васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а бесконачност про |
ељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <p |
ван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам. |
оме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у цел |
свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и |
га?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашо |
духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{ |
скони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој |
шлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; |
ао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бист |
де и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињск |
што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умножава!.. |
е; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с |
у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи |
ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; |
кну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на |
че ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим |
{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p |
ери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрен |
амрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знал |
и!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све |
узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква |
и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави ду |
е?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на мо |
окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим бл |
заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из теме |
благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси м |
под наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и |
ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали св |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна д |
покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан ника |
о га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он |
услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом северног |
удешене за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људ |
е, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божје |
а од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: прене |
а!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се |
ем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пр |
погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од |
дама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на вра |
га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткив |
д не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ ре |
.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те ни |
е он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> < |
ек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — |
а ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек |
е беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао |
и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледа |
ни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Ова |
у и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито н |
една мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p> |
е прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усија |
рица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочит |
објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А |
чно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича |
та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њо |
у бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непреста |
а грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, к |
да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ |
.{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтед |
еј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити |
...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте |
аш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет мили |
<p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хте |
.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, |
нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, б |
лиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изне |
е дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Шт |
на периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми |
јски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Јед |
дна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А по |
е серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као |
шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шал |
јем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и |
ни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!. |
ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао с |
одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па |
и сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> |
.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p> |
е из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, |
оумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p |
гим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону |
покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине |
вати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и |
у таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио |
<p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која ј |
ијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се |
баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам |
њем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n |
ознату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, гд |
ког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно т |
усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ћ |
мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи |
е ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењује |
ва.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита м |
p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, м |
одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоу |
о на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што |
ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога |
сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика |
луцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине ј |
веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place |
же, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!.. |
/> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жи |
е читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио |
царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да упра |
имарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од спом |
а ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција |
граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је |
о оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је |
ркула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема |
Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на североз |
у са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихо |
је, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини |
ад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира |
тво Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! пов |
де Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна год |
зду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва оста |
I" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на |
, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазве |
ивној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара |
о представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</ |
ри звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <note xml:id="SRP19020_N26">Највећа и н |
чера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Ј |
да, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова |
Кефеус</hi>.{S} Између Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је |
њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата северн |
оју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећ |
нашао <hi>Великог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Пол |
но је на противној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, |
Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у В |
анио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је |
е и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итас |
припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети |
из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — М |
ниту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо |
ни су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, од |
е звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загоне |
ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја исти |
на сунчана породица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мањ |
олико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове пла |
тава северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небе |
ска ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне годи |
нику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Ме |
нине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана поро |
кве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амај |
све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана |
ма које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика |
ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он |
"graphic" /><!-- caption:{S} Наша земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Уран |
и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, |
ановници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просторији небе |
Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особит |
већи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој о |
S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва система наше |
у има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крс |
светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много |
Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је бе |
већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни друге |
акав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера |
ога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с М |
једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од |
бод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, к |
аслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за |
ичанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама |
ња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не сам |
ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена |
<p>„На њихову царевину овако разривену међусобном борбом њених првих синова ударио је са својо |
а, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају св |
их животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, |
изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо о |
рода нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га гр |
прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфа |
упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да |
и мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref target="#SR |
, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да |
ак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут по |
атичкој тачности, по којој су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и |
ту нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад ни |
беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повик |
професор Мерихамо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научни |
нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="#SRP19020_N25" /></p |
ша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да ње |
ја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких св |
о — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати: |
ика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта |
то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која је |
ињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> |
а, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном зби |
нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за свој |
нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и |
да ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, |
ам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да |
док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после |
— тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам.. |
ки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осм |
ама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју ј |
је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било |
="*" /> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су пра |
отово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја |
да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и |
је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Г |
, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. |
> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна чов |
ко је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велеле |
дах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се о |
Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. |
изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ н |
јана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико ст |
драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глав |
стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечер |
те?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са |
estone unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељс |
ђе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, је |
е горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они хр |
о би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт |
ilestone unit="*" /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашег |
{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као |
> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја |
велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на |
творевина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било по |
ао да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмогла |
се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брз |
} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — мож |
аглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја г |
од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто н |
а не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој ње |
пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упи |
о се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} |
оде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети б |
вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.< |
сте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових м |
ајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао |
а Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> |
вар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накостреше |
рне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду гр |
опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто |
бла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор |
! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старце |
шка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} |
сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само в |
оју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћ |
, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сфе |
пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја му све ис |
p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се |
/> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Шт |
је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа стра |
, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома би |
и Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очим |
> <milestone unit="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхта |
моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижа |
<pb n="19" /> <milestone unit="*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, |
му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и |
дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note |
о се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај |
ањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се |
постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења |
id="SRP19020_N20">Ова звезда периодично мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге |
је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораториј |
гова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материја |
агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених про |
а ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мр |
д ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњишт |
arget="#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предава |
сно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу свој |
од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философије и теолог |
астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у систем |
ном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерихамо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни |
365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 |
и путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, С |
лила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово |
упитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — |
па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сун |
о њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ваша <hi>Даница</hi>, ил |
јама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је д |
о онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како |
имед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А има их кој |
анови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви с |
3 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минут |
ни храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milesto |
ка ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из њ |
разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама свет |
опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву им |
тли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већ |
разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} |
знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближа |
и најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва |
да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина |
некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљошт |
гледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај јед |
с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне дв |
отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су т |
окојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу |
риликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP19020_N9">По грчкој прич |
</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је сли |
кох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупро |
а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлик |
ој необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је де |
па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} |
p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом |
<p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је |
приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се са |
акво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово |
г обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав |
{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном |
акле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић ва |
а јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S |
стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пуч |
Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target="#SRP |
а у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огром |
Фери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а |
</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша |
Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у овој неизме |
сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то |
какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам |
сни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ов |
сна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p |
небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!.. |
ic" /><!-- caption:{S} Земља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија |
429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#SRP19020_N33" /> Отац ове многобро |
а.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} |
ote> <note xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјал |
г сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог м |
је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкаст |
еће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у |
од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш мес |
смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километа |
, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него |
ше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза лев |
162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опа |
нај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот људски, на |
за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше |
веног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је |
<p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележав |
а налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином р |
или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак |
обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми |
анско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно |
димо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} |
и има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде н |
чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је |
век који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад |
оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а |
а Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и живо |
е и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и н |
о на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} С |
на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је |
ml:id="SRP19020_N22">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дерфел |
а.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по о |
то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне дим |
} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично |
црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те |
збројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост бе |
ти никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, н |
<p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сва |
атским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте |
"SRP19020_3"> <head>III</head> <head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да |
лепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi> |
им долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанп |
пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни зв |
осматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> ле |
и за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањи |
е на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месе |
ти његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито |
ад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несрећно испретурана, з |
Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако |
во иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није давала ник |
и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То |
ок се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шу |
кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с к |
на се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколик |
а у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и |
га има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месе |
чеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених стар |
} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови, |
аоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, пр |
ћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни пр |
затус</hi> 6956, <hi>Хуигенус</hi> — на Месечевим Апенинима — 5560,<hi>Калипус</hi> на Кавказу |
а су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?... |
ласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и про |
Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулканско |
— <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље, што је и |
каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; |
е за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Даље |
р, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део ут |
њигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја уст |
ако ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посет |
ато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то |
ако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} |
чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ц |
он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке разд |
иди, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Ово |
ј дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} |
центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања |
и да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да с |
површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, |
северни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То т |
и, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} |
што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до не |
једну мраморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> |
сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> |
обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева поро |
хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Зем |
тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и зби |
раво.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, н |
, његовим посмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прилици за |
, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост |
вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва ос |
о опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа |
ако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски |
n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом крају |
— богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И |
леда!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао |
о хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама |
есконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, |
езграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунч |
e unit="*" /> <p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово ис |
..{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећ |
ј се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиља |
ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега |
о царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, овоме веч |
ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у |
жђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати ув |
че небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на прот |
отреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, јо |
жанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова уне |
о није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе б |
<hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Мерк |
Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кр |
ховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, |
ова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и в |
инило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да |
мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни ки |
езиљски везени од некаквога благородног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно |
јунџије овога града од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} Погледај како се очице у |
ку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсенија!.. |
а</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.00 |
још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су |
нског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Ме |
из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; |
а далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај |
ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> ове језовит |
на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дерфел</hi> 7603, кратер <hi>Њутн</hi> 7264 |
: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску ш |
самоставни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и |
p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су пр |
полигона износила је 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну доб |
Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огр |
да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване. |
није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја васељенског, као ветар |
ст, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при про |
добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њихов |
124" /> могли су унапред предвидети све метеоролошке промене на целој планети; појава комета; р |
у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: п |
природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколик |
„Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима и |
иск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он |
свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и |
урама осветљавало ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, с |
може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезде, планете, план |
егулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек |
{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој |
кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n="123" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она је сј |
има.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста кра |
д јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати |
и по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још пре |
до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник |
ачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 2 |
седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Ме |
то тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали б |
овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као |
-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, |
а ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone unit=" |
аревина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да |
док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила г |
а међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само |
и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе свој |
не атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ |
одици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво |
чнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој во |
овоме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посм |
ВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi> |
>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref |
свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгл |
то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим |
ога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n= |
а.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом п |
ве друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просториј |
су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетим |
S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и наш |
ео од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој зем |
свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146 |
ац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у к |
.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког |
е заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим о |
ћ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<re |
тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо |
о почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде погл |
/> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ |
погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, |
дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге неб |
начности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ р |
uote> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ |
света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је свој |
Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> < |
упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим |
ство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Шт |
!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао |
о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш он |
аметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда |
и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту к |
ао — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да уп |
пласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљс |
ађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јат |
>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} |
е у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шт |
ећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађ |
а и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам зас |
ед нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу |
полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина зве |
/> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} До |
one unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се бе |
не; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад |
х миријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивн |
моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да с |
е и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и це |
о ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга |
м и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{ |
— једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман |
</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише |
вео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ о |
разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" п |
г храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мрав |
p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S |
једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне неб |
ране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвет |
толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је |
ој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред н |
тни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систе |
м уснама....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичаст |
ких отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога не |
rion.</hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не сила |
ени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао ве |
овима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо |
>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо |
аш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приб |
<p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен |
асов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, |
лац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па |
<p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и с |
ли ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разумети |
</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни ш |
едном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти каже |
чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невер |
и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} Д |
“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један ме |
<p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезд |
чуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Пос |
мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо |
ространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све просториј |
ш пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то руј |
/p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближав |
на су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Венац в |
нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на ње |
ма на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је вл |
е вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</ |
unit="*" /> <p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о |
ној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што |
То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену на |
гледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улиц |
да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти |
.{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивањ |
ховни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Зако |
ем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље |
тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде н |
ијатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђос |
вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p |
хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким |
јала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} П |
држасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи д |
осматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она |
кове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако |
га садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Око овога црн |
посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза оно |
већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну без |
од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, |
а повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ер |
илијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у с |
да сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простра |
то неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно |
, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш п |
хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и |
з сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од они |
ан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав ис |
, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец |
је!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми иза |
мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} |
изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би |
пац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од |
авно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да |
ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{ |
ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског би |
ледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Осно |
Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке ул |
овинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосмо.</p> </div> <pb n="71" /> <div type="cha |
о не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац. |
у, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign xml:lang="FR"> <hi |
јег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p> |
ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео |
било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Х |
<hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом све |
место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди пр |
не хиљада километара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, дол |
о тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој |
ономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарни |
ни се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени |
Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мрамор |
ан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцав |
иној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на |
уде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће |
е: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим |
ље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку м |
е ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели. |
ја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пус |
у упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило |
у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљава |
па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и |
<pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и т |
ојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id= |
у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетиц |
тљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небес |
наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по |
и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунц |
са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну п |
слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двос |
емље.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} |
сти у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{ |
погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је р |
ихамо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S |
ети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, |
ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које са |
ајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Г |
лој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевин |
лерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети. |
а група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, |
тосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата. |
њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„ |
но је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у т |
вика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</ |
И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још |
одузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор |
не јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док к |
цртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!.. |
као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога |
у.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црв |
{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — ј |
....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста уч |
p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам т |
ад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} В |
<p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бит |
фером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштит |
/p> <milestone unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звезда |
е дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су опустоша |
е њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би |
м, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, |
и споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога |
се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <p |
Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене |
томе, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању |
ка гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна |
вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама к |
већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и једа |
у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да |
ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подз |
ити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ |
ло мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се ма |
} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик |
дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла |
у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице |
здама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо... |
вно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу |
ине.</note> <note xml:id="SRP19020_N13">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а |
пуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучин |
лили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, ка |
оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који ј |
ко мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и |
руге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она |
, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруге.{S} Он ј |
а с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно др |
ових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и |
а преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, ал |
ко исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите В |
је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико га сад за |
тово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, пок |
его што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам од |
Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунц |
даних група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том и |
у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне о |
и срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је в |
родице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величин |
ку!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су |
део.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„Т |
се указати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из то |
="SRP19020_4"> <head>ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану етера, што исп |
емо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових |
ова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб |
свога центра, око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сун |
а је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља дв |
ре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Га |
м слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, |
ћи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, |
а Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p> |
црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ об |
мој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни в |
</note> <note xml:id="SRP19020_N29">Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурн |
окупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из |
>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај како је величанств |
ребали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... хајде |
е чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, само шт |
/p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су сус |
дан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласо |
" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Он |
највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупит |
о је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже око свога центра, око његовога величанст |
о десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сј |
и.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову кр |
сећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, шт |
једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаста светлос |
</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n="87" /> <div type="chapter |
ази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам |
во готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити |
е, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, |
органских створова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад б |
овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не да ни реч |
ицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показ |
лик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звезди |
не астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријат |
утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и с |
ледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхо |
ма поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукун |
S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове планете па чак и по кога |
амога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље г |
ео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним |
понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју |
и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у бескона |
<pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — стала у |
горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени н |
и, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и |
тензивнијим сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и с |
ини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од како се она образовала из једне о |
ме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова |
ком; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и |
периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца |
га Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или |
давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао пе |
<pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а о |
и коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у о |
м нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју |
ињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми |
; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> |
ет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја |
к је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и |
иру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је |
из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се у |
су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда |
ам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших зема |
а се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља |
о, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане |
у?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој лабораторији свеми |
сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало врем |
еда.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породи |
лине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине одели |
да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што |
оме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапре |
велирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то п |
ређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Бик |
реме прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи предс |
ли становници ове планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога |
note xml:id="SRP19020_N47">То је око 50 милиуна наших година.</note> <note xml:id="SRP19020_N48 |
Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док |
је.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара простора; а Алд |
око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна километара простора!.{S} |
гова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миљ |
а сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратио |
!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19020_N47" |
{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престоница славних Гомора онда је |
<!-- caption:{S} Сунчани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног о |
то знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.<ref target="#S |
е се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџ |
овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове планете ништа с |
ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот уга |
ашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.<ref target="#SRP19020_N21" /> Светл |
е милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина мил |
:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим пој |
еног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а |
једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности |
прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Мар |
а породица старији за неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље |
, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни простор што |
уна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник о |
а, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година образовала доцније него система вашега С |
јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена дец |
векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим свој |
е хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула послед |
вој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а ј |
разеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани |
је од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита |
њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се но |
бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце |
сти васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела њег |
однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше |
ни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој сам |
Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбр |
е то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не т |
ој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} |
или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлос |
енашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање п |
којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних планета и пл |
ћи јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А пог |
Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име је |
двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у |
путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад |
ших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само им |
олан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не |
је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљив |
појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је н |
гао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та |
не мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико једа |
добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и о |
ије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова мора, сад налазе у густи |
едесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови веле |
нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам |
ши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем компл |
а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто м |
умно претпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божј |
о да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних план |
илиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних магл |
ло веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ н |
гови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни |
савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна |
аве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина х |
и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почи |
е небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело небо |
одигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих |
шло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади |
је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане |
па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{ |
ној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96" /> др |
чела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васеље |
"210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; |
еном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она поста |
е, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више |
За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пр |
најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што ј |
иког света, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} А |
ја, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„ |
но; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му |
се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S |
рата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p |
ећ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесет |
сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео |
ле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медо |
ку образовања, питомости, племенитости, милосрђа, скромности и богобојажљивости...{S} Подлост, |
овање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И |
илостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито |
едници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске п |
вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, зна |
године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за кога би |
лаве до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p> |
} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога ч |
велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да |
и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре ше |
ако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, |
во, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна километара простора!.{S} И сад д |
а област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је |
удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.<ref target="#SRP19020_ |
рде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна кил |
ра Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш б |
.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Не |
ог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај он |
емља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Зем |
>Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xml:id="SRP19020_N22">Највећи брегов |
светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљ |
ем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је о |
ад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади |
је; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, предав |
а, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утроб |
ије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем о |
каква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређен |
д грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, ст |
S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљск |
планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости покривен |
ју епоха и времена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, ж |
ој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта ис |
етлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим ми |
ну што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећи |
да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћ |
caption:{S} Величанствени лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око ч |
своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет м |
дина траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно цр |
ур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера з |
и овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, пом |
одине: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе ок |
по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до чет |
година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину |
самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, |
и, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунц |
њих.</note> <note xml:id="SRP19020_N32">Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о |
ворио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP19020_N32" /> он пронаш |
и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, ал |
во, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно у |
> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и |
простора у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</ |
се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И дале |
пате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који с |
уна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љ |
е и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у пространој обитељи Мизаро |
на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и |
из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја. |
оначности простора у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов |
еску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упит |
теме васељена је била тако исто окићена миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угас |
ијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубова, обојених миријадама разнов |
е — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система |
нима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постајање и једно |
читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица у беско |
а миријадама ватрених стубова, обојених миријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на |
то од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, вр |
ла топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у пространој обите |
да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота |
варају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину |
одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и та |
ну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопаже |
нственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једн |
вет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, |
дне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цв |
и оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само о |
д цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио н |
дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојнијему?!...{S} |
ли; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик див |
ећ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у о |
о, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа |
лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојни |
ликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледа |
...{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо |
ким гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi>, <hi>Море Нект |
то Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Сла |
итова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi>.<ref target="#SRP19020_N20" /> Лево од Велик |
ад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они |
ворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варниц |
S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њим |
у и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што |
S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да откри |
је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесно |
Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, доб |
боко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, не |
ошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у п |
ли грешници, који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су |
вију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на |
Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој гр |
на јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гледали |
личине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима.</note> <note xml:id |
хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапла |
оме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери та |
ке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и прон |
човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он |
Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним пл |
uote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, с |
тварачком раду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и |
Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и реч |
г простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору између два сус |
издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мис |
ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађем и л |
о, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете |
апласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone unit="*" /> <p>Највећи утисак учи |
те пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселниц |
ка и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погле |
дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S |
то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S |
рио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="111" /> оне велике тајне васеље |
стано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколи |
овољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <m |
вићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од ва |
е слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзино |
приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мо |
ко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудно |
потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те ра |
А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно |
дите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељен |
који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Им |
идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твој |
даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Мес |
milestone unit="*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуг |
се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ј |
а.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је |
Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сум |
нда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:< |
.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је све |
овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат |
ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препа |
м ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте |
доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том о |
сне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску |
ти дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи |
лабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна бр |
tone unit="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени хр |
читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висин |
је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубост |
је најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена темпер |
у усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни еле |
еднога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједн |
еног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци |
да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, свак |
.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви јед |
> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — |
"SRP19020_N11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силно |
xml:id="SRP19020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског к |
Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кепл |
; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на |
се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био |
9020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле |
рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до са |
м још непрестано кидају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: он |
} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперн |
же догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује она |
020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — |
им те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ |
роном Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној си |
ати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучава |
пријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве веш |
упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си |
а“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35 |
.{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни |
S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео |
сет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна |
ремена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањити, а по њ |
ак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блистав |
сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац |
ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет м |
док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво- |
роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако ис |
н читав свет има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да св |
имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па нај |
нета једва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научн |
ици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна год |
но кидају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и |
их зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„К |
док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађ |
какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки та |
а све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час н |
на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су ве |
вске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се |
n:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n=" |
p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота |
у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на д |
дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV" |
звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата |
д југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између |
рину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је својим чељустима |
ио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо са |
уцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело неб |
га вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њ |
, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кр |
ра, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако |
њу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских умова |
мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгон |
а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је о |
опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано ро |
{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{ |
нио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љ |
инг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градови, што су посејани |
рошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она б |
ва, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и |
и готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да вид |
је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатских при |
ини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за ж |
е он, према релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, него што се човек у |
је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} |
ку?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} П |
веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године н |
породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиу |
вашега Сунца.{S} Температура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије |
ла, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу |
па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вр |
Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и с |
вао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових пл |
па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је |
сте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога индијс |
лаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме |
а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у област треперења некретница, као и |
била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост |
има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путањ |
астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи и |
већој части бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; он |
до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплемења |
нути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је |
го говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су опустошавали земље и |
е рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер |
> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простор |
није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезд |
и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања н |
дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крвав |
у, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваш |
ема више до који корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и |
се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли к |
крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе куба |
ала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, погледај, је |
<ref target="#SRP19020_N33" /> Отац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је |
на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит пре |
рећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свет |
смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплет |
их пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног |
и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих |
да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} |
ословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже железница, телеграф |
палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици |
а су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, стапање <pb n="105" /> једних у друг |
к...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има онакав исти облик....{S} Так |
оду и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год д |
ега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је парис |
овеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија |
џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели кро |
м нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити. |
ава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај вели |
атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си а |
аман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је т |
.{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно с |
ачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S} Вид |
</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, |
суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу |
раво ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам ви |
агнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе д |
мрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не ре |
мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, |
не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи с |
t="*" /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се |
кар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеј |
екара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и ду |
удба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним матери |
103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо си |
о обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће |
> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна |
м, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада т |
се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и |
и; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме |
грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме против |
/> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна годин |
{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црвића |
и су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, |
евету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман |
ашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, та |
као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај шт |
показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океа |
мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пус |
опио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњ |
носно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гаг |
га г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} О |
и све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звез |
и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читав |
="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</ |
ве звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега |
} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како |
ћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, п |
довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више |
S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према |
ок нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} То |
шта нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</ |
м простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на ча |
животињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; |
ом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њен |
аса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допусти |
ебијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном к |
, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана! |
{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, при |
и време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудуј |
—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <milestone unit=" |
један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде |
снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И |
} Становници ове планете <pb n="124" /> могли су унапред предвидети све метеоролошке промене на |
екох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо |
Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кор |
о друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад |
себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} Т |
одна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, |
несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје те |
<pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и |
лим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била дв |
лан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xm |
таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме |
м и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у |
а јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо |
у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати н |
сама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не |
мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и з |
оје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузро |
, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — ко |
ш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, и |
Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> |
љавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном |
...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> |
руга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, |
казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као |
одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је с |
лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоћ |
— природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, |
и у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих |
јни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста |
а беше измрљана небројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост б |
49" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у којима |
ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и |
а богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња |
метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобр |
јале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, |
олико ли је природа створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... --><pb n="20 |
олико ли је природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облике својих ст |
ме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на кра |
питање тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој нам |
pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај бо |
...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је т |
квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара |
газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лек |
се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада о |
је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низ |
ојева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" |
итам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; а |
а његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његови |
хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у |
ојим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то ј |
иснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из с |
— али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиља |
себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно |
па оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живо |
ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - |
онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око С |
p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> < |
оћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока |
храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске биб |
>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, |
Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што |
илату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене прост |
а граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то |
ту и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се пр |
м свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се по |
тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих |
о прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким лан |
ски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог з |
и су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза ни |
стићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који |
исам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи |
за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине |
да додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам порем |
<p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} |
ато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праи |
на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажел |
смо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја |
..{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо р |
преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец св |
е вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{ |
ћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато |
а се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни а |
не пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 11 |
она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога |
} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из |
шена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, измер |
hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предр |
ећ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу |
колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне |
звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти |
ој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични мајстор |
и док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам га |
ти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову кат |
осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Бо |
а налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инст |
!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у |
тани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и |
ала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би |
подине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам |
осподине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{ |
споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, |
Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје |
ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде н |
бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити:</p> < |
ад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је |
а њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанствен |
ијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње |
ођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Ме |
Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се |
ву висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја п |
> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, по |
теме вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец |
до!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме бај |
„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали ваш |
и знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим р |
рали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрко |
ма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, |
сјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао чи |
е непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо |
сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три |
итим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; |
а, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средст |
се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <milestone unit= |
мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она с |
пис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом јез |
рилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела вас |
ти једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија са |
</p> <pb n="144" /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим времен |
бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да ј |
!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом< |
сечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше |
периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми ка |
аман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S |
> <milestone unit="*" /> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш? |
хну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било |
и:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не |
х на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је треба |
ки круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окиће |
се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то |
<pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам к |
а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта |
ениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље: |
"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни екватор |
не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!.. |
, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха. |
орима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела |
пити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном б |
.</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретк |
tone unit="*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено |
а се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а |
О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.< |
осалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, ко |
траној царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подиг |
ога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега |
небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сја |
њаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу |
биља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилија |
кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} |
рне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настав |
о хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлеп |
, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас прев |
траном крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све просторије о |
ара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> |
ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је |
је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађос |
жио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни т |
асмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођо |
садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Око овога црнога |
приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездан |
ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим ка |
н се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик им |
ој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> < |
лено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p |
чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесн |
зрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да м |
али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар |
која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је са |
јао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало |
а свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерихамо.{S} Професор небес |
ховни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његов |
, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито |
ко правога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, |
о уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па дод |
.</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашег |
свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду |
је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми |
ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, |
ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата. |
ла газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, уст |
ору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г |
а;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме цар |
020_N45" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њ |
ило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцниј |
боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бо |
пом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком ос |
ина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде д |
ешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадн |
} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја в |
Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кум |
осле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref target="#SRP19020_N45" /></p> < |
душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> < |
мешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Че |
за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Жи |
<p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и |
в жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> |
то није била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уоб |
узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам пос |
стирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref target |
S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно малом |
ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone unit="*" /> <p>Највећи утиса |
сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне |
громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> < |
вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, |
у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени. |
звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блист |
се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина |
сељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што |
о и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни као авети |
И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као м |
а весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S |
живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу мој |
ог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово |
њи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од не |
правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га |
престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обе |
ни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај |
> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она д |
својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би |
осле првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дет |
и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се о |
м најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....<ref target="#SRP19020_N45" /> |
рт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} К |
његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: у |
садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то |
рпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они н |
, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Ха |
, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамн |
номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли |
објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца |
из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву при |
у и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу свој |
о је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васеље |
намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање. |
н одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме |
и!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан |
/p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице |
о је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небес |
..{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још |
се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмул |
ховима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског б |
шите, један узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је |
а.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалн |
а није забележила ии један једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Његови верни п |
p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи |
текара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи р |
из на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И д |
боде.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на |
учем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не мо |
док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршени |
едних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кро |
а његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом ча |
живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; н |
и безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта |
, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то ва |
педесет милиуна година створити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зра |
ђу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса |
ледњи таласи давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по кон |
i> на северним обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо |
м ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ |
је, она испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убр |
Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска |
та судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбин |
иди како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да |
е електрично сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане |
епрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, јез |
ледних равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је |
Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелаз |
ј је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихов |
асивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наш |
о о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима |
аму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надо |
овита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину |
сполин подизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по гра |
шћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из оног |
ланети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком |
надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождир |
ској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену |
ер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И |
онтуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговетније, док |
муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума н |
ености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост |
мане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi>, < |
пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они кази |
во Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Магловито</hi>, < |
те о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже железница, те |
де и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p |
неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве бил |
ве мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе |
их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери наш |
да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица. |
="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„ |
и, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година!....{S |
ају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни лис |
..{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису пој |
о у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших др |
и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви |
т хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве |
нога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спал |
но седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млад |
!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} |
ме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно |
му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиљ |
ом плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и он |
бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од в |
лог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нис |
свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилич |
ша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео ма |
редње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледат |
а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске з |
рену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо |
оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у |
рази мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном за |
то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нек |
не биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неколик |
рим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о |
сни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} И |
i>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море |
i>, <hi>Море Магловито</hi>, <hi>Хладно Море</hi>, <hi>Море</hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и |
они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се п |
отлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi>, <hi>Море Нектара</h |
е у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у |
ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Магловито</hi>, <hi>Хладно Море</hi>, <hi>Море</hi |
гловито</hi>, <hi>Хладно Море</hi>, <hi>Море</hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других мо |
су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљив |
Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После |
...{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Магловито</hi>, <hi>Хладно Мор |
каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</h |
а као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је л |
им брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</ |
е сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирот |
ље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове н |
густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} |
нтиненте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су све правил |
а и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осме |
да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто буч |
отопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и |
гаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се ов |
ристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд ба |
То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</ |
Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима |
СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бе |
ространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфск |
, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чист |
чар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за |
зимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острв |
па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеи |
једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; телеграфима и т |
у нигде једнога једитог облачка; облици морских прибрежја и речних обала постали су са свим неп |
n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свим |
кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, |
сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p |
S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога |
} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изг |
м ваше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са |
узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива |
ушевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планет |
о како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је шт |
високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевин |
b n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман |
ује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, |
а ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктич |
"159" /> своје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али |
и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступ |
моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступ |
њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И до |
генцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Он |
а је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људ |
јству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењ |
ша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви н |
о, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму ј |
камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вам |
има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, |
тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту удари |
оре</hi>, <hi>Море</hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — ј |
не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу д |
еорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, мног |
и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузе |
а и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звижда |
е наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, |
то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли |
алице грубога материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши с |
тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, |
:id="SRP19020_N30">Врста најсавршенијих мрави.</note> <note xml:id="SRP19020_N31">Наравно мравј |
становника ове планете — то су средства мравија према вашим средствима, којима ви сада располаж |
а се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самом |
1" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод |
тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити |
ј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих домаћих |
te> <note xml:id="SRP19020_N31">Наравно мравјих јаја, а не кокошињих.</note> <note xml:id="SRP1 |
ушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> |
ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово |
почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ |
авно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова |
доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто док |
није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у |
јно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљни |
очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа |
групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итас |
лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благо |
рски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опе |
ћи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђе |
а до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита |
м огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; |
олински град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{ |
би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цв |
а га је Канова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су |
ђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљава |
и, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне |
рупе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако це |
о два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе |
е уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хи |
l:id="SRP19020_N37">Од црнога и зеленог мрамора.</note> <note xml:id="SRP19020_N38">Вајарство и |
стрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по на |
камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај горе у |
аву зелена жаба времењача!...{S} И боје мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљ |
ефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љу |
средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада тре |
} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слот |
грали бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А шт |
што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске палате |
.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на П |
улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукружнога облика.{S} Огромне гранит |
анас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које као да нису створ људских руку ве |
веног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, јако |
рмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у у |
еимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{S} Поглед |
г венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених фасада |
као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели цар |
небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав |
ну платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног облика.{S} Ови су |
, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по |
и делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стр |
елики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се један јако истицао између о |
обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунц |
ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће |
а распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S |
ање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога места на друго, то је |
етници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајст |
пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беш |
ао неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" |
м уму недостижни, простор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна је |
грева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти |
{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви |
а заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target="#SRP19 |
То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које ни |
ездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми |
а што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не п |
.{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој |
рне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, што до |
која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи |
а Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стра |
шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео ниса |
е трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам в |
мали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, к |
о да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нис |
ина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али је |
е одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на јед |
много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, опазим једну малу беличасту, |
...</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васеље |
ичена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ пр |
а мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва ви |
te> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звездама и |
итам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„П |
ано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме! |
ске куле.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мрачност ових џиновских палата давала је неки тужан и с |
не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једи |
ењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда |
ј вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а |
иједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони |
да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} |
знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те |
, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „О |
еко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то н |
{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по д |
градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; |
и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане |
де онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњ |
сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше |
колико стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу з |
их, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо |
>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чуднова |
непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" |
Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивал |
чија површина беше измрљана небројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкас |
гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној |
е и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за чита |
терије образовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи н |
19020_6"> <head>VI</head> <head>НЕБЕСНА МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је |
и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам виде |
.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са |
малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„ |
има још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, м |
а сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</ |
нца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне њег |
рста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на |
и на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има |
д тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек |
па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у после |
а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се виде |
громни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она небројен |
лави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетне слике и пр |
ви од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацал |
а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!..</p> |
тлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они ку |
.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; он |
е дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком ве |
ази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не врати |
кав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се |
иша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина< |
ну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи |
о <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни |
146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане |
воме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, |
ни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи |
шта не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће |
и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав ж |
што живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почет |
њем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да вид |
живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне |
творено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на к |
нога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева с |
Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> |
и васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{ |
е: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје с |
КОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ |
има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно пит |
м световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </div> <pb n="IX" /> <div type="chapter" n |
казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id="SRP19020_N4">Сазвежђе на ј |
>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном зб |
ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као |
и једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..< |
ла претечу човека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звез |
да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то |
обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 |
ао гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не п |
а два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, ш |
?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покр |
на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано |
сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да сво |
да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала |
<p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак од |
и — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:i |
робудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; |
елу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и |
хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру |
желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Кој |
ref target="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем. |
н дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су |
него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело |
комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, јо |
иродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би |
ети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наст |
тави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда |
И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо св |
то децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хр |
м — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних годин |
дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стр |
ио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се по |
Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Орио |
ао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа |
огледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} |
олико правога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше обра |
у приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао |
p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње |
потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их милова |
срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone uni |
тао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно з |
ма.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест да |
у ове четири университетске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p> |
ву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погле |
трелама Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и |
ди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га доб |
боко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па |
<p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p |
ојој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном меха |
мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо |
пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно |
ласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим |
што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснам |
имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али ј |
, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} |
ачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> </text> |
одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и д |
Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо и |
ма људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти |
Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се |
ака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n= |
223" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два вели |
све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опа |
јави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осм |
ме нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> |
кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи |
е саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} |
ви пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо |
p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је п |
а година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори: |
дновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и |
уга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми |
крајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му прав |
.{S} Његови верни поданици у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојал |
и богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" |
ке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испашта |
ви становника овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што |
бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да др |
кадгод посматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун с |
пространи свет, а погледај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је ис |
ћ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И о |
не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месе |
онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али погле |
мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се |
самдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb |
говом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али |
је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута в |
тим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И |
учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмиз |
ак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на пос |
неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...< |
а на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страхов |
S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао |
ише ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесн |
апласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" /> <d |
да разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, |
на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и н |
није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој |
Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов ду |
е он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом |
о на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n=" |
и чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу |
га мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етио |
е у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогу |
соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгр |
г пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенци |
ници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ р |
ам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, |
ислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим |
наласком, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости |
о вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он зас |
лога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северно |
еби уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на |
царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он о |
а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У |
материје...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци громова што ни за један трен |
м очима посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине |
ра, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера |
каних, стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потреса |
ну некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неод |
рту.</note> <note xml:id="SRP19020_N42">Муња и гром.</note> <note xml:id="SRP19020_N43">Што зна |
о мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. |
оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова, |
раховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прс |
достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} |
мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послов |
ретвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!.. |
Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мускулатуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова |
} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као |
да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тел |
вате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог |
овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на |
и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног |
“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а |
орекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„ |
ристос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невољ |
рам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу |
ли су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Хр |
S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта ра |
уро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је о |
ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу |
ке Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разго |
ронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико |
ипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град над |
тнике на пољу човечанскога преображаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежњ |
ионом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и нај |
та, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку р |
која главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> < |
ду, како се општи са осталим световима, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и ва |
n="212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису |
ма је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и се |
разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна |
за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове планете ништа се са свога места |
на ону висину астрономског разумевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они |
у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата |
уха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Сам |
!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S |
и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чин |
дна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је л |
ложају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ |
{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} |
и били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала |
{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — ба |
а сазвежђа променила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То |
а ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола г |
у срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње |
једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, ал |
— <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — |
огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улиц |
Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, п |
основама: на основама правде и правице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и |
човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <note xml:id="SRP19020_ |
ама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и на |
осталим планетама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S |
њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> <note xml:id="SRP19020_N14">Зве |
у не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ј |
и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било |
тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти |
аре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се образују |
!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцр |
ици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори м |
ре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охлади |
каква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила |
есни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме бог |
у““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електричн |
ти пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео |
то је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година образовала доцније н |
аје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично осл |
етака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији |
е.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним прост |
нији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво прокл |
е, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p> |
одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те |
основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измак |
љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно |
н.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје поглед |
тало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти |
ли, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опе |
иједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} |
осле је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив сп |
ли простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских д |
реди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа |
на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у в |
а па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} До |
на са свим другим друштвеним основама: на основама правде и правице, на основама људске племен |
чних возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пр |
а, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, |
одишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана |
лађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океа |
еимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске |
„Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им с |
аљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 400 |
а иста астрономска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону |
и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед |
бурканога пламеног океана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваш |
ним обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо |
, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месе |
улканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још п |
чевим Апенинима — 5560,<hi>Калипус</hi> на Кавказу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутн |
кренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонт |
од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, |
њене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне м |
нта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Меду |
царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране државе Геруга у којој се није |
га више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које |
ореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пре |
b n="169" /> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але |
оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни м |
, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну |
ла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушња |
коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с |
видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{ |
простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао |
сељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право |
ми моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Поз |
мни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, |
ниверситета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџ |
смо на једној пространој раскрсници.{S} На четири угла четири велелепне палате: не зна се која |
ху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сун |
, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове пор |
рилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, сл |
кше казати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{ |
чине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хориз |
на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу и |
има се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по дв |
икама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста |
<gap unit="graphic" /> <!-- caption:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> < |
„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу бело |
>Казатус</hi> 6956, <hi>Хуигенус</hi> — на Месечевим Апенинима — 5560,<hi>Калипус</hi> на Кавка |
и непрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target="#SRP19020_N36" /> степ |
ј Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом! |
а, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова зв |
трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и |
i>Place de la Concorde</hi></foreign>,“ на „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place de la Nation</hi>< |
<hi>Place de la Nation</hi></foreign>,“ на „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place Victor Hugo</hi></ |
ке колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а |
овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не |
црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен < |
али милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је сист |
рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} |
на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није |
укова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисј |
ог и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Миз |
лази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка п |
>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у |
но и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, |
потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{ |
м ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских п |
ан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно |
овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема |
ном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих гр |
о плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, кој |
јом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепеза |
емљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овд |
лазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Бо |
јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловн |
у за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито |
до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак н |
ИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми |
ва, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у |
Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у |
ловеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети |
ро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док с |
ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула |
је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов ј |
ше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку |
егда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце ство |
> <quote>„Целокупно трајање човечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</ |
е видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике раб |
е далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, |
една на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако |
сетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, оми |
у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га н |
имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну го |
вно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено |
/> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме о |
јани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <p |
она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и |
, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај прост |
arget="#SRP19020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а о |
/> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефе |
дземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и давно опусте |
због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано к |
ству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли |
вогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне је |
о чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као |
одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје |
око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S |
ци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Орио |
Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомил |
Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочен |
нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сја |
оворих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових |
зала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, он |
умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то пре |
Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је |
м мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да |
а"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је |
унџијских врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га проб |
о онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена |
у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две глав |
е овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је бил |
по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, з |
г <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског венца, а који |
овога града од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних ма |
а је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава |
49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или как |
се каква страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао |
чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све |
у као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у жи |
, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, јединства и неке више е |
атубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него |
вишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне пр |
сто некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све |
а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а аст |
ша.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога те |
<pb n="178" /> тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене н |
а цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих |
нато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних п |
ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако пр |
био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „ |
у и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам кр |
Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Цента |
ама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, К |
тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да |
ђа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших анти |
Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морск |
лице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их о |
дигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама прав |
, најмоћнијих и најнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ |
ћ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се |
е <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш |
у на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина |
раме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брего |
жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова |
твени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина |
мпература је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те |
која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашт |
и небесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Та |
стра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми |
на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који |
дина, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, в |
ирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у је |
у куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Велик |
кој куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, изме |
шне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она п |
ја...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са С |
ти.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не обр |
руге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и < |
а, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што |
ра и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине |
ним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна |
xml:id="SRP19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</not |
итијих и најпрослављенијих университета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени |
!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> |
косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незг |
пренос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до неверова |
мраморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„Н |
еше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као |
дно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућ |
није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да |
слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике. |
ети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је једа |
ј планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; ка |
вију својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје че |
пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога |
у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то |
амо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и за |
чице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе в |
дене развалине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="1 |
, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирк |
ј вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> </div> <p |
центру свеколикога преображаја људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n="120" / |
о учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страховит пламени океан, па п |
/> <p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је ме |
вих лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати как |
{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни је |
јстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје бо |
ичноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пуст |
па, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше н |
вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чу |
ђ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнам |
не су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе појединих бо |
к померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти |
верске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самр |
т усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{ |
се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да ва |
д о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмлад |
амањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и д |
нслацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возо |
е су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека |
не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и ц |
човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} |
на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, |
; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и ж |
добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — ј |
рављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амад |
аца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на |
е, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељени |
То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <h |
еј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина види |
, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, |
020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се ме |
рнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдн |
ци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ће |
рокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој < |
шава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је |
te> <note xml:id="SRP19020_N4">Сазвежђе на јужној хемисфери неба.</note> <note xml:id="SRP19020 |
; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, |
а милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних м |
мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, ве |
система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено пре |
бељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког поток |
капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} С |
nit="*" /> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су |
а из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита борб |
дан од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба посл |
ргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чу |
} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од г |
euvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак |
_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога ни |
ужене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где |
.{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покре |
ан смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно ц |
идну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој заба |
са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, |
сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне стране |
од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна к |
али Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није ја |
стема....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета |
овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана |
својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блис |
и много је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у је |
и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле |
рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане си |
отиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на ж |
а ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, |
икад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош засно |
ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посм |
пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преображаја, на славну династију Г |
Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и |
<quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности ва |
као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S |
к, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задр |
латих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мрамо |
ка иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина стр |
ан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у кој |
ветлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства |
ју трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Оп |
маљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id="SRP1 |
на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, к |
није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да т |
зноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и са |
да Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ |
тер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, бољ |
> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је а |
е, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на |
пате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет неста |
то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане г |
које су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и Божјој пр |
енте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету |
есет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експло |
звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а пон |
ред предвидети све метеоролошке промене на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица |
око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај неп |
на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и он |
једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то |
е мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке у |
га Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога |
су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења љу |
а огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> |
м утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва |
ово до фантастичности нагомилано стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то |
ку између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену при |
бесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} О |
у буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а та |
видна историја развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, |
збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опр |
најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Умес |
дишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...< |
допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</ |
још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитск |
а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје? |
ка сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ |
целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покр |
е да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Зе |
ло ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима |
о половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шт |
ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине |
оје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што до |
Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже према југу |
ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио. |
родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онак |
" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио |
би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла тр |
небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху о |
!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја х |
нако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао с |
а час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, |
д готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве вел |
уга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109" / |
олико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај жи |
едам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и |
лилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љут |
новатим звездама, <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, |
наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помис |
нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви з |
ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли |
дај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ пови |
а, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој се |
он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскр |
да векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ оче |
ој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала |
ерији, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух ца |
у брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и х |
S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, |
итета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она |
то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде |
шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" |
чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone unit="*" /> |
ина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора |
агнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окр |
то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бескон |
тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од нај |
ц једне најзнаменитије небесне породице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих на |
оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет дес |
— наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од ју |
з замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевн |
ру; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник! |
за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прир |
њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове |
дно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у |
испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш у |
00" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И |
вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да с |
иче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>о |
ека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање пок |
нство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и |
исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и |
то безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се |
<hi>Place Victor Hugo</hi></foreign>“ и на „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place de l'Etoile</hi></ |
Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднији |
пет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам |
анају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још |
образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фа |
> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбин |
в апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се |
„Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на ва |
а рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема т |
пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а |
; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и |
; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлос |
з онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних с |
још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора бе |
="195" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све при |
а тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука |
е пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног |
јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с ва |
изичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона |
ек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и |
онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, он |
га и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу. |
драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети |
у вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у не |
: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа а |
ији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, д |
вити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су пре |
сор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам |
ћ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читави |
треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на друг |
држава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по к |
треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим ок |
и са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумово |
ске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрил |
ко их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико |
ао нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Изм |
ациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним сл |
препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вре |
планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова |
ија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и |
мен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог кр |
, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство |
ако на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав |
уда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна |
целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро у |
нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„А |
, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек к |
а би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је п |
омену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пу |
се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни |
отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија уз |
само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и држа |
свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на који |
нога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, |
и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентим |
и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> ство |
претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле |
дина<ref target="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби |
e xml:id="SRP19020_N22">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дер |
а, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична |
нети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не ро |
има.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id="SRP |
толика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове зв |
рама.{S} Кад би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се п |
варао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и к |
ој творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна м |
="#SRP19020_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј |
цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметност |
че, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, нал |
х звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица |
</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном |
, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ |
много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страд |
ам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод |
p> <milestone unit="*" /> <p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погл |
тресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!.. |
своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности |
тати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Ам |
</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, |
S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близа |
-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору план |
на замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролаз |
не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А |
ро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#SRP19020_N7" /> |
стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — |
ђосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу из |
и широким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му бр |
ило слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте |
јани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, |
ите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају |
вите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој данас с |
дном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесн |
е има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, |
о а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id="SR |
моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви и |
>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> |
пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ |
вај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да |
свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек |
вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду годин |
изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се закл |
д-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитол |
нита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнич |
илометара далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{ |
ушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milest |
то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, |
ити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година бе |
, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у цар |
ми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негда |
ајвећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се н |
је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне |
за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n="224" /> <div t |
читим законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпост |
ш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а н |
то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природ |
љина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<ref target="#SRP19020_N49" /> Тврђа ј |
ст не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећ |
ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, |
есела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, |
егаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенц |
ула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада |
музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора |
гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао м |
емље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи сло |
бине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки брод |
кинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био прост |
и опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена п |
оди су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманости и све |
ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан |
има ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у сре |
рског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у але |
ј ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:< |
ичине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично |
или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, кли |
/p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:< |
— мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ јед |
ите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, шт |
лиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слот |
и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду |
вот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, |
ер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: о |
ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p |
рату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења извед |
редвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блиста |
по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грд |
у, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упи |
> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје З |
е не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким не |
ст света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note xml:id="SRP19020_N49"> |
ветлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то |
на сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа |
му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </div> <pb n="161" /> |
оштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у трену |
м.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревет |
н смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} |
е Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> |
н поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, |
и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у најв |
ао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а |
, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело д |
а знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљив |
16" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана ато |
о је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево гд |
тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови |
еца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml |
ова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле |
оној црнини небесној необичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нест |
задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели он |
ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си пол |
.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необич |
S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb |
ћи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, о |
ај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше |
грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веров |
сто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити вес |
а се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се при |
је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буд |
о срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда |
мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 |
и на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолима по један кубас |
пили другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „ул |
с.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно сед |
ј што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, |
чије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су |
у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па с |
арац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлу |
> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она де |
и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} |
<milestone unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку г |
илиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и |
ом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се |
его доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло п |
и се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа промени |
d="SRP19020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку |
ке, прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика.... |
има, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод по |
емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone unit |
е личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти ј |
ичиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот с |
више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене елас |
а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој |
огла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо |
о-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један а |
снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо |
његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> ове |
есецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа. |
вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулкан |
е: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с |
у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој ос |
P19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам м |
миш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти |
ле једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и |
м класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S |
се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико |
а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S |
иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и ко |
и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка |
Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду |
уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео и |
давање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они ко |
ј кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опаз |
крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према |
ом елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телеск |
лфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други п |
атеријални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-философски.{S} И |
авно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година кад |
вове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могу |
ју, основану на физичким законима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столе |
а водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва с |
ај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је сам |
зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је б |
небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама |
што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што |
је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни жи |
рестоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place de la Concorde</ |
о огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом с |
планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма нема |
анство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, племенитости, м |
осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених |
>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово |
И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко |
..{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, с |
пско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сез |
к би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, |
еле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети п |
ости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ |
ше....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши ком |
“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара уп |
, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима остали |
е дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у ч |
ницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род |
не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да |
/p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има |
гола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихов |
о звездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небес |
ара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, п |
тва Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети |
смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од |
<p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> |
</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав вел |
град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из јед |
е вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, д |
е паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На четири угла чети |
/p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. |
у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи с |
еликом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note |
сте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и велику |
ласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој |
и 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда < |
у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, сву |
прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у |
ку куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лаб |
ашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је т |
а, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у којима |
безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост |
етити никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака |
еобично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним поја |
оку интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми |
о је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на |
и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астроно |
душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе |
, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет м |
рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао своји |
рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људ |
и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде.... |
мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истин |
онада, њихових живописних капитола, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако |
и поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као |
у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а |
ли се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, |
небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што |
аску и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај света |
ље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце |
шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атм |
д помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље |
амалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ свак |
*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, и |
нструисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref target="#SRP19020_N48" |
си, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и |
и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 4 |
и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна |
у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, жив |
мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у истор |
ном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше |
зде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четр |
су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика! |
млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било с |
м силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса изба |
а је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени крба |
још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још |
Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџи |
/p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} |
да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S |
јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена ка |
их.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага би |
ма своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, |
но што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S |
ног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде и |
ће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, ист |
ко тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко |
м очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на |
омној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали чи |
овини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара. |
г биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канап |
лиматским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ рас |
ије ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове класичне престонице |
докраћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из |
ова је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крилате н |
су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених |
ли представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опе |
оја има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у |
а сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Ни |
{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу |
p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покраји |
XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера н |
што упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним |
/> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, како на нашој планети с године у |
пу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора изла |
к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а |
вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељенин |
<pb n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину |
се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа |
нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</h |
простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, |
рији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети о |
“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, |
ас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небе |
а овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описа |
и су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале живопис |
анита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне |
м, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији |
о као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну |
песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је ос |
....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали |
рним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте па |
наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што с |
фери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу н |
.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" /> <p> |
нете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} |
људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим |
ма људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи |
ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило |
м мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја<ref targe |
о — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневн |
и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Б |
птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Ство |
е милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали |
ература спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 ми |
секао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови шт |
већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким |
епојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова |
дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета б |
се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече |
ко ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромниј |
ила.</note> <note xml:id="SRP19020_N36">На 237° испод нуле.</note> <note xml:id="SRP19020_N37"> |
n="SRP19020_3"> <head>III</head> <head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо |
анчар....</p> <milestone unit="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина ј |
ебеске...</p> <milestone unit="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу в |
олажете.“</p> <milestone unit="*" /> <p>На свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извај |
вежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чи |
јаса главних црквених фасада....</p> <p>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као к |
оре</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени не |
ац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, источно од политехничких палата, |
лицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијс |
сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да |
ра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заус |
е била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле с |
бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речи |
ку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор би |
другљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривену међусобном борбом ње |
то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно други |
— мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда |
ош више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као шт |
осије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мускулатуре, која је издавала необичну снагу, |
има.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била |
рудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као |
оклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми |
/p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са |
њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у |
оследњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?. |
даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није пре |
уди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад |
ад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих |
pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадес |
виждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па ча |
ће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалил |
то на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни засто |
ој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од како се она обр |
ну неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово |
ији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на ра |
ива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је п |
беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају в |
рхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља би |
ичени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, он |
читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истин |
сполински зидови; ово до фантастичности нагомилано стење на подножју ових џиновских брда и крат |
километара.</p> <p>По неком неодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осул |
, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Из |
n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Го |
} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, с |
тура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што |
м, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> н |
етала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се |
јај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang |
е повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p |
у боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, |
тога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круго |
ли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним |
фигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавил |
скавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су п |
ужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом |
јани пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену па |
Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су |
че наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Воз |
али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута не |
е!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине |
ти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало би |
о је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове |
често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у ст |
перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго |
мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било ниј |
балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше с |
их праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био! |
изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи |
ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкаст |
веној пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдн |
енцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; они нису кадри |
а, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну |
та, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И |
> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преоб |
бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама! |
у, једну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испевану Богу ств |
две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних к |
који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге н |
итаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале |
"XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и |
ао какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb n="16 |
е по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу с |
одревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева, |
и царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог свет |
173" /> овога величанственога споменика надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћ |
нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Н |
види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанск |
и застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба З |
стремио!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; |
е била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила об |
ешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину |
и је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној |
господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с држава |
адне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога син |
ни по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе нека |
изводи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија |
тле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперн |
њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по јед |
осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле не |
е црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја вели |
осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мо |
еда</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учин |
читао...</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на |
ивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тра |
SRP19020_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb |
ме мајушном простору, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест |
томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних |
ш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — |
у страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим ми |
веног царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара |
них звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се ре |
>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тми |
it="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чис |
ене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 в |
његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посу |
а се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што |
осле мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На четири у |
амих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да каз |
ину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих на |
образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, н |
суседне планете, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а њего |
и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на |
а умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео |
тера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запрем |
личини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је |
оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз о |
te> <note xml:id="SRP19020_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планет |
је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа предс |
остив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу |
, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу |
/p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, ј |
о сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно р |
p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђелских п |
ст, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души каза |
натога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина. |
позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички |
о је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак |
е; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови |
лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по т |
рироде и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по у |
израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} Погледај |
: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-ком |
го што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Т |
ховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна |
И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба ј |
уде, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи |
а!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и родова, |
хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода бо |
оме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она |
Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени о |
еда.</note> <note xml:id="SRP19020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Ал |
и су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој |
човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне |
сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, |
и!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је вл |
оли негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао |
еликога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!... |
плава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих о |
ла гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове е |
есечеву површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те |
голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла трепе |
id="SRP19020_N32">Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се ба |
е он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео |
егда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi> |
20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим |
је после сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухану |
аше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шар |
иљу.</note> <note xml:id="SRP19020_N22">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 |
је мисли.</p> <milestone unit="*" /> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пиј |
ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад р |
правама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: |
ељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао нег |
, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образован |
> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по |
рилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, то је један ви |
има уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљин |
вно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља |
е то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} |
транка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња орган |
културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, где овог |
и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стране једва с |
и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз |
њу, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим |
.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског венца, а који су опет држали они б |
3" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад |
неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> |
а ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нам |
ласом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} П |
тво ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, племенитости, мило |
томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, |
какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца и |
су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично гол |
Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој |
...{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Ори |
бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; али су се |
е морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки брод, б |
пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо б |
а овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а та |
озорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању |
је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, бил |
{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има б |
е најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери, |
а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мен |
нстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, ко тај приро |
пше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописнији пл |
то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесне породице на овоме крају васељени |
о угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако усред те неб |
лелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих университета на чит |
" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац ви |
го што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави |
смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилиц |
у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест милијарада |
ери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештав |
а.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотав |
и; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ре |
" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадурамину...{S} |
ликога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по и |
иопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Н |
аље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнамени |
смехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна ј |
епих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} |
есном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target="#SRP19020_N15 |
сељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у прес |
рестоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда |
<hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, |
руна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија с |
во брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S} З |
била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она |
Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика |
ок се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим ст |
руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна д |
га лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} С |
мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прош |
дај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, |
ног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на о |
рилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним м |
избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест |
како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њих |
а дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и |
она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију |
то педесет година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref ta |
и, престонице једне од најпространијих, најмоћнијих и најнапреднијих царевина на читавој кугли |
становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима |
једне од најпространијих, најмоћнијих и најнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, |
су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у |
рњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га и |
Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S |
ма, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цве |
ша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проре |
у васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Он |
минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљин |
то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво тала |
исам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о беск |
е, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он |
али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </di |
мова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пр |
дан такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189" /> дуб |
дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, ч |
оје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за наве |
оменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек време |
о, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину |
етала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{ |
једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој |
га величанственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене ди |
ајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору, |
све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква |
лом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима година |
окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} |
стајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво |
нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, |
е на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мају |
вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, не |
је преко 8800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, п |
зали су до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па о |
ла целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, |
небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобе |
а“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине |
он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се |
што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а |
вота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесн |
сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумр |
S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих университета на читавој овој планети. |
но опустеле вароши, престонице једне од најпространијих, најмоћнијих и најнапреднијих царевина |
note> <note xml:id="SRP19020_N30">Врста најсавршенијих мрави.</note> <note xml:id="SRP19020_N31 |
е ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сириј |
них јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је |
ега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 го |
атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су образов |
> <note xml:id="SRP19020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi> |
/hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сирију |
, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target= |
о срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неве |
ика овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда имала о |
ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи |
му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се |
езда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима.</note> |
осуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли |
} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у да |
.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарских творевина у читавој овој небесно |
з, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој изваја |
отом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућ |
Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења |
ела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима |
анети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из јед |
очито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону |
чевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је |
.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је зн |
и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племен |
х принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеји раза |
ити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму |
се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, |
нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb n="7" /> |
љу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке |
о стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја... |
под екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо |
преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане ву |
и његова система, његова цела породица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге |
се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Поми |
илиуна година створити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца М |
то и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим |
а појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним законима.{S} |
Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже п |
а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, |
ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје об |
она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој |
твеног ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову |
аре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да |
и помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно св |
гледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено |
p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном |
д самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на ов |
дица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месе |
/> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она |
к једне још доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, |
target="#SRP19020_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњиш |
блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овом |
есни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној |
о и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине м |
ашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S |
вето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром, шт |
палих богова?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању ових црвоточина давно и давно изу |
ите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене па |
а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења |
ине, предвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу |
глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је јед |
личасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли |
љености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нам |
су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" |
!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са с |
ајпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у дале |
ета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note xml:id="SRP19020 |
алу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта |
е он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на дру |
е види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блист |
убоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давн |
!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар ј |
оћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена нак |
!..</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме |
се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш |
хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми ни |
тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако |
а пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блис |
ју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови |
о на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу н |
рупе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди |
{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је |
о је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта ми |
а земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, |
волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше |
д би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се д |
д твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи про |
ам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио: |
је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распозна |
громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном |
са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и саврш |
ући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које о |
Џезира, прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики науч |
ела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног |
и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто с |
!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан род |
p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, |
етом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ ма |
ко, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном |
>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више н |
, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли и |
b n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзе |
раму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог М |
не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и маглича |
је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо те |
а све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и п |
врте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То |
Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде |
ловним просторијама небесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и |
Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су А |
аш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небе |
бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи |
м уму недостижним, односима с весницима нама непознатога духовног света, што га наша душа назир |
нимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хте |
рацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, в |
им врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према |
без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута неброј |
раменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{ |
едало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће м |
у измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто не |
коначност је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S |
у пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још |
/> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb |
milestone unit="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, н |
огледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хе |
сине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг |
S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзн |
нац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по и |
ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> |
!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на ов |
есконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још бо |
исам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац. |
сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бе |
и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p |
до и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре |
чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више |
и неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се |
о би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је |
{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао ве |
аза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и М |
е мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога мест |
ефињена, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да ј |
е; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној |
Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега |
непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака да твоме говор |
мова непрестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, |
њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао б |
>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам к |
мој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенци |
<p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако ск |
у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој бра |
приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беш |
истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мо |
м богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле чита |
ворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да |
ико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевит |
вога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџ |
рине и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухват |
аца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Ла |
ОМАН</p> <p>ЈЕДНА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> < |
пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне со |
лоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океа |
унчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар |
нчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле тај |
д је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и о |
ог, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдес |
ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да му се крв |
иком каквог разјареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и изливају сво |
чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога |
а; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у ст |
и блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138" /> срачунатој |
природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, о |
е, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n |
блика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је |
крива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишенијему!..“</p> |
ј планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Ма |
аучник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он |
свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чува, негује, под |
ам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за је |
знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална |
ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да |
ће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, |
у, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дуг |
у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе басносло |
луцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ |
мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И док смо м |
ву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет |
ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ва |
м и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и излив |
воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, |
хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше т |
а, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година образовала |
исли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке зе |
х морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ |
це око онога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао м |
1" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна пл |
ави.</note> <note xml:id="SRP19020_N31">Наравно мравјих јаја, а не кокошињих.</note> <note xml: |
мини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве |
<p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије |
— — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој бож |
S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили |
какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да и |
радове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и жениј |
у све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно |
соле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и доб |
, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и |
у Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик |
и радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотвор |
ц са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с |
отице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од ум |
одити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова |
ара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога царског града, |
адавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор |
х година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла |
6">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато в |
тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — |
има почивају свеколике умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат мину |
изници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су |
и те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споме |
а их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: ски |
звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научника, философа, песника, астронома |
ом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ |
туре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 веко |
ника онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, нау |
то доба великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу наук |
бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власни |
славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу |
вала их толика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и |
оји има једно једито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....< |
уо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Ар |
лејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу |
је икада био и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лаплас |
власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, пле |
ом, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религиј |
рност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Це |
држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам ку |
д.</note> <note xml:id="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="SRP |
овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што је између ов |
и нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних |
постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: он |
звали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ |
лаго у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара прек |
инуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, |
које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, махом |
а имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушл |
рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњ |
привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме |
у од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је з |
ило узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомич |
ца Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаро |
грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто с |
ај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће по |
о, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрег |
ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима и к |
а толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих |
ја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у пл |
ова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа не |
А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову |
сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли пр |
оја ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја |
га, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група зве |
личину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности п |
и?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњ |
у има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се |
ским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју бе |
колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p |
дине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у и |
десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ев |
ва од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осет |
ичанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, п |
} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} |
х огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, |
сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То б |
х.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна п |
b n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући |
итима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад попла |
о.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим н |
заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика Лапласов |
> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био |
ространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како |
ебрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!. |
а ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропадају од судара, в |
иста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, опазим једну мал |
у и по високим положајима у царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се величанстве |
це подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом гра |
да, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што је између ове четири университ |
ко истицао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено постоље. |
дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свог |
се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, |
животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у в |
</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ п |
рих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим тел |
..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, |
нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед н |
а прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била је сас |
> <milestone unit="*" /> <p>„Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Арух |
<p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би |
кара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што с |
ј вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сун |
на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне |
ана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривену међ |
n="144" /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на |
пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по |
лац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере |
pb n="6" /> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељ |
"*" /> <p>После мале паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подле |
....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезд |
мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити:</p> <pb n="143" /> <p>„Висока уметност, што |
ан тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII владао |
опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ к |
ух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прош |
хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он ј |
</p> <milestone unit="*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ам |
но стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њених необуздани |
и је знати, какве би страховите промене настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно уг |
ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној! |
унаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало стариј |
е Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о че |
других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух ц |
сти Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће |
ују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне про |
рде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у т |
а, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пом |
е тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, |
реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара < |
то је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметн |
дом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на |
самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помис |
ма водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећ |
пет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па ч |
ером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене басн |
ла дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки |
Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хем |
жну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога |
абрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како |
би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице — |
е величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунац |
два ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико у |
на сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Ни |
изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и да |
а: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о који |
а!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Flammarion.</hi> </p> <p>Духовн |
себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принципа њених, ви сте начи |
а кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчу |
ркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци! |
га сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности били становници ов |
почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природних, пре |
е утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманости и свеколика п |
онима који су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасцима дизали род људски из |
Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножј |
рији постанак, развиће, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог г |
{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: |
тавио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и |
кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нис |
е тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар |
планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> |
е, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељ |
целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљи |
ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш м |
такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животиња |
но сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини свет |
јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој пл |
до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању при |
То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих домаћих — и ју |
алистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним поја |
тавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у област треперења не |
виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после |
ашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то в |
о ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се |
31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и из сале побећ |
илиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха |
био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особити |
рофесор астрономије био ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да |
елигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће чове |
јализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти |
, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Але |
васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академ |
ђа познаници су толиких народа, њихових научника, философа, песника, астронома и астролога, кој |
аписано је само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад |
кола, у којима су записана имена разних научника — философа, математичара, астронома, књижевник |
тавити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научност |
ди!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем д |
озак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја<ref target=" |
ца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници првога реда, <pb n="187 |
е једва у почетку почетка строгога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p> |
рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и св |
ановнике, њихову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а |
чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што од свега |
а,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не мо |
акши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target="# |
сто међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, ве |
рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим...</p> <p>„Немо |
чанственога споменика надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“< |
него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не пи |
облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше пла |
а!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone unit |
каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и пр |
них божанствених принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижници |
е царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано |
жђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашинастим звездицама.{S} Њих |
окривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урв |
тубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобој |
све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној |
нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, |
?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди |
<p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> |
е разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према оно |
.</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ математич |
{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target=" |
звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очи |
} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом |
о она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> о |
му ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N45">Ма |
емисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама |
но маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што ниј |
много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љуб |
е ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати к |
0_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано ја |
ше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене |
<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Наша земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је ви |
јасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која |
га јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу |
се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом |
ет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не |
гли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је нег |
то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепо |
нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то |
>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то |
спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су јед |
деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје |
м, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звез |
им где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли |
округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа о |
.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној п |
још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезима |
е све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова < |
око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 1 |
не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да ид |
но појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша |
нчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунч |
једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је бил |
љу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ов |
континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. све |
} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Аф |
није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису мо |
веног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким нис |
ина.</note> <note xml:id="SRP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је |
нина.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од они |
говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших годи |
их јунака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то с |
лили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одис |
шем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што имају и једн |
твено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и |
И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а |
к Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета |
показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога п |
p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунча |
је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је |
дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну |
иковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} |
лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја свију свет |
овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и истор |
е доказивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би з |
в је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id="SRP19020_N8">И нашег |
<milestone unit="*" /> <p>Пре постанка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена |
у, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене |
/note> <note xml:id="SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xm |
раме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижн |
сто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије |
што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу |
де и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, н |
е високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не |
одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{ |
их и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжиње |
ти рачун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени |
.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, п |
га и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па |
оћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна ка |
е, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметни |
о сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по |
жи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — |
ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе |
опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а |
и да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још с |
уна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака |
S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати ј |
{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља |
e xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и с |
миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и пост |
и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{ |
евога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет |
журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ов |
је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, ко |
а Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске палате твореви |
а знања.{S} Његова предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике ов |
оме, у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па |
caption:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави према своме нејаком |
, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога |
звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше |
к о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необ |
г сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њем |
ан колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића |
ута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звезда |
десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто г |
"*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <p |
дијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих |
а у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниј |
и, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хем |
осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интели |
истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља |
ако их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она |
свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих в |
..{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — |
к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{ |
iv type="chapter" n="SRP19020_0"> <head>НАШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати... |
а и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте зв |
елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе |
и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине ос |
.{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у |
...</note> <note xml:id="SRP19020_N8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на неб |
о особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни |
9 хиљада сунчаних система....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; |
164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note x |
ена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо н |
ј блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то |
за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и |
их ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге зве |
ајушним звездицама смештена сва система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је так |
о није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и |
сетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ. |
N6" />...</p> <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног пр |
зарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обру |
а ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимо |
да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар на |
ових.{S} Пречник ове горостасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!. |
наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div> <pb n="1" /> < |
ворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наш |
ти нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један т |
еке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благ |
је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него |
а је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик |
n="72" /> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над |
ји је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а поред тога у многоме је л |
>Harmonie</foreign>"</p> <p>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни |
ема, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као шт |
једна на једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга |
!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онд |
нера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород |
— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама непозн |
и небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску просторију, просторију |
са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели |
онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипод |
видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслу |
_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месец |
.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id="SRP190 |
а.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{ |
че ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим о |
а доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече на |
а његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија ве |
за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну с |
најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види с |
листа најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од тр |
<pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог |
f target="#SRP19020_N40" /> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци вид |
т, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p |
тиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да т |
савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споме |
аш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару |
рс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ет |
ебесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, |
звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{ |
; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некак |
ј негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ |
И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана још с |
о <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужн |
ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини си |
крећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note |
Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша |
да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само |
протоколе записано је само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} |
:id="SRP19020_N47">То је око 50 милиуна наших година.</note> <note xml:id="SRP19020_N48">Девета |
д, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију |
l:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id="SRP19020_N34">Пат |
6">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ништа!...</not |
врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама п |
е није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем |
да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства |
шем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти |
иун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је н |
н и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па |
га може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кр |
ражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек т |
потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут |
га еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу |
стић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на чи |
озга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву |
вно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама |
...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико право |
вездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S |
оме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте у |
кан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудес |
м дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне ц |
ма дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми |
душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имат |
основану на физичким законима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, |
елива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у нар |
/> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, |
е мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба |
ело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id="SRP19020_N3 |
ци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије |
д видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих цр |
лас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохот |
не би право што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са сх |
есечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Ме |
исала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покраји |
воји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало |
света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note xml:id="SRP19020_N49">Кор |
и се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад |
"graphic" /><!-- caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфер |
<pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone unit="*" /> |
и, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мо |
ерној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Тер |
фтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете |
стати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред |
кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{ |
.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратн |
паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке к |
горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо |
или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином |
ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа... |
т од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на |
чи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! |
оји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио пит |
са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни |
енине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огром |
, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — уве |
иљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те |
реображаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијем |
ра земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања |
p> <milestone unit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним |
нца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне |
рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сја |
стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, д |
сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n=" |
а!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пр |
остане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не веру |
{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен! |
обичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео |
под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога сил |
и, као у каквој хемијској лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађу |
!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених ст |
ако били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се брод |
ли, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они |
...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја |
сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују |
ству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то до |
аровој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако ц |
у културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гом |
о, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планет |
ве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килог |
/> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, |
воју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она ра |
синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољ |
На четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S |
ао гагат.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, ј |
ава храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске |
!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете |
„Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} В |
одина!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој м |
ер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја б |
да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не |
<p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далек |
га Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде |
?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанст |
нитости његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један в |
— зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо. |
нско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео |
ата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небр |
ошћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда ис |
ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке |
крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене пр |
ихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону и |
андиозношћу свога небесног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало з |
а оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али |
је, брда, долина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се н |
дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано |
="SRP19020_N31">Наравно мравјих јаја, а не кокошињих.</note> <note xml:id="SRP19020_N32">Минхау |
сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато св |
к мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао |
ти у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ни |
Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је не |
дите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-п |
је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то |
сна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина п |
аже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S |
постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроме |
ине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине |
решити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади |
оказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек |
бројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлош |
нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су |
ана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим |
{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</ |
месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то |
да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Ј |
ли, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Мерк |
онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху |
ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану п |
д не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; он |
и кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је |
познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није |
> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! |
о је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али п |
његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова ве |
и почео онај велики период преображаја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој куг |
мња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, |
треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају |
ање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни о |
рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва о |
ивотињски инстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се |
право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав |
инити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијер |
, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре то |
да кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врењ |
онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и |
оријама небесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику ве |
и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна |
приса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о то |
ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко |
силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на ко |
иру!...{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није би |
ква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа ра |
мо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда п |
“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ прим |
свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се |
мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И он |
је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове п |
али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, с |
садашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да |
и љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на свој |
зеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</ |
у, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васе |
к, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће в |
сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун год |
мању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на |
на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а с |
ама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле |
и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се л |
p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, |
и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аж |
то суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлот |
и.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке гр |
црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „ |
ом нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек |
јде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом С |
овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше |
reign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовн |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к н |
вица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, |
p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор |
јем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји |
иљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> < |
у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео |
страна мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, догова |
Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао верова |
е Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је веч |
је, тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако |
нственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене династије ц |
единих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се |
е све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно |
из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну |
а, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломил |
а својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је |
оћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да о |
а!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном |
љном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се |
ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до тво |
тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џела |
појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта |
ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни з |
иунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што се д |
лобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то н |
им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна |
полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној |
а мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи т |
с црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из г |
терије што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то |
т и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; ст |
у; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> < |
гледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово упр |
главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог |
што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, д |
свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно пред |
, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о |
{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда в |
i>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, не |
садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога мес |
авом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме пол |
аних комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље |
ко црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласаст |
ма и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичн |
ан мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим зве |
ИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и д |
рага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не с |
ва глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, |
ети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и преброј |
чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је р |
га по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чл |
кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост |
опе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп от |
дама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим л |
ио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да |
l'Etoile</hi></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Свето |
ли своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за не |
планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Миз |
учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта б |
.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих обл |
еговим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе |
саму величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, |
му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може |
ја.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SRP19020_N50" /> |
,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две пол |
да ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила пр |
ава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, |
се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово |
rget="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пуч |
од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке |
наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појав |
дскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, ч |
у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак пос |
Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, |
ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Де |
дице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали |
авршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, из |
и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловоља |
или, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у |
ија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке |
а Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама |
грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ по |
есто прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким |
!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{ |
сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што |
рије, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S |
.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздиг |
е пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да ун |
о да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она од |
ета, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом |
је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одго |
лико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је све |
што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign xml:lang="FR"> <hi>C- |
сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био зав |
тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па |
мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, ка |
и, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе |
сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb |
о морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно т |
анствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта н |
једном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а |
b n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то |
арагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве цари |
љенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бо |
јстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висин |
вени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза |
видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере, |
ео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им ј |
једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те |
е ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, |
пе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да |
то му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се |
им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приб |
листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, к |
а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде о |
неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Прим |
овачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том м |
а гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ва |
шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телеско |
О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше |
ити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу А |
овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је син |
сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути |
ва звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима н |
и неки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничк |
ерује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака ис |
бесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њ |
примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег чов |
чаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> |
има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, |
у год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гл |
“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу |
што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</ |
уњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чуднова |
још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на в |
с јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове нера |
} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ ре |
схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циг |
је за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућ |
јало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неисп |
на разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде |
онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам по |
же, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и |
ко је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да |
то се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је |
чни они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи |
амо бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели |
n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна |
данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n="124" |
/p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{ |
ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада |
то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за |
добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела! |
трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!. |
13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго |
оже дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех оп |
а запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету |
ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схват |
ле паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од кр |
/p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те |
о неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанствен |
е зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у п |
, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли... |
су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се |
лашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да с |
ивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична |
ен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слик |
и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једн |
hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створ |
ихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се ка |
и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он за |
> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би та |
ати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за |
чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, п |
е да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он о |
опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубе |
и је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би бил |
ина, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет сво |
ешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још |
јаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита |
претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој |
а</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару пр |
а кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} О |
ене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласо |
м га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то с |
нција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„ |
здица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам |
“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гам |
м необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим |
Не видиш ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> < |
а шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мрт |
пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, |
е свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на к |
огли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунча |
ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме |
са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас б |
еза поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим |
ија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној неб |
опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам |
што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела пор |
мо у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридан |
на центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим зве |
здице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмех |
а једном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, |
ито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол м |
в од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звезда |
ретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне ис |
чнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом сев |
{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперваж |
асти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> прелив |
ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизар |
ебесног екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванае |
велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела |
ело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остал |
гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — |
мах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци |
P19020_N4">Сазвежђе на јужној хемисфери неба.</note> <note xml:id="SRP19020_N5">Један од ових Ј |
руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се о |
им прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то |
не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друг |
у.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а |
но мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенск |
га места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под |
ле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градон |
ља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека так |
ебесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе |
лик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, |
земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је в |
оје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живо |
нана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> |
и пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Госпо |
ане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда, — |
ава сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p |
прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан |
ог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) |
тихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамн |
што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и |
„Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би н |
уња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске бор |
есму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту муче |
што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а с |
ездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим већим и мањим |
све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n= |
х мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <milestone unit="*" /> <p>На први поглед |
Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небес |
е баш овога вечера треперила миријадама небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започ |
иска, оно фијукање, она демонска помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небес |
један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један циг |
два видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша |
дина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвеж |
а свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој с |
ата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу има |
здани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих |
ј небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми ник |
у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две пол |
као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка з |
хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама н |
и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћ |
ховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауста |
нати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићу |
еле своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарских т |
х.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ на |
.{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичасто |
трења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, стапање <pb n= |
к нама јури једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао з |
а његова огромна породица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада простирале дал |
, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни |
ило чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па |
ве те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама ! |
о неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворила у једну непровидну, у јед |
во, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене ост |
ва ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, |
је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим зв |
дио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена је |
не небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, планете и пл |
" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно |
} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута безбројним звездама које сам |
начној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене звезд |
/p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је |
; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто с |
тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле непознатом, |
им златним појасом <pb n="25" /> од три небесна сунца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са својом |
Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} И |
ион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па |
" n="SRP19020_6"> <head>VI</head> <head>НЕБЕСНА МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Ко |
ву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама ј |
о нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, про |
му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде тр |
поте, од колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <pb n="139" /> подигао и овако украс |
а на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој |
о узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламен |
рењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама |
ускују чак горе у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по ре |
мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбро |
дурама; то је отац једне најзнаменитије небесне породице на овоме крају васељенину; то је један |
а Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосмо.</p> </di |
ечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот к |
а су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звез |
ови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних ств |
атерије из које су образоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — |
најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хиљада сун |
своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе — из које се до сад образова |
Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и |
ављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколач |
е он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неколико стотина степени хладноће испод ну |
је васељенске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу |
тема Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана система з |
ј кугли беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље |
е ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} |
"197" /> професор Мерихамо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашен |
а на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастил |
one unit="*" /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћем |
је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а м |
13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и |
се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве ве |
ву, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу сво |
ом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму недости |
но јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из |
>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати |
ледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на |
ше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица |
су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики |
— васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пре пост |
наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава |
ва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колик |
> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb |
арница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала |
ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиља |
лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрн |
ну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста с |
сала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени п |
Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је још требало преко девет стот |
ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше |
иродним, <pb n="95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли т |
утно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезде, плане |
е звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа по |
огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна |
се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину. |
да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперав |
мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, ш |
били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div> <pb n="49" /> <div type="chapte |
тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, ш |
са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше по |
део.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносн |
тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се |
ва иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xml:id="SRP19020_N12">За |
шно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгл |
што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни п |
ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико |
се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Т |
сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <pb n="19" /> <milestone unit="*" /> <p>М |
на је била тако исто окићена миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва |
аква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливе |
а вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као |
песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане си |
ледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна |
лиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и магличастих звезданих гомила.{S} Неб |
студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце |
атно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животи |
а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па ч |
или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — што представљају пр |
овим вечитим работницима при образовању небесних светова, овим неисцрпним изворима и живота и с |
ка тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, до |
о читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова |
d>ИЗУМРЛИ СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова |
ла?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет |
е већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу |
истих по васељенској пучини растурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима |
S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и њ |
ма.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" /> светила васељена је била тако и |
ове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну и |
змерној просторији небесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угаше |
о и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, |
удских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, |
ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде |
на другу прождиру!...{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То уп |
сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царск |
тима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што с |
ни кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака страховита огњ |
оја се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</ |
ите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, п |
приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој.... |
unit="*" /> <p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, |
„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импре |
и на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам |
е са хладним струјама леденога простора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне к |
д прилике, насред тога мрачног простора небесног, опазим једну малу беличасту, једва нешто свет |
ко било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и ње |
то је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо |
но од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> |
о време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из северне хемисфере неба у јужну и |
га Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, која има, као што горе рекох, у преч |
„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ |
поле, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Крун |
0_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око с |
д окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по |
јним планетама у бесконачној просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени |
а; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису |
нце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} |
лост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стране разилазиле; а |
његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, |
на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала |
и мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда |
{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хи |
дана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</ |
, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуцала она малена група звезда — група од |
нило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </div> <pb n="161" /> <div type= |
јих неимарских творевина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест |
а живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је от |
нија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> <note xml: |
ам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцрт |
и се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђи |
то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, |
ец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато |
0_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, |
као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих |
а опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша |
рамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског по |
огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та њего |
Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше зве |
се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла ви |
две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство |
таиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херк |
</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi> |
се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је допринео полету астрономи |
сура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, крате |
тало најдивнијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} М |
n="60" /> према овоме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте |
цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је о |
ти, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Те |
људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало ј |
овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северо |
врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца м |
а за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну заносну хармонију, једну песму на |
ј исти блистави појас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појас |
ни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} |
>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још м |
х можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и |
је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азур |
<p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном уз |
ни океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе ши |
м међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем |
његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n= |
к...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићуш |
иком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјев |
тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу |
,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики свет |
рца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне отоке њихове |
етрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једи |
орњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било н |
лина и магличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај пос |
а, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, |
у!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, |
нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једн |
погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као д |
оловину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта ј |
мо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепе |
оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже |
шног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина поч |
о <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова зве |
и пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су п |
часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно |
ље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисфер |
pe="chapter" n="SRP19020_0"> <head>НАШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати...</quo |
RP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пуч |
е отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се |
се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} |
сада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита |
х палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнути |
а је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћуба |
да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на ово |
им вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И на севе |
читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народ |
{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:< |
hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно о |
ештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор |
еодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S |
а црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по |
— као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуц |
, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гл |
ивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ |
их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито т |
S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна к |
и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> |
облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама п |
је Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно |
никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље |
осматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погл |
утао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у |
наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и пла |
.</p> <p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што пр |
20_11"> <head>XI</head> <head>НИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо |
де да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и в |
кеан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто |
е светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни |
и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној пуч |
тоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све |
и нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору |
ма...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као да бех |
у ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком ста |
небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проу |
црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Сла |
црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад |
а, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их м |
су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким ф |
боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-бли |
ацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде |
> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанс |
ва површина преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавк |
ских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у |
обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, |
брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група |
ева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, |
шићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици |
ље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена с |
9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне |
, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Каси |
лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како б |
два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам ј |
иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна |
е звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, |
бесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обли |
ас, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сфе |
атим звездама, <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, по |
ти огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би |
и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id |
громној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом свој |
ком Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xm |
остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} |
оглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да |
{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце и |
како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по |
target="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескра |
А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс зве |
, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што пре |
најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</h |
Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извр |
Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id="SRP19020_N17 |
У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Пол |
он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима в |
године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зени |
вом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико з |
пша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вију |
најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небе |
?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, |
овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и |
где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млеч |
тргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво |
је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да по |
ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свог |
е; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју |
ре — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунч |
во.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишл |
ао да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и |
ји или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — поди |
је мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p> |
ао да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на ово |
ем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем |
то, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима |
ездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постој |
, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз |
:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечи |
{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама дав |
о, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалн |
и:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из ва |
пође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као шт |
ко одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се |
="14" /> <p>Теби то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не з |
не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба |
д беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?.. |
стора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме п |
ено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај п |
су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по вели |
, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина преламала се и одси |
војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене |
су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце |
ри стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима |
м на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и д |
т оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучењ |
изацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од |
вари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, д |
ивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — |
чку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде |
А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара |
згледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов |
и, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, о |
> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер |
у, чији су покојници у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Ово |
а, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, |
вог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љуб |
ила је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, |
у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" /> |
шни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету |
колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечи |
="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле по |
ен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина |
{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у |
и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с пави |
санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, |
е и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, нас |
један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње |
кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља, |
о амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љ |
и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенка |
на, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target="#SRP19020 |
и кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Д |
ија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опклад |
..{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" /> <p |
ака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим |
ик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онол |
лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам ду |
је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуцала она мале |
како пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге п |
нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанстве |
прилике, прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменик |
могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим д |
рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до исп |
, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, |
ти или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњишт |
га нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овом |
ош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone |
ена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па какав ид |
ма који су опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, науком и чу |
ло већ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по о |
лачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас |
о је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на |
{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубов |
е више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да |
а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уоб |
ише личиле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели жи |
убодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој и |
коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они |
P19020_N30" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њи |
и си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни |
!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{ |
отина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пр |
а“ према оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш |
.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином с |
ма, много даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, жи |
> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па |
аду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је електричн |
жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене |
ке прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре х |
е; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова |
само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој |
отина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{ |
ни, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{ |
ом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су љу |
аше Земље.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо |
ио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана ја |
чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи д |
рамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени |
Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов |
ишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових цр |
ледња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу |
ико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу |
и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовог |
е: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја с |
ватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико тол |
ти ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте |
ше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црв |
ки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ т |
ад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незн |
несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно о |
да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна у |
Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније |
крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пр |
ично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се прели |
лагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Једа |
вечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца |
ца.{S} Температура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо |
ије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога индијског слона; |
дају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и н |
т и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља |
Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се зва |
!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно |
отина милиуна година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је његова мно |
на је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!. |
еда, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неки |
вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа о |
:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је |
даје више важности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу |
а ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посмат |
ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што |
емате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?! |
стора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове и |
ко је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречник |
урама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него |
> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога је |
савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и |
ови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој весело |
овек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у |
рана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волум |
ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решит |
ко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио св |
>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни о |
ходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умоч |
омињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето |
шега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло с |
рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, |
“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ дода |
многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у н |
хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао < |
едно, она то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она о |
а небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две стотине и |
му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу ј |
</hi> на Кавказу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо</hi> 5300. |
, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је б |
.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не |
ремена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот љу |
Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је |
љенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двој |
м скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га имал |
неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какв |
океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава звез |
ј све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних |
итој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен д |
х зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за греј |
т и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на |
емље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих дал |
бесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једна мрачна, једна тужна, |
а душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама непознатога духо |
ени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствених закона, што владају свак |
.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, би |
светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску просторију, просторију без краја |
ста у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже |
наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу н |
Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његов |
тоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n= |
а; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, |
ематичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозној али још недовр |
им утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пу |
и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, |
оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ћ |
оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај |
одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде тре |
о!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном цар |
о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти обја |
он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних за |
чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и |
оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе — из које се до са |
, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S} Видео си својим рођени |
вршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душ |
крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој прати |
ијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу пл |
има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да с |
ова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело њего |
васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљи |
кивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљно |
час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и |
борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109" /> ухвати прв |
, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног океана....{S} До које ви |
борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало за |
пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небесних пус |
f target="#SRP19020_N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни |
то ишчезава <pb n="51" /> према њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, што је н |
а 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note xml:id="SRP |
ГОВО ВЕЛИЧАНСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескрај |
тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј |
ронома, књижевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и умет |
рског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је игда имала ова читава пл |
и кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли по |
сио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се дле |
векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већи зве |
есна провинција једна је од најстаријих неимарских творевина у читавој овој небесној покрајини; |
сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном |
едан је од најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер |
е један од највећих творевина небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе на |
ису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њихов |
двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развић |
ала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библио |
аква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је о |
појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као противприродно; а стиде |
ра неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом |
ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на свој |
на у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па и |
којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечито |
а при образовању небесних светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконач |
ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за |
.{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у так |
ком, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости весел |
мље --><pb n="83" /> љубави према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с какво |
н у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је по |
бјасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је |
ебу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост без треперења и без жи |
i> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, |
идео, пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изгова |
налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара б |
врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се |
и још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља... |
ела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме пото |
тне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скул |
реда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p |
а сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако |
ути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто р |
телог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док доле |
, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на |
сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше вес |
е свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдн |
e> <note xml:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id="SRP190 |
се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се је |
воје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом ат |
жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ал |
оле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као к |
ајнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су к |
отово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који |
цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, о |
пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још непрестано пр |
зио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и |
Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене пут |
илинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти |
ету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозн |
тињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове |
неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи |
о цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> пла |
ли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога сплет |
„Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе н |
мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огр |
х звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост без трепе |
но и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из |
али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ни |
ам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у п |
ивали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових |
атера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале ки |
нако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровал |
ликоме и бесконачно маломе.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милоше |
/></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небес |
оба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а св |
бнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="16 |
овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васељен |
у ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна светлост.{S} Из т |
анствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, о |
а.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним |
свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњеви |
е као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, |
алова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небес |
але на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свет |
е некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасива |
зори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!... |
с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па |
кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним |
оле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} |
ш нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан |
у најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај |
рио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо од |
од ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој |
шој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог прел |
сана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас |
грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Об |
ика, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај тра |
ој равнини небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двост |
е видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ |
глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балони |
графи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задо |
чини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет на |
о беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <p |
на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске че |
на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} О |
члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновске треп |
— нише — били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су |
акве четири крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста вели |
е су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису м |
реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе |
дном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бит |
сто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам |
квеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небе |
могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомил |
{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, в |
и ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, |
десној страни његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S |
ру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве |
вега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И а |
гледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене |
на, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крилате немани, извајане од некаква као |
жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко че |
м чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од сам |
к од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од |
н царски престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, који је у ово |
ма спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, шт |
енкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетне с |
198" /> вековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом |
оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако ј |
ине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, |
ебу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромн |
од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубо |
м редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељ |
ивени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, који се прелива у стотину |
адог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у |
и!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним |
нило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите |
они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а п |
ције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнули |
једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је |
ер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада |
ихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај хра |
сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове п |
уби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а |
у опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и два |
анредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслу |
лост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства, н |
о свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба |
ци?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то |
...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки о |
последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза то |
ину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не |
еби печат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се |
аво, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остаје |
а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето |
љада пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту |
а са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} |
зи на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су ум |
у сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просториј |
планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и п |
ева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто је |
То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n="103" |
— све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све |
>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“< |
развијало неколико магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Јед |
колико магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових п |
ање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној све |
аквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опе |
Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашег |
, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој ст |
врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то |
но јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величи |
је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са мириј |
омоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас |
г.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и н |
рачност ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какв |
лизини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не б |
самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target=" |
атим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на п |
, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врв |
ичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И |
тово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од |
с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама цр |
што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су |
колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone unit="*" /> <p>На |
лканских поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, а п |
во траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и |
то сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те |
ле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споре |
ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одј |
звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у |
о боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико |
ликој општинској сали јавно предавање о неким својим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан |
есмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чуд |
амртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја |
да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, шт |
помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...< |
ском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми н |
/p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама |
.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро позна |
, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она т |
рају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је |
морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толи |
вописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што имају и једна и др |
ветини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу |
он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се |
е ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо |
а само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако с |
о би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, неку |
онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га |
— то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за ти |
ад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{ |
лаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хтели би да пр |
у земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А ш |
између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га ме |
лазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!... |
И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба с |
жног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена којима се с улице пело у цр |
атнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог |
ђе су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно |
трво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, пос |
едном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, с |
И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто |
које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом с |
астом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n=" |
оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан |
теријом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недост |
дном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуцала она малена група |
} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан г |
.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да |
кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је |
анственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред о |
овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа њ |
id="SRP19020_N13">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небе |
свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у с |
умених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Ос |
непосредној близини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се л |
то неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претвори |
речнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него |
ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове |
а ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огњено ждрело... |
аријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а к |
је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година образовала доцније него |
илом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса избачен |
е у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени крбањци |
м крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову високу |
онети кроз ледене просторе небесне — од неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S} А х |
има су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање и с |
арницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних пла |
а за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су |
овита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново пре |
б.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од |
а тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, е |
дина опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше |
здама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у |
енској просторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је н |
стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти облици ства |
уцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!. |
дени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитс |
ароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге |
о кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један друго |
д вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} |
произвођење електричне струје, која је неком чудном транслацијом кретала све железничке возове |
рилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина преламала се |
мо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“</p> <mile |
трани обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стра |
е мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем...</p> </di |
оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци |
ивлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују. |
даљина од 384.000 километара.</p> <p>По неком неодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} |
ше,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„О |
у тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit="* |
су никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n |
емој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ |
ећ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; суд |
ок су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} |
пи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак ка |
пну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојну |
а блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој гл |
је много светлости и у област треперења некретница, као и то, колико само њихов месец има покре |
/hi>, <hi>Море Плодности</hi>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има т |
да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја и |
времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на д |
друзи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и мног |
ири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четворо-сестарства: хармонију, |
и и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну г |
д сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава план |
раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне |
га њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, |
и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа |
ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који |
сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi |
свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну заносну хармонију, једну пес |
ке уметности; сви скупа представљали су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стра |
амо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтел |
неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу |
и капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини |
уха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно нас |
/> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута |
о прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност!.....</ |
ема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и о |
А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и |
а на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још много и много |
у времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада |
P19020_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема |
> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио |
нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна пород |
, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличк |
јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот |
живота — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} К |
ју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог з |
д тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ног |
азумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно д |
? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај |
ке у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <note xml:id="SR |
за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри са |
чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму |
удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њихов |
, кометама и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мају |
и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природн |
рачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвит |
давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једностав |
ено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за дл |
драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, |
ословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19020_N17" />....{S} Из бика сунча |
и: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе од |
је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду |
н.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим |
ти срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она |
онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда о |
t="#SRP19020_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, |
} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, ка |
о да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши |
случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, |
са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском ум |
ој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па |
">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном прост |
аје суверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније. |
вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; |
треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад |
у боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама |
ображавају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схва |
во време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељ |
ени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трен |
науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена |
алог је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S |
ика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман са |
видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, |
се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а о |
боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у |
{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> < |
питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из |
то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни буд |
ним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсенија!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Пос |
ве, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој |
па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све вид |
тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, о |
} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз |
то су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је |
кво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, |
нама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смрк |
васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на |
на — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 2 |
астави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша |
едно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни |
p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n= |
уре и каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „К |
ead>НИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове на |
инском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике |
у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што н |
се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене! |
којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.... |
ину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id="SRP19020_N39">То су стубов |
тиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{ |
; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перз |
по свој прилици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да |
, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, |
} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени противник |
рану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева |
не једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети ог |
ним плећима држе некакве четири крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а |
х и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалос |
te xml:id="SRP19020_N32">Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које с |
о нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се једа |
ако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и |
с било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то не |
куда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једн |
ући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове |
животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверо |
дно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они ст |
ги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml:id="SRP19020_N33">И ово је н |
свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој во |
да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта |
.</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом |
мисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца |
, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да под |
носнога Албиона ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерак |
се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређ |
непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства |
овори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од ц |
арица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара п |
ћа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива |
лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и неч |
У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсена |
мозаичке уметности!....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само оно зел |
је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што |
не, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичи |
ни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са |
рено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично блиста најдивније звездано јато на целом нашем |
е звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам |
рупи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо ц |
дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанс |
м западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То ј |
лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref |
вот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе десне н |
далеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао некакав двострук месец.{S} Јест, он |
, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да |
и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру |
ђу мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, д |
дано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Анта |
им је опет целина носила на себи печат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} |
како се очице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су о |
S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стране разилазиле; а на небу ј |
од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара ап |
набрекле мускулатуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се вр |
почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина н |
ла она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202" /> елемената — борба ватре с во |
родирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео |
од 384.000 километара.</p> <p>По неком неодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно с |
имо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не веруј |
као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб. |
самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S |
зности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна |
миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од |
ецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, |
но мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својств |
ени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океану да се |
ни крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он оп |
е и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, |
ма правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле |
м ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно до друг |
јашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А по |
недостижним, односима с весницима нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, ал |
есна светила окружени неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“</p> <milestone unit="*" /> |
најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} |
а?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и ве |
Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре милиу |
едном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, в |
оје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просторе; свака |
огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на нек |
шта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ ре |
ме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов ду |
егове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ ник |
а су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону |
немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то не беху в |
ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Велик |
у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се не |
ко одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике једва |
високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто, као ш |
ост и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; |
нику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и |
кој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се |
то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>О |
већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична периферија.</p> < |
дане провалије, она испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с њег |
а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равница, што је окружена брдима као каквом |
ка и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а |
огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане вулканским г |
} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она не |
и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{S} Требало је |
цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечит |
еће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају |
бу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од самих, несрећно исп |
>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и ј |
и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала сиња мора и је |
е као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споме |
једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног океана....{S} До које висине познавања при |
S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страховито узбурканог океана од растопље |
еше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па |
; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се образују пр |
и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару жи |
астану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба природн |
> ових, вечито узбурканих, стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тресцима громова |
рије и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци громова што |
чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном |
илна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне |
ову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромна |
ода створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облике својих створова, постао ч |
ле још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: од |
гањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету |
о надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васеље |
во сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то |
у данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усав |
је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање |
ну плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: |
ње, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на |
ви букови светлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате |
вка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </div> <pb n="IX" /> < |
не и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају је |
едан мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице из |
нчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стот |
и ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му |
га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бр |
време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:id="SRP19020_N |
ка врста животињства <pb n="211" /> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста ј |
оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину свога опаког противни |
а и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — животињски бес, дивљаштво и крвоже |
арком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S |
да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају откања трбушних мишића; читав млаз кр |
Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао ни |
а не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве |
оти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохт |
признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше др |
вој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима |
нећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не ви |
нзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећи |
target="#SRP19020_N49" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке |
љене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око чов |
е ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> <pb |
а небесна просторија претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном |
и да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на |
режја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде |
к у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, |
рироди нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се креће |
оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, с |
ило непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ |
је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> < |
она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пу |
врдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од |
а ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио |
ако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још ма |
ваност и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо |
аци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, он |
е, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена |
његова <pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним т |
х који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега и |
/>, Сатурно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" / |
рс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овог |
а!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астер |
, <hi>Сатурно</hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже |
и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површ |
сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови |
n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак о |
81 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id="SRP19020_N20" |
ега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара зве |
речник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи ваш |
нице тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине нашега су |
дине и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око на |
це сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мал |
сова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и |
а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="SRP19020_N19"> |
роши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престоница славних Гомо |
елипсастим круговима, образовао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан он |
, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледна раван |
екаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и овога |
Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које |
во и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Зе |
итав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четворо-сестарства: хармонију, лепоту, ум |
и, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{ |
а ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у |
се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020_N9" /></p> <pb n="22" / |
на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па за |
...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне д |
м?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је |
још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; |
није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је ч |
ети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали ка |
је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а |
ебе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весел |
ст од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и била |
та, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не т |
да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављал |
врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело |
могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се дес |
аш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усре |
регледни, кратери, образовани од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда |
е далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више |
овршина Месечева овако узбуркана, овако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратер |
енице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте она сверепства и оне пус |
ти врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне |
огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца |
трених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месец |
монска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна н |
на!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја |
не разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док се најпосле не |
кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијанс |
асило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало |
сти вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрн |
прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворил |
ма миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја |
их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца |
и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, н |
јаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројни |
„још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, не |
, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и против |
ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно |
<p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо ве |
ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div> <pb n="1" /> <div type="chap |
а!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, |
ва бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће с |
тоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни отк |
живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити сво |
} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгу |
ству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него и |
на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graph |
.{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех б |
ме што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној |
претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је п |
ашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и сн |
сељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то |
и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме |
једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео |
аузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: |
а, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... је |
овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете во |
те?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и цел |
роменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џи |
је и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за м |
/hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно ка |
<p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву |
/hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астроном Пијаци 180 |
ао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је |
а.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе |
Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о ко |
кога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога.{S} Свака |
а вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме у |
а; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чекиња |
се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме м |
ава.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у по |
упитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note |
ике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде. |
се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путов |
трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто |
тављало је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав |
8">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> <note xml:id="SR |
Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у с |
аље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курја |
ране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано ј |
у људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и |
ног, опазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски н |
право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да |
већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пр |
у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, |
звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n=" |
родице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремин |
а јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у ок |
рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Зе |
Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није н |
погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, го |
тмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, |
асуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само теб |
рожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана |
мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуј |
— али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица |
а, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, ве |
свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу А |
све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима |
а, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по о |
већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријад |
се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у б |
о: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што м |
свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео о |
естокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова |
то мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних усл |
година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази доб |
ој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгу |
рив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове |
ему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте л |
убнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, до |
ељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике зве |
е почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} |
међу ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљ |
адураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши |
х истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па |
{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осм |
о — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" / |
битељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{ |
рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право шт |
ref target="#SRP19020_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њих |
уто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, пог |
цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова |
ара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задру |
ј простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не |
овање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи поврата |
се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила |
unit="*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ор |
а <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте пој |
васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi |
асељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>ј |
а <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради |
магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни пото |
ато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни с |
т нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних дев |
на никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим вр |
бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни јез |
ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога |
тим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му |
ајглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више им |
ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни р |
ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега |
ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубо |
ено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, н |
често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапл |
ентауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка небесног, — већ је тај огро |
ецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни м |
оста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светл |
џа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој |
ојом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њо |
и облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни на |
ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — |
енину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је ј |
ена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно |
а ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро |
S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као д |
а твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртви |
оменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме |
и у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметн |
S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творев |
ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух још дуго гов |
мој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Б |
ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шум |
ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој п |
ила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу с |
е системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Го |
умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окр |
ш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, |
диривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има љ |
ебесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебд |
оре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на св |
разнини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва |
S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима свој |
ознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога |
тању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри |
, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гам |
и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди м |
овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појм |
и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према |
и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то в |
памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа- |
Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто |
е била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она |
> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале... |
ачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; вид |
ца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> |
и другим звезданим крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездан |
она; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуо |
видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачнос |
ророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, |
вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: |
исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је бил |
милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд бе |
ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица С |
до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога једитог магличка неб |
у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељ |
овата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} |
S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку м |
о је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијај |
смехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у вас |
да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрам |
мо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама |
аравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па |
аласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни г |
Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и |
каквих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена |
коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејству |
а, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој |
иш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, т |
је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>с |
Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се |
же.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} |
....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут |
мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти |
осфера Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је |
ад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..< |
е никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, шт |
воточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, |
непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги осно |
— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и гото |
.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види |
у као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — д |
нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Он |
вим посмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, шт |
године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амаду |
на; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с не |
блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор не |
чанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далек |
о у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље сав |
ату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акам |
на треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Свој |
доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне |
шећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисм |
ка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да |
...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже |
то видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што |
, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле |
и од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурами |
развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од |
ilestone unit="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и |
!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање |
кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за пол |
времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пр |
ога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран |
ницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре своји |
ти свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И чо |
твртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено |
н, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target=" |
зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезум |
а; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је |
у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узви |
ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и п |
} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површи |
и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, коли |
а сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од на |
орни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни |
асељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала сис |
кова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, |
амо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за пол |
ени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није в |
ова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један |
прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са |
Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, е |
ла великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} О |
ао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Зем |
ра!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и виде |
ико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образовано |
боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласо |
и има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном свет |
су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног |
јима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпо |
!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па к |
ти до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Да |
које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" /> <p>У је |
оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; |
а, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осети |
небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо о |
ра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању ви |
само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научн |
него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После |
овршини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graphic" /><!-- |
ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам да |
шу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благот |
у биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина, како |
ост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се пре |
вога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ нека |
ју да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако |
гледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планин |
ј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај |
на васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни п |
ељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву н |
мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све |
таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id="SRP19020_N39">То |
што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, |
између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Си |
се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте б |
за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду го |
на отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали С |
ли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито |
али чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш |
Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми |
ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, за |
Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то уп |
*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на |
естано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p |
ревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, |
што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац |
о доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од ди |
0 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" |
а се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би |
unit="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно п |
о, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и |
инулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало занос |
стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у |
која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега б |
њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су го |
овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов |
Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човек |
е муња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се из |
паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земљ |
оме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је о |
не васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit=" |
га трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била обра |
рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док |
а не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да |
е до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај тв |
ањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се з |
тери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, в |
њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви |
десет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> <pb n=" |
Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом |
нога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!. |
рој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и н |
трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Б |
ортали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога б |
какав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговара |
звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело как |
<hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина |
та ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што са |
ме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су б |
d>БЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе беско |
на непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 к |
и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и |
м био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним |
м није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрес |
е их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио |
е никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрач |
рили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде |
> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи |
ом и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Б |
ирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу |
тим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се јо |
и какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срач |
ац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора бли |
укао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему јо |
тачности небесне меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиоте |
и; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских прибрежја |
иви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска |
на источној половини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо |
ога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла |
аучни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, н |
за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележава |
ских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; а одат |
у реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који пот |
ора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се |
аса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан |
и и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине |
есечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто |
данас владају на Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији |
и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосе |
етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога |
ка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сун |
се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети |
м сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити! |
мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царс |
утона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља б |
аризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од |
до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним |
о већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амад |
звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачу |
вечје око никад завирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клиц |
Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе из |
>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно о |
којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртв |
ео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div |
ве, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му |
Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближу |
згледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале |
риковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} П |
ања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, |
ком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за х |
део, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјалн |
од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род прос |
да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углач |
ек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би сам |
громна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој |
p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој р |
вао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из с |
о.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог |
е, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешки |
па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези |
..{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии један једини таман моменат из његове |
у једном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачно |
ени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености |
ечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} |
ео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у |
ти и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно дале |
Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста ка |
е лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беш |
“ Шта више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој |
S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно |
јима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#SRP19020_N33" / |
Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим ј |
како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонс |
дена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далек |
талим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух. |
ни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На тај с |
срећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато ма |
о сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <forei |
p> <milestone unit="*" /> <p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су да |
ирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, л |
да Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха до |
епа, тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: |
Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једно |
риметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, |
веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Зем |
тови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" |
то је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се з |
латнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло ј |
а се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем ве |
{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.< |
уном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он |
а прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да |
палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу |
ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него |
, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам н |
једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несре |
нама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или ње |
е излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очис |
то је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колик |
бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раниј |
је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме к |
и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали |
смо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И |
њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцниј |
, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један др |
ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она |
беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде он |
едно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је |
...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси |
а својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је м |
велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <miles |
је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше |
а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, сл |
ометара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један |
ма ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је мно |
="19" /> <milestone unit="*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што с |
неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, п |
ада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природни |
ла ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо |
срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — |
иле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је св |
дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један т |
та то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не |
га часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} За |
и, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који |
год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кува |
с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још |
едао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је |
странога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизм |
а чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз т |
распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то |
питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у |
е цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане сис |
е — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји |
ном хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су целу о |
ик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање муња |
другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинит |
t="*" /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, кој |
елази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбр |
рдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, |
њижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре |
ожанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привла |
ца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму н |
тину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то ст |
мо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њих |
дом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и |
ко је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблагодарност и заборав за учи |
анете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исп |
а живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, ра |
узимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага |
а буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S} К |
Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није би |
жно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављен |
о крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наш |
је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних |
Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{ |
место телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p> |
Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не |
кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти с |
ухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад о |
и лугови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо њего |
игда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена прост |
аставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И |
васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: ј |
едну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горост |
еј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{ |
најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете |
се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су |
се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</ |
еан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад т |
је у истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чули |
што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како |
х зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ |
ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше |
е се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то |
ва целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје пу |
што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге п |
ије што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у стра |
са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их |
међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#SRP1902 |
ричешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали ста |
идећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе ме |
а потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама н |
дну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све |
ут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су |
лом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету |
рху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Ар |
исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни там |
...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} |
мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S |
пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Севе |
е вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева |
лу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд |
д смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у те |
уно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; |
прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живели, |
прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, ка |
ан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних |
каквом дану?{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више н |
у имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звезда |
е.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се |
х сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало за |
симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, |
стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна ли |
дност.{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте |
гледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу |
по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има |
ремена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библио |
ка тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силног ок |
ш има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које д |
убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових ог |
у, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — |
а једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто |
еразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако |
иће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код |
, према бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном зб |
ју тако огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага воден |
осетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бур |
/> <milestone unit="*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га |
језика — можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква |
one unit="*" /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сун |
из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и ка |
ilestone unit="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а |
<p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да р |
} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамор |
ко.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна |
и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" |
} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале |
S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о т |
шљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није чи |
жи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} |
дно божанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она п |
људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која |
мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а о |
и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пу |
беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи |
лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — б |
ка круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од нек |
} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту |
орекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике |
..“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног п |
о на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} То беше један грд |
<p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно |
предсобљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило проз |
Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша |
јао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани с |
атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам |
који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не |
дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја т |
" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу |
у!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање т |
снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни она |
је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламен |
: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у св |
у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једн |
својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави он |
крио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад |
а те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и |
> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш ст |
е поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао п |
ако заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној к |
ње овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим |
торија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре н |
, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушн |
м кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су |
ку, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оц |
данима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, до |
а, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Бож |
e unit="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi |
.{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам |
оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус |
лом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти |
одољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> |
ву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Т |
г Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на це |
умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да |
, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета |
Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики на |
да, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас дв |
“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћа |
ни:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати |
ма:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, б |
ху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: |
га, складно од нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васе |
рљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S} |
Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик.... |
{S} Каког ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, ни |
им друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бес |
што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта н |
говарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" прек |
можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!. |
, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у п |
ма знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разум |
слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису |
проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог |
аљине, према бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишен |
моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку |
, звезде, планете, планетски пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се ре |
ичанствене мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства неб |
е било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавал |
гог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке.... |
ти да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учи |
проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на |
ило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не |
де жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако дале |
е обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе |
ђивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спу |
ба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога ј |
алних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, к |
е једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су |
>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и о |
е поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељени |
времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је |
да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној |
ни; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и н |
људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаље |
за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста с |
ља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није. |
аљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу све |
Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком |
сталим, њему најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP1902 |
; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од некакв |
измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га под |
и да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верује |
ас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и дру |
ад главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне сил |
енијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа к |
у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућн |
што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не |
и главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј јед |
лагородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топл |
верни поданици у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дво |
ио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разг |
облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силн |
асти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци леп |
одних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда н |
какав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гоб |
аши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вул |
неразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тај |
перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике пород |
васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" /> своје сил |
рухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му |
“ научности — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде |
кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали |
деја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је |
јим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које м |
није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... -- |
суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земљ |
ве ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назире |
ствене призоре судара природних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{ |
које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, |
и од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине |
уно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допушт |
ни које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његов |
о доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да |
истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му ж |
фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колон |
</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова, |
о неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смара |
ани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском |
а самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на свој |
во са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S |
неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи |
би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгл |
ога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњав |
поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети |
да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточин |
природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На |
аших великана књижевника поменути, па — ништа!...</note> <note xml:id="SRP19020_N47">То је око |
но јато, један већи комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овом |
све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато |
ством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне мек |
искони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по гл |
ама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и |
а и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду годи |
вим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму нес |
уверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И |
моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипат |
и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узне |
угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара |
, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око ње |
тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она д |
ле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што |
ра.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод |
да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русиј |
ква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргав |
страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче н |
вим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблагодар |
орних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крба |
година, на читавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" /> |
а је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се |
ојати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три че |
м појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни |
непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може п |
рмама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, закл |
отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стев |
се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће |
у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силн |
ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па тво |
остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме |
ко почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то ј |
па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једни |
ове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окрен |
гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисал |
унце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је изм |
авају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца |
ена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} |
, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно з |
непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овог |
n="SRP19020_11"> <head>XI</head> <head>НИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{ |
у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Уз |
ли је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава с |
апије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те |
кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устрел |
т своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест |
ли су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре- |
знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле с |
не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања |
не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сив |
небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних магли |
е чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Flammarion.</hi> </p> <p>Д |
....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, трагедија, песама, — томе е |
виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовањ |
ти, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулк |
S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref |
<p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих |
иким указима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на т |
раво.{S} Закон одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету |
уне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и ја |
а, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S |
> <head>XI</head> <head>НИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при ра |
у павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријс |
сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} |
виљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотв |
е.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним па |
емијској лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топ |
ј лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте шт |
дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада ру |
шем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Б |
и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене |
ило.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка ни |
о ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује |
у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике д |
ављају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим |
току <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта п |
лометра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „ |
г секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестано |
сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, |
ице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одм |
ај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим цр |
а живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.< |
се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана још страхов |
ве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је |
јеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину |
укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S |
="67" /> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила |
Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еласти |
.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни. |
ад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и ж |
ижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе |
има:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом |
о, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} |
о уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, јединства и неке |
које су на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћеним <pb n="126" /> кро |
де на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за |
Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачно |
је нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена п |
ечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те ми |
ме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде |
ој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пра |
онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ р |
говим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечи |
една вечита, једна нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо |
онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога ли |
војим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види |
нку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су |
о над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни |
а на Месецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 1 |
брачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то те |
дној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребро |
узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и |
божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда! |
аших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрон |
ног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и |
о озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије ве |
— па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: |
чев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Зе |
е ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов д |
а у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ |
у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо нег |
у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуг |
о је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Ст |
им телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и отк |
ћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престол |
о ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до |
ва пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима |
..{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа чове |
ростору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни се |
пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то упр |
авити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target="#SRP19020_N24 |
ли не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p |
о сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту |
најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде о |
тац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи о |
утећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огњено ж |
сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец |
нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена С |
њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у |
о би бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!.. |
а од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, но |
чавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осут |
окружени неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Даље, ја |
рема њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети |
г сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунц |
е створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој |
а у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на |
а: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе |
чићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је |
во, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом из |
на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо |
рића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао нам |
ote xml:id="SRP19020_N36">На 237° испод нуле.</note> <note xml:id="SRP19020_N37">Од црнога и зе |
неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки ж |
target="#SRP19020_N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није пр |
ељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом тр |
д науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворе |
нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и |
уставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што ј |
адић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз проз |
лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S |
е се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудес |
жарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било |
је право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покриш |
био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сест |
полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми с |
м сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пу |
лиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на ква |
:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера и |
лу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини |
т у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" пов |
о волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна |
отина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, п |
една огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...< |
а из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} |
ветлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у |
читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из њ |
ли је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљ |
н, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као |
а ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хт |
простора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније вла |
онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође од |
вога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ват |
о од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је п |
најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена там |
ке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове стари |
месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <m |
је крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> <no |
иког, мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје |
тотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, свет |
у, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које |
не; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница |
оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао некак |
<p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали тр |
златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види п |
бесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цел |
да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А ак |
е рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела |
и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива слика изд |
Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi> |
звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близа |
да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско сте |
брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} |
а бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју |
је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову п |
глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} |
е плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни |
год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кад |
!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити |
а лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, |
ржава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доб |
је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и |
аховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те |
ене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи |
ка, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све |
{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је неш |
амог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је о |
ва Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста велича |
ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасн |
Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце. |
својство, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбој |
још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али о |
Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Д |
илиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда раши |
нце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положај |
ех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{ |
мњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе између оне две звездице — |
но грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по |
лог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старости наше планете веома су знаме |
них заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човек |
ма две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља. |
остора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; а |
ре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламе |
га сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се |
сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има |
какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од д |
а; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенско гробљ |
је осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анакса |
мља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Уран, Са |
небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно ва |
вако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундар |
по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара... |
огледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану |
ра и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} П |
огло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за дв |
година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна маглина, |
е се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васељенско гр |
на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ва |
лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова |
то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него |
његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најеж |
} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкас |
да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, дошла у св |
е, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, |
на испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала |
оду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу |
верова, — били су у првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето |
ј зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу ј |
оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гут |
ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао с |
{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизаров |
једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном |
еће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S |
да доказује, да Бога и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче |
ва.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је |
еково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело ј |
„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обна |
ајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} |
hi>, <hi>Ориона</hi> — пролазећи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у ве |
својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четири његова пра |
опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је |
система вашега Сунца.{S} Температура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су с |
о мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> |
је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго |
турно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је |
а којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на |
кани још силни, управ страховити; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерних д |
катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, о |
удноватог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живо |
него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и њ |
његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су буј |
.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе између оне |
неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела об |
орија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се |
лиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна го |
е у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово д |
а четири обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав обл |
сле сто педесет милиуна година створити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, |
мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако бас |
мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p> |
о од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим размешт |
паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима |
у творевинама човековим: његове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла време |
а су астрономи с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи |
мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламено |
здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звер |
кони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањ |
де.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="111" /> оне велике та |
лом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније за живот, н |
ога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде доп |
боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а з |
ластом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи |
<p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост |
епо видети целу Мизарову породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учин |
ристове и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ва |
„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу васељен |
њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{ |
решити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да |
вожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет мили |
лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканск |
Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у |
екрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мајушна светлуцава зв |
што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце већ |
лежила ии један једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у п |
хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних њ |
ва много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по в |
еници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили их |
риближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледн |
до ове данашње питомости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска т |
величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто |
о је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама к |
.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи |
м јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; |
дарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као |
да запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне п |
иној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је к |
оменат из његове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му царству нису га т |
, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да |
боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово н |
Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни |
у страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они че |
Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и сам |
а половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} |
тити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у самој |
уна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух |
онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирке м |
ођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> </div> <pb n |
, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јест |
о да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија |
врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако |
<pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет |
уна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим пла |
ље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на |
да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, ре |
човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беш |
али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити, |
све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све |
а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S |
а се његова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждр |
зе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се |
, наравно, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после н |
внога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, з |
првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове велича |
прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осмех, па он |
; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет |
.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни, дак |
леко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао.{S |
внога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је дивљачко, његове вилице животињске, |
е и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и т |
сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли ста |
ви, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „ви |
ђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; и |
у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студене стене |
кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дв |
лим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се |
вито <pb n="43" /> испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у |
ом небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре |
небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога |
гова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пр |
дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном н |
сконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио |
моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и |
иснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" |
рало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n="70" |
веково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају о |
нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постањ |
ета, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те |
iv type="chapter" n="SRP19020_4"> <head>ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном ок |
Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, чија в |
а је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрл |
та о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгред свратим |
о половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како |
те Мизарове круже око свога центра, око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна сли |
у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> |
ења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану |
ш бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска к |
то их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отв |
ве ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију све |
ајстаријих времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељус |
је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p> |
ра; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је нег |
на! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату |
више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“< |
Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на ц |
и; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се н |
Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којек |
коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзе |
од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сири |
а видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Северозападно од П |
причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е он |
тни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по целој в |
/hi><ref target="#SRP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве |
у испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>в |
е само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било сам |
видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата < |
али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, |
љенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије пој |
попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, |
ве и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, ф |
је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанственог |
да Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, об |
раци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле |
та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што с |
енога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по во |
ца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је |
uote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, |
ад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној |
још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће |
о, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да |
и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никак |
напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се т |
е као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што |
ању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, |
вог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун годи |
његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим |
ше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило |
свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе |
а Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док С |
и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавањ |
ага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и жи |
мислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у сто |
шчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских приб |
пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве |
дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи |
а.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бу |
бо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не |
ђ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на |
о пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа |
тола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по |
о, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима |
се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи |
оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају |
опрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чуднова |
м и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Ор |
а и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на |
<p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се један |
ак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S |
оље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном с |
ожји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 |
је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} |
откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на |
оћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехоти |
дна тога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива весели |
мо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и |
г за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збри |
звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi |
век раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{ |
причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note |
ене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да |
црна неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзин |
Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептуно |
ола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца |
едан виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материја |
едостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубил |
сти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својо |
оцени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов |
руна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звез |
чној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно |
ичну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане св |
енела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала |
ав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша Земља |
жи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се |
ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечи |
анова извајао из бела Карарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за |
изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве ка |
свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива ка |
и у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређе |
ого сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленка |
рвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фаса |
била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки разде |
а била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја би |
редња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енг |
Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је с |
{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, к |
година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оц |
оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" /> ва |
је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне |
тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велик |
ончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један |
он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се |
ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љуба |
дели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са свој |
о благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који |
16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова |
а вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена дв |
иш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200 |
сконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, ко |
и правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако |
војим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет дух |
она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад |
b n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у С |
ашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и да |
кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислио |
његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океа |
Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз |
звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она |
на, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је |
а ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост |
зе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи |
бедно изгледала ваша Земља, а како ноћи њене, да јој није меке и благе месечине његове?!...{S} |
аралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав т |
лина не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гра |
енит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небес |
до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у пр |
о су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и с |
олико десетина хиљада километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописаном бр |
ку и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја био је уп |
виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изг |
ли су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији |
сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и |
едници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола |
ло, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она |
а.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, |
ни, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, ви |
?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све |
васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способн |
ују на мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топ |
настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202" /> елемената — борба ватр |
али лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, |
ве науке, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште... |
облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне с |
евину овако разривену међусобном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју ви |
ло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега |
еве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та иста судбина |
ечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизво |
, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у о |
ене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао |
а лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква ц |
аша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ветрова, ни |
ле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела |
еме једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SR |
су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чек |
ној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком пра |
дну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином |
150" /> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обликом својим?.... |
и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш |
и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пер |
S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} |
на — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљеви |
з гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њ |
сле је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{ |
јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом ле |
дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <m |
рпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом |
ам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, ј |
020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунче |
овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад |
оту душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се |
caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. -->< |
оде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — ж |
сних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њ |
...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај зак |
и, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти |
грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да м |
: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где |
80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да |
ош свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, откри |
свуда по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко |
вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је дал |
ре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их |
рине: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом |
Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око ње |
ездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој бли |
Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се А |
езданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну |
остављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда ј |
овиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један г |
га океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше ш |
<p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не |
постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n |
осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у |
д се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти обј |
су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Вели |
виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа пон |
на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама |
јасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази |
а сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се д |
збише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страхов |
и, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p |
Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SRP19020_N46" /> У т |
плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као карм |
елики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, |
њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама |
а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он с |
цу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>О |
х послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда на |
<p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о |
д које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њим |
ло ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанскога. |
не у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине свију народа, свију |
цима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усх |
човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и н |
народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов ду |
гледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне |
да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Чо |
ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правд |
има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, |
е игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, |
ами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у к |
је само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небе |
пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше и најсветлије јато <hi>Јужнога Крста</h |
уцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично лепа, много лепша и много сјај |
четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десе |
дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је |
х мало пре гледали представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Г |
, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су |
Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи |
ослављени песник класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и и |
о пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просто |
ле као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Свет |
ва приметним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и преб |
ве исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасн |
гане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, |
.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као во |
вилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављ |
о само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест. |
ијус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</not |
те већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомил |
тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер |
да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишља |
пролазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена пос |
и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око |
добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{ |
се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова мо |
ади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније |
њи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обо |
и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="5 |
итога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба |
а су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они |
њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пег |
у поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се |
светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке |
ка страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који своји |
у, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— |
, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешав |
овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone un |
повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим |
верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову н |
вима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали |
стријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бр |
еку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема |
њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема у |
ике.</note> <note xml:id="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће ре |
!...</note> <note xml:id="SRP19020_N18">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена |
{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У о |
м докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а ка |
ешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а |
телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, в |
нтарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло рет |
ба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако и |
небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истини |
ерења некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са |
ло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке. |
друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно бо |
; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага тра |
ко звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, |
виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима за свој народ |
унону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају |
ерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо |
оначност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је б |
ихова; а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бе |
и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{ |
ивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какв |
/> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чу |
> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где с |
лаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!.. |
би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и тре |
им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им ча |
ој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји. |
колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb n="115" /> <div type="chapte |
колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега п |
, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они су с |
<p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта |
трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови с |
аве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мускулатуре, која је издавала необичну |
и извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигр |
и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајане каријат |
а им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да п |
сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су |
сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S |
ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и истим вечитим зак |
ебу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као цент |
идово, погледајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог |
ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шумама из јурског д |
њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати |
ати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одеље |
ће тада свима природним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету не |
престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не вид |
док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци |
а, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" / |
ји.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубо |
иопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као |
>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго г |
амтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сја |
вим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, |
своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то су св |
опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не |
у жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да |
ствовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројн |
себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што на својим снажним раме |
и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научника, философа, песника, астронома и астрол |
н, освојивши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које деце, кој |
и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим ш |
едно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог ц |
амало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма ко |
.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика |
ва жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} |
Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне ни |
а никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је св |
ије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; |
знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опи |
је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опе |
и да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се |
њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај |
дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво |
вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у |
Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он в |
} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема границ |
ранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девој |
којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, и |
номи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, |
откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки |
егове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, |
То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало вел |
ма пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема граница и да оно, што њи |
шли просто ишчезава <pb n="51" /> према њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, |
би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њи |
ета.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али |
ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек о |
небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија, |
оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, заја |
ису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајс |
инило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају откања трбушних мишића; ч |
вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности |
што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и |
рсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величи |
колико пута помињао Марсове становнике, њихову високу интелигенцију и научност, а особито на по |
пак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао с |
гљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривену међусобном борбом њених |
а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звезда |
е и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне к |
ништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претварати |
зведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном |
и па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <milestone |
и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опа |
ивању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадово |
вршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвој |
гледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања о |
рило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да |
све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И |
аше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола годи |
вако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била н |
а, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветр |
се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{ |
ко ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот |
ше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих |
је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика |
/> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он |
унце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> створио |
свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосф |
омислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и б |
свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа в |
аша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да |
е њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер |
секунди 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године |
мамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нис |
ном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone unit="*" /> <p>И у једн |
n="102" /> лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико в |
није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше Зе |
разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле пре |
лепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И |
орио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак до |
анике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Ка |
смртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјалн |
асична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Инди |
и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним д |
гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје усл |
оучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по т |
и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p |
о, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величан |
иона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, са својом чуднова |
оју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после |
алној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресе |
Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелеп |
а је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово |
та нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрт |
ва пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи |
ру и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што |
т, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, |
нда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из |
сле било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога |
ле планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров |
ространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног об |
па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно |
тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{ |
ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак та |
</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово велич |
ј често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудни |
а чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на |
ебројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано |
им салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Беогр |
очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p |
аило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагра |
етара, <hi>Дерфел</hi> 7603, кратер <hi>Њутн</hi> 7264, кратер <hi>Клавиус</hi> 7091, кратер <h |
— 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо</hi> 5300.</note> <note xml |
радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а |
видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом наш |
ажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум |
, обојених миријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> |
а покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, |
ива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не |
аглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Каси |
перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — зак |
гати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава |
мо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијат |
а, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} |
ет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањ |
учио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој свој |
на.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак |
>Flammarion.</hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми |
од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово |
што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, |
исоке знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" |
ку Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шест |
речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо |
казно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; |
читао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни води |
, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{ |
нома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељени |
и као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш ли, болан не био, да би с |
гасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задо |
вота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечи |
ком тоталнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени |
а једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенс |
пласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!... |
ртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван теб |
="*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бесконачности ама нико више ни речи |
врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некак |
у, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су |
жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно |
, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S |
имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет н |
и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не |
оћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у |
ели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се с |
и, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглуп |
, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове |
тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је |
у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико п |
се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе |
д нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у којима је смештено миријада |
> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, добио си га би |
рава ризница знања.{S} Његова предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од |
чи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да |
— ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног д |
вездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанст |
појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни |
једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво неб |
у и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од т |
Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога |
, прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађ |
велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног света н |
невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте о |
ога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у ж |
еног дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да с |
великој општинској сали јавно предавање о неким својим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се д |
ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно великоме и бесконачно маломе.{S} За ме је |
Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунч |
Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их донеле службене |
сије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покр |
један с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни |
а има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна к |
вао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени. |
кренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном бу |
и баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако р |
о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу ви |
кчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зод |
воритеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има пла |
оплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати зан |
, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да посто |
отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прв |
н је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да |
тора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору између два суседна с |
о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — ник |
тим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дар |
ма година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом |
огу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за |
Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује ка |
.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца. |
што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћ |
траховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} |
игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим го |
о је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звез |
их становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној |
е њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо |
мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бес |
те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти |
рду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без |
несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијам |
да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра пр |
је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива при |
у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које |
Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" /> што се на не |
е, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору |
/p> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима |
ога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на он |
ик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух ц |
ре.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у н |
ма?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме |
у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што с |
немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам з |
аше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд н |
е нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <not |
Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} Т |
/p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном предава |
арион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осу |
а створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз о |
... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја |
ујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нија |
ух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гра |
ти.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј |
едавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, |
звезде.</p> <milestone unit="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, |
оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер |
, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} |
р, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Моли |
Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се об |
на лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилик |
target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове на |
е и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су мог |
ола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и ост |
{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазв |
.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у овој не |
ио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце К |
уре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да св |
цион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id="SRP1902 |
...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових руме |
оји су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; разгонити таму у к |
е више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по |
се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небес |
ачка; облици морских прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај |
већи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p> |
ромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да ј |
и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и |
ину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врст |
ло при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих брда, дотле је доле |
орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> |
ле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?.. |
ј мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> <mileston |
то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како с |
говетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме |
је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, |
е, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај |
ако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друг |
смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је |
то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више та |
е ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, |
лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, под |
и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то |
еним клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштају |
,<ref target="#SRP19020_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном |
у црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div> <pb n="214" /> <div type="chapter |
ани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће читавога ч |
и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, бра |
м, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос окретања ове планете око своје осе |
што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, |
грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и |
тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Луј |
је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и вис |
а висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме гр |
бите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурн |
ју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S |
војом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време |
ј постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{ |
, док <pb n="23" /> је својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује с |
противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, |
ечност једне душе не би била довољна да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote |
туну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</not |
<note xml:id="SRP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша годин |
о своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долаз |
ута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизар |
и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје |
22 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 |
Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пр |
га џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толик |
ош је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост |
ородица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице |
ng="FR">Harmonie</foreign>"</p> <p>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само м |
ру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме |
унове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова образовала се |
авно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али т |
иријада органских створова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куц |
по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од |
c" /><!-- caption:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави према своме |
то па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости |
ланети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто |
после десет милиуна година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада сви |
планету опасују једном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви |
е дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сат |
внија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест |
дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако |
{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а |
т твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, ч |
нима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не |
але паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не д |
екова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запо |
Тај велики мравји научник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — л |
ју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створ |
ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Да |
га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме прат |
еста померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас так |
ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим свет |
и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с |
авно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а |
о таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, по |
то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав |
један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислит |
Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на |
ова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продр |
том брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни |
дишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба природних елемената, борба |
дима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; |
какав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунц |
нема ни бура, ни ветрова, ни магле, ни облака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора |
она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се |
, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљином коју у |
грама већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера М |
других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиу |
те више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, з |
ики научник унео је много светлости и у област треперења некретница, као и то, колико само њихо |
/> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана систем |
би страховите промене настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би |
леко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њ |
>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни б |
о кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало |
target="#SRP19020_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим |
чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских прибрежја и речних обала постал |
ом.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњен |
тању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, додирујући се са хладним струјама леде |
о се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово |
езницама, било ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из је |
му и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена по |
и једна звезда.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило |
илено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је |
дог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао не |
оца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројно |
, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све ст |
као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала |
ве: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини самоста |
.. <pb n="72" /> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам |
једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко |
ам, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а поред тога у многом |
оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној м |
ј огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по |
звежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и виш |
6 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш М |
о своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, им |
многобројном породицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи крист |
у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четир |
ну комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у |
а коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, |
што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут — смртно |
док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде |
ред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој сис |
да, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце им |
венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај складни р |
уз велике мраморне степене полукружнога облика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон |
>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су др |
стале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Па |
м мраморним степенима, опет полукружног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних |
тару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а о |
и нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, |
, који и данас јако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија. |
страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане ла |
пним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{ |
а — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и |
овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не в |
S} Закон одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скри |
реме.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот |
вилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогр |
змрљана небројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше обли |
ријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из |
Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни |
и за душе преминулих или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n="140" /> живео |
ике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више |
модела, док је, непрестано усавршујући облике својих створова, постао човек?{S} Шта је ту ство |
е вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, к |
ога њеног растанка са оним материјалним обликом својим?....</p> <milestone unit="*" /> <p>„А, д |
ем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брз |
а, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 18 |
— друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без он |
" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђе |
себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо ат |
ника и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У |
И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка |
еде цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и обл |
e xml:id="SRP19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml:i |
ова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког с |
еше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракаст |
епшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То |
— нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; кака |
гура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, |
на њему нигде једнога једитог облачка; облици морских прибрежја и речних обала постали су са с |
калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара |
и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које |
е.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То м |
ли су у првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове |
лико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их с |
тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што испуњавају ову бескрајну простори |
, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљ |
<p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да и |
ворио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“. |
је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела Карар |
м делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <pb n="144" /> <p>После мале паузе мој в |
је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу |
ање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова< |
ојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док |
али до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвено |
класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на |
ису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је ожи |
ви див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више |
цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозној а |
ешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пр |
што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: кап в |
атромет са миријадама ватрених стубова, обојених миријадама разноврсних боја, о којима ми смртн |
дураме, те некаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, |
> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли размат |
сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова |
библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао примети |
као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...< |
о је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична пе |
итељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је п |
вно, на неколико стотина милиуна година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Темпер |
наест милијарада векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из к |
в исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно им |
ине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је још требало |
спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине корути |
м крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на другом и на |
рве колонаде с главним црквеним платном образовале пространу отворену платформу, то се и на њу |
маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} Систем на |
оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међ |
дини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у кр |
ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим...</ |
ји делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небесне маглине, а из ових безброј |
е некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од самих, несрећно испреламаних, од дна до в |
и светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало п |
светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда |
атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељ |
анете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, из је |
планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по истим веч |
их маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а |
школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестано зјапили — живот |
вљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећ |
а, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се |
и данас просто уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пу |
камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у благородс |
е било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, племенитости, милосрђа, скромнос |
и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе, |
у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде и |
на се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Бож |
духу</hi>, овим вечитим работницима при образовању небесних светова, овим неисцрпним изворима и |
<p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животи |
беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и обл |
сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у пр |
ине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбројне специје и родови биља и животињ |
3" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у чи |
ојих се доцније, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, из |
егледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану он |
оничној системи — како постају, како се образују светови — сунца, планете, планетски пратиоци, |
м из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сес |
а — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних зна |
о зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да та |
преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Умес |
ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <miles |
/quote> <p>Leibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмо |
!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата |
ебо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на |
!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је |
га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а |
с!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S |
Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ј |
постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: |
аде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруг |
ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам ви |
о себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много ј |
ост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други |
хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупите |
е онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сат |
рна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <note xml:id="SRP19020_N30">Врста нај |
.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су о |
сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одг |
S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове на |
наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хтели б |
да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} |
га нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележе |
сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак |
тали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни |
орио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је |
спричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам син |
врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст ј |
, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту |
еби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на небу вашем.{S} Обично |
вету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се п |
планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај ог |
ите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај к |
n="43" /> испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<re |
била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали с |
од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарск |
е-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она |
изгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила |
мре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада |
20_N11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефс |
.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, |
звор и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеко |
ар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — < |
која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки |
стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данаш |
ек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n="224" /> <div type="ch |
</note> <note xml:id="SRP19020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на и |
а највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; а д |
Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земљ |
имаре — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архи |
ти; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на |
ју и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу к |
од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна |
агословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој пла |
ако се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она там |
у та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна д |
ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ в |
слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирај |
овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од нај |
утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени п |
где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од |
на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се |
дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возар |
ична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина м |
крајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле |
највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај б |
елике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у једну санту лед |
{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот |
скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, д |
све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Ке |
да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се једна |
у и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, из |
— нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209 |
по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до једна небесна звезда |
кур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има је |
у нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна маглина — и она је |
в дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога |
о је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ус |
емље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни |
ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем ниј |
сине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необич |
ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне |
ла — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пред |
доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну |
ли се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али |
вде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; |
о се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурин |
ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо |
као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и |
ло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, |
....</note> <note xml:id="SRP19020_N20">Ова звезда периодично мења своју светлост.{S} Понекад д |
ете.</note> <note xml:id="SRP19020_N29">Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Са |
м збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоме |
, питијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великог |
....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти ј |
/> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика |
ај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <m |
, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Вода, вода, |
аш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама |
Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева има |
ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океа |
сто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто је |
језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литиц |
мани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова неп |
е!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у |
ла јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а |
вцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, и |
зимати неко особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} |
</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је |
нчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....< |
зну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ в |
једнога пространог царства звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недо |
и обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та |
роћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> т |
о ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће једа |
мен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} |
аредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед |
38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде доне |
ме чудесном перивоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та |
винама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone |
{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих ше |
иријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недости |
ебесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" /> и |
и ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви дан |
у:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме љ |
имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је |
сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце |
филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа ц |
то рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај по |
али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па |
их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места и оти |
,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је |
руго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у |
pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора |
ли о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници сврш |
ети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу свој |
, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком н |
а света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света |
то на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и |
е пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни чита |
у и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад |
ка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онд |
хови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о |
блик трокатнога храма, па онда погледај овај складни размештај боја како свака за себе и све ск |
нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ.. |
ло живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској |
коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, |
, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај беск |
срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај |
Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је |
ивот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмрт |
ло....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је прост |
— по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгл |
је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један ве |
вет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постој |
не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, п |
угодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогресивни преображај, преображај од лепшега ка л |
> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу |
живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо он |
unit="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што до |
у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, и |
те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ов |
грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметн |
тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у осн |
одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша |
ика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па |
ца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Ама |
аједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не па |
"*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије |
гледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово ни |
и цела његова огромна породица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада простира |
је; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу |
и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом во |
и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет год |
Помагајте!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије |
у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А |
о је површина Месечева овако узбуркана, овако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и |
n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај |
о посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера |
гова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног пре |
тима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно! |
држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несрећно испретурана, зашто су с |
xml:id="SRP19020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембр |
ди, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p |
ао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако: |
јеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, |
провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише заб |
д дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185 |
„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана о |
9020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, |
ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него |
" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на ово |
веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, н |
Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; |
сне хармоније, <pb n="139" /> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неима |
и!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је п |
ли помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га |
што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" / |
нда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривену међусобном борбом њених првих синова уд |
ашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — ниш |
а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137" / |
нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извај |
саде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама |
рамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна |
арских дворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви |
жајима у царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се величанствени црвени дворац ца |
и Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су о |
широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb |
може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“. |
сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> на |
овори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру. |
о је неко други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше зе |
ана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у један |
ла близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавил |
иптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка п |
ирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком |
ало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.. |
рама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма |
рам воде или какве било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који ј |
с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и то су ва |
Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре |
дноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као |
зумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко н |
шта није могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang="FR">chef d'oeuvre</fore |
па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неоп |
ђ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од се |
а од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref targe |
касти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, |
нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. — И биљн |
мна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему |
ази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунц |
о небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која |
ав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, |
им ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку ва |
— И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев д |
разног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору између дв |
а овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шп |
нути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пр |
<p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика |
оде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила |
а исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи |
громни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> |
ељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој в |
покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део |
и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плака |
заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца |
епшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој вес |
овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти |
црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове |
тевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна ск |
се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у д |
ега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се |
.</note> <note xml:id="SRP19020_N13">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих |
далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И в |
између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек по |
што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> б |
самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S |
а живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкр |
....</note> <note xml:id="SRP19020_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <no |
с природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призор |
та!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призоре судара природних |
диста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призоре судара природних стихија нити ј |
небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој вр |
а зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је |
ири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматр |
симпатије — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом |
је; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидов |
ра у вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све |
и и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове вез |
pb n="133" /> од црнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, п |
и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — |
бини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, ј |
вених великодостојника из свију крајева ове одиста интересантне планете Амадурамине.{S} Ово је |
а за пренос према средствима становника ове планете — то су средства мравија према вашим средст |
од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и б |
RP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У |
де.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су |
косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и в |
је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учин |
огледају на овим колосалним споменицима ове класичне престонице Гомора, <pb n="173" /> овога ве |
чита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и нар |
царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономск |
, које је обележавао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али |
д вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И м |
четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш |
ност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у |
у, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мра |
е долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунц |
авно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у о |
i>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом |
их, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, |
ма громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, |
осфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</ |
milestone unit="*" /> <p>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, |
S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усија |
нога споменика надгробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p> |
S} На <pb n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред т |
на његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оно |
а туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива |
>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врел |
но од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, к |
а; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мр |
ле провели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и |
едесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројни |
!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим |
м шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихо |
инули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Велик |
откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколи |
х црквених фасада....</p> <p>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска |
стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!. |
28 милиуна година, на читавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb |
ра доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободн |
, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небе |
а просто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n="124" /> могли су унапред предвидети |
омско знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива |
иродних закона беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетам |
мског знања и уметности били становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на |
га величанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за |
их станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које као да нису ств |
леко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине нашега сунца износио је преко 88 |
светлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, он |
шем духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образ |
ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S |
n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један го |
белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде<ref target="#SRP19020_N41 |
акше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да |
јмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилинск |
истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеиза |
безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она б |
емена, из којих је изаткат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако буј |
гала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што |
жји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака п |
рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста |
те се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему пам |
ске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована наци |
!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} За |
еник насред огромног трга што је између ове четири университетске палате, али му то породични с |
а галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубова у с |
асов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је ко |
d="SRP19020_N44">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.< |
по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста к |
еца.<ref target="#SRP19020_N33" /> Отац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи |
а заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амад |
тави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — д |
ном.</note> <note xml:id="SRP19020_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штап |
вато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p |
своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милос |
велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ пред |
степенима, опет полукружног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена кој |
ама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је |
неколико десетина хиљада километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописано |
умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{ |
{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на |
мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска к |
година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима сво |
са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми |
бовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уме |
толима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по к |
. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а |
више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и о |
ел, Архимед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, |
— ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образовању небесних светов |
ницима при образовању небесних светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бес |
лаћеним <pb n="126" /> крововима.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, ка |
је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <note xml:id="SRP19020_N1 |
ерситета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Д |
лаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која ј |
тићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{ |
ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове класичне престонице Гом |
ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни спом |
воју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као |
ј пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном к |
е величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири зв |
елики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарц |
и мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се тво |
!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни |
звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиуку |
Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — те |
хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне опти |
жара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепног цар |
зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, обра |
ном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси к |
есто да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећ |
ликих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили |
тко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} После, нама |
„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, још од |
које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — не |
, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, |
а мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <pb n="19" / |
да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечј |
, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и с |
пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти |
....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим м |
ророка.</p> <milestone unit="*" /> <p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које су |
је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <mi |
витом праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стихија; под непрекидним севањ |
н милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао |
милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{ |
а досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти так |
ме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са |
итањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово врем |
од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскину |
te> <note xml:id="SRP19020_N5">Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је |
иља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате |
а чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ов |
рагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним |
и, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p> |
из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, ш |
лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници З |
азоване безбројне небесне маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане систем |
Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та иста суд |
листавим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове су |
.{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулк |
нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајан |
ни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелена смара |
тер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb |
е свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и крећ |
реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала сиња мора |
га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Мрачност ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан из |
аје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њ |
<head>ИЗУМРЛИ СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њ |
оничкој целокупности и општем распореду ових царских дворова, онога баснословнога богатства, он |
пе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улаз |
астичности нагомилано стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да с |
сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" /> светила васељена |
аквог задовољства налазите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{ |
> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине |
— а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудн |
олећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десн |
и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јат |
и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њи |
ања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била |
у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Ве |
рионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе |
е...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра св |
почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне о |
вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осе |
и на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких н |
на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} |
nit="*" /> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после |
екнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче |
це, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомилано стење на подножју ових |
ној</hi>.<ref target="#SRP19020_N13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту |
види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад |
— слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, |
крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше |
ј вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арик |
а, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста |
е, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је по |
та интересантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су с |
даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, |
. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што ј |
<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни |
ј планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије |
и, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кр |
сни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да ј |
језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне |
еби помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, |
ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенци |
има година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше |
<p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има див |
<p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, |
човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко |
о у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће с |
/hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро |
ему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чуднов |
назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведену, |
ио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој п |
ћи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се |
аше континенте, ја не бих веровао да је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. |
<p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао |
S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим је она управљала |
ашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој в |
дства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширин |
градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим |
ио, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Н |
{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, о |
да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоста |
p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни |
усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и п |
{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још ниј |
е клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, са |
ељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, |
на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата |
у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„П |
нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на |
где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од н |
ом фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је |
а је ово наша Земља....</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе п |
мљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се к |
мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини |
вора.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> |
један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенч |
а њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амад |
них сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно до |
упа звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њим |
над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер |
х и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их ј |
хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic" /><!-- cap |
рда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типо |
е.</note> <note xml:id="SRP19020_N33">И ово је нека врста наших астероида.</note> <note xml:id= |
ње, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: так |
остраној обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудот |
што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На З |
} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не м |
e xml:id="SRP19020_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note |
те пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим зв |
.</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учини |
еће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Б |
д и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи рук |
ешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још неш |
есечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" /> испреламано земљиште његов |
и се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачн |
лних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним п |
ни?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да н |
nit="*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало ве |
ма живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сири |
ога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменил |
оју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом |
него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бесконачно велики и бесконачно мали: к |
бесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме |
и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звездана јата.{S} |
рогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нарочи |
SRP19020_N22">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дерфел</hi> 7 |
tone unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, |
hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог |
шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амаду |
<p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима х |
повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> < |
ам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу |
ао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперни |
узлетели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној прос |
пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лаборатори |
мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам неда |
алате од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског града, док се најпосле не |
сичне престонице Гомора, <pb n="173" /> овога величанственога споменика надгробног велике нациј |
...{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и |
"157" /> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога ат |
живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда |
им не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају |
ога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко |
арни народ, а по иницијативи становника овога царског града, хтео му је подићи нарочити спомени |
не палате — то је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре |
ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„ |
рдиљери, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног океана — мајушне борице, што |
ри, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, к |
то једна другу прождиру!...{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} |
биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона износила је 960.000 квадратних метара, о |
несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ |
па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човек |
ти и по удаљености електричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветље |
, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомо |
да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две |
ула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и |
рајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, |
у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око |
смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми б |
у то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала на овој планети! |
бојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз |
ма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског града, д |
ће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свега оног |
реса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасл |
тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да |
погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мисли |
це, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецо |
а тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одгов |
та, из ове божанствене лабораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче жив |
ком небесном благошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних |
после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: |
тне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну |
единства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и |
је у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, додирујући се са хладним струјам |
тила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, сле |
lestone unit="*" /> <p>На свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морс |
му просуто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породице беше избила |
вима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта |
у символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и в |
м још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{S} Погледај ове до дивље |
живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој план |
<pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид |
оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређ |
да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих појас |
па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојал |
вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно ле |
у, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове... |
о.<ref target="#SRP19020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Итаса, на |
одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадура |
свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не з |
е дубоку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n="182" /> старца; а црте његова б |
огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла |
е моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и |
то онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће |
ну бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских светила.. .< |
ако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овога вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њ |
којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени |
д глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као кубасти кров; а озго н |
, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је |
х возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Прона |
њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, ка |
е узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне мека |
а добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито де |
рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула вре |
ога града од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних мален |
и живео и владао земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а о |
лаге и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се ка |
pb n="140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онд |
горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што је |
.</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p |
нтру свеколикога преображаја људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n="120" /> в |
аријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богов |
су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе појединих богов |
сијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} |
од последњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњ |
ени Лапласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке умет |
> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и м |
о као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, |
та, сунчаних зракова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је |
а ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој |
а дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а пр |
зеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а |
ћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан да |
SRP19020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку вис |
овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основ |
тник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру |
се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О |
вио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као ш |
ника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остал |
. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била |
ила једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој |
дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} |
ом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од |
и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближ |
лепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам г |
јпрослављенијих университета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мра |
ија развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, како ми реч |
старијих неимарских творевина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петн |
радовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених градова, |
а Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у жив |
година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом б |
а свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној |
N40" /> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи |
и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало изд |
авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и да |
она небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се рађа |
авно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних |
о просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно из |
уно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небесни |
те, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, п |
олико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој ч |
уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна сунаца |
димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па |
о, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет |
ца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њихов |
у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Су |
олични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p |
луцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком јед |
воме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Видео си |
ила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео |
да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељениној владале су од и |
некад блистало најдивнијим звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све уг |
олина, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, гот |
} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, |
рце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда би |
ом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле |
8">И нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</n |
икад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што в |
м.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је |
атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није глав |
е хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, н |
ога....{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина |
ним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лет |
ударио темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога п |
јајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људског на |
тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и |
о се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а по |
p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина |
а Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали |
ризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква м |
и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, ово |
НЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не |
а држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створен |
; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, |
:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је један к |
у биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека је |
бу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — једн |
д ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснован |
зде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и њег |
е, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, и |
сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окр |
је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачн |
едне најзнаменитије небесне породице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најоб |
а<ref target="#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у |
и Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди. |
нати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво.. |
ујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђе |
ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је |
...{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши компле |
; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он |
руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, све |
ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом сил |
24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне |
есне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосн |
ако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што сл |
ог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су |
ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје |
у Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Неће бити без ин |
кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору б |
и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амад |
абљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да једа |
д највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царе |
сетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће |
е могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang="FR">chef d'oeuvre</foreign>-у |
дним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељенин |
е куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко |
природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} |
ух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника |
да се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној не |
у што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S |
м се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична у |
е дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово пр |
каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће м |
ке.</note> <note xml:id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он гово |
ост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима м |
венкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, |
о <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусо |
да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапл |
воме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало пра |
којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју с |
тано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сат |
ших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце предс |
векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевид |
?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја |
у и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, |
а и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидин |
ке телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не сам |
иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone unit="*" |
о посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски |
unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дот |
као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да |
, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, |
биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога |
ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанстве |
воју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и стр |
су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, ск |
њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи не |
је сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску просторију, прост |
веколики остали светови, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p> <p>„После, с |
свима облицима материје што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам а |
ма — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на се |
е језовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је од истока |
и пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, д |
би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, |
и поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти |
упа небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, |
морни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе |
е се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сип |
ле грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога |
ромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај |
о и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и зб |
арци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њи |
у и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољ |
да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као противприродн |
мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало |
јмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне мног |
цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове класичне пр |
ознавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светог |
ажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као с |
шти и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којом су ошт |
борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писк |
обичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника сав |
ом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем |
н васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу |
рена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада |
пуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао |
{S} Најпре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну |
сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="1 |
, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први |
је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb |
ље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док |
га пространог царства звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледн |
ипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{ |
неколико секунада прогутати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи |
се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страховит пламени оке |
самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на север |
....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лабораторије, из овога неис |
а биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: |
а зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога |
пони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једнога вулканског брда на Земљи вашој износи 7 |
и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав |
а острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику |
уца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица ов |
окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову |
овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога животињског стабла па до претече чове |
ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај |
и ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену бил |
.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљан |
је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам |
ика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ н |
ста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био п |
по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу којим |
ина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у кр |
ма ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> |
већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна маглина, чије су |
траховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом |
у кристалну куполу беше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој к |
ном одељењу царске библиотеке има једна огромна серија старих протокола, у којима су записана и |
унце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде п |
његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она ис |
arget="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну периф |
аним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{ |
раморне степене полукружнога облика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, |
нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима сваке |
светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зр |
цај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики о |
али су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S |
: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно |
ајпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хи |
обе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових ње |
цу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у при |
етара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и |
нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</h |
а њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио |
ти и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{ |
на дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светл |
једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једна мр |
pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог |
ику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја суна |
ца ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним |
атан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је |
у познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав |
реси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природних, пред којима човеку просто паме |
само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој це |
гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у об |
ову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равн |
ого, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Њ |
им фасадама, елипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је це |
о му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што је између ове четири университетске п |
ла група царских дворова имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, |
ова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена |
у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињски облик....{S} Умес |
високој интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више |
већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и |
о и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ип |
то га представља овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, ве |
у седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и у |
читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити |
" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога пространог царства звезданог |
.{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} |
а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, |
оз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто- |
а својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај |
; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте рек |
ову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље, што ј |
ро навршити петнаест милијарада векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина |
мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова |
имала је облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале м |
сали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да п |
а мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође вре |
мо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле |
а, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичн |
меника до споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, о |
ор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не |
износила је 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвр |
е трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама |
мадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му знач |
и око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} |
.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у |
наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као |
ождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили је |
амог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпо |
а се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на |
и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове планете н |
сретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви |
S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш |
велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <p |
ња овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„О |
се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а |
је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <pb n="139" /> поди |
лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <pb n="139" /> подигао и овако ук |
далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, не |
асељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мајушна све |
а, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанац |
асељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној п |
ка неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он |
аљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божан |
ријама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што |
ажај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; |
зовани од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је с |
чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target= |
емрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, |
о од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја т |
о двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених пр |
на и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; в |
ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобо |
дивнијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све изв |
target="#SRP19020_N39" /><pb n="133" /> од црнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим с |
са својим златним појасом <pb n="25" /> од три небесна сунца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са |
у, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног чо |
и људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одво |
и не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начи |
ике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, ј |
о је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по то |
нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да |
је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb |
нски кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отв |
ам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S |
а, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као |
азећи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а ода |
фира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жут |
р углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег бој |
а — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milestone unit="*" /> |
и за неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то |
пронети кроз ледене просторе небесне — од неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S} |
се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе — из које с |
ине и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите |
гама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана ла |
ш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" /> и суровости човекове, па до |
ух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим |
емљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакл |
..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злат |
> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, |
ни својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четири његова |
олико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити |
ђена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на ко |
енила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежин |
жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су н |
а као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приме |
Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар биљног ако не и животињског, али живота |
леко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> прем |
лас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знаков |
а од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да |
ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љ |
_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ништа!...</ |
23">Име светога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</note> <note xml:id="SRP19020_N24">У на |
а мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!.. |
телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ уч |
ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани з |
и, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову.{S} Они су зами |
ваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој п |
авог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалн |
утог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плаво |
и се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова |
и израдиле вичне кујунџије овога града од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} Погле |
о да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сиша |
она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи те |
ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме |
ки прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу не |
едва ако је коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бех |
ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они са |
а није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена |
уса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p> |
ири — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек |
су само у неколико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и н |
овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанст |
ког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а п |
ом, пролазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена |
али су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неки |
с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зн |
онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног |
природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Су |
илијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образова |
оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане |
још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне магли |
ама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају о |
има од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, ст |
у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељен |
ни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно- |
егледнога, страховито узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смара |
рамова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљав |
јала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама др |
т као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перив |
Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих ерупција Мизарових!“</p> </div> <pb n="87" /> |
е може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а друга на друго |
ок је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна кил |
живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви колико је то у б |
којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за дизање |
елисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p> <p>По неком неодољивом нагон |
ија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини |
лази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref target="#SRP19020_N33" /> Отац ове |
ураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је з |
енат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" |
тлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред |
н подизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиоз |
S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чис |
мељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је ми |
S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; |
сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских |
стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његови |
та, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени г |
бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обел |
е по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току мили |
а „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне |
ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљ |
види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једн |
кеан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи на |
је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет х |
"> <head>VI</head> <head>НЕБЕСНА МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у |
reign>"</p> <p>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у опш |
лости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осве |
зонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужно |
ездарницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних |
и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> <p>„З |
е најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сру |
е своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим |
у: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор |
је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута.. |
/> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам ст |
це веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S} Они жи |
светљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца |
ири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било |
гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена колонада од црвеног |
ног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог к |
ећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колона |
ута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарских творевина у читавој овој небе |
ве је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама |
ма и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробљ |
чане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна про |
анету из темеља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај |
рено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв< |
и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S |
јатељем бију дрвљем и камењем; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао |
к у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човеков |
оји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да његов |
се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и |
ао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскост |
" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашега С |
а, блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су им |
ишта на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њ |
, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, |
их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, |
но добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили. |
ад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти |
ке из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо |
отине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десе |
сном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате |
P19020_N9" /></p> <pb n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја б |
но постање једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам |
некакве четири крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста в |
стом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опа |
давно опустеле вароши, престонице једне од најпространијих, најмоћнијих и најнапреднијих цареви |
ова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образо |
ом сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <milestone unit= |
Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нис |
ачка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане |
ред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос п |
н другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> са |
храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше |
Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, дел |
ла онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic |
Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од ко |
800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, |
ок се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова |
у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке |
ерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Дан |
арчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодни |
од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог |
<pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како н |
што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишен |
ца четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, |
материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на |
нати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, д |
д зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резар |
во друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет |
шам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, опаз |
или, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Г |
у — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени |
вотињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до оних великих умова к |
тине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царски |
ту сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 ули |
и је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта |
моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета |
оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стот |
ст и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са |
и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана дол |
а и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за |
омента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти тре |
изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} |
Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распи |
инска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се ов |
заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у |
еју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020_N9" /></p> <pb |
пша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређе |
нијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инж |
је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топ |
рамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Кле |
ше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше |
Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог па |
а небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлост |
овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом |
едам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова |
P19020_N29">Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема он |
S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од ваше |
ко какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 |
храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главн |
мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни |
мо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога са |
и што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А |
ошаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у |
тижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <milestone |
Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима |
есечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу воден |
ма.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису |
ок је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом |
ловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и |
ако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — |
Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли |
готово непрегледни, кратери, образовани од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрска |
су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке |
ових портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рује |
и ливени ни ковани, већ везиљски везени од некаквога благородног метала, који се прелива у стот |
Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одве |
ебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка |
се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и дубодолин |
тилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19 |
После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чил |
а га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет |
Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет о |
хвати рачун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огње |
а требало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, |
Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Меркура.</note> <note xml:id="SRP19020_N6">А има их |
руге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он им |
е је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше С |
20_N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id="SRP19020 |
а пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину ње |
њски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклип |
<pb n="105" /> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубича |
а и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријус |
тињске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па |
ра, по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id= |
ијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{ |
м питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово в |
овај прогресивни преображај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивнијему; од ми |
, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом |
ћих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n |
ог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај гор |
једини самоставни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни |
преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи |
се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој |
им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, |
</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а |
ом?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ва |
опљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, види |
и у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с мате |
игнута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Пов |
>Хамариџе</hi>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља |
, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригеро |
аљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раск |
х брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, то је један |
на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васе |
="#SRP19020_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини дел |
ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око |
о и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој планети под |
велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих университета на |
иљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, |
/note> <note xml:id="SRP19020_N5">Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто |
ни дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд уна |
величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шиба |
зар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико |
божанствене грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала |
раховита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново |
31" /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, ист |
његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа |
равати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о |
и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има |
ове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим дани |
арици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и |
највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне |
/hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци |
hi>.<ref target="#SRP19020_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се једа |
S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га з |
коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се п |
земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше паме |
и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих |
" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна и |
ај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне ха |
ворио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сун |
нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свак |
а узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре реч |
жио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као |
абуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{ |
му мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију |
тници првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Арис |
у у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли |
дити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато |
Кавказу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо</hi> 5300.</note> < |
је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао не |
оме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погл |
тинитога Бога, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> су |
, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, |
је све његово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна ки |
их;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је робље она |
, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на |
а која ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема бро |
тлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и б |
лепом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду |
ира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвеж |
ма — а мало даље и Овна.{S} Југозападно од Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом ч |
новатом звездом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано |
— да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух |
n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен |
> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што с |
знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p |
жнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна в |
ед њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у |
ђу Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се |
пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Пле |
јају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Дел |
9020_N12" /></p> <pb n="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, |
280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море |
вао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> |
величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звезда |
друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група |
нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики |
020_N11" /> — <hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци |
Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он ј |
ј огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо и |
.</p> <p>На деветој раскрсници, источно од политехничких палата, уздизале су се опет четири вел |
м па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са сво |
ена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном |
и, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога |
.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се |
ти — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, ш |
али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да у |
што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали |
, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сун |
ја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна коло |
још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Он |
ту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебара |
ic" /><!-- caption:{S} Сунчани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њ |
разовао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зр |
оја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то |
живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од свој |
стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она |
се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвиш |
минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml:id="SRP1 |
величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачност |
е овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушев |
што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> каква мајушна капе |
е павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајим |
меја....</p> <p>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с нек |
своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и б |
ра; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научи |
<p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора |
="*" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац |
ао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се би |
Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом |
и су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од најве |
29" /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе |
мора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са о |
твеној радионици васељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе кој |
.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спрат |
а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S |
када никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је |
нити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум дан |
јмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па опет: т |
Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па |
ебеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X |
нац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом сту |
е целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут про |
хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали б |
ци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не раста |
вету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које |
и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још нема ни |
других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских |
ј, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и |
на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на |
ним просторијама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело |
миду, која је више личила на какав брош од емаљираног злата и драгог камења, него на један прос |
та била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} |
уле.</note> <note xml:id="SRP19020_N37">Од црнога и зеленог мрамора.</note> <note xml:id="SRP19 |
као Бога.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко |
<p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни |
нда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Неп |
х само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељ |
, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> свеколик |
дговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљ |
тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету |
ију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у |
лике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Поглед |
е тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до |
на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толик |
поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и на |
то су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у цар |
одина, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духо |
ам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспек |
руг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што круж |
мену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Зем |
pb n="121" /> на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако зва |
м за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да |
простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на ње |
, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а д |
/p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне ехоре, мога вечитог |
о примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму |
ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад оти |
Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добил |
на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову л |
једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из дал |
лога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> св |
стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на |
још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на |
зађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу |
о на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уз |
ланета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као што ј |
ности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго |
ствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишу |
ј балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широ |
своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преобража |
ватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на |
траховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљ |
Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, ка |
сконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили |
лац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки о |
ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и |
9" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгуби |
на неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије |
, и боју вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освој |
ик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic" /><!-- caption:{ |
јешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у |
сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једн |
И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 8000 кило |
алеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — |
ј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је би |
Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је |
о просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више држа |
своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни одвећ велике врућине; <pb n="104" |
какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што |
је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане сист |
бало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе |
нога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје главе о |
ава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као |
века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући |
ово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шумама из јурског доба ваше |
ошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S |
ивати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи |
за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласо |
њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми јо |
упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има |
на разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, |
онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, реч |
рсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сус |
Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све шт |
— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p |
ош јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша н |
ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми ј |
ула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n="224" |
> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у к |
ш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по ве |
подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је измеђ |
иво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</h |
истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно |
је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам до |
ла <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с он |
ечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али |
свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух |
нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао при |
и да знам, кад је ова варош заснована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, |
пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бо |
је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је упра |
д нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Отку |
аест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми |
ени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морал |
осто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, |
ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје мож |
зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да |
е <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује ми |
тао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при |
“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Л |
?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шар |
аги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечи |
њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја мног |
нетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша |
: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна ди |
Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у п |
руго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме пр |
законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима |
н, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски с |
ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{ |
лометара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, п |
беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолима п |
ни за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале у |
а.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две |
таве чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна серија стар |
S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изв |
ишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људ |
с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељ |
е истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духо |
какве имају астрономи Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама |
ила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствен |
и....“</p> <milestone unit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним |
у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се ц |
и само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој ј |
е тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> изгледао као прави венац оплетен |
х великодостојника из свију крајева ове одиста интересантне планете Амадурамине.{S} Ово је била |
некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљ |
гов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <p |
ремена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, |
пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у др |
?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно ц |
овит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватромет с |
да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста на |
бесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога м |
ј загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по свом |
вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то |
колину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је |
д-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, |
на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још |
планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман звездани прстен, само |
помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док |
споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише |
смо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је в |
им ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели |
} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— Т |
, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону при |
и.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бо |
„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, |
кастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које |
баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та су |
с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхо |
днога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних ц |
еличанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је изла |
сну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то |
о приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па |
олико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним |
ине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S |
Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше ре |
звездама, <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после к |
“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне |
ерума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах |
освећене куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком |
>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где |
тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове. |
е је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да п |
лаву, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на |
би једва нашао неких општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно ид |
ђу Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине |
учника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге |
, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак |
<hi>Коса Вереничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која |
вом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њег |
таће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва |
промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некака |
други.</p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три с |
“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„ |
{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је нео |
дан мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још н |
о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</n |
4" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста златан < |
Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе |
и, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиуна других с |
/> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја |
дна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда судар |
стојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он |
номском времену, које је обележавао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свога су |
а стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама непознатога духовног света, ш |
з нашега друштвеног живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена |
ром из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у опш |
ипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Ар |
и му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већи |
едној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то ј |
ити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблагодарност и забо |
ким својим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — к |
и јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе |
их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кр |
ваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мр |
нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерихамо.{S} Профес |
овршина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, |
са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима п |
гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138" /> срачунатој, тежин |
па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељен |
улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештим |
видном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на в |
ечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријад |
војим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</ |
то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; |
осле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година, а знате ли ви ко |
>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-философски.{S} Имали смо ванредно добре |
рзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и |
сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене |
и и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли к |
RP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још да |
силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, рум |
сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су ов |
; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} |
скочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, |
је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близин |
/> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкасто |
t="*" /> <p>Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на ве |
ени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али |
ичине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> него што |
ту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како с |
<p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу зем |
завог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква к |
опушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, т |
о њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па он |
лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за |
кивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је |
у, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те п |
лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцни |
уба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И |
ра је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула |
епоте неба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишени |
и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у какво |
оја је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и п |
понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква ј |
се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски п |
златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по је |
од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дох |
чанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са |
удом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједн |
као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на |
.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И |
пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај ви |
ичном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, |
мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и |
аш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„ |
не здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам |
погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на |
а им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа. |
р?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повик |
да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} |
Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било ок |
ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пр |
човека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <m |
е и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <miles |
>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или не, па ћ |
lestone unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо с |
е цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква пак |
им божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замисли |
стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док се најпосл |
ћ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле |
— главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелен |
диста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од некаква, |
но, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена па |
на Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке |
његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пр |
203" /> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне с |
нкаста светлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубе |
а целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је до |
ати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, |
ам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећ |
ве стране плину један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; ње |
траног царства звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне прост |
вана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупит |
/> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онак |
а у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим |
вашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном мл |
ван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</ |
опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је т |
и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гран |
ио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вод |
, већи део Азије, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се ви |
ку непрегледнога, страховито узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком о |
ра наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био |
де према неизмерној пучини непрегледног океана....{S} До које висине познавања природних закона |
огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти |
овским валима овога помамљеног пламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на |
до самога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап в |
рестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ва |
хвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, додирујући се са хладним струјама леденога прос |
то се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунц |
чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатл |
„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељенин |
ојим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне л |
површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски |
писаном брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небес |
пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила в |
, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note xml:id="SRP19020_N18"> |
НСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васеље |
а се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала |
је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и |
чане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних светила; а кад се и наше Су |
ли од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S |
кака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој пала |
ожанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творе |
зенита, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновс |
ланете Мизарове круже око свога центра, око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна |
еда.{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у п |
дворца видиш, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих п |
е кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша З |
величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфер |
као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих п |
а, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начи |
оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца, |
ном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>, |
ику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије |
а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала |
е на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова с |
г Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После о |
ланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и мн |
огледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p |
и стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти |
.{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око сво |
едстављају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Ме |
авним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин |
м.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата.. |
реба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <no |
xml:id="SRP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Мер |
е осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва |
екунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 мес |
а и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци |
на путања, којом планете Мизарове круже око свога центра, око његовога величанства Мизара....{S |
је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као ш |
ризоре судара природних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгле |
ј вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престоница славних |
note> <note xml:id="SRP19020_N47">То је око 50 милиуна наших година.</note> <note xml:id="SRP19 |
је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, која |
дба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја |
ије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и би |
и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, др |
— купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, в |
не шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово ик |
<quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} |
тога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204" /> није...{S} Збиља, зна |
дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месе |
боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан |
е мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и доб |
д посматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и |
времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше ле |
ележавао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су |
а, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што |
да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ру |
је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са |
— запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после |
ос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке ас |
ежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет годи |
а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Б |
она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Б |
г јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши |
оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="graphic" |
онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс |
а на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег Месеца.<ref |
} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везани једн |
два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова |
х градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које <pb n="170" /> с |
ној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће те |
било ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога окр |
" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и н |
кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер ј |
али, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на са |
арином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога |
они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већи |
ероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места |
ртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веом |
едало је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео |
} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако |
сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали |
ца звезда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<r |
уке па као да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту ст |
емена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе |
километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, и |
но улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP19020_N14" /> У |
ривидност.{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда зн |
она</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их кој |
звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихо |
ега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</h |
урно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, им |
SRP19020_N18">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>П |
мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пун |
е, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момен |
коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с ти |
ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Л |
пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не про |
, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} |
ази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине п |
твртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала |
ачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S |
кићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између |
<hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у |
емље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге |
рстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могл |
исфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на |
Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је |
Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три с |
20_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је најве |
апредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 милијарада година |
} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену мисију душ |
аних, од дна до врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n |
какво посребрено џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с п |
ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су |
И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком |
емља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — на |
је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној стра |
нице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} |
животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан |
знао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично |
га</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} Има |
е остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан |
41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <n |
а месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећ |
а нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да па |
идети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје |
горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека |
„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишај |
колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још |
други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила о |
м времену, које је обележавао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S |
о ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме гра |
ам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко о |
е твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он |
сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; |
умија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није сту |
у напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој |
} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то та |
ва у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одго |
лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица б |
у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси в |
и.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост з |
уге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и |
и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи |
кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога наста |
плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео неш |
ину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; |
нтар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама |
јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мал |
ре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме бр |
вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна кило |
ма....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета је |
анаца — она непрегледна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, то је — |
ини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“< |
свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злат |
бито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колона |
х јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску |
ма векова <pb n="162" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да |
о ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале |
еста на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба велик |
је само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроб |
р се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога дана |
е он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је о |
има правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко |
пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соб |
то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада |
звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми |
зимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у слав |
на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; |
недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овог |
У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он |
их је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класичних Јелина...{S} Њих су |
а ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити!....“ |
гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их |
Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу т |
мо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти |
о мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег бел |
јушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S |
евојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том п |
ама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет |
ом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропада |
стали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</ |
појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ гото |
ан једном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али т |
омном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чед |
шем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу о |
етније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска |
им црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прил |
о год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и |
{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло |
ар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан |
ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђ |
е пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам соб |
а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунц |
ане, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима |
тави у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је |
> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је б |
е да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S |
ас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиу |
{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ј |
листао некакав двострук месец.{S} Јест, он је одиста био двострук, јер му је десна страна била |
воју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим о |
стом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозор |
планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неки |
о је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик |
свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SR |
но чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у чит |
ине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, цар |
ва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он ј |
{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњ |
њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Ј |
узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, кој |
и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу. |
у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све он |
унца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела |
овеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га |
инео полету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео |
и како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; |
S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче ње |
је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што к |
он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се в |
n="162" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава заг |
дућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мис |
зенски...<ref target="#SRP19020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умни |
ликан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким закони |
и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није забележила ии је |
но, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жрт |
тине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може исте |
глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упит |
ија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— |
..{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као |
погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, |
лази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно ис |
е 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 800 |
о види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је уп |
планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Ш |
једна накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати чит |
лагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах |
} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много ј |
сти наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историј |
“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим |
Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему дога |
ланета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремин |
ава једне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по теж |
два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, |
е.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, |
ију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиоп |
е ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовн |
ад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине |
ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да |
к се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком дру |
ање са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и са |
II.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 ма |
ско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} |
ио ми је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амаду |
е окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта в |
у.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске |
и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој су |
ки на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји |
е у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне закон |
сле смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече д |
ни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} О |
и.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо |
арац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне ре |
е математике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањи |
ловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајн |
е један јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камен |
маре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И т |
се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бед |
а ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом! |
вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности |
ет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога ве |
долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем |
овек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна |
итрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио |
у стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по т |
о атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у |
ша његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у оча |
војих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених м |
ра, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не |
вот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жи |
овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Ви |
, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} |
.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S |
орао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, |
ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и проша |
ошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="*" /> < |
."</p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачно |
{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор |
бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је мно |
лодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неко |
ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни д |
ам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености ес |
а.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет им |
} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њо |
но, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Пос |
прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили ч |
:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му |
иди, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизв |
о шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта при |
поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље у инте |
н глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видел |
брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се |
мени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о к |
та и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година тр |
постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини ва |
, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненад |
урбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета |
звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А позна |
и интелигенцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="1 |
ција наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди вој |
..</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двој |
планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих |
S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше |
то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа с |
н трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здрав |
осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда |
ођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Нег |
да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: |
раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у |
ад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, |
. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све |
о кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима грав |
о више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, ску |
ојој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији |
сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пр |
а својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је би |
е на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је г |
, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, |
hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизар |
животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе |
асује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама |
где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и |
дравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око он |
о оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је |
ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама |
ећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно м |
</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изре |
е.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји |
на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а |
е бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе им |
тиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предво |
ечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је н |
мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} |
љи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљиво |
цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је |
га вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо јо |
“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље нег |
у земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја |
а месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погл |
е добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако стр |
а био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком о овоме богу Аруху даље исприча:</p> <p>„Нећ |
њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он про |
дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> и |
...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упит |
е Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, к |
вајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, кој |
нети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и избл |
...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше д |
ко ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p |
вно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у т |
на васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О |
II</head> <head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звез |
где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запа |
а, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је д |
ема другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук м |
брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, |
а из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су |
јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови к |
р човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, |
</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што с |
ец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен... |
је на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202" /> е |
у каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских с |
чева је неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати |
она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — с |
а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна го |
колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за |
оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, он |
дњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало |
у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно ве |
улканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све |
ни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона ч |
="#SRP19020_N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла и |
..{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских стихија, што хоће из темељ |
вачке светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они си |
се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе |
" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половин |
мај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — |
ме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове. |
о је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“ |
; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умно |
ам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сиј |
ово славна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе зна |
пша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она |
а да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога |
ако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни |
итивна је биљка била груба, несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без |
ао што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од |
млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> |
арсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што из |
бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с |
усци, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба природних елемената, борба између |
еним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаро |
рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде |
је својом материјалном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може |
плота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она |
ава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његов |
око човеково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, оза |
нета у пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по |
оји су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се заки |
ни вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви |
а ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај |
рзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер |
чар <pb n="123" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај |
ога самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског |
питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога |
ита политехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — архитекте — какве је |
} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност!.....</p> </div> </body> |
ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Ам |
очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из н |
душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у слободу као зароб |
бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи |
овршина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивал |
е видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; она би често |
Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других кл |
алази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи |
ника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје дес |
у.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано глед |
најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у про |
оја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, |
и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толик |
ета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његов |
му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несрет |
ује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем н |
ети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места |
кој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{ |
ена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S |
али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на зе |
рта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То б |
емља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Г |
ило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у |
ла васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечит |
ре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћ |
е Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: п |
Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год н |
n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, |
hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равница, што је окружена брдима као как |
га јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада измеђ |
<p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>О |
на!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Колико ли је |
ј вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, пред |
е може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини. |
та девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, |
...{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса |
наест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објаш |
ови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у п |
, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка плем |
ван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестани |
ост васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на |
И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређал |
унце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној |
а магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до вр |
о, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у в |
светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати |
а рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршениј |
а неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, онда је |
ија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост т |
пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате! |
мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штр |
оји је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb n="164" /> на којој смо |
.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n= |
некој забачености небесној, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца! |
у.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а |
и!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишл |
а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где |
авила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасно |
дела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је б |
на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело ис |
а су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном к |
— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ дод |
ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане свет |
д првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гам |
у стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће |
међу нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само |
се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а |
ности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних свет |
нство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у в |
, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p |
et="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.< |
ила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давал |
и, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од неку |
е, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} |
а претурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прожд |
Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела.{S} Његови |
тала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је она долетела?</p> <p>— Она је долетела из далеких небес |
је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним пр |
оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брин |
с у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и |
осфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се вин |
а звезда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара |
има и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, д |
остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, погледај, |
во династија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га |
ца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала |
у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Велик |
з ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мр |
га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што |
сматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенк |
при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи он |
у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет хиљада |
нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш |
{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површин |
.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћ |
мичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посма |
еличанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину |
моћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у сред |
а.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадго |
своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је |
ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је исп |
том и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} |
вири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{ |
е почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот |
пет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне н |
сли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— |
ече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено |
ло?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, ј |
је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па д |
а, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Ов |
S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шт |
и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, |
петнаест милијарада векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемиру, |
е зидове несрећнога Јерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време три |
ских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики математ |
им тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца злат |
јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо ве |
а него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст |
разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, |
оје се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, о |
коро, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што |
Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по с |
мљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, п |
ену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у том |
ке земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне ре |
земља била је негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи |
а једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, о |
где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим |
а анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не |
ом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена |
окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од с |
екаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгл |
дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, |
ерној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгле |
јна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, |
је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших |
телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, прибл |
ерио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је |
ера Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држ |
пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој |
питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш нау |
n="151" /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{ |
} Температура је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, |
{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно мест |
да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне градове изва |
е ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики научник зами |
ну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу.... |
перивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; |
им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд |
е милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за нав |
иш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заис |
ш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето мест |
то ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не б |
во васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је |
онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да |
диже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, н |
по видна његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на ње |
а ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете |
питао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени ш |
ог.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као |
Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и |
е дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен од неколи |
S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, |
у напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота |
е до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше З |
е дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, |
ности; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју л |
и — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали пре |
ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечит |
дураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто ле |
сти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{S} Требал |
рну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти јо |
p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени |
дна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окр |
као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да |
ине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклони |
вездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну план |
сни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је М |
пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпа |
е Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин ру |
оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим |
заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тел |
према њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је п |
е улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својо |
страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенка |
и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава |
ада.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да просп |
еријалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је о |
ромениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишч |
ом обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мај |
ритеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кри |
вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо |
у леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године |
на њима је да изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и зл |
удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега н |
.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од |
о једва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као |
ко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто |
је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посма |
ец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећ |
и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца |
обан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике |
ову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у |
војим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежа |
је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко на њ просуо |
владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и |
а груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима |
е било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угаси |
И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се г |
Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107 |
пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што отк |
т; јер ми и она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на |
а два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у |
на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у П |
траховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно п |
т и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двоб |
оватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од |
напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још ни |
л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у |
о се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb |
ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора |
у црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој |
.{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и уве |
лутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке |
оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, ш |
и, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, |
евишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у пространом цар |
ма Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била |
јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> ил |
влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на пла |
је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава сред |
им очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву в |
глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам с |
па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <milest |
м стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па |
ких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани све |
нија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу |
а је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друг |
је ништа друго до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага |
дна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој д |
сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над он |
="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца |
целом својом многобројном породицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо кака |
аш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала |
а пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом мног |
“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Зем |
животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре- |
ве.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у |
есец нема атмосфере, нема је ни изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има |
онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни о |
који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју к |
белим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би |
сно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, з |
љени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви |
крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог |
Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше |
ело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, |
и је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема даљине у просто |
нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре |
у, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти |
силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бес |
чно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што |
, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињс |
„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које приби |
и уметници првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ |
у непосредној близини царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург |
и брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је |
читавој васељени, која је била одарена онако Богом благословеном атмосфером, као што је била о |
, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој |
етко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Зем |
сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се с |
свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу |
ним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да |
д га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за полови |
да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, |
> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> про |
тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову |
рати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога |
и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је некад било без |
жи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планет |
ша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и |
" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика |
хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших |
питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема. |
но од нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пун |
а телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а |
нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зениту, он |
ео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двор |
охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је |
анете, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само |
ри на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак прек |
, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало ника |
</p> <p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врат |
ад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник |
е не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у |
се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се пок |
ана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав огроман з |
пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану |
огодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, до |
и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap unit="graphic" /><!-- caption:{S |
ком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни |
кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити |
у кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми |
отворном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом тре |
д видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мр |
штински прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет |
е јурнула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене па |
а залази, кад је једна на нашем зениту, онда је она друга на зениту наших антипода!“ приметим м |
и је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким |
гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, |
рухануми,<ref target="#SRP19020_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то |
е дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да |
ту своме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсенија!...“</p> <milestone unit= |
<p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, |
и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некак |
а прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у |
аздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скорав |
апе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови ко |
ађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај складни размештај боја како свака за |
по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, да |
</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, как |
он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и о |
лиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као |
ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашег |
рецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огр |
ле, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хо |
их усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривен |
вика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; |
гледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небе |
х нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висорав |
година!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} |
м предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји н |
многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет |
цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је б |
ој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над |
сног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џил |
частих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним б |
с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем би |
тно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно |
и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; в |
повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан ж |
застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то |
ина <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и |
ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати |
мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово |
. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите |
животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу |
е.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — |
ину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Ј |
т се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само те |
немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S |
одину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из мој |
{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја.... |
овика дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену б |
ш који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи... |
питати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа о |
— ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато? |
акав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш |
стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, ал |
жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у једн |
у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја |
ао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газ |
ованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта |
беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и |
ова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо |
чен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душ |
о збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти сино |
и и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и |
лико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов д |
да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми |
ну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао |
црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и |
бесконачности васељениној....“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „п |
“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Мар |
в дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, та |
и; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, |
дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога |
ој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком |
вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса |
них елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусц |
ожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек из |
родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за п |
дио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је наг |
ји је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} С |
ме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју мог |
ћ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и |
е мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та в |
на, налазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мор |
па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и про |
угла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему прос |
о, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, јед |
опре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавин |
описна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зу |
у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одат |
ске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у држа |
о ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила па |
дворова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме |
поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне ви |
планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегле |
трично сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на ов |
е, они храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <mil |
оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просто |
} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бе |
не за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то |
оте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целок |
ишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у |
к осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као ш |
епности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архите |
јим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађ |
а, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако |
ка језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне |
зности, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у ха |
дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, |
гресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе |
давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на |
екова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непоја |
еше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море о |
а беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свет |
дна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четворо-се |
, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву купо |
гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци |
ва бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију |
гове су мисли разматрале <pb n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар н |
ује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине т |
једна блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благо |
срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њи |
а из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а |
то сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну |
— или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном прост |
биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те |
непрегледни океан ове мртве вароши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од |
ми на нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на н |
кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као |
ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свим |
палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и св |
е икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их |
алија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, ј |
ети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано дел |
олосалних грађевина.{S} Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четир |
у...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, |
вота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} О |
равно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" |
животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у вели |
ефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога |
дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку |
се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто |
тости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближ |
ни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и А |
да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба при |
ећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају |
ина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ д |
ус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једно |
тамним фасадама опасивале пространи трг оне астрономске куле.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мра |
воглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принц |
е да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начинил |
она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе — из које се д |
то се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А гор |
и на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узме |
хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језе |
но гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет |
несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће |
бесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223 |
руге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и |
ла, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој |
а, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, оне ме |
овим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога |
здама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику |
шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 4 |
таш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу свом |
не простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном н |
а.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана |
кво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни све |
рном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је т |
би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињиц |
и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкасто |
риликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и спомени |
ек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно су |
га Јерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и с |
царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо |
она мора, оне континенте, оне државе и оне градове извајане на овоме глобу, као што је, у само |
многобројна кубета, оне мермерне виле и оне високе кубасте куле!..</p> <milestone unit="*" /> < |
ло су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове |
ђају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до |
, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили пос |
осле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино т |
ко би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" / |
е, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и о |
дурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као да |
eign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на па |
, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па за |
ари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окр |
емља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под |
оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она ст |
упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу пер |
о листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске р |
те некаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и ов |
очине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, шт |
амора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна зв |
ругога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту |
планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти |
ју су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком |
уном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету и |
. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из које се образовало толик |
на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулк |
ћи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мр |
ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим с |
рестано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну к |
отивној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто бли |
о Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци |
чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Слави |
и, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брз |
<p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши. |
аве пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жм |
апласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанств |
ињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледа |
ма, његова цела породица, налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не |
обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марс |
ла у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веро |
по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најза |
о чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у т |
опе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај |
ћи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко |
S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Вел |
{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Ц |
ote> <note xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа |
васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије |
дате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Су |
сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с време |
јарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови |
, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком с |
је...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци громова што ни за један трен не пар |
оши.{S} Оне куле, она небројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у неко |
ека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и |
инило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле |
оје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање |
есецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пел |
} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на ст |
то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у |
ио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје. |
да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} |
у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <mi |
, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу |
то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше. |
ита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Глав |
они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, д |
јена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се |
{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом ру |
ад осталим, њему најближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP |
ви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве в |
нита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени од не |
амени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а |
тало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обус |
унку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и |
мо ова грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај |
Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор ф |
са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од |
да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповс |
Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао |
јива јежа, који је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора |
осталих племена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> |
право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитект |
„Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем |
сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидо |
на од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном |
у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — свет |
днији и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да т |
одили их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простод |
м знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских ка |
моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref |
Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно |
нитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни |
и и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и те |
по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје |
ом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствар |
архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, н |
а нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у |
јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, ј |
развијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америк |
тела била образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се |
а су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мо |
обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-п |
а објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност |
их искамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, |
ам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у |
два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone u |
вска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га |
ски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне |
воје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што |
павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И пав |
исне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су |
о: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око другог шеста |
ањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} |
ас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" |
свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то рад |
има, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви |
ескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној црн |
дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n=" |
а!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак |
ити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и н |
јавити људи, готово онакви исти, као и они на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама годин |
е већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са не |
еговим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на |
пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у |
ј удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неиз |
тубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стовр |
гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних црквен |
рамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели |
о и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, по |
најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна игра |
то и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате |
>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило м |
0_N30" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих про |
то пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој куг |
" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да |
су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лим |
н</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвал |
S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим |
људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огл |
.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n |
пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</ |
гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале обл |
{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки |
} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на ко |
е планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија, и |
има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би с |
иховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становниц |
<pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута п |
ристалице грубога материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ва |
о, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који |
часта биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки б |
тела, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обликом својим?....</p> <milestone un |
ја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а ви |
ран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јуп |
ивотињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Зе |
хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се |
и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од тан |
мадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" /> што се на небу |
бесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима |
ах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повика |
огрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсени |
ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва система нашега Су |
ушало заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а ж |
ко смо ми подизали много више споменика онима који су опустошавали земље и народе, него онима к |
нас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и |
ји су опустошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, науком и чудотво |
а наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између |
он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а |
једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствених закона, што владају сваким покретом в |
васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствених закона, што владају |
ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <note xml:id="SRP1902 |
здишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тра |
ога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово н |
рања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — |
анете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни |
ире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну |
ије ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нем |
м трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасив |
сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <milestone unit="*" |
вот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје п |
Ови су степени били као неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} |
у исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Ам |
ије.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунц |
липтиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак |
, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једн |
тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдо |
у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји н |
ка и од првога примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велик |
само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њ |
за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — т |
унчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу н |
обојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и |
планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама к |
еби.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека бу |
х веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустра |
Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезданих јата — што п |
читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора |
ихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских стихија, што |
и васељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — |
уле, они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да |
не онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на на |
е научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је било баш минхаузенски...<ref target="#SRP19020_N |
Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!.... |
> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била < |
е њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака бл |
ештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остале груп |
>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше неш |
онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што |
а аналог је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетк |
оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а |
?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста м |
сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти |
уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу уби |
аздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне сусед |
извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнае |
ветлије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, |
и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне |
иблиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мрави |
може нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека ка |
дређује; јер је време једна илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празн |
исконски извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закон |
е јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен п |
зуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће он |
ентауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, к |
чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и матем |
черам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничн |
нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сам |
прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за |
ељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприр |
е астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далеко |
огли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било и |
водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулес |
док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како |
као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у об |
еветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук |
комплекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са сви |
представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Нау |
жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњ |
; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{ |
вој дубокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не |
Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опип |
сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих |
васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је до |
сладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатство |
uote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне |
збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у |
p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земљ |
да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана: као да је испуња |
материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци громова |
и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје |
не златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, к |
да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиу |
штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} Седамнаес |
се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати |
..</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и он |
ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несаврше |
, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и |
е знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици сво |
па зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — |
већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појав |
.{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што |
пласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„ |
9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — н |
и 1,280.000 наших земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„ |
ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.< |
ођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један |
етнаест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљно |
рекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконач |
после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за |
научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек п |
или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> |
си звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?... |
} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца! |
рани онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој рав |
твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си |
оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад пр |
ама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема н |
но и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, |
зноси 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште бр |
ћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, т |
еми вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} |
је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова |
ок се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залаз |
амо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна зве |
>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p> |
читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало п |
ам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало |
вратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на ва |
прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то |
ли на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо |
амо зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша ч |
је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ћ |
то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би т |
ебо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, в |
небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој ст |
иун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој с |
се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у |
иза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је т |
адурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет о |
и — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се |
дне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земљ |
гађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врш |
а звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју о |
е Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескр |
који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљ |
е још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у |
Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, м |
азно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, скла |
...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, |
битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје мири |
теме Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов ут |
ито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроме |
римера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти |
места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ |
ико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ |
не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну м |
ланети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано |
ину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај |
ху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрк |
приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слуша |
" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш |
слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу |
а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја к |
азне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, |
урним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S |
ије чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пу |
аш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p |
Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са н |
мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у вод |
ању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он. |
о, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и |
трести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа |
облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ |
ди, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и |
оме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито јед |
ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} |
оја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> |
т њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или |
свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP |
се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно знач |
ед нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако |
е онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, |
да да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи о |
од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од |
наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила м |
V</head> <head>ПРОБУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> |
е, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминули |
тно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твом |
робношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из |
општем распореду ових царских дворова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb n="128" |
никад продрли до самога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да |
бива, кад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{ |
дина, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле диг |
о!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне л |
у сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је |
ло је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, о |
е он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске диво |
Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце па |
/p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра ч |
сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, п |
6—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са ко |
у плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род њег |
пери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код |
ра у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XII |
је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чин |
итих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то |
су све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога |
о сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо |
ш је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно с |
м положајима у царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се величанствени црвени дво |
ше преминулих или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n="140" /> живео милиун |
би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим |
а.{S} Над нама онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ |
ога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага |
!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страхови |
једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, |
врста инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по кој |
ајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви ј |
се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: пог |
и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено су |
ада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у поста |
{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу |
ада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, |
реме за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — наравно водећи са собо |
своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчев |
се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на ваш |
витације — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу |
вапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом. |
И ако је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш к |
и него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетс |
ње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на живо |
ји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царск |
варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, з |
павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици |
да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен |
пирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> <pb n="55" /> <m |
сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стране ра |
испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, |
ену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну |
о — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шта с |
ној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једном веч |
у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на |
ао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређено |
неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: не |
преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљад |
угу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено дале |
о се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb |
ој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе де |
нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две |
</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звезда |
n="190" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.< |
еким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Ура |
а погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца |
и по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n |
окуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис н |
као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити н |
свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>екли |
ло и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, |
ра у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору између два суседна сун |
Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се |
посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко ниј |
што ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме |
пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би ск |
милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, |
е, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, |
ли од тих природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој п |
измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену |
ема ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то ј |
сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 с |
аш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право |
идно некакви символични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак |
њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо би |
....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух цар |
мају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за |
говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је |
една од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мајушни |
екара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а к |
ењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што ћ |
смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових |
и на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хи |
нај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршениј |
шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Пари |
е Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, б |
не нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано кре |
се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S |
е, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој данас стој |
пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли |
питаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро |
ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трг |
се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно дру |
идети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза |
hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на с |
ош не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви јед |
јте крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећ |
то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна |
енат никад заборавити нећу!</p> <p>Кроз ону кристалну куполу, као кроз какву огромну биљурску п |
ине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S |
им у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„ |
вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кит |
атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и |
површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико једна варни |
а седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, |
ута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ва |
упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавн |
осторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто виде |
стора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна |
у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног |
промењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и о |
“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера т |
и мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао видети |
природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, зн |
сли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски нап |
вит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега |
а у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што |
топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колик |
дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ј |
од разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледа |
пажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је већи него што је кад г |
} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како н |
цу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчез |
сле, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани. |
ста: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила св |
насред тога мрачног простора небесног, опазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљ |
е ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажари |
овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, |
лоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело к |
те се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна |
овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово це |
а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфер |
па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да за |
гим астрономским посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у живот |
pb n="220" /> <p>— Дај Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни сер |
авити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и |
непрестано цепале трбушну слабину свога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, |
е, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не д |
ој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone unit="*" /> <p>На предавање |
наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до баснословно од нас |
љу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џиновских: и |
а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — као да је неко н |
х палата, што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг оне астрономске куле.</p> <mile |
не гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљ |
unit="*" /> <p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских двор |
провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше к |
сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуц |
м помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стеви |
и царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био ова |
густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљином коју ум обична човека није у ст |
и, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени пес |
На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су н |
д небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја |
се што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога |
тарога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јо |
аре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири |
одвећ велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то плане |
Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са |
и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, |
на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног облика.{S} Ови су степени били као нек |
Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пр |
колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским |
којима има разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Зем |
ћности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и |
се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара |
им очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на проче |
тиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана |
ог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, д |
ушом својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се |
асељени милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што |
="211" /> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да један другом з |
да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је пок |
ао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих појасева, неки бл |
аде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба |
осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мн |
главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш ис |
оми назвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што с |
, девет милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам |
тно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи |
ине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни ј |
им биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да |
ина ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе |
пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмо |
" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, |
где рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target="#SRP19020_N27" |
ве и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца царства Игора |
десет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово |
лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигме |
о се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису |
а светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео |
0 милиуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а |
им сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пуст |
а држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости |
по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, једи |
уна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изнашао н |
илаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе ј |
је, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а к |
леда у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У божанств |
рога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, к |
лази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној |
крајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, б |
ија и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од |
а сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина, већ |
до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} |
вљана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелиге |
вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длач |
b n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ ст |
као по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна трунк |
њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова |
о сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у |
ли му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво т |
не друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала н |
ице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустел |
а уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којом с |
у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их проси |
од политехничких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је био један од н |
девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима ј |
газ, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} К |
арског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још |
ј вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као д |
итације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме м |
>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ак |
пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шт |
јетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на прим |
ја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одв |
ца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепниј |
имо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога |
је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога |
.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најп |
валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живит |
ласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страхов |
ли на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар |
на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолиј |
чинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим ра |
се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно |
таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она два |
ланете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој план |
пласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе м |
снама....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој |
пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и н |
њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја ниса |
унце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога цр |
сеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву |
масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више |
а то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем не |
водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се проц |
ан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Њ |
/p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Бесконачност |
зином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отп |
езда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш |
очнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него т |
-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из онога |
духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто |
начној пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све свет |
2 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест |
а највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса гл |
иховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не |
ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} После ов |
одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама..... |
у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још нешто |
бу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безб |
једном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве |
иту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону стр |
p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, с |
родних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> < |
и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, |
.“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, д |
и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, о |
сто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје чове |
ак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на сво |
не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, као прот |
исте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ств |
о ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Л |
сле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли |
они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S |
праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видет |
е је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо |
новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> < |
лне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне пр |
суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му с |
а небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква |
м, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у |
крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лет |
а радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању ч |
<pb n="131" /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсн |
це, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу |
ртемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас на |
а своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрест |
ораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему |
S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <milestone unit="*" |
, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и мед |
своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, у |
изарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам |
пљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb n=" |
прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с теш |
осто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној пл |
раве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се |
м особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душ |
чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <pb n="144" /> <p>После мале пау |
астрономској кули, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпространијих, н |
е до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста |
послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу |
зали много више споменика онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су женијал |
лика, — не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складни |
ке поезије у хармоничкој целокупности и општем распореду ових царских дворова, онога баснословн |
и је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима има умних створењ |
дставља овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не д |
а своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Савља |
ерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неким својим чудноват |
ом Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што имају и једна и друга ру |
х чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати |
да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенит |
Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пр |
па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на с |
ана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi |
ости земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио ст |
> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашега Сунц |
ен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обит |
S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од ње |
чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; а да се он пита |
живота безбројним биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски ко |
е откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога пространог царства звезданог; — овај |
ба Земљиног!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човек |
ости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И |
ена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако и |
ј Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је |
} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у |
<hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi><pb n="2 |
га поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} П |
вездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и |
; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца |
се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref target="#SRP19020_N15" /> са својим златним |
има.</note> <note xml:id="SRP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан |
р нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N27">То су Га |
е и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће св |
ћи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле |
шем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики де |
војом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а и |
која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi |
ликога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} |
богови не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али |
<hi>Сектанта</hi>, <hi>Хидру</hi>, <hi>Ориона</hi> — пролазећи посред његова појаса — Штапаца; |
="SRP19020_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо зв |
х ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id="SRP19020_N16">Ове три зве |
P19020_N4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андро |
водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно неп |
љену; па оно језовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васеље |
е процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="110" /> |
ибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi |
овидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечи |
ве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли |
енијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на |
тине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — ст |
милиуна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни |
, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашег |
вога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то |
Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и да |
одица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то |
И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а |
ушевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две |
ка буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буд |
оже истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не б |
о, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себ |
нашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одаб |
тите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{ |
дови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи н |
г мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозор |
а.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји хр |
ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко ј |
онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Механизам га је окрет |
ако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и оне |
оменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветља |
о двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сре |
вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211" /> још не |
{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго |
свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усиј |
ака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њихових, том прили |
р, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужн |
седни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћ |
ливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунц |
брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља кад с |
истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око |
је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра |
ам однос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини на |
ну — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесе |
Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id="SRP1 |
а ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често |
илни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна ко |
.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа- |
ним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а |
е очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су |
крије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузро |
нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је |
а нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим исти |
нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са |
а добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију сре |
uote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се |
свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> |
и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећа |
смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Ч |
е руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена ко |
ожете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов д |
; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{ |
да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нем |
који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, |
душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мр |
’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ п |
арате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни |
разили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема |
забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је нечега лишена.{S} Т |
срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога простран |
{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује свет |
аму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљ |
е само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ |
и ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову |
цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у |
ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу |
а осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине |
ету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предава |
ебесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти |
Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих |
ава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента пла |
; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још |
амо тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак ма |
есавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља |
да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупци |
ласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</ |
ових румених усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овак |
из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од |
се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оста |
“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} По |
дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснам |
ерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се так |
> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде |
преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов наслед |
а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне спосо |
х, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{ |
p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, јед |
hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi> |
угом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, |
с нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика во |
а тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, к |
<pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и нај |
упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S |
га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако |
с преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <miles |
говорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је ов |
говорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчи |
о<ref target="#SRP19020_N5" />, Сатурно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог |
беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила о |
e unit="*" /> <p>На свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска ним |
џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, угл |
је био насред салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага била је дос |
складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је |
мо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим сн |
овама: на основама правде и правице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и по |
са свим другим друштвеним основама: на основама правде и правице, на основама људске племенито |
а царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама правде и правице, на основама људ |
е државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на јавном моралу, на земаљској и |
n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, како на нашој планети с |
ти.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једно |
вени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а поред тога у |
мислу прославио, што је поставио здраву основу космогоничној системи — како постају, како се об |
сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше ду |
изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опстанка: ми бесм |
Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да |
колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљ |
е су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна |
метности били становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога с |
планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад му понеста |
творења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да |
хову високу интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, |
арухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне ст |
итехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг |
о сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад пр |
ре.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} |
овима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit="*" /> < |
е љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те уз |
таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и р |
се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док с |
ну небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} С |
среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она |
мне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и збијај |
мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога мор |
али су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечи |
се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, |
ожје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се п |
} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, |
вно и давно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање про |
догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато математ |
ама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могл |
х предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, с |
е у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега |
негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна |
и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате и утамањујет |
>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небе |
е.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амад |
е још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворила у једну непровидну |
преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу |
гледај, од све те његове грандиозности остала једна мајушна светлуцава звездица!...</p> <miles |
од све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, |
ви мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим |
постање једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се |
магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са |
је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</n |
стеми вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он је та |
за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разгова |
епотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Она |
да, онака иста као и наша Даница и њене остале на небу друге.{S} Нама је била окренута она Земљ |
е може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог |
ши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то су они мра |
према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономс |
аклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек т |
ед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмешта |
е само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог |
, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркур |
е и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у новоме |
це Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову бесконачну пучину ва |
На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96 |
Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“</p> <p |
е само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на којима има ра |
шао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима има умних створења.{S} И о |
ји измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; они нису кадри да |
гле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и звезданим гоми |
ара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога к |
и најнапреднији и најбогатији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој к |
ује: иако је он мајушан и незнатан међу осталим звездама, он опет има огромних заслуга за разви |
твеним животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, |
Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животи |
офага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно о |
да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S} Они живе у Пата |
стало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа њег |
и, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртв |
што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у је |
да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се закл |
храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се ул |
о иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, ств |
вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... < |
рни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хаме |
е слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме крев |
неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајеве н |
, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, ве |
и, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156" /> васељенско труње.....{S |
ило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима |
="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову вели |
днијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове клим |
ики део испари, опет је знатна количина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} |
="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела |
е биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не уп |
таџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone unit="*" /> <p>П |
твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја у |
интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници |
се израђују све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с д |
ња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако |
, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена |
0.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi> |
мфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, |
ма шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у ово |
у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја<ref t |
у с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио |
им вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свога дет |
ем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари |
ти читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим н |
е да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично осећање.{S} Његов |
тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, |
черима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И на северној |
г Месеца.<ref target="#SRP19020_N33" /> Отац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, |
што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} |
оде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с наро |
та Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће |
и, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот он |
p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесне породице на овоме кра |
а настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурам |
итект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како у овом гр |
ицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој п |
напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој |
веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пе |
ва, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни |
делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета круне |
де је год нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву по |
та је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref target="#SRP19 |
преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један ј |
је крваве канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера |
у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове вели |
епрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда |
вори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мра |
на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ |
његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој стр |
<milestone unit="*" /> <p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погледа |
не и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испод Бика необично бл |
сматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих.. |
ао и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух |
м црквеним платном образовале пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним |
ову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја гла |
, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древ |
тога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жу |
н.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог.. |
надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ гото |
оду као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом |
се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — св |
!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p |
рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone unit="*" /> <p |
Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chap |
.{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне |
откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<r |
што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> |
кези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога |
знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да уби |
да и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, |
.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне |
e unit="*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам |
небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зат |
кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих мом |
е на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа см |
шла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљад |
, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца сме |
то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показив |
оштрином њиховом још непрестано кидају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак д |
зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" |
ознају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Исти |
ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у о |
едни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег р |
и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су јо |
гу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који су вековима векова <pb n=" |
а до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi>Ју |
измерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери |
се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и магличастих звездани |
јих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије |
знесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а |
м законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према ономе што |
закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни отк |
истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима ни |
човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао н |
тамом далеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n="174" /> пророк Емедарухо.<ref targ |
им слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио |
рема ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неи |
да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> |
ики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природних, пред којима човеку про |
но предавање о неким својим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали |
</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет |
чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се |
упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу |
ни се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудн |
у.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> < |
им.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што |
у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, |
иког Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне пор |
пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога |
ј Боже; али је ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде |
, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се |
бо Гамидово, погледајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зе |
она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" / |
остраноме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Дар |
ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на лома |
адиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> < |
ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље |
приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површ |
у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, али без пр |
да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља |
ло, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звезда |
же...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше ду |
ров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човеч |
S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихови |
сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу га, д |
око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога |
у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина остане |
ва!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескл |
даним јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа св |
како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни в |
м!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спа |
аде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале |
и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће |
педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и он |
ећ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена тре |
белом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док |
кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу пот |
ше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурка |
— сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну |
јућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је о |
које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била |
ратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па |
Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму п |
тас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топл |
их времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе |
бијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, |
ат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању |
на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о о |
гурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо |
в исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic" /><!-- |
естре у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљин |
, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комплекс, до један |
дина док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један не |
чиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше |
од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небес |
не што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} После ј |
ажи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан једва прим |
оћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана света, |
епосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То у |
лика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се р |
ини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да н |
о, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности васељенине!..</p> |
хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна светлост. |
едај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ г |
један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не би |
Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже око свога |
покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} |
мо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређал |
Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два |
а, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi> |
м анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости |
вишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај јед |
тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и |
век зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разу |
аћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праиск |
ма и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у ц |
брим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео он |
ј је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; |
рата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Пома |
пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!. |
ориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа о |
за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено пра |
рв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник |
— умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрд |
у мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој м |
о претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, који |
плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има љу |
мених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како |
охватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један др |
у види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив |
ви мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити м |
p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} |
вала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих |
колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој у |
беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S} |
и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око |
човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је ми |
врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, |
кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то ве |
а душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смет |
колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, чове |
кеан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви простра |
ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <p |
се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка |
у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, ку |
</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала и |
и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види д |
ад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па к |
евито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме |
асов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" /> <div |
ом сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете! |
тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Коперник, Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ |
вих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са н |
громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројен |
мула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли! |
обан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особи |
неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некакв |
а догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што ст |
го нисам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни као авети, а по |
ај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња ми |
раке <pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осети |
тоји под импресијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном |
ољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и |
усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне ц |
да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи |
, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети |
збијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што |
адашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбу |
> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва ви |
ни, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је ост |
ије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролета |
але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, изр |
И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то |
тичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у |
својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и |
ле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се |
на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватром сијају |
!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Свет |
што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на |
е.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну сла |
су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс ј |
ној необично развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепа |
х и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на |
у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају. |
ика.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају откања трбушних |
а коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што са |
што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно |
о видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире |
па <hi>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цере |
.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi |
а</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону н |
ена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Н |
ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не в |
ре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</p> <mil |
емље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и |
знао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, дру |
рвог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до |
природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Бо |
боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преображаја, н |
, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско ско |
ad> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још |
аших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Б |
одио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у ови |
ом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве ве |
личине, од висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема н |
свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане |
ило „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди. |
мора изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пр |
азјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови |
аровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити је |
су пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сун |
ту искупи од грехова, од беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас |
шњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец |
ен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упит |
дама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно в |
грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај складни размештај боја како свака |
, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ позна |
ојним биљним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају |
ани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, |
коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља |
а!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло |
и са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он и |
а небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубов |
ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква стра |
обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај |
бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезд |
атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти |
знаменитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у п |
есет хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вра |
аде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и |
учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано |
маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше б |
сов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељ |
ројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин |
сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи. |
а пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па и |
Касиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора |
у Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човеко |
ица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} |
о да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу |
вој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала с |
е њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> |
о ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти р |
оје жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за до |
и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак |
ављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за |
ас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone unit="*" /> |
Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне јед |
м крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — А |
ско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћ |
ти <pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — јед |
, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше н |
дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше плане |
а Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драган |
— —</p> <p>И Лапласов дух мало застаде, па онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, |
> <p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има |
а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Др |
година ја буде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: |
на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички та |
мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна свет |
ролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га предс |
И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, |
е, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и желе |
кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би |
никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?! |
пни живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна ци |
оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућ |
новски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па о |
је двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлете |
морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју |
ше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћ |
и се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развес |
из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посе |
>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гранита, просто су били је |
пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десе |
и најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има миријада ствари, поја |
све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила велико |
, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу н |
онекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</ |
/> тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му |
е ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали св |
згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полете доле ка |
о ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у |
нуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хл |
година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре |
ице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлос |
рдијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последње |
умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постај |
ГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видит |
ко онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не ок |
{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људ |
патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зве |
ерој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml |
посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година |
стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног скл |
а мало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи з |
па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до дес |
своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за н |
регледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то мож |
од наших великана књижевника поменути, па — ништа!...</note> <note xml:id="SRP19020_N47">То је |
текара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, |
првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље |
им да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба |
м гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n |
а јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом з |
и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и чет |
дни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само је |
ских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ |
{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога |
им благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слуша |
је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се н |
јом, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима |
од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци и |
библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, к |
ћи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара ва |
опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саста |
1" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Б |
не плину један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се |
е маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 ш |
узима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да |
/p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, н |
/p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати |
обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове |
е мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује |
И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се н |
ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са ње |
било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске |
ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb n="115" /> <d |
ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио |
елио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад |
не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те о |
ачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко |
, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васеље |
ај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ |
први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича |
а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; |
ор сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и до |
е човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у сво |
их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мез |
вакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а |
<p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звез |
после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног |
оме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер ј |
аче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво ра |
чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с |
аде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим? |
инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до пр |
мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се |
/hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi> |
већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да т |
у.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду |
а се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, |
охвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{ |
на иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у то |
угом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од |
мених усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разри |
ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, |
црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од оно |
ађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита вез |
простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне дв |
миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје |
и у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У |
измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да |
ља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана: као да је исп |
аша земља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пр |
дроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још |
ни.{S} Који милиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, ка |
а?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ п |
зноси до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су |
рагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их |
повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да бу |
уставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са |
путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису н |
а још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном мест |
која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине о |
...{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има знакова од живота — бар |
а огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама н |
винари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак |
<p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај вел |
нема граница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни |
да и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих крате |
ња материје и згушњавање материје...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци гром |
урно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом |
акова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и он |
ло подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје с |
о је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно у |
изблиза онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то |
атуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и њ |
у Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша и |
ородици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја |
у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег зад |
га непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги о |
и ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухва |
не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су |
еколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година н |
квих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висо |
у, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непроме |
ивот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, |
вијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пч |
епрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!. |
длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} |
рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о кој |
пет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашег |
још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов д |
ви и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један в |
лици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, |
ла — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И та |
!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли |
уџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако |
ити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми тр |
Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у |
најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</ |
боким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на јед |
е човека и од првога примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у |
отопног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!.. |
есну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Ве |
напоменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек вр |
твор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део |
и огранака великога животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па |
топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> <p>„Ј |
синула последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова |
черону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша |
ди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као сн |
сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се св |
се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава |
обилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу |
али чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} |
у мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, |
бесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне пок |
на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са своји |
сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и н |
азна доба године нису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече |
мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога сп |
косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладно |
прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога светог хр |
онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаг |
непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква |
ебу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} |
/> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто |
ој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема а |
Мизарову породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> |
готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од |
ој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, |
' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и |
а у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему |
рити и у своме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати |
о ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја руж |
времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јави |
мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо |
данашња жена; а данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу. |
апласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n= |
и; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с де |
рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом предст |
м својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не д |
а са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија |
обијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшн |
ајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова преда |
ка се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, |
ости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} |
p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb |
а ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова |
да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут пр |
горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и сит |
кав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпос |
на, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало |
ону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао |
, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помис |
енута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је је |
52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије |
дам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{ |
му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пи |
ад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми п |
естали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него |
и чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности |
ок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих |
ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређаш |
После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планет |
ање.....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности ва |
била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже |
срећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почива |
без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месеч |
ош ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања в |
руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим д |
унце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми о |
н осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад н |
“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> |
којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — |
једном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову |
, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да |
је, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи |
Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с које |
м овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих матери |
сан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединствено |
Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви ос |
расили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљ |
ор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на |
S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљ |
хатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и пави |
и изведеним капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и |
ебројена кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; |
веденим капитолима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог н |
јим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћеним <pb n="126" /> крововима.{S} За о |
држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шт |
ма по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју |
иљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавило |
и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су крас |
љеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљ |
се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне |
езда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих |
читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блис |
ање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се |
="*" /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети |
ачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, измеђ |
и и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још |
твени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на с |
е, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два њ |
ј планети; појава комета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих ниг |
е и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156" /> ва |
<p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја добра мајка.{S} Боже, ка |
и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој |
појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена з |
времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не б |
и дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија д |
и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса |
на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој |
воју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над |
као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељ |
унду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога с |
ствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапласов ду |
његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, т |
еличанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапла |
сници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} |
бе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо |
вездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone |
и и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, о |
имвол мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече |
55" /> <milestone unit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} |
ање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече м |
иријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све |
, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу |
расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у |
са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај |
а кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живот |
тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста живо |
и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, ро |
>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је прел |
а осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу |
ва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а по |
а из једнога непрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и п |
енога, нечега надчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири јед |
мови, она небројена кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше ми |
unit="*" /> <p>Мрачност ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су ви |
/> крововима.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порф |
ој раскрсници, источно од политехничких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{ |
а балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурам |
, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ нек |
осмо у просторијама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале простра |
на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних гр |
колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а осо |
ета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, |
а.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Са |
{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, |
ика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овог |
ет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним ку |
.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су измеђ |
, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац о |
е висок за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину, само ш |
ене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и к |
што је између ове четири университетске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобр |
аше Земље.{S} Све четири университетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Ам |
nit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царског град |
оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели |
="*" /> <p>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 42 |
ени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, оне мермер |
ици.{S} На четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандио |
а, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпр |
Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога |
рца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, јако су личил |
с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као |
ни мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ на |
палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> |
меника, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанс |
им крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То управо не беху ок |
каквој грандиозној али још недовршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници |
е ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном |
старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађеви |
се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвач |
ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи м |
е таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и путе којим |
ла природних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, |
е је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене бато |
кле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађ |
удима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи |
остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она с |
.</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли да ми верује или |
чнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би ве |
и не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амад |
ставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчи |
и <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога |
дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда и доли |
мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје |
ста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према ово |
а Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="1 |
иле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S |
те па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и |
" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе |
id="SRP19020_N23">Име светога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</note> <note xml:id="SRP1 |
о горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и ш |
гњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њен |
тљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S} |
овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову |
аве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Он |
којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснослов |
овао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зраци |
У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S |
осто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте н |
мо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни |
у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу |
врђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производ |
ављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су у облаке чи |
оцес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледно |
авном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target="#SRP19020_N28" /> има д |
столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слој |
о су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ |
своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што |
веде, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила ја |
} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Магловито</hi>, <hi>Хладно Море</hi |
заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не з |
на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, |
олагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па |
ку Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, ка |
et="#SRP19020_N40" /> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се ч |
<hi>Place de l'Etoile</hi></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на |
ји одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико |
што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па |
Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и св |
еона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски |
аквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина с |
им „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, |
ед тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од |
а.</note> <note xml:id="SRP19020_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати |
народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних |
леданог 1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="190" /> њег |
ема овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на м |
личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као |
е Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Св |
не и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да с |
им преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже железница, телеграфа, телефона, |
тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амар |
чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну с |
ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет горе у највише сл |
оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине |
ко њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја. |
Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао |
до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени ал |
вездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној страни — између Перзеја и В |
вали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе |
љаде година како су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте на |
а Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, д |
мена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <note xml:i |
на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> < |
је ловачког кера, а ко ли између једног Патагонца <ref target="#SRP19020_N2" /> и философа Кант |
>.</note> <note xml:id="SRP19020_N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију |
ида.</note> <note xml:id="SRP19020_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнер |
Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020_N34" /> Збиља, јеси |
а би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном кр |
и и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сам |
вим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим |
:</p> <p>„Ви имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет. |
зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, |
во чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав ока |
кав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у |
а, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!...{S} Изгибосмо!!... |
у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох |
ности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној простра |
име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало сврати |
корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцим |
p> <milestone unit="*" /> <p>После мале паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: чов |
не....</p> <pb n="144" /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим |
ди !..."</p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</p> <p>„Беск |
е кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у |
ним — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим мес |
јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали</hi>.{S} Али ми је једна звезда |
ј обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменит |
натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора |
није, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне њег |
ким квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Ан |
се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон |
сов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваш |
онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини |
ину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, |
мах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} |
уара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на исток |
а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна |
ано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат |
Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хори |
е Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, |
Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдн |
лограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од виси |
д Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година |
свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији телеско |
ове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова мора, сад налазе |
преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна година!... и ове куће, и ове палате, и |
над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у ца |
десној каменој простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало гл |
Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други |
ма у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — та |
, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> |
порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те г |
овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, шт |
родужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колоса |
трану отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног облик |
се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени а |
што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку |
кивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су д |
е ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њ |
а ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му |
убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековин |
туру и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и н |
блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од |
...{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја, Перзеј, Кефеус, Жирафа и остали њихови другови, онако с |
а већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном |
су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и |
ики Пас, Орион и Близанци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног |
звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви |
ин Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медуз |
да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и та |
а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змиј |
звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са |
а средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аж |
Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> <milestone unit="*" /> |
а самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алго |
пом звездом Капелом — Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са |
, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе. |
атом звездом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано ја |
додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеада |
</hi>, док на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично блиста лепо звезда |
ада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога веч |
сним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#SRP19020_N4" /> у Центау |
заже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне п |
о је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Она |
сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад |
рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом |
двоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мајушни заселак у огро |
Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у пространом царству Гомора, |
ина...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно ст |
и тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљ |
рнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмер |
хујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S} Она је апсолутна једноставност!.....</p> </ |
<head>КРАТКА ИСТОРИЈА ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“ |
оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што |
али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје |
<note xml:id="SRP19020_N20">Ова звезда периодично мења своју светлост.{S} Понекад дотера до зв |
све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година |
колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душ |
а непрегледна, као угљен црна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</ |
родица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, која има, као што горе ре |
наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе.. |
нке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на су |
у још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему |
.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се |
, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претво |
ивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео |
е и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду |
ледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи |
; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина |
и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref target="#SRP19020_N48" /> онда су обе т |
ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и |
едњи живот угасио, оставио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад ов |
новела, приповедака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго ч |
од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ет |
с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина |
>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем |
} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале |
едну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испевану Богу створит |
а, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и |
ародима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</ |
лепоту, једну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испевану Бо |
престола божјег узнео Омир, прослављени песник класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавал |
ких народа, њихових научника, философа, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи в |
фа Канта, великог астронома Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и |
се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте неба Земљиног!...{S} А |
мља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповедачи, писци драма и трагед |
сељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, |
други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном ва |
вој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, шт |
дан овакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100. |
да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А |
" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а |
а наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима сам |
воје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, т |
} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га |
наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски кру |
овао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија |
он ми одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астр |
нета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има љу |
сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву бо |
е три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону ч |
вијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право з |
адне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <no |
та.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и милостивим погледом, па |
вом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо п |
за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десето |
дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па само |
ало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно својом топ |
ој покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од како се она образовала и |
ајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бо |
земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и м |
и као оне небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још |
унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица њихових |
менима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у |
адају и у творевинама човековим: његове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од з |
мута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које с |
морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза <hi>Амал |
hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо главу |
ни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, јединства и неке више елеганциј |
довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То ј |
ак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових |
са</hi>.{S} Цереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за неп |
бе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, |
ске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до |
н-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене ци |
Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека |
још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Аси |
...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, као и они на |
лица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини самоставни гр |
исто време, служила овој величанственој пирамиди као кубасти кров; а озго над овим глобом лебде |
симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, која је више личила на какав брош од емаљиран |
ише није читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и ј |
х свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оста |
квога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских стихи |
> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос! |
xml:id="SRP19020_N44">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски |
чи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је |
/> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да |
маси песници, романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће |
рио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div> <pb n |
а наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску |
не трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се |
не камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за в |
етогодишње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, о |
не; питајте крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред |
у у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву |
ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба уч |
ика преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова |
ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесн |
по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се |
угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n="224" /> <div type="chapte |
итања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час з |
стано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је |
а тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања на која |
} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, нег |
нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем |
мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у која не треба дод |
а се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, кић |
половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли |
, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само |
вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад |
мао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало и не |
д си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде |
о; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати |
} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за је |
>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао н |
ети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних по |
а?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви св |
ти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> |
стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не в |
ина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</ |
је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо |
о ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш с |
шити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади у |
тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S |
нственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види |
хну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелиг |
умео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облик |
сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно жив |
читога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај |
ских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свиј |
разлику савршенства која постоји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већ |
, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европ |
му; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље што је било без листа |
а својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца |
ћ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, племенитости, милосрђа, скромности и богобој |
и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један го случај?...{S |
нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у благородству душе и доброт |
мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; по |
љада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то |
некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на |
и:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је |
„комуникације" преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p |
доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша о |
итави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове нека |
изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога је заната на овој чуд |
една зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target=" |
погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у |
да....</p> <p>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна б |
у призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким коло |
онако исто небо; али без онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна не |
један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узне |
ебесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити |
оја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном св |
а поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна цр |
едрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обузме неко необично |
м ведрим вечерима гледали ово наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И н |
гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као |
ата ишао је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим сту |
светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта |
то смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некакв |
имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама по |
ам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу о |
е то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна све |
кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и |
беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и о |
планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову плане |
Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице т |
о претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем |
строноми Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се д |
она страховита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их |
ава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, |
исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и |
ијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мо |
енски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе |
роба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламен |
о Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом |
овити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често дос |
она је врила, пенушила, кипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног.. |
ао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио. |
за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или |
ног на све стране плину један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пу |
а онда из њих, муњевитом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и |
тиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве им |
па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алус |
стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватромете, што их некак |
, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа с |
претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Су |
које избијају читави букови светлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да б |
зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне |
немири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка |
рупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су |
према џиновским валима овога помамљеног пламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир |
е.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миљ |
везде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голи |
косине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиш |
м том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плов |
у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим |
зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, шт |
/p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, н |
ше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они оста |
итекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект, тако |
онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, |
ом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — занептунска |
ј кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепш |
е арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у једну санту леда, и |
Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот уга |
note xml:id="SRP19020_N29">Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само ш |
е ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по в |
и иза њега има још једна — занептунска планета!...</note> <note xml:id="SRP19020_N7">Сунчев је |
а у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их има још две.{S} Он је овим пла |
а је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадураминој; она је по во |
одговори:</p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи |
ло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година млађа од наш |
што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су |
ео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то |
пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по да |
ој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена онако |
а Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на |
к да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде |
између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избраник, да се само па |
што: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Ми |
и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би |
иуна сунаца, сунчаних система, сунчаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне а |
у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</ |
!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове п |
иуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских |
9" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образованих из и |
жини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; |
а, већ да их има још две.{S} Он је овим планетама одредио даљину, волумен — запремину — тежину, |
севима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, кометам |
а вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на којима има разумних с |
шене звезде, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просторији небесној; — до које |
тају, како се образују светови — сунца, планете, планетски пратиоци, — једном речи како постају |
ханизам пореметио, јер светови, звезде, планете, планетски пратиоци — нису постали сами собом: |
есна светила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице |
ет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Професор геологије био н |
тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област изн |
та вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, опет |
пренос према средствима становника ове планете — то су средства мравија према вашим средствима |
рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битис |
је је обележавао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на |
, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у ово |
лази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, с |
68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, нек |
де је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано с |
милиуна година, на читавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n=" |
осто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n="124" /> могли су унапред предвидети све |
о знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слик |
г знања и уметности били становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врху |
духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовањ |
ети целу Мизарову породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој в |
да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових |
су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и истим вечитим законима, |
твор са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div> <pb n= |
казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто је продирао у |
Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи. |
дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и |
ашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што с |
и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огр |
во црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note> <note xml:id="SRP19020_N29">Ова Мизаров |
у.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што |
васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из |
е и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде ј |
з свију крајева ове одиста интересантне планете Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога |
од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центаур |
дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap uni |
arget="#SRP19020_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио |
ко Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Марс, Астероиди |
почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја н |
почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ |
ња.{S} Његова предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако п |
х ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепи |
овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској |
иди, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже око свога центра, око његовога в |
е паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, д |
лиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад ж |
ола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну јед |
у далеко минулим временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{ |
смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од |
мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, |
рада од најблагороднијих метала на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених жи |
свеколикога преображаја људског на овој планети....{S} Гоморова династија <pb n="120" /> владал |
ликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе појединих богова, њи |
о стање; онда кад је океан лаве на овој планети био паклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту |
оследњих већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих да |
апласов дух, „до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности |
и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умнож |
унчаних зракова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то ш |
и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а не в |
ат.{S} Иначе обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био |
020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о |
граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 |
ај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес |
нај бујни, онај велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је |
лављенијих университета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори |
азвића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лап |
ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, а |
очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив ство |
в се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обе |
је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се |
менат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сун |
њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дари |
идети све метеоролошке промене на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица, или как |
иди, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме гло |
тавио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи, |
о земљама и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница њ |
ала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније |
о је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну цел |
S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него |
какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до неверов |
и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој ва |
ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{S} Ви имате још |
ану на физичким законима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива |
у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим |
вештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{ |
потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, |
нажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве пла |
се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу. |
а ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом нас |
м сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш |
да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао |
о се образују светови — сунца, планете, планетски пратиоци, — једном речи како постају сунца и |
ореметио, јер светови, звезде, планете, планетски пратиоци — нису постали сами собом: сви они с |
ла — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколик |
а сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних и |
4 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, кометама и другим з |
та, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако ј |
а, сунчаних система, сунчаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и |
глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право С |
свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представљ |
Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав метеор из далекога каквог краја вас |
зовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је од истока до |
е Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у и |
ојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљином коју ум обична човека н |
и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „С |
није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, о |
ну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква |
i>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>А |
ам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огромна вулканска ждрела, оне бездане пров |
лати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она шт |
над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{ |
ивну панораму од непрегледних Гамидових планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, ш |
} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине. |
тву Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она |
и брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно н |
какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати ка |
био у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерц |
олијски одсијавала она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, к |
ри, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се |
љину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите на дну дна тога простран |
бесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама др |
џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до в |
планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред на |
е равнице Месечеве као и најживописнији планински ланци, висови, брда, кратери, планинске окоси |
ручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу З |
о су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равница, што је окр |
с се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута безбројним звездама које само светлу |
дана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> <note xml:id="SRP19 |
листави појас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала |
<p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше |
говоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и теле |
а све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, сл |
рави напрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, ш |
тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио о |
..{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га |
биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрс |
стријских фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта |
ет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили |
ако су прве колонаде с главним црквеним платном образовале пространу отворену платформу, то се |
м платном образовале пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степеним |
и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царев |
та.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону беск |
вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрав |
на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему |
аблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену |
Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са свој |
их нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како |
И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!... |
ш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моменат у жи |
га је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звез |
свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом прили |
Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и Овна.{S} Југозапад |
У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алк |
ци, Бик и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <miles |
Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све |
снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да с |
брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с д |
l:id="SRP19020_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом |
жаве с државама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и |
су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S |
из првобитног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се к |
ектуално стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, |
авама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да ј |
телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на |
а тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се |
ује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S |
у, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи |
што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ |
је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни нар |
оничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни пој |
ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су т |
на највишу тачку образовања, питомости, племенитости, милосрђа, скромности и богобојажљивости.. |
ма правде и правице, на основама људске племенитости и духовног зближавања и познавања оне вели |
човекове, па до ове данашње питомости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то је |
и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да |
ратом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, |
д постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снего |
а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан обл |
о би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне |
иде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити ога |
е плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на |
амео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су |
ека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крилате немани, извајане од |
каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало |
ако треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала |
ора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне ми |
пробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоц |
а из онога колоса огњеног на све стране плину један страховит пламени океан, па поче плавити це |
гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути |
ише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује |
ња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, |
као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, ц |
ен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на сув |
p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнал |
ег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде д |
ТО ТРОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibn |
их Индијанаца!...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у ове, |
енског, као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је он морао проне |
животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Земља.{S} Она им |
а Месецу.{S} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи |
м мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности</hi>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљиво Мор |
них ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна |
народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, Берлин, Петроград, |
ас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живо |
тно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човек |
тог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље |
aphic" /><!-- caption:{S} Хиљадугодишњи пљусак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске б |
расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} |
о још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док |
; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; она страховит |
све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад и |
их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па М |
су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамора и држа |
духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело п |
ећ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални и духов |
ицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и из |
ote> <note xml:id="SRP19020_N44">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике што и на |
ато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, ј |
5">Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а већи од Мер |
> Отац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 180 |
цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузет |
> <note xml:id="SRP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} |
јао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју је |
ске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да |
и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Су |
савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху ж |
у необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања у |
ваки блок гранита везан један за други, по напред одређеној, математички <pb n="138" /> срачуна |
Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покој |
по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеле |
оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап |
све подвргавато математичкој тачности, по којој су устројени меканизми кретања, брзине, зауста |
но и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца А |
то места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и |
S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну |
некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друг |
је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њ |
о је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{ |
најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава р |
ек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе |
Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој бог |
есани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њихово |
о је извео ђенијални вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад |
аложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, п |
бовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — |
оје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на д |
и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питом |
читим законима природним, <pb n="95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља.. |
налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих |
едно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије |
онетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по цело |
сов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И |
20_N40" /> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеиза |
ју видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па |
о полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињс |
а свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе |
та оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном кр |
ј пучини растурених небесних маглина, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95 |
м справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз вод |
/p> <p>„Ово је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Ам |
волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више |
двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет з |
е, плава као огледало глатка језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као к |
ра Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога царског града, хтео му |
по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лаб |
ам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се |
ару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглос |
им — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, |
еђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим |
а Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадурам |
шега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а т |
и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго су |
ајимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој |
ен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто ј |
о је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај сил |
а води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и |
та, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сес |
но и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало |
ни гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом покривена, гуја |
рна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и |
Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место |
а својим уметнички изведеним капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су ј |
енкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb |
ога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, |
видело како оне малене звездице, једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она |
лих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке |
="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у |
ма посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко |
несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко уса |
....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и по једној и исто |
асада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су гр |
зебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јо |
сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се р |
једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој |
наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездан |
нскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су пре |
ске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле |
е попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чудн |
давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег |
пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини |
енијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој |
о што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове пород |
note xml:id="SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 сек |
лумену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих по |
ни је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад |
ену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Миз |
дне велике васељенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини ма |
оме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, т |
.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано борама своје дубоке старо |
имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина |
нца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колос |
ете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по дес |
се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црн |
ше врхове Месечевих брда, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Та |
ића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP1902 |
тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, ба |
Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се к |
pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово б |
рства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од спомени |
се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обе |
е светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца |
е велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управљај |
с, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше |
по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим нога |
г круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> зе |
излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} |
великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силази |
ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одел |
јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је допр |
самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и с |
ти сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стране |
пим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба с |
њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, |
>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непун |
стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столи |
лан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волум |
рандиозне радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, |
прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неко |
ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет |
пљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно |
и; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом ра |
<hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и |
ебесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео |
мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98 |
трисао елит престоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима у |
ајући јединог Нептуна, који би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А |
S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име |
реко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља н |
ном мрком лопару живи једна милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне |
је — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама онако исто небо; али без |
ућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у жив |
арске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На м |
по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици |
ежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сун |
лија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да |
ада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „ве |
N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени изр |
и изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капи |
ме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, |
них дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више |
S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по облику клисура.{S} Над нама |
извајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом |
укчијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ о |
апитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лу |
— џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели |
>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, и |
вских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове кан |
ем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</ |
за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо |
о је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, так |
храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад вид |
породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он т |
унце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А са |
и <hi>Клева</hi>, исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадурам |
је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: |
ледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и |
а се величанственост, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у др |
ства — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде онога |
стоничког грађанства — и по богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Нас |
hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блист |
еке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана |
едан од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи |
иковао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Са |
екакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} |
и били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина нос |
фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што н |
оменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S |
Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца |
ем разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле |
азованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, па да буду лишене тога |
, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; |
аишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су |
под репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</ |
он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да |
, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела с |
ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... |
е упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... |
истеме, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Госпо |
Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран вас |
а нема броја ни есапа — ни по даљини ни по величини њиховој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, |
а сунца и све њихове планете образовани по једним и истим вечитим законима, па онда де сам одго |
ти и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару |
љевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и |
ета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила |
шило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, с |
оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је онда дивно |
сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо жури |
м и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме |
еменита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости |
Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и нев |
буху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, |
кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} После, н |
<p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, још |
тихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежи |
едак, један непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових н |
привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не додиру |
аме облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће м |
да и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећ |
знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Ба |
ије испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црно |
је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од |
и оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су |
његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембрио |
усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле |
е милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гас |
N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога ст |
ебесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звез |
м чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим је |
гова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогут |
што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — |
и се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиот |
о је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде и |
звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равноднев |
ат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се м |
ом уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ н |
трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он дубоко узда |
атички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које је обележавао сам однос о |
тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, очекнем д |
и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да ј |
, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мају |
ве што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, |
лазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово провидн |
авна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаности, |
тило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она знала шт |
исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних маглина, а по |
и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небе |
ена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог, мрко |
о су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просто |
hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi |
есец.</note> <note xml:id="SRP19020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја |
ла даљина од 384.000 километара.</p> <p>По неком неодољивом нагону станем разгледати цело небо. |
</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А м |
<p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, |
ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло о |
овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезд |
рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним |
изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је дока |
рао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би би |
т четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.0 |
у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> |
у мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто трепе |
ћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе кри |
сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорил |
pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, ј |
а?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из |
да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види н |
и да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га сакри |
ар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако |
усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесн |
дирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину |
расто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих т |
г Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико по |
, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Кро |
пет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена пове |
</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <mil |
на заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, трепер |
насладе у ниском животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми о |
номе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И онда се заглед |
оцртала њена мора и њени континенти !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим велич |
складнијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, бе |
бало је још две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graph |
нетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Зем |
.{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко узда |
то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из г |
броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ват |
...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p |
од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: |
и, пази!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже |
задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, с |
емљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од |
...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста |
асељенину никад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљ |
— па и на овој <pb n="171" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и |
, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде је испред мојих |
оној вашој красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке |
те на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем |
не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врат |
у Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи |
ли шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да |
кације" преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „ |
а, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем предавањ |
им благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мир |
у муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се |
а скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојт |
ало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="147" /> мене |
> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљај |
> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени |
лаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Ла |
сни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестат |
ворови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и ма |
тост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, |
ном.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете до |
лосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да ниј |
то већа.{S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за живот — |
удских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!.. |
се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се д |
ре: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју кариј |
ад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да |
пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чис |
гоне, — што једна другу прождиру!...{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни оп |
ог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона износила је 960.000 квадратних |
е она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сен |
ш силни, управ страховити; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, |
гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно боја — бо |
један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама свију могућих |
била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља њ |
горостасни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да с |
ти ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није са |
{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несрећно испре |
ако дејствују на мењање облика Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хлад |
не да да и једна кап воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитск |
вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, св |
периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109" /> у |
време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло |
оцес згушњавања водене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве њег |
онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да |
дај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Он |
иновно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна једин |
ога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њених н |
оји би за два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну зве |
струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да с |
ала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месе |
е нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо прваш |
он је вечит и бескрајан.{S} Ко би могао повући границе између интелигенције једног црвића и инт |
савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак |
сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је пос |
они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим филосо |
у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера ниј |
је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} |
— чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а |
онде на онај балкон.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, |
ој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно тре |
,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам мог |
мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде |
их брда?...{S} Боже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Рт |
али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом |
библиотекаров, кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</ |
е, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешт |
е,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочи |
а „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овог |
ам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт |
оворим му онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио |
је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек ви |
ице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао? |
е трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд |
о језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, |
војом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био д |
видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на ми |
рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брај |
смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да му је било криво, што сам му у |
не дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни |
ила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њен |
огобројна бодља његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута м |
“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога цр |
све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини био јувелирски занат у ово |
....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам... |
се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног |
били необични мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како |
, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погл |
боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљег |
дај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зелени |
погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај п |
пајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромн |
строј овога величанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како |
једнога Сунца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, погледај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И |
ороднијих метала на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необич |
је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је |
лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено оноли |
ометара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву г |
сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојб |
ења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборав |
а којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини и |
едај питому; погледај дивљега голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље што је било |
ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... |
иље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунас |
на звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјај |
у беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је простора требало у самој ств |
о самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а погледај пи |
ти, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се пр |
асте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних леп |
био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, колицнита је — колико је |
нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течн |
постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи бр |
е друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба |
јаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средок |
ела система Мизарова....{S} Погледај га погледај како је величанствен.{S} Ено онолико изгледа в |
ни дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај складни размештај боја како свака за себе |
оловину одстојања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече |
} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И |
е сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој леп |
ици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене мраморне палате, које као да |
рушења.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни |
мрамора.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов д |
ој пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму среди |
{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо о |
има огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирен |
ледајмо ове живописне пеизаже Гамидове; погледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; по |
сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих бо |
ај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до обла |
планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа о |
но класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излил |
..{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајмо ове живо |
жи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао |
ема своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере |
по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један млади |
Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио |
а“......{S} И он погледа нашу Земљу.{S} Погледам и ја.{S} И ако је био дан на Месецу, она је, н |
владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми р |
— <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио |
едај!“ повика Лапласов дух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја ј |
ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две зв |
на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} То б |
!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истовет |
обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беш |
место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са св |
га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библи |
створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> нас |
<note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника пом |
море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновс |
, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало п |
еше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мр |
/p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ хте |
обузме неко необично осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шт |
бо и — некуд одлетела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине не |
е, али неким благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли ка |
а нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти госпо |
коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитив |
су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео |
ца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први прон |
ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван |
ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 м |
е столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а |
последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити |
ути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која је ово династија, а који ли народ, којим |
а — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била је |
ептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфо |
це у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{ |
нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на се |
се прва клица живота. --><pb n="67" /> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док |
сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то т |
н — звезда <hi>Гема</hi>; а јужно доле, под овим звезданим јатима, видимо <hi>Змијара</hi> — Оф |
неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живо |
велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и |
0" /> ових, вечито узбурканих, стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тресцима гро |
брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној |
воме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име г |
а североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северног х |
p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збу |
с вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, в |
ма ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од |
P19020_11"> <head>XI</head> <head>НИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми |
е, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозна |
кле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачност над нама, бесконачност пред нама |
ушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја поглед |
чило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се н |
овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном |
.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана ј |
ели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у да |
него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интереса“ почине толик |
екака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи |
еног противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају отка |
ни нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били |
оњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако бил |
ог.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; али за то тре |
— заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упита |
кав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто н |
килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфе |
и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображен |
а плетика и маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако ист |
ар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде ст |
ове језовите владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му царству нису га толико волели, |
кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у |
одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Изм |
ије остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачности, по којој су устројен |
идети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи це |
ог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајани |
рнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на своји |
надом стубова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским рамен |
винама човековим: његове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и ди |
едњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога је |
тна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, |
милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површин |
а учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној аст |
ле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кул |
права слика поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Ама |
часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: |
и, од небесне хармоније, <pb n="139" /> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђениј |
лтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> |
ви да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам |
анском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а милиуни милиун |
м вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцим |
е кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, |
еђу осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Израда сар |
иш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налаз |
већих градова, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живот |
p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкаст |
безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим др |
шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лап |
а то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно |
Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао с |
квом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој |
сполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска кула, <pb n="164" /> на к |
на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног мора од кућа, палата, |
ух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су опустошавал |
ву.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна д |
о приступили другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се з |
n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвиш |
аре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" |
новника овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што је из |
је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли |
p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш а |
даоци били крвожеднији или њени дворани подлији, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зл |
ђа, скромности и богобојажљивости...{S} Подлост, завист, злоба, лукавство, притворство, беху да |
кама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља што се |
и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од пр |
онаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, што се, у т |
S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по свој |
ртишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове |
тврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у п |
о до фантастичности нагомилано стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то ка |
једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој вас |
преко његових румених усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На њихову цар |
цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign xml:lang="FR"><hi>Place de la |
планина на ме навалила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан |
ote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонем |
ни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Овај крај н |
на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, он |
ња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се |
но с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зау |
во разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ ва |
ама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. |
ему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе |
и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега С |
хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупности и општем распореду о |
старства: хармонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле |
то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, н |
е у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један другог уништ |
валило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!. |
„дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви |
ским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћеним <pb n="126" /> крововима.{S} За овим редом ц |
а намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на њи |
пак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих природних закона,“ ре |
прегледног океана....{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели становници ове |
ке племенитости и духовног зближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим дели |
своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док |
иљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да јед |
познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вар |
е, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb |
} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика |
душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, |
како не видим,“ одговорим му.</p> <p>„А познајеш ли је?“ .</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је |
p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мор |
сец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је |
звишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, п |
наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно бли |
с од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба брата близанца:{S} Кастор |
....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна |
Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научника, философа |
то ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна в |
блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем запад |
оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре |
гов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздр |
о је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> < |
ашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао наша мора и наше континенте, ја не бих веровао д |
м свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба нашега, па ми <pb n=" |
треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим |
_N14">Звезда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцима, Калдејцима и Арављанима. |
ера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној. |
е нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигин |
ко преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година нази |
ена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} О |
.{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гомилица звезда на |
ма једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живопи |
„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужно |
ај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi |
RP19020_N21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километара прос |
и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне м |
— да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише |
рион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. |
с путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас |
ете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни виде |
види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут — смртно око ни |
метеоролошке промене на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица, или какве било д |
кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете. |
и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праис |
егов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад |
га тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појав |
} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путу |
а ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме |
умоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читаво |
b n="15" /> ми је ове, за ме непознате, појаве, овај загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад! |
ле кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{ |
падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} |
да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу укинула гл |
ј материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ће |
<pb n="114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког вр |
зде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то |
7" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали |
, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На |
има добро познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем по |
мирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће |
о, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било узалудно, све је о |
о се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију |
Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, као и о огромној |
да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено с |
е половине, предвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе |
а као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; |
еше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова С |
оризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Ал |
i>Ориона</hi> — пролазећи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико са |
ржали они бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених фасада....</p> <p>На средини ов |
њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко |
ве аљетке....{S} Бела му брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пу |
нога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и п |
а опет се развијало неколико магловитих појасева, неки ближи, неки даљи од онога централног гло |
тири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и |
ојих осам пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може |
et="#SRP19020_N15" /> са својим златним појасом <pb n="25" /> од три небесна сунца<ref target=" |
шем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездо |
нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, |
анисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће |
оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова |
ом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи јед |
xml:id="SRP19020_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се |
би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи обли |
; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необично |
једном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као какви испо |
другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморни |
овој планети суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и богоугод |
иле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у |
ници с власницима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге |
ицима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искор |
бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до из |
његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Сва |
ност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у којима је смештено мир |
лупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има п |
ја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов д |
ку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо.</note> <note xml:id="SRP19020_N39">То су |
а и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни избли |
...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, добио си |
икли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као |
и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да пит |
што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули |
ола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} |
м назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{ |
љеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај |
<p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у |
плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећ |
— него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се ни |
ањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се в |
а породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна н |
били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, |
— то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били |
а говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И |
стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти то пре |
вер</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи ва |
окаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј неб |
леда на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на мили |
кне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па у |
не принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, његов изасланик Емедарухо из |
х вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не са |
је никад ни познао не бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, |
ећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљ |
“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А тре |
нце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ |
киша осу на научникову катедру, бацање покварених јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и то у то |
лиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг |
подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да ди |
а....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав б |
илици, на источном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — прав |
с на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемира негда играли тако велику и |
о им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се |
ашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и о |
требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жен |
године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, хлађења и |
ене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна м |
тојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам дош |
p>— Она је долетела из далеких небесних покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати: |
лима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <milestone unit="*" /> <p>На п |
т упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да |
итање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S |
рских творевина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарад |
то, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од своји |
небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урлик |
ини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што с |
ЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quo |
је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој в |
ини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свр |
Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте так |
бимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде |
, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености зем |
божанствених закона, што владају сваким покретом вечите материје што испуњава целу васељену, те |
х винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, |
део ових непрегледних равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Поглед |
, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајане каријатиде<ref target=" |
ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле |
свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, ка |
времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n="174" /> пророк Ем |
по која чудновата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гранчици видиш по каквог |
ли су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из к |
на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикавим мрљама; а било их је које су |
ни букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, |
вадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi> |
ста поља,<ref target="#SRP19020_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p> |
у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли |
и онај огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна |
на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамно |
ти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од |
а горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да ј |
рви пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То |
p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко ос |
свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n="171" /> планети,“ пови |
и и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перј |
око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; |
ли је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је |
напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље н |
ео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, |
осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину |
hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на се |
пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његови |
понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено |
Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је г |
улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учес |
и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко т |
, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој <pb n=" |
ришту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу |
оз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путањ |
И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски сл |
жанственој лабораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито т |
знобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабира |
бична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мр |
о готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на којима |
Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној полови |
Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овом |
ани према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној |
Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефе |
здана јата и главније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога |
, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као |
половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медв |
изми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођен |
Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоисток |
турена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Мле |
лу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и К |
вајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна све |
ације, уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и ц |
а следујући закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својо |
коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране државе Геруга у к |
а сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— |
гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S |
.{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо |
а све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И ов |
огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у с |
небесном механиком и много је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај што је при |
S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и са |
, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона износила је 960.000 квадратних метара, од кога |
каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређали су |
е четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је дала најслав |
на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на о |
овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске курсове?...“ |
p> <p>На деветој раскрсници, источно од политехничких палата, уздизале су се опет четири велеле |
едавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S} У великој двор |
ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико |
на се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, налик на н |
шљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет |
и букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беш |
војој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела к |
и су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58" |
.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанс |
везда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе |
са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже према југу на истој стр |
а Земља не заклања њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{ |
јан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али погледај-дер и |
ашег Месеца, а други, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина доб |
ке врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници |
милу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку цр |
о, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док |
није Земља под ногама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа ч |
прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у |
се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки |
сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова ув |
богатству и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде онога овалног кру |
оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари |
лази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његов |
ј хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели |
Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око рек |
вога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу |
лики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту |
бу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неб |
о су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то с |
у пело грдним мраморним степенима, опет полукружног облика.{S} Ови су степени били као неко про |
етири стране уз велике мраморне степене полукружнога облика.{S} Огромне гранитске табле које су |
еб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; < |
дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у мален |
, па и оба брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, д |
лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђ |
во ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као |
така!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуц |
ма.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи уча |
мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни |
верови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништав |
на дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину |
лепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и кри |
м зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако ид |
кеани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, |
но-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target="#SRP19020_N27" /> покрише густи облац |
лкани.{S} Опажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро |
ио на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих п |
есечевог екватора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, |
оре Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апе |
еан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>Поље Богова</hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора про |
стошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преображаја, на славну династију Гомо |
доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природних |
су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманости и свекол |
интелигенцију и научност, а особито на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, |
ој умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читав |
ам....{S} Јуче је вас дуги дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — |
а занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш |
стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликам |
ој необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљен |
ака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењ |
увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено |
/> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада год |
е; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима су смештен |
нце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се ва |
зи, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика м |
ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна |
Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста |
Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи |
, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену |
није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали |
и, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног океана — мајушне борице, што их веч |
...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом < |
иш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора |
тављен из вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једна дру |
целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачно |
или су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор — кратер — у близи |
е професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Т |
небесних маглина и звезданих гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ло |
ту неће бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу... |
њерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у којој им |
ће ли кога од наших великана књижевника поменути, па — ништа!...</note> <note xml:id="SRP19020_ |
чине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један |
се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је |
ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну н |
Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по |
; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеј |
, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати |
налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недостаје, да је неч |
а људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову високу интелигенцију |
анета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизаро |
te> <note xml:id="SRP19020_N13">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, |
ду, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, |
ала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну |
н своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се д |
нта плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба |
ди, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам ум |
разована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви је |
/p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику они |
и астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Зем |
и рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а п |
ва, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та ис |
свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих |
си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> |
рахом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести |
мрко-зеленог, колибра, а мало иза њега помолила главу зелена жаба времењача!...{S} И боје мрам |
и се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Ме |
е био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а т |
и са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете |
држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутр |
букови --> приликом тоталнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити т |
на.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални жи |
езда периодично мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а понекад спад |
екад дотера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете |
еће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xml:id="SRP190 |
ље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а т |
p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса |
је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест |
у бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!. |
децом, дечацима и девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало храни |
....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повр |
дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови |
из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада ств |
ара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p |
није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучин |
онемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} |
дну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као кад се на |
и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које ме ј |
аки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размиш |
lestone unit="*" /> <p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих |
/> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји по |
{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста |
ина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њим |
тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно |
у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изгледала ваша |
на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; о |
емље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?!“ помислим...</p> <p>„Немој корити |
авим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим већим |
ујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на |
„Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се мора |
лијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожур |
а ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од |
о да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.< |
Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна саз |
златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зен |
ечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова |
а који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио свом |
је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових лана |
ње!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље |
пећине, згодне заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку |
хова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ов |
е природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се |
штања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој |
оме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Пр |
што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису ка |
црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто м |
ових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на |
иљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И гла |
ски бес, дивљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви смес |
унце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лиц |
е држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!. |
ране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да с |
и њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунц |
ена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им |
ови облик нашега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само |
м очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S |
звесно на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као |
етова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се с |
еко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј |
дана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики Пас, Орион и Близанци, |
реко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, |
гона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела |
ик вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда |
узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са у |
Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је р |
а блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што |
е пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузи |
пет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Веза |
де; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезде, планете, планетски прат |
3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности живота светова; |
аборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже д |
лац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави ње |
ладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> |
ца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец |
оме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, |
д се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова |
леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенск |
току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“ |
ном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> — ваша <hi> |
којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само из |
одина, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна година — |
на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, само што је ова |
аше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе између оне две звездице — између Сириј |
м ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега |
шту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала д |
ма једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа |
аест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу којима се налази око |
сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратила |
нута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли |
ова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна маглина, чије су се гран |
SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију не |
а неколико десетина милиуна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је |
по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиља |
овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{ |
и шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше о |
рани овога чудноватог члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаста светлост у облик |
по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна |
икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у |
шега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планет |
казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио |
његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали св |
то је отац једне најзнаменитије небесне породице на овоме крају васељенину; то је један од нека |
а и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер |
вео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према |
дамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов |
ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад |
а чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што су расут |
ази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца |
Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом и животом за |
ездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог |
етови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} А |
четири университетске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши |
у велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</ |
љубави према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданош |
мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав |
се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовн |
јега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била н |
, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике |
ази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-по |
шој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових |
некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни к |
змеђу ових група били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири о |
ико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платн |
га светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други |
тепена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојал |
окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <note xml:id="SRP19020_N42">Муња и гром.< |
је други од некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима о |
ана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гр |
латна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, ш |
трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} |
су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са нек |
м овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} |
били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући веч |
у симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</h |
, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нек |
а неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако к |
мФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и Касиопеју и њенога м |
Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на сре |
ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, прис |
је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомо |
руги богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрк |
це, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би м |
егове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <milestone u |
имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњ |
<milestone unit="*" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{ |
је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духов |
му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Го |
је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP19020_N52" /></ |
<note xml:id="SRP19020_N43">Што значи: посланик Арухов.</note> <note xml:id="SRP19020_N44">Ехо |
, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опусти Етиопску |
рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне н |
<p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n= |
у после <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обли |
има чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична и малој д |
ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају с |
јње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} |
високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на јед |
који је на њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и инач |
а пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да |
појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те ни |
за себе образовала један небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна го |
-Веје....<ref target="#SRP19020_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих пла |
плотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад дав |
и и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, б |
баснословним просторијама небесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у па |
пале једног „Христова отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је бу |
о у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њ |
Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела |
ара</hi> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Мо |
лепрша на његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут пра |
са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете |
i>исток</hi>, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi> |
а на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан |
ога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три вел |
тре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је готово за половину мањи од ваше Земље и |
тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио |
него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо м |
, ближи, није ни за половину његову.{S} После, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и |
знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата |
није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо |
#SRP19020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљ |
че од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку |
асто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму |
ти први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примит |
S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било, једно |
ј <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id |
осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и најмоћни |
мрцварено људи, жена, деце!...{S} Он је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву сво |
но: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, по |
се живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога ми |
осио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му све |
а после занимала; где би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb |
уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини |
хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула |
вечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима |
и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на с |
..</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано с |
амишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов |
ду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у св |
овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама |
ћи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између |
било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога ње |
ве оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова мора, |
редавање.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је настала игранка.{S} О васељени и њеној бескона |
асов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао |
нија!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>После мале паузе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично с |
рања....“</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога свет |
птичке обмане....</p> <pb n="144" /> <p>После мале паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у дале |
јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После мале паузе он опет настави: „Господо и Госпође,</ |
ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касио |
из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити:</p> <pb n="143" /> <p>„Висока уметн |
ух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма |
прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXII |
но упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Лапласов дух додаде: „Ето, зар не види |
еменитијему, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророк |
ућности...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпоза |
а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да н |
сконачну пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене л |
а окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свег |
а <hi>Јунона</hi>, па <hi>Веста</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астрон |
а још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о |
и, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Мар |
и, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина це |
ветлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој ва |
<p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два зв |
4.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије |
боке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизме |
...</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како с |
суре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога мора!...{S} |
ва планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} П |
дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне ду |
Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми с |
28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце или к |
илиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасил |
шило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их донеле службене но |
нети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то |
прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, који је на овој планети подигн |
“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај к |
43" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је |
кање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се п |
па Марс, па наша Земља, па Венера и на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова |
брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша заж |
је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни м |
дан с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни па |
ни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се |
Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{ |
црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике |
> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, њега обу |
ји се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је мн |
свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, |
је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов ду |
небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нис |
у китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезде и звезда |
а освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога час |
и, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Сунча |
ојава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теб |
е сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> |
ни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна ње |
али над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} |
<milestone unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану |
наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пира |
ови давно минулих времена!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово сл |
нога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве |
уну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!..</p |
ван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књи |
ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично |
и је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} |
телефонима без жица; огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сунчан |
расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти ве |
а?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људск |
г оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом |
ију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника, како му се око бледих усана |
И Лапласов дух опет заћута.{S} Он ме је посматрао — од главе до пете, али неким благим, меким и |
х опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне гра |
ћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојби |
19020_0"> <head>НАШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о |
д имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Н |
онта...</p> <milestone unit="*" /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 час |
ше државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцима није дато места ни у самој царској |
дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, д |
..{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су г |
Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда, |
Хидру</hi>, <hi>Ориона</hi> — пролазећи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор ула |
т и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна ср |
у.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, сру |
н тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основу космогоничној системи — како пос |
смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релат |
разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а |
им законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпостави |
ста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не п |
е његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговетније, док се на |
м миријадама векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни |
г кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је |
ему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и долина, |
светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа |
аву основу космогоничној системи — како постају, како се образују светови — сунца, планете, пла |
планетски пратиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..." |
и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док с |
из оне исте небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у |
јаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио он |
облици морских прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало б |
ободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропаш |
и су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални |
зде, планете, планетски пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резулта |
лигија с религијом...{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне уз |
а цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, уметност, сил |
па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само би |
угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако |
проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети |
вцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сири |
тови.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пре постанка наше сунчане системе васељена је била тако ист |
дно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина |
, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља |
од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада годи |
би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све ј |
јем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остале групе с |
ло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела д |
ано усавршујући облике својих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињс |
од мајушне, невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршенијих гра |
ли ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још |
pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јест |
!-- caption:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„Али све то има свога |
унце и цела његова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, да се и свето |
он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се |
чи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у |
се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а |
,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне ст |
бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target="#SRP190 |
остоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би |
Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; какве је она пр |
само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сва |
авних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Је |
/> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Знаш ли |
ати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у коме |
нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!.. |
аду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова вар |
а, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" /> |
почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховин |
оме!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито |
ише има природних тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с ов |
не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају |
ло, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се |
оначни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна варница што је синула из оно |
: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца шт |
не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални |
а бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да |
добро умотрити разлику савршенства која постоји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} О |
тлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и ду |
а и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш |
глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да |
{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SRP19020_N50" /> про |
узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја |
н је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене |
овој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, као што |
оје не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бист |
се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да постоји, док једна мајушна ва |
а да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се |
, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај св |
оћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постоји |
постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, |
ошћу и добротом.{S} Из овога гранитског постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, |
споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугао |
а храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја |
салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а |
жели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезуме те му мало в |
ечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: он |
то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мал |
а црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> < |
ма пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, ш |
една као угљен црна небесна планисфера, посута безбројним звездама које само светлуцају а не тр |
онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из |
више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као по |
узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијан |
ној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај и |
е понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а оне би му долазиле и л |
генцијом једне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p |
х канала свуда по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, баште и пашњаци; јер на Марсу вр |
е огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова је, где је год нашла одушку, ка |
то једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!...{S} П |
би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен |
неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских створова у |
звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од ј |
сполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> < |
ок као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„ |
сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад раз |
какве било „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да |
а, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се |
снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у д |
сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе |
, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну вел |
авом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај с |
, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе з |
пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска неман — |
екој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене спе |
, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у т |
а су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месече |
наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се |
, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> |
слим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш ро |
а Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља |
а њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и сва |
о је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно ш |
то их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам |
ору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба |
ху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <pb n="1 |
реса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поч |
ској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у |
е голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један |
илимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, |
ад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда |
кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и |
траховитим тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе прир |
у целу ову планету из темеља потресали, потресали је од истока до запада, од севернога пола до |
мова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је од истока до запада, од северно |
за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не |
развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и пр |
блиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је пра |
асиопеја, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша |
ко казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref targ |
иче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо по |
ас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сир |
уда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друг |
нога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, |
редавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> |
Некаква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То |
плину један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб |
p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господин |
небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно осећање.{S} Овај к |
ве сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик налик на какво мајушно сун |
све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепност |
е, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове |
олети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После |
о.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био |
катедре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и с |
ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини врхови планин |
лико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како с |
огледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је чове |
до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ват |
ина како су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово наше небо, ове исте наше звезд |
листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на после |
н — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двап |
Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу. |
ве знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних |
ена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на вр |
екову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постав |
амен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и к |
тока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло |
огу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у простран |
онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; |
исао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који су вековима веков |
е духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину |
су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше планете, наше ле |
пчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што |
убоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме све |
г библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се н |
оши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете п |
коначности васељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: |
нску просторију, просторију без краја и почетка, просторију што има једно једито име: васељена. |
и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бес |
авалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и проналазака вечитих при |
<p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих природних зак |
тасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и проналазака веч |
...</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих приро |
<milestone unit="*" /> <p>„Ето видиш,“ почеће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово п |
идом мутити.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из да |
а мала пометња.“</p> <p>Ја осетих да ме почеше опет подузимати они малопређашњи мравци.</p> <p> |
и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окр |
ест, на оној вашој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух |
самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине свију народа, свију епоха |
Зато оставимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде н |
налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у исто вр |
маском неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, ка |
тварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша |
иуна комада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и ма |
а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оце |
— једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од св |
и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p>И ми нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста |
стима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али на дн |
руштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности |
пред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме м |
стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдас |
ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорц |
све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на |
е она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развесели |
селило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла |
дана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови |
><pb n="70" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је |
аква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> |
м хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до |
у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у с |
а сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би |
лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу ва |
звршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, |
е него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Тр |
с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни д |
царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с материј |
последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица |
а свима природним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити |
и, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одг |
јих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небу |
је облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, |
} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два |
их васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучин |
а има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни |
разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена |
беше се оцртала некака зракаста круна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве ог |
урбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је о |
ане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесмислица!...</ |
доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља сво |
сто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече |
илософ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старости наш |
="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном духовн |
ј, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаон |
лађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које |
нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Ш |
ула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе! |
срнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — |
сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, ста |
елости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: |
ас за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветља |
тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} Изг |
усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови нала |
ре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под маском неких „виших државних интерес |
другим друштвеним основама: на основама правде и правице, на основама људске племенитости и дух |
на јавном моралу, на земаљској и Божјој правди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело |
et="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрек |
тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или другога еластичног пузавог |
штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој п |
ном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлози |
....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S |
е могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и брзо |
нови свете цркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци |
ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S |
е остало јој је ово једно; а оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на |
јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напредни |
дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обожавати — |
мају астрономи Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па ку |
S} Ништа баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шт |
царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру де |
требних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; |
те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших |
сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише |
сти“ одиста <pb n="131" /> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На дев |
ије, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад |
десет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипса |
орским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; |
вом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не |
уштвеним основама: на основама правде и правице, на основама људске племенитости и духовног збл |
Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуно |
каров, кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— |
</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, ве |
мљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страхо |
илитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиун |
а ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, |
рвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone unit="*" /> <p>И |
ало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још слабач |
зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски |
ље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мр |
пава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му |
истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зн |
...{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да |
/quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаља |
ини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ н |
ичине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, |
ле препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> <pb n="55" |
<p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у |
<pb n="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо б |
етим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то |
ем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваљ |
и Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при образовању нових облика и |
система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љу |
и вођ....</p> <milestone unit="*" /> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је це |
им сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној |
у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанственог видела! рече му мој вођ као у неко |
чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико од |
ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мо |
животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основу |
а чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на |
увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије вер |
у да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, |
баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одр |
Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапр |
Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватиз |
ен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не |
И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под сам |
целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и о |
наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — о |
две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни |
Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да |
о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиу |
еликог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској борб |
SRP19020_N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стра |
упке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедре гов |
> <note xml:id="SRP19020_N50">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о о |
ма; али се овде мисли о оном релативном празном простору између два суседна сунца, између две с |
ељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SRP19020_N50" /> простору времена |
о, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род |
је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два све |
удски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам |
њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његов |
, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота свек |
и у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> |
ај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви |
ство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с материјом о |
гове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечити прог |
во, коме до данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ |
своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним законима.{S} Оно што су љ |
ом и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка са |
ристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Да |
е за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичниј |
ичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни |
времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине — небулезе |
ледњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица, ко |
асељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и истих по васељенској пучини ра |
и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Бо |
ијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога жив |
блике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вав |
од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је |
од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравитаци |
ни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбуркан |
вих, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природн |
и бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу со |
уба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она зве |
о претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</ |
ици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд |
јаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у сист |
на милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да |
Астрономије!...{S} После, он је вечити пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца |
Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у тако |
p> <milestone unit="*" /> <p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> |
ферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да |
просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</ |
облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, и |
— Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то је го |
"SRP19020_N5">Један од ових Јупитерових пратилаца, по имену Ганимед, нешто је мањи од Марса, а |
теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи о |
вапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p> |
система, сунчаних планета и планетских пратилаца, а да и не помињем оне астрономе и њихова отк |
ве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онд |
,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone unit="*" /> <p>Највећ |
осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли н |
д била без месечине ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи |
, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi> |
и обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S |
зара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не про |
у — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и |
а него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Месеца, |
S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их |
ете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их |
идети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгледао као какав |
ују светови — сунца, планете, планетски пратиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане си |
јер светови, звезде, планете, планетски пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сва |
и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало б |
ве њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васе |
ина и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref target="#SRP19020_N35" /> То је исто би |
</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши |
унаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, астероидима, кометама и другим звезданим кр |
} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом |
сетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај све |
змери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор |
а миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осет |
има природним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни |
и друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу |
шњу културу и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та |
листав венчић, начичкан једва приметним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити астроном се |
миреност, да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Пи |
знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с |
ати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, |
а с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убр |
">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, п |
><gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> |
воју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јо |
ору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провали |
.{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, кад су стих |
ма се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} Посл |
, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског света!. |
да, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n="67" /> погурени старац, шт |
је Мизарова пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, шт |
океана лавиног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их про |
се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и животињског <pb n="64" /> света, |
х, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Док |
оре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</ |
ну.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и дубодо |
се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али |
у дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величине; а још даље, ка западу, видимо лепо звезд |
његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано |
розападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хор |
ругу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочи |
/hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије с |
ote> <note xml:id="SRP19020_N14">Звезда прве величине — Алдебаран, позната најстаријим Мисирцим |
вој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечн |
акође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужн |
јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полуксом; а јужно испод Близ |
оциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом |
и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја п |
, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту в |
<hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Десно од Лире, на |
ђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <milestone unit="*" /> < |
зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђ |
Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи изме |
самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На сев |
утији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образовале про |
ена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса |
зврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио је главом, Пос |
е увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћор |
асаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други тре |
з ових данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида |
— били су у првим данима живота његова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледа |
ске...</p> <milestone unit="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечн |
кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве |
но осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је |
А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„Т |
p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си |
нео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који су вековима |
како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> |
raphic" /><!-- caption:{S} Прва копна и први обитници наше Земље --><pb n="83" /> љубави према |
64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мал |
и је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот раз |
„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од |
па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: |
ен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усаврши |
истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе д |
светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почел |
Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни |
Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} |
љене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победи |
океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадуг |
и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <mileston |
ми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина и |
ало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба н |
ином.{S} Његов један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да |
а времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његових станова. |
ање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који |
овако разривену међусобном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, |
коле записано је само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја в |
појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим прем |
у...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, ш |
</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа |
ке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих |
ине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <milest |
<pb n="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да |
ездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, |
, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих |
де одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру ба |
миријадама небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељ |
пшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни ше |
н лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање из |
Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би |
јеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па п |
обитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости бој |
бројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена што су нек |
ио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог |
е она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова су |
еме било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бе |
на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са оног |
ла су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с остал |
орије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотоп |
оље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, |
дне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка н |
...{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука |
p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="X |
ињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до оних великих умова који |
о узети научници, књижевници и уметници првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике као што су |
везданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу |
="*" /> <p>Изађемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наш |
језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мо |
?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиун |
Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи жи |
м; један је од највећих јунака њихових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама нек |
да ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ћ |
ети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне |
едарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једн |
ио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили как |
и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, |
а њену другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, |
света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена |
и постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим |
ање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него |
сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" /> светила |
звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И са |
ивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она стран |
огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И |
"164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога т |
ца како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У он |
осутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небе |
е и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А с |
је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она го |
управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим н |
књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> </div> <div type="c |
е сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле |
и није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли ат |
а кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је |
кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ д |
онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменику на трг |
да хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да о |
сним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, о |
Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И д |
ђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златно |
ник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астрономи на Марсу; а то ј |
м месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у с |
су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјај |
ени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; |
био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. |
светови.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пре постанка наше сунчане системе васељена је била тако |
мне бесконачности васељенине!..</p> <p>„Пре милиуна и милиуна, не година, већ векова, и наше су |
ани видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распозн |
сет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има |
х...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и д |
у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица и ништа више |
енити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће |
ма.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те |
Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајни |
чини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав ом |
њи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је т |
етурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нараштаја њене деце прождиран |
ен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишуће |
ле царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обрес |
" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да |
имо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре |
журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бит |
материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очи |
его погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северн |
о.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна ств |
Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а |
ости и открића огромних сила природних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба в |
м прве величине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва си |
у тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризона |
рбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато |
ко звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којо |
ц.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста |
а и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим |
им звезданим јатима, видимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо . |
о?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао б |
у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави б |
е окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни пол |
рану Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 киломе |
и то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref targe |
е.{S} За ме је некад био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао |
осто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} Седа |
а сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; ал |
аца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у |
врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и живописац, |
ш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одговорим му |
рине према једноставном обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је |
и; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали с |
неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце |
му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а забл |
прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона |
мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина ис |
сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — |
<p>Leibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих храмова у ов |
ако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје п |
бависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне |
аш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...</p> < |
то ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и леп |
ље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, негов |
екова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се он |
о где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром, што су га и |
ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменик |
рског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара Гомора. |
ма, бесконачност над нама, бесконачност пред нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се ј |
ва сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило |
p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен ст |
страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса је |
P19020_15"> <head>ЕПИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> |
ух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="111" /> |
ote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка сум |
логије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је |
То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S |
.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прили |
не позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово |
не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слуш |
ар....</p> <milestone unit="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је н |
то се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам мо |
“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о |
је бедни научник морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе |
шени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је |
држати у великој општинској сали јавно предавање о неким својим чудноватим „откровењима.{S}" О |
а си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Та |
<p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је наста |
асељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет |
је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек |
високо-наученом мраву и његовом јавном предавању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То |
и фосила; Џезира, прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а ве |
душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о утицају |
а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често |
и мало пре.{S} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али с |
планете <pb n="124" /> могли су унапред предвидети све метеоролошке промене на целој планети; п |
95" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све прибли |
сна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Ку |
е и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је један светлуцав п |
а звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни П |
е.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам |
зивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и ба |
брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела...{ |
се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равн |
ана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде н |
и ме је највише ганула, негда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру мили |
свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху о |
адни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на т |
илично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш |
, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје нешто од о |
избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „ |
м чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао |
.{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну сферу, у ко |
а је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш бр |
лометара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора, који су ова |
....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски |
величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток |
лину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општини Миза |
,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа-Дару — а оно електрично |
у — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао |
зара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на |
ци на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће, високу култ |
тај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну заносну хармони |
небесних знакова — звезданих јата — што представљају привидну путању вашега Сунца око Земље, ил |
чем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точк |
19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <note xml:id= |
за наша два.{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину, само што су и |
ма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четворо-сестарств |
све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су неку симетријску целину.{S} То беху као |
загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведену, нешто зату |
онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и п |
службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети побе |
е ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p |
није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, него ш |
21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километара простора: и њ |
што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу |
чити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиуна киломе |
аљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерн |
а својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици с |
била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Ла |
оравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и твр |
толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајн |
здарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати |
и да створимо какве било „комуникације" преко једног потока, па пишта!“ повикао је онај што је |
арији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој маг |
но преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина |
— преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, не |
е и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мен |
е пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива сли |
71" /> планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>По |
су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осмех, |
м телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније |
рсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непре |
х имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им сви |
трам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{ |
народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> < |
је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико |
ије....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око |
у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних сис |
ша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које вулканских отвора!..{S} Ет |
</note> <note xml:id="SRP19020_N17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски |
b n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину су |
е облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова пов |
Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су с |
ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилич |
ова династија <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу |
остасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те ма |
ени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико ли је опет т |
ликога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и ње |
у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из северне хемисфере неба у ј |
говарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже железни |
томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И |
нсерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то свр |
већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека! |
лики мравји научник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, |
малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} |
чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да |
да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо как |
говарате и договарате о пословима вашим преко гора и преко мора;—многобројни пароброди, читаве |
се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звезд |
е на једном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мис |
а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој лаборато |
небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од њ |
S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али никако у |
у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих и мањ |
ног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим свој |
ме град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Педесет милиуна |
шном простору, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина |
е депо звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id="SRP19020_N17">Има |
ј вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ |
pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и в |
ико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло то |
божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> требало |
и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној стр |
јалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, в |
о Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале. |
ни океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове гранди |
по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њено |
210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш |
кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој |
ину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази |
евнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из сев |
{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и да |
материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно бож |
уменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љуб |
у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба.. |
ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гран |
ама!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатн |
ла она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; он |
ало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Т |
ком невидљивом силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено |
топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових как |
ја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, стапање <pb n="105" /> јед |
је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он ме п |
аран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна километара п |
о,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се |
а његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и размат |
бља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb |
д некаквога благородног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети |
мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} |
е, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-небо, |
рја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничк |
мо једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце |
му два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубича |
Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове |
са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p> |
наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је ж |
акву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са |
које су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам |
Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко |
есни букет од боја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику не |
и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, р |
, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и затавнити. |
е оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунц |
а мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној простирци, што је беш |
енкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: у |
ј зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и |
светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза |
само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда ни |
Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њен |
онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чув |
, излети као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу с |
онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехура |
открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по |
аше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису никакве даљине!“. |
вога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, н |
авити и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље у интелиге |
{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо ст |
ље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни ква |
д мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у живот |
а су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, него и према њему |
ка ове планете — то су средства мравија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p |
о их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <note xml:i |
је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људск |
и неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног океана....{S} До к |
сточној половини небеске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију |
гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је пред црвеним царским |
је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, |
а оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у |
ше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020_N34" /> |
ници наше Земље --><pb n="83" /> љубави према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте да |
е; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је о |
еју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} |
еће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чк |
сец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну |
н у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, био као <pb n="135" /> к |
љи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова царске динас |
тара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове планете — то су средств |
сираца, није ни колико какав мали кочић према овој грдосији од „игле“ Итасове.{S} Париски обели |
и око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} |
есту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на |
и него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target |
Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног океана |
авнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно у |
који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте зв |
ебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога великог свет |
ачи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И би |
ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро д |
ека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килог |
је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос ње |
наци из овога грчкога мита доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} |
стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 800 |
дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога места на |
километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове планете — то су |
жбу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с једн |
мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово |
се извршио овај прогресивни преображај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивнијега ка дивни |
...{S} Како се извршио овај прогресивни преображај, преображај од лепшега ка лепшему, од дивниј |
S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадур |
м...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" /> и суровости чов |
граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људског на овој планети....{S} Гоморова дин |
а велике работнике на пољу човечанскога преображаја, на славну династију Гомора, не скрива она |
је, управо, и почео онај велики период преображаја не само у пространом царству Гомора, већ и |
и, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се |
завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир...{S} А ако прељ |
чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако |
чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом |
..{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста румен убр |
пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p> |
та: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target=" |
дговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења. |
и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} Оне под |
вотињства <pb n="211" /> још непрестано преовлађује, — опет и ви имате једну доста јаку моћ, да |
— разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело |
стемама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су пре |
ече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити |
зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</p> <p>„Почиње!.“</p> <p> |
им руменим уснама....{S} После ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној |
тмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његов |
амним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што дан |
д овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Ше |
ичмењака, <pb n="68" /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до какво |
и па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластична је, |
убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један |
он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врат |
е претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се н |
и у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца |
за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чис |
нижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек |
његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се |
те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило. |
ио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад с |
ица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух мало з |
.{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављено |
обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном ог |
дурама — давно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти |
медарухо.<ref target="#SRP19020_N43" /> Престо овога бога Аруха био је на највишем врху брда Ит |
едостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошап |
арухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха |
ном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци |
усти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама к |
саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу |
бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које |
ди престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} |
ојима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутр |
{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца њ |
рапи и Персијанци; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класични |
је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвет |
n="SRP19020_8"> <head>VIII</head> <head>ПРЕСТОНИЦА ЦАРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то |
и, једне давно и давно опустеле вароши, престонице једне од најпространијих, најмоћнијих и најн |
вим колосалним споменицима ове класичне престонице Гомора, <pb n="173" /> овога величанственога |
.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и |
овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом центру с |
вету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој по |
кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign |
негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И |
улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и по богатству и по господств |
а све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држ |
ијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ва |
продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ зн |
те и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толи |
ву хиљадугодишњу културу и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изн |
стора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — |
, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Д |
тина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзи |
, док се цела остала небесна просторија претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, |
о би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за |
нти — стихије, тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и |
е звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису мог |
сати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су |
И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити |
p>Наша епоха није ни мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S |
ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и ро |
свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S |
е чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта све |
е пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо по |
зака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманос |
анака великога животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до они |
рила и уништила модела, док је створила претечу човека!... --><pb n="206" /> му се два ока забл |
силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти |
ављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних ство |
нда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њих |
} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви |
знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; какве је она преврате имал |
тети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није ч |
лемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваша |
ја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није м |
ој; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, |
ба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његове атмосфере, оне чудесне |
речник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Миза |
ирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ове горостасне маглине нашега сунца износио је |
e> <note xml:id="SRP19020_N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> |
за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или |
а миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целоку |
четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него |
а, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref target="#S |
N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id="SRP19020_N8 |
остора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И о |
брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе |
а на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим ву |
ни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме м |
је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" |
е Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стоти |
течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне зв |
простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало п |
мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог |
их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка о |
и хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и о |
сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се |
>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образовању небесних светова, овим неисцрпним извори |
</p> <p>„Имаш право.{S} Закон одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљном и у жи |
и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топл |
ова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене нека |
о-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову ц |
м врхове брда и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну |
и им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то ниса |
анпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише |
ок Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врхове Месечевих |
d> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Flammar |
, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инсти |
ој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре- |
мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дар |
де к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре ње |
још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа да један око дру |
итим делима и познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет у |
урио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразго |
у у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А п |
но, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али погледај-дер и вашу земљу, како о |
S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек |
а дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} Судара нигде |
на и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш л |
ке задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} О |
човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенит |
и летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода. |
а.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> < |
ећ се један другом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ов |
једнога једитог облачка; облици морских прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљив |
а којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, |
у Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где о |
И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптика — улази у звездано |
а — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба |
стила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечит |
увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, |
pb n="208" /> то је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут — смртно око никад виде |
ова — звезданих јата — што представљају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којо |
тому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону |
.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни са |
о његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, те |
а Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала не |
Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погледај |
не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје соб |
т.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од н |
у слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе |
куполу, као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца |
одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада |
иће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небе |
!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад |
i>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на и |
зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узб |
ља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у з |
, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе |
.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небе |
нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, н |
ава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с то |
анствене, ове узвишене, ове божанствене призоре судара природних стихија нити је око човечје ик |
о да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <pb n="19" /> <milestone unit="* |
следње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{S} А ви |
малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешт |
ј диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стеви |
milestone unit="*" /> <p>— Богме, драги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., |
а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мен |
непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне се н |
номије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо ра |
о не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским прил |
от — и биљни и животињски — била далеко прилагоднија, плоднија, бујнија, издашнија него ваша Зе |
онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том |
вао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао јед |
дну импозантну групу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рук |
гих повољних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и животињски — била далеко п |
те!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопа |
стању, условима и свеколиким климатским приликама, које данас владају на Месецу.{S} На најнижим |
губила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилаца лепо о |
ише су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, т |
ена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време |
овако лепо посећују.{S} И онда поче, од прилике, овако:</p> <p>„Госпође и Господо,</p> <p>„Овог |
ине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћ |
S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, |
b n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништ |
.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, опазим |
планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— „Живот и историја наше пл |
020_N29">Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних |
по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SR |
ци првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристоф |
дураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземнога царства, него на сенке о |
сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас. |
оритом обојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p> |
златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљив |
" /><!-- caption:{S} Сунчани букови --> приликом тоталнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти ј |
} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S} И оне куле и они |
нашег Месеца и наше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> |
нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим |
> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је нека |
један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а које |
ка, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, т |
S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним простори |
ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније о |
о и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо |
et="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је |
RP19020_N34" /> Збиља, јеси ли кад имао прилику, да на мало веће дурбине посматраш вашег Марса? |
400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па |
угорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју је послао б |
авде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави |
изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амад |
зненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојнице, бе |
ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта |
нтнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како м |
нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна к |
ет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S |
знати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то л |
пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, п |
ономији доста напредовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ов |
Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у читаво |
мо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{ |
леграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S |
ећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже |
нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослобо |
још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охл |
па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре н |
м вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерим |
ој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозно |
евероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: |
да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, који прелази |
иљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: |
је она друга на зениту наших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али |
забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не б |
ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању д |
ога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одједном застаде, |
о чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизме |
што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни она није давала никаква отпора....{S} Е |
мајушни блистав венчић, начичкан једва приметним прашинастим звездицама.{S} Њих је знаменити а |
као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала |
ри свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиренос |
м облицима и биљним и животињским?..{S} Примитивна је биљка била груба, несавршена: она је била |
створа у царству животињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, нег |
/> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили нег |
га голуба, а погледај питомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а пог |
стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до оних великих умова који су бил |
ло по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбројне специје и |
на; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, |
лика је иста, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у |
; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово л |
љи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним |
већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме тво |
остали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни — па за њим други, па трећи, |
је после једне крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске деч |
људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци сво |
вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{ |
у да му опрости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке |
не Христове науке, од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чуд |
>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, |
, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он јо |
е стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био пре |
Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нем |
...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уобра |
ов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, Пе |
рану, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво тр |
а напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као да све, што |
гледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: |
се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је, непрестано |
raphic" /><!-- caption:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је створила пре |
t="*" /> <p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе |
ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — чо |
е јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет |
раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одгово |
причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на нека |
бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих |
Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, нег |
нзије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једн |
и о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим |
н је тај, који је први почео да открива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> |
и звезда падавица, или какве било друге природне појаве, њих нигда нису могли поплашити и узнем |
ша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пу |
рибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакш |
а ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најза |
ечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атом |
нијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу јед |
није проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главиц |
и разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-праузроке и ништа и |
а, а по једним и истим вечитим законима природним, <pb n="95" /> по којима се цео небесни космо |
ара и све се раствара по једним и истим природним законима и по једној и истој методи — стварањ |
узроци налазе свој праисконски извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили |
не провале облака; она страховита борба природних елемената, борба између ватре и воде, борба х |
ауке, уметности и открића огромних сила природних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} |
ти ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али које човек |
океана....{S} До које висине познавања природних закона беху узлетели становници ове угашене з |
звишене, ове божанствене призоре судара природних стихија нити је око човечје икад видело ни ух |
а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад |
стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове величанствене |
четка познавања вечитих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто |
Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису открил |
гога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапласов дух опет нешто з |
кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанст |
ам свршио на царском университету одсек природно-философски.{S} Имали смо ванредно добре профес |
ални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванпри |
озгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје с |
курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле св |
м шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико |
ек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме жен |
имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остале присталице грубога материјализма — то су они мрави, што |
S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман х |
/p> <milestone unit="*" /> <p>После смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао на устима |
S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ г |
.{S} Подлост, завист, злоба, лукавство, притворство, беху давно и давно ишчилели из нашега друш |
ра у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на ц |
ву стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силн |
седала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на |
аво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не са |
Заиста није.“</p> <p>„Наравно да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радиониц |
о нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да |
а првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта го |
као је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио пр |
тању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито једни и исти!{ |
зен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, |
ре говорникове.{S} И млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега |
д Андромеде.{S} И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад ј |
S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седишт |
xml:id="SRP19020_N11">По једној грчкој причи — миту — ова је коза одојила <hi>бога</hi> богова |
l:id="SRP19020_N15">Орион је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљ |
e> <note xml:id="SRP19020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена ети |
тати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његовом јавном п |
асов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> <p>„На |
дно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш не би пра |
,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће настави |
и!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда оп |
тавила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез от |
теријалном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; ј |
тивно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничк |
од нашла одушку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, |
као кроз какву огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадура |
оби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале м |
у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је пре |
човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, г |
тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" |
може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресе |
виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада |
заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљи |
н?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP190 |
пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се пл |
шку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овак |
о да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао ј |
авање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том п |
n="SRP19020_14"> <head>XIV</head> <head>ПРОБУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је д |
хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба природних елеменат |
а Месечеве површине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb |
да, дотле је доле по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ва |
а, прве планине, прве Земљине корутине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још вре |
а огромна вулканска ждрела, оне бездане провалије, она испрскана брда; она непрегледна мора њег |
22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гран |
зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки и од дна до врха овако испрскани |
каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, сн |
ови, брда, кратери, планинске окосине и провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карп |
вине, него на брда и планине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових |
мано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно |
непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div> <pb n="2 |
и као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“< |
лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто д |
об безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу д |
ини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове везали са свим |
в светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да |
евета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књига |
ожа данашње жене еластична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Ка |
е грађевине као да је изливен од некака провидна, а као небо плава, горскога кристала, од кога |
рилата анђела, извајана од бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те |
пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу крила |
е породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих неимарских творевина |
ајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосм |
о пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, д |
оже: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме |
егнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне о |
угу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!...{S} Површина ово |
појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна име |
} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У н |
ле мале паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оли |
ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема сво |
не видиш онај исти вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка |
иво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно пра |
свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: |
већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних си |
тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршав |
шњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогресивни преображај, преображај од лепшега ка лепшем |
у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељен |
силе које непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже неч |
нутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данаји |
ну — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена син |
гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеид |
бног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, |
да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака тр |
и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у па |
те...{S} Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила |
е, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава да |
о, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силног океана њ |
осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли ж |
егови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћута |
облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену |
то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до |
ре<ref target="#SRP19020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз |
<milestone unit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним све |
че ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајни |
бјашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p>Не прође много а ону дивну панораму од непрегледних Гамидо |
нчане светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километара простора, — летели |
ешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја |
дно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским |
постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је в |
она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нере |
и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја |
те имала; колико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није |
ђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво д |
је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божан |
у потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!...{S} Површина овога небесног џина не да се н |
овске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрел |
а, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као |
његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и |
есто и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар |
његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у |
бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: |
како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод на |
војој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те оба |
о свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми о |
/> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну панораму што се дала |
чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био са |
и кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{S} Њему не може нанети вреда ни ватра ни вода. |
таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очај |
ли улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху |
6" /> колосалне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд |
е од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти |
тога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љу |
ни изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на |
!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање |
ћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на н |
.{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут св |
естало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би проле |
p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детињ |
ати анђелчићи, извајани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде |
бдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="99" /> а мил |
а је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и |
бескрајном простору васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и |
као у каквој хемијској лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује |
ранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у |
адимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — |
} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне струје, која је неком чудном тра |
е само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше на |
{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} С |
понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на |
и дан летео но пољу, а ја, луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да |
шој веселој кугли као да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да |
напротив, оне лете непојамном брзином, пролазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем |
има ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у |
велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладне струје етера — на скор |
/hi>, <hi>Хидру</hi>, <hi>Ориона</hi> — пролазећи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона е |
ловине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi |
ере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, како се об |
живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши проце |
м трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као и на отворена врата и прозоре.{ |
мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic" |
азвали <hi>еклиптиком</hi>, а која опет пролази кроз оних дванаест небесних знакова, што се зов |
а па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца |
ам могао заспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни као авети, а покривен |
еки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: онога сј |
а,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмо |
теорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте |
оте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само |
јим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ва |
нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана још страховитијим тресцима громова.{S} Чинило |
родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисни |
разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на ко |
лике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има |
ит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преме |
трани, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и |
е...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у |
утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну в |
Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни |
ик; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствен |
тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши ј |
v type="chapter" n="SRP19020_00"> <head>ПРОЛОГ</head> <quote>„Целокупно трајање човечанства на |
и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потр |
као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај плам |
пажено је на више вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, ву |
су унапред предвидети све метеоролошке промене на целој планети; појава комета; ројеви звезда |
Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој области вашега Сунца кад би с |
енит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на којима су били првог ја |
две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор ш |
м.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога |
се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње н |
и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога њег |
ној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су п |
ашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <n |
стероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису про |
, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс, па наша Земља, па Венера и на пос |
te xml:id="SRP19020_N18">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi |
а славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за |
почетку почетка строгога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“</p> <p>И Лапла |
ца.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи |
ших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни имена не знате!“</p> <p>Лапласов је дух |
....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој |
лним радом својим, науком и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у к |
последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене с |
оме да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног л |
се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„ |
ски...<ref target="#SRP19020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих |
глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање |
а чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему |
наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има |
па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На |
вијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом п |
света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав |
ману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и цивилизацију!..{S} Али |
ке?{S} Не може бити? јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неколико стот |
бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањуј |
ве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцет |
ЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласо |
охотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повик |
во, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, |
е него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства налазите у п |
су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мај |
а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ове п |
а веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неисцрпне милости, |
њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n=" |
азна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и је |
атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је готово са свим |
војим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осети |
ена, свету открио велики <pb n="174" /> пророк Емедарухо.<ref target="#SRP19020_N43" /> Престо |
био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нит |
светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особ |
/> <p>„Једном је“ настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћем |
ењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре т |
као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквен |
се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone unit="*" /> <p>У овим галеријам |
е цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види пре |
дирати и људе и жене и децу.{S} Амоново пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Анд |
итим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од |
е чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечита вре |
целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везани једни с другим читавом мреж |
, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, и мени |
оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а |
је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што ви |
тапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се ми |
везде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основу космогоничној |
ајпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> <pb n="125" /> < |
мике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном жи |
је био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То беше пр |
опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класичних Јелина...{S} Њих су гледал |
вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах |
фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се |
ог злата и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone unit="*" /> < |
Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то с |
еднога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доб |
} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени |
мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмос |
ебесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречник ов |
/hi>.{S} А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканск |
у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима |
мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</ |
шем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене руди |
есним преливањем боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце ста |
ам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце |
, па били они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: чита |
он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи |
ткасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} |
с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за |
а-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто је била баснословна: на овој огромној кугли беше |
ин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет |
за даљу одбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као |
јој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n |
кости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ј |
закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> <milestone unit="*" /> <p |
лила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ |
јај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца шт |
о небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?... |
дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стр |
накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву по |
олосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора |
ним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђе |
простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њиховој неизмерној |
јна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, к |
м телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један |
да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечин |
за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi> |
јном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и пле |
олуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и цивилиза |
вори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p |
руге планете...{S} Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неод |
мних сила природних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електри |
рло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињали и сп |
врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Ст |
ћ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита |
је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, п |
везда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док с |
иуна километара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак |
е надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездиц |
а увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад |
иле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава |
ли, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, |
ој баснословној удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што се губи к |
рај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схв |
и вечитост материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, т |
, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једн |
ирујући се са хладним струјама леденога простора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се |
есет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га |
еђе у једној секунди 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, че |
нди прође три стотине хиљада километара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином |
милиуна миља или 640 милиуна километара простора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико врем |
лиуна миља, или 2640 милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страхови |
xml:id="SRP19020_N50">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном рела |
смештена је у једну перифирију небесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, |
ажио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, опазим једну малу беличасту, једва н |
док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Р |
е 960.000 квадратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а ост |
рани свет, а погледај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја |
тавој овој планети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квад |
ико толико добије појма о бесконачности простора у којима је смештено миријада миријада оваких |
ју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова перифе |
ва два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив и невидљив.{S} |
ја испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитост материје, то је бесконачност светов |
себи представимо ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 ве |
непојамном брзином, пролазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у |
јер би је он морао пронети кроз ледене просторе небесне — од неколико стотина степени хладноће |
ећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи један дан кад на цел |
рупе звезда, док се цела остала небесна просторија претворила у једну непровидну, у једну страх |
се нешто мало помакли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова пор |
акво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се пр |
ан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div> <pb n="49" /> <div |
х путујући с тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} После, нама људима не треба н |
, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и п |
аље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што су својим |
вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како ми ре |
ађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову т |
и вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је |
га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима то |
ликог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пратилац мало з |
аних система што испуњавају безграничне просторије васељенине....{S} Све се ствара и све се рас |
/> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не зн |
ћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад |
но, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном |
, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небесних пустиња на кој |
међу безбројним планетама у бесконачној просторији небесној; — до које висине беше узлетео њихо |
торију, просторију без краја и почетка, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> |
уму недостижну, васељенску просторију, просторију без краја и почетка, просторију што има једн |
у ову, нашем уму недостижну, васељенску просторију, просторију без краја и почетка, просторију |
а материје што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су |
улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид огромне звезде.{S} На <pb n="117" / |
У празном<ref target="#SRP19020_N50" /> простору времена и нема: нема дана, нема ноћи, нема год |
се овде мисли о оном релативном празном простору између два суседна сунца, између две суседне с |
ене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су, дело су оне ат |
сле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> |
и, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина з |
о као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За |
на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ |
репа длака полетела.{S} На развалинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су ј |
сов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене |
што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг оне астрономске куле.</p> <milestone unit |
вљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажа |
.{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је простора т |
да видиш људе да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу сам |
том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на т |
палате до палате од виле до виле овога пространог, овога величанственог царског града, док се |
ку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Х |
ваки дамар у огромном организму једнога пространог царства звезданог; — овај огњени океан, чији |
се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваз |
беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, ца |
њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Ат |
, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по ч |
овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p |
p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На четири угла четири велелеп |
миријаде миријада органских створова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце прес |
љини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену неш |
от!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумиј |
раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p |
е владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му царству нису га толико волели, колико су |
нај велики период преображаја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, н |
о живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда |
е с главним црквеним платном образовале пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним |
год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком просп |
асне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној |
унце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој |
рени глоб небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било п |
вропа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архипелази; — да на том |
ана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог ч |
е; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да |
остала победилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву глав |
остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спас |
гледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна |
ано цепале трбушну слабину свога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се |
ге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином |
и су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и о |
клопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и с |
и се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка прол |
звежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне стране По |
сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — н |
во, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну |
ласе као неистинито, као немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на о |
и — то је једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов |
лиотеке има једна огромна серија старих протокола, у којима су записана имена разних научника — |
ани.<ref target="#SRP19020_N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих науч |
,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечито узбур |
{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога |
пустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с |
сконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чар |
мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда чо |
постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један гр |
а стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепн |
екинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да |
везде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друг |
аучник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наи |
ШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стан |
ну, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети |
у то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа |
е то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерихамо.{S} Професор небесне меканике био ми |
угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласовити научник Мериха |
ој <pb n="197" /> професор Мерихамо.{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко |
какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{S} Он |
<p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> < |
алеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха |
звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, |
философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њих поменем....{S} Он |
а, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и нека врста животињства <pb n="211 |
претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, нема периода.{S} |
тпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одгово |
стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n="124" /> мог |
омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити!....“</p> <p>И Лапласов дух опет заћута.{S} О |
највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језови |
њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој површини или |
Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на њего |
прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба заприста |
јом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа |
ебесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Кл |
еговим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине |
ефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Оз |
у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми |
ас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О књижевници |
ду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове са |
предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Сте |
а му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!.. |
ој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !... |
дио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Та |
цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушним |
ne unit="*" /> <p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов |
дно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако |
рође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и Земља ваша.{S} На њему има |
S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених |
/p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то ј |
а онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" /> према њиховој неиз |
две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Ол |
у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше |
ете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} Престониц |
ладила.{S} Милиунима и милиунима година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и ми |
асов је дух имао потпуно право.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромн |
и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он |
ОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibnitz</ |
но минула времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n="174" /> |
ивоту васељенину нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељени |
живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Ок |
ма ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев |
зином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над нама...{S |
аса негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно је он био. |
на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде ви |
какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти об |
ста изгледао као какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сун |
о, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, |
ман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ств |
сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и |
ога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Је |
шити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, |
сет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му. |
ет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!.. |
планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели |
преко њега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што н |
ато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.< |
љу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погл |
то је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наш |
ао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје ко |
get="#SRP19020_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе < |
hi>, лево од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија |
ни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близанаца и Ориона, између Возара и Бика, а |
источно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу |
мо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проци |
еног сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се теле |
минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, предавао нам је о дуалистичном животу душе и |
сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; < |
везде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба за |
мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих животиња, и на послетку док се јави |
митову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и |
спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој |
тво; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да с |
} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутнулим, лисј |
година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло ли |
ешаљке од павити или другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како ф |
а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гушт |
онога заносног плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним |
е извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна го |
{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекн |
ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечн |
често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда се |
пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и |
јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и божанств |
олако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је л |
бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је |
да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превуч |
{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави |
дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p> |
еома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он с |
„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p> |
ла ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са |
би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда |
а.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлепши алем звезда |
Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да |
ачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним |
b n="11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божји |
а сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пу |
песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном не |
зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и |
мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзос |
и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" /> <div type="cha |
васељена пукне прстом.{S} Неће проћи ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни прат |
да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих система и други пуни |
ти пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, |
вати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се в |
илограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb n="48" /> |
беда и невоља, па ево где мину двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, н |
ждрљива звера; кожа једно грубо откање, пуно кала и нечистоте; његова коса <pb n="166" /> на гл |
це на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Ви |
самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној прос |
ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа на |
кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду сканда |
да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муње |
ко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубокој на |
нога понора небесног на јужном небу има пуно лепих звезданих јата, али је међу њима и најлепше |
>У СУНЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад ви |
аму</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих с |
острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији... |
оре</hi><pb n="46" /><hi>Мочара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Нарав |
ну на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерно |
unit="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била заступље |
авишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто |
у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се |
/> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо одскочи и кад нам је над главом |
неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философије и |
ји су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли вр |
о севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите п |
14" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са |
иром отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо пос |
у ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих система и други пуни барут |
те, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, п |
као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су м |
n="105" /> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте |
ве; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунц |
.{S} И небо и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас н |
ни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испрел |
гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки ц |
} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S |
мљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пуст |
одјекнуло дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, к |
уморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и виде |
е.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царс |
то, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мр |
, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост С |
незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и не |
аха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам ка |
.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију |
клете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа п |
који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског |
росторији небесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунац |
оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду оса |
, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна груп |
— што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нека она осветли и пу |
ве је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени |
нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови |
ног!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогл |
све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на |
{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха н |
ред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно |
ике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу |
; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа? |
сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао |
д у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зач |
них интереса“ почине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни |
ерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмо |
свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, г |
данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној в |
обрту од горега на боље, од крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанс |
октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро н |
ато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су с |
на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:id="SRP190 |
вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се до з |
, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се није на |
ећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пус |
уд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је |
>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу н |
> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; а после, мало по мало, из |
лост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, ма |
и нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S |
и самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле |
стока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога и Малога Пса, између Близан |
то крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је својим чељустима обзинул |
блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се ор |
небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опаса |
p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — како се оно зва |
Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звезда |
јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јест |
е мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> <pb n= |
сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као н |
је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не в |
тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција једна је од најстаријих |
зар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породи |
љенске задруге.{S} Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што т |
мо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колик |
је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а има брда и висова, кланаца и |
.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Т |
id="SRP19020_N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље...</note> <note xml:id |
вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, д |
мљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Ов |
орим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} |
видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се по |
аузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} |
је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на ок |
ца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам х |
та и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, |
емље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сун |
ави; али оне још не дођу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијан |
ј се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} |
вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо плав |
ма има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову високу интелиге |
појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} |
ај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сј |
их векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, уср |
и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!. |
ватрени океан.{S} Ова је планета девет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни ас |
ни има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако |
али је по волумену, запремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току |
н и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер |
ији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....< |
..{S} После, види, како је лепо оцртана путања, којом планете Мизарове круже око свога центра, |
SRP19020_N17" />....{S} Из бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у ком |
д звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ова |
, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту пр |
<hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у |
у половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразиј |
у <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе |
хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, как |
атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до |
свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо |
тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из северне хемисфере н |
113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце |
спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обел |
својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптико |
идну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, в |
зданих јата — што представљају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре |
испред мисли ваших, нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, |
ешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} На |
договарају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, ко |
ске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и н |
а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те раз |
ине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, која |
> <p>„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, |
, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму |
наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, него што |
а би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као ш |
аво и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone |
хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, |
о би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па |
ло, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по несрећи проузроковати и још нешто горе: |
> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n=" |
у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> <note xml |
умеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност ос |
ику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, сличн |
Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је |
ан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела |
ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за |
лази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, |
илометара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, п |
ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и там |
овим бескрајним просторијама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док |
ет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесни |
материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом д |
ти васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S} Видео си |
изора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијама небе |
е једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светл |
већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездам |
, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних поно |
„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно |
вде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица....{S} То су била |
ерије, из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних маглина, а по једним и истим |
велим — једна кап воде према неизмерној пучини непрегледног океана....{S} До које висине познав |
је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух ц |
ман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао да је |
ио дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је по |
ас опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и |
ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> <p>„Погледај, погледај |
а наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано јато неба наше |
етила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то ис |
ара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор |
о то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> |
ат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто |
кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила мириј |
ца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкас |
, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати гор |
светови, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозно |
..“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одје |
којима се израђују све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и ба |
ни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динам |
се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из самога горње |
} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим вел |
и.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се чу |
а“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме |
мо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе |
врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али |
је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здрав |
етска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити? |
густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} |
ас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиун |
ом инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</ |
тинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним пт |
томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; |
осне шуморе ваше !!... --><pb n="70" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајм |
крвожедних пустошника Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преображаја, на славну д |
и</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим вечитим работницима при образовању небесних светова, овим неисц |
зову — <hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као |
ака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђавоља Раван</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, н |
Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</h |
не контуре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог брежуљка ја какве било узви |
по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да |
ако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама |
ином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајан |
рвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два |
Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{ |
Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њен |
рвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао некакав двострук м |
већи.{S} Контуре његових брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговет |
тих планинских ланаца — она непрегледна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном |
отоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А |
ечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживописнији планински ланци, |
да, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане вулканским гротлима, — и |
200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, а да колико јој је требало вр |
мом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, |
е, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у < |
сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази |
, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад вод |
силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко деш |
е биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Амаре-Маре<ref target="#SRP19020_N2 |
уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> |
Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не познаје |
ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и проналазака вечитих природних истина!..“ |
ајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све до |
поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања... |
ху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone unit= |
и они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да зау |
<p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти вели |
жињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што граде |
он; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко |
ун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термит |
а, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездр |
ене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он ниј |
{S} У божанственој лабораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се |
е оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их |
југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као ш |
је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је |
и, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Ед |
та где су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и н |
лијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се |
ти чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једн |
а Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет при |
ml:id="SRP19020_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То |
беленској<ref target="#SRP19020_N40" /> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој п |
и Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељениној владале су од искони, владају дан |
у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ. |
ског света!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје о |
корак.{S} Ви имате још много и много да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе |
ну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна, па и Хал |
на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и по томе би добио појам о |
е и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубов |
и народе, него онима који су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасцима дизали |
бу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га са |
ишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли, има тежње за све л |
чки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очеви |
да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале па |
А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим |
је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове. |
крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на нашем зени |
ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?! |
, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно |
Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине не |
из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су и |
ачној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, |
на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то дели |
љенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: з |
безбројним световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </div> <pb n="IX" /> <div type="c |
амо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id="SRP19020_N4">Сазв |
ежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone unit="*" /> <p>Пос |
и вечито обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target="#SRP19020_N3" />!. |
т сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову, обасјавају највише врх |
> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; г |
но чудовиште....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји |
рсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама неви |
и, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих |
оме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; |
накав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне |
орио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их ни било није, и она дивотна слик |
право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише |
хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} |
олео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу с |
ас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, п |
евоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране државе Геруга у којој се није зна |
Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царст |
} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама |
да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да т |
-><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то развиће: |
грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих појасева, неки ближи, нек |
амора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно.. |
на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам |
у кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај ма |
; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црног |
беше последњих дана живота ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарс |
авио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство |
ездама, он опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека свет |
ма живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из ја |
а.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Он |
ора“ представљају у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, н |
то обележавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се |
а — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују |
свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила роди |
</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <p |
а, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио на наше |
, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле |
е меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање |
unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, |
р ви овде немате ништа занимљивијега да разгледате него ове жалосне крбањке наших старих пропал |
...{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; |
е; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, |
у на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена з |
p> <p>По неком неодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што |
им задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфских |
било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима |
добности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима вашим преко гора и |
Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили |
али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама |
долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам — |
и мора постајале су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче |
и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и |
даде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да је она |
е не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путе |
и, обавештавати, расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспос |
разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а |
вој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, ук |
ене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, |
ртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска |
ада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде<ref target="#SRP19 |
и опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје |
роизводи плима и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово |
ебесној необичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало поједини |
самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих |
и, као да некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небес |
страховити; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то страховит |
их капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дуп |
8" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах |
а је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свог |
крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави напрасите, који за најмању |
е у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео |
стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сј |
митивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, у |
тома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, |
но право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти |
и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је и |
а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове плане |
једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче и једнога индијског слона; а кол |
не фасаде<ref target="#SRP19020_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама |
а ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Опажам, како не опажам: много је в |
стијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене данашње на вашој З |
О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји између питијасте инфуз |
сећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од |
виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И |
тало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{S} Прими |
ђу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минут |
угог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат нео |
и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти облици стварају и си |
је!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p |
ијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="SRP |
и па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="111" /> оне велике тајне васељене у к |
са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на у |
га храма, па онда погледај овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљ |
о се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста с |
удесна кичица!....{S} Она је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање |
вни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе з |
ишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о овоме питању!...{S} А немој ни то |
о великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек |
ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам м |
дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природ |
ите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина |
имо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пр |
елога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу. |
о и животињско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пр |
га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних ш |
ов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако пр |
један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првоби |
х протокола, у којима су записана имена разних научника — философа, математичара, астронома, књ |
јане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хи |
ане перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати |
нога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, тихо |
но зеленим, по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоко |
id="SRP19020_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <note xml:id="SRP19 |
лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбро |
/> изгледао као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, источн |
нијему; од мириснога ка мириснијему; од разнобојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све изврши |
мрамора и боје биља и боје животињица и разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све ј |
а ватрених стубова, обојених миријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни п |
чанственост, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију |
првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: по |
дио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Е |
је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами |
пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се човек спо |
стави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривену међусобном борбом њених првих синова ударио ј |
мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васељенин |
н!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то по |
о она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место гд |
се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сув |
, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се да |
је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Д |
људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....</p> <milestone unit="*" /> <p>У један мах м |
зблиза дошли на ону висину астрономског разумевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И |
азумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало изма |
ш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лак |
p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам |
на, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти |
дговори ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, |
да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју |
:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S} Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше сп |
„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима.. |
у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по |
жује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, |
есни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“ |
амо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја |
у; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разум |
година, бити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавам |
а удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнички воз, |
најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} По |
ужица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повој |
мља једина у читавој васељени, обдарена разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све не |
е једна, већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уо |
тама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ |
етпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — |
на постављено питање!{S} Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разум |
вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиуна суна |
отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивоју небесно |
је, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N45">Мајумаји значи: |
ај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде годин |
ације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поносн |
е звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну реку |
ази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста ње |
чана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у |
ог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох н |
лометара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један који је био на његовом трећем п |
на групе, које су на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћеним <pb n="12 |
" /> лива.{S} Она је лежала на масивним раменима највишега гранитског венца, а који су опет држ |
описних капитола, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве в |
даде Лапласов дух и пљесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до спом |
дне корњаче, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме |
ној плећки зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубо |
ва Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових |
самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се |
једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} |
ла...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја мо |
чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их |
кова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је прено |
па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У |
и светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да |
еца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе |
it="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад |
на језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад |
quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Flammarion. |
, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Стр |
асева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито св |
то стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику о |
е, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу |
ова, онога баснословнога богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у |
ам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, |
ицама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је в |
је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсни |
e unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} |
се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На четири угла четири велелепне палате: |
од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, источно од политехничких палата, уздизале с |
ростодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је |
моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у |
ку призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представља |
умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти |
а палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморном капку л |
толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре.{S} То беше једн |
према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <milestone unit="*" /> <p>На свакој с |
телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у којима се |
валије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште једн |
рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од с |
у поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које с |
ије у хармоничкој целокупности и општем распореду ових царских дворова, онога баснословнога бог |
бергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, |
ад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће с |
S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и материја |
ила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб! |
удесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мириса |
ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну нека |
ха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у сло |
„што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала |
и мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчез |
S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе |
релом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом |
> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обликом својим?....</p> < |
асељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и по једн |
и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те зв |
везде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледа |
} На најнижим низијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају д |
ере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може д |
залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав јед |
и у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне њег |
врде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огром |
еднога, страховито узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда |
тоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно |
рећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ реч |
ледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јата.{S} Њу беше на две поле предвој |
дио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астронома Њутна |
из једних и истих по васељенској пучини растурених небесних маглина, а по једним и истим вечити |
него и сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} Љу |
им струјама леденога простора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па |
у усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео вод |
{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толи |
ата, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише дод |
напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем ниј |
нову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови векова прођу, а то се расх |
лика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, |
амени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из |
а човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову |
е владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амар |
е невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих гра |
.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веро |
разованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хун |
Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту с |
Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, |
болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузима |
наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} К |
д</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> |
угога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, |
и научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња |
планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерихамо.{S |
, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета де |
аким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образов |
то ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> |
ио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња |
ље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><ref targ |
авало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се |
ћом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјо |
исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био |
епу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медве |
а</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана пут |
них светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви природни закон по ком |
ему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма н |
о?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине ум |
Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и висо |
научници, књижевници и уметници првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши: |
е све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске |
е другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотек |
ни.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја |
им <pb n="126" /> крововима.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као неб |
, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Д |
е она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни |
вљали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је на |
ем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег |
Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а пор |
рујевог гранита са некаком филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико мет |
за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која ј |
сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био |
ислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га |
Посеидона; али ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег си |
а да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем п |
то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе |
ов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и |
тности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, |
планина, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна з |
планина, поља и долина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И |
ус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог јата Китова, |
адног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим др |
кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је |
роде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разг |
срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се по |
да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утр |
капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана с |
им леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе |
раховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је |
у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; неброје |
описна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни |
{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква морска |
застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледни |
, образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на цел |
емљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и |
анине, и оне испреламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ва |
жуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n |
неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, |
покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али |
она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком |
да ли има људи и на другим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али |
м!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратилац благо погледа.{S} Осм |
бесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километар |
је ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом м |
небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} |
исања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати |
ни....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нема.{S |
не до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за |
Још нам ваља поменути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звез |
} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па |
у Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају б |
и какав „научни“ мрав, јер је он, према релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији |
васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору између два суседна сунца, и |
с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је постало двогл |
RP19020_N44">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</not |
коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је постало двоглава ала кој |
"*" /> <p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суште |
једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек за |
о небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита |
свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би |
лни зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S} |
а.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу једв |
ија је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} |
е унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на |
ле звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ |
а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездо |
реничина</hi>, а више њега, одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из |
— и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" |
ом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране државе |
Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појав |
target="#SRP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда прве величин |
.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог М |
наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке |
егово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не м |
а система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 15 |
ледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај |
није звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана |
да вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разгов |
, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била од |
} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и к |
о!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети наћи овако поднебље.{S} Погле |
толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском кра |
ој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Да |
<pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што је |
ном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни про |
т, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна ка |
насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о то |
уше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна с |
аде, баште и пашњаци; јер на Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића не |
небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познан |
емљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од њена два пратиоц |
амидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему |
одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="132" /> <div ty |
дмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детет |
наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега |
вити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све п |
ти васељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда наста |
година,"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни |
граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено |
зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прн |
— то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок |
оморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред споме |
емогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна |
ни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се п |
творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепр |
итих и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли. |
ма тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где |
сто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила с |
отеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама д |
и народима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} |
а приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узв |
а тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли чи |
немоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руко |
Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љ |
lestone unit="*" /> <p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S |
авој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, |
ветови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И |
иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone uni |
аду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у |
> <p>„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку |
...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, тајанст |
<p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше |
таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{ |
ма преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је сис |
словно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзин |
} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу о |
ео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине |
nit="*" /> <p>Небесни екватор или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две п |
да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, или боље рећи да ми нађеш оних дванаест небесних знакова — звезд |
о је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Систем |
ом трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некаква паклена неман из њега разјапи свој |
лико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ? |
ети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа- |
дене паре; на његовој површини или боље рећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се об |
вуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; |
па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и ч |
х, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко |
егова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, |
ни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оца с |
рије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi |
што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то |
беса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сун |
Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен пр |
благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и д |
Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серу |
ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разумети!{S |
> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта |
ом.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{ |
ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До с |
питам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец |
>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде н |
ено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Послед |
Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких |
верица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно. |
право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти |
Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што |
ли у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збу |
је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст облик...< |
ајближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, ка |
ати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на |
м раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају |
зрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена |
— орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупитеру и С |
на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмо |
више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупности и |
="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани те |
иваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама и звездан |
му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја |
шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа ње |
го све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго |
вој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини |
" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у |
оту васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S |
да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два име |
ико толико правога божанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше |
Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} |
мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S |
ги пријатељу, ово је крајње време било, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, |
ер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</ |
ђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у дал |
обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо. |
де задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог препада мало с |
ету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје т |
о и посматрај Мизара и његову околину!“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И одиста, не прође много и |
човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није |
нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Око овог |
боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја мало, а из |
и се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачн |
а.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко ус |
едно од другог разликују и распознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се у |
ламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, њего |
и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су |
, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне пр |
о.</p> <p>„Е баш оно крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секу |
изао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је об |
p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ примети |
и за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су ч |
учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две полови |
во сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небес |
ја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спав |
.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а ц |
е колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које галерија, које салон |
ма и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомо |
пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, |
ију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богова на овој планети.{S} |
рупа небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородна метала, чи |
о у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <milestone unit="*" / |
овек и верује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и |
њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на |
нека она осветли и путе којима идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} |
и њеној бесконачности ама нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више |
де би њено боравиште после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мо |
, планете, планетски пратиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој вас |
та се величанственост, велим, не да ни речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидо |
асу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра |
што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморн |
а, брда и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, |
ују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и језерца на целом шару |
тог облачка; облици морских прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А по |
а, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електричних железница ; телегр |
и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то прос |
родни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не питате, ко та |
о стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, него и п |
к.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптика — улази у зве |
нице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су |
<hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз кој |
велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфе |
ролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Рибе</hi>, <hi>Водолију</hi>, између <hi>Орла</hi> и <h |
се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Б |
сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су само звез |
ини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фом |
020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралак |
бесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S |
математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о старости наше план |
воме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашо |
рних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљана — од 40 векова па на овамо...</p> <milestone un |
RP19020_N23">Име светога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</note> <note xml:id="SRP19020_ |
ондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; |
јем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А св |
ова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S |
авиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали пав |
ледњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред своје х |
му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и |
а на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; али кад |
оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p> |
дро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе ш |
и имате још много и много да патите.{S} Род људски на вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сир |
ави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" |
дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дак |
ругих чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> |
ауком и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињског кала, у који се, у праискони |
ешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други |
зумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрава — према ономе ш |
жанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне крстоносне војне, |
сор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву те |
ане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Ј |
у горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не п |
} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју |
и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: што их свет |
У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе |
милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолут |
колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим |
а кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунц |
је вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба |
риона образовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те живо |
и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и меку |
о царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепшали; док |
ики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом |
хат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би за два и по |
“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васеље |
ратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на |
аког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога вели |
{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 ч |
: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да м |
просторије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас |
приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, јед |
ва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с нек |
, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: ха |
ели Божји, да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p> |
, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупит |
ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и |
ије оно питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једн |
воточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово би |
ромене на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица, или какве било друге природне п |
е, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васеље |
пе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницам |
ype="titlepage"> <p></p> <p>ИЛУСТРОВАНИ РОМАН</p> <p>ЈЕДНА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p |
блиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, трагедија, песама, |
могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они |
ија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, н |
ко је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових не |
.{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједно |
стане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру |
нца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки |
гетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога о |
ни се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испре |
целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови |
м, рекао бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважуј |
} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ пови |
једна по једна, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој |
16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Зем |
ет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Ш |
ц царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од |
крилате немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини |
, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ рече ми п |
ју — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} |
p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав гов |
S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пу |
0" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна п |
иде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а по њима пл |
уп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; |
савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а как |
таве и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљ |
ствена: она никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко м |
човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одабирању л |
ко сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у |
ћ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, |
<p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти з |
што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога, о |
65" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; погледај дивљега голуба, а пог |
вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичас |
агд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три од |
и до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, н |
па звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-бој |
дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, ми |
марагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријом.</p> |
у зраку!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!... |
облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде д |
ара</hi>, и пуно других морских залива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима дан |
..{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити |
, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке....{S} Бела му брада до испод појас |
нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве |
е су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео веч |
што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализ |
и сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео |
а, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дво |
а, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу ул |
ичких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а св |
тово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овога свет |
с сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете в |
с још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target="#SRP19020_N40 |
е човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „А |
нђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице |
, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што с |
> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахир |
n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то д |
и за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у с |
..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у |
ању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <miles |
тор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела д |
весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће |
био престо Арухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију |
у је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да м |
ко она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на нашем небу.</p> <p>Ја погледам.{ |
тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунц |
а, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле |
е би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио |
палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног!...{S} Зар у |
од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све п |
азило.{S} Она се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним |
арарска мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те свој |
се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирке ми опет н |
мех опет залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> </div> <pb n="36" /> <div type= |
“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осмех, па онда наста |
их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се прел |
о крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небр |
небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се |
атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласк |
ујева, негде златно-плава, а негде опет румено-љубичаста поља,<ref target="#SRP19020_N27" /> по |
ва у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /><gap unit="graphic" /><!-- caption: |
д појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу нео |
аља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савама |
Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</ |
м црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурам |
необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>.<ref target="#SRP19020_N13" /> |
друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта |
иди се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста з |
анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија |
жније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, |
.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше јед |
е него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман |
вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и од |
но крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрај |
а ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире |
мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин |
здробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и провалије.. |
вај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај само,“ |
радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204" /> није.. |
ова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone unit="*" / |
и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а матери |
ј.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што |
ди се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, к |
лонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, |
е патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{ |
Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се сво |
путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити без |
више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p> |
дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један другог прождре, да један |
у своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунч |
ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки |
а би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљад |
у пучину васељенску....“</p> <p>„После, с овог грандиозног огњишта, из ове божанствене лаборато |
ј.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна свети |
јвећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олакшала до невероватних грани |
д Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, ка |
ла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу |
и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу и преданошћу матере гаје и подижу свој |
противној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто б |
одрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небесни — |
признати да ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а т |
анску Касину на позната предавања г. Д. С. о бесконачности васељениној.{S} Ово је било његово ш |
ст васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone unit=" |
оји си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потп |
ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и иг |
ица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунац |
id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он говори о бесконачности жи |
>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му |
д мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну прост |
и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се |
лиуна година — од породице Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, |
и да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Зе |
часта, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних |
и постане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb |
од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном |
аздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови цр |
воје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обликом каквог разјареног звера, по нарави на |
ано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенц |
а пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би |
еном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је |
ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видет |
децу, жене и девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p |
о да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско с |
у онако насумце...</p> <p>Он ме погледа с она два велика паметна ока, као да је двоумио, да ли |
је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на на |
зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; види |
м, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је постало двоглава ала к |
ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Сла |
ца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој де |
е онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што |
ута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином |
</hi>; а преко ових огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испре |
етлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној |
што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец |
неким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама непознатога духовног света, што га наш |
аискони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечит |
ржавама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да |
н с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари ово |
на се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта би |
самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље |
о свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не |
Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на другу, олак |
ким философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Конс |
је оно двострук месец: два млада месеца с рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p |
шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; б |
ином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религ |
еђу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit= |
нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb |
ја; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, |
S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb |
црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образовале пространу отворен |
тину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане куг |
егове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док |
зденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попушта |
и његовој извајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој с |
братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом |
l:id="SRP19020_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <note xml:id="SRP |
олским раменима носиле кубасте павиљоне с позлаћеним <pb n="126" /> крововима.{S} За овим редом |
читаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да |
<pb n="202" /> елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није ч |
их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда |
о неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у ова |
изаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гл |
а средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap unit="grap |
г осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула |
нетне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег сун |
во брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве.{S |
вим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Професор геологије био нам је на |
дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа н |
а мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p |
авом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама простране држа |
et="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову ве |
нуара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога |
оравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чист |
ати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан ос |
би се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се с |
куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти о |
моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она пос |
је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља на |
самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни |
два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су б |
о да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, |
ко власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, п |
ио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрост |
note xml:id="SRP19020_N6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сун |
док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њ |
погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђордано |
о је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали |
нини васељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва тр |
ав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају |
иких, просвећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електр |
немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, в |
тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и пав |
тави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и ш |
оме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планет |
изичким законима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и в |
глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грох |
у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ос |
о их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} |
с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с појединц |
сницима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, иск |
они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, |
ивоту душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом с |
рчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију просто |
анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка од најмање ситни |
уше желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насла |
орту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима |
остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима вашим пре |
е изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети цел |
; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала месечина.... |
ке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно са |
већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; с |
не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао.. |
> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итасу!...{S} Ево како ми он изреком |
х еолских девојака.{S} А кад је ратовао с Игорима, он, освојивши један од знатнијих градова њих |
епоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче н |
менљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, ка |
И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек п |
ити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то б |
сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образ |
то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава просто бучи од о |
аљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми |
у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној беск |
и се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на в |
ико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него ш |
у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Ј |
и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звезда |
ијалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пре |
вог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико |
ја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, |
уге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а |
магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима |
е су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Ве |
грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражи |
главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа д |
е сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре |
не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „нау |
е: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сигра |
и које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — |
очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И |
си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спаси |
ста лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</hi><ref target="#SRP19 |
ставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица |
а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{ |
а њом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi>.<ref target |
р ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су р |
воме па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац |
убичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати нек |
ног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сја |
малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Б |
планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На једној стр |
и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да и |
а као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај величанствени стро |
</hi>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</h |
глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам |
и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> |
ако на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање |
ри, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око |
окторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи гла |
здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са звезде на звезду и разматраш овај в |
то Орион,<ref target="#SRP19020_N15" /> са својим златним појасом <pb n="25" /> од три небесна |
увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској купол |
о</hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом |
<hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром< |
ашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Ни |
е највише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{ |
ене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око |
ктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео |
пажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> < |
, ено где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклет |
несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, он |
мо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће |
у, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не мож |
е; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном х |
а свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и З |
звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необи |
ужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика са Алдебараном и Плеадама — Влашићима — а мало даље и О |
ога тела, после вечитога њеног растанка са оним материјалним обликом својим?....</p> <milestone |
ни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљи |
у, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна др |
амно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило имало |
Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјај |
приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опаз |
<pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад |
олио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо с |
арство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погаж |
нута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама правде |
aphic" /><!-- caption:{S} Земља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да разви |
аперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на к |
е најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена го |
} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод по |
ној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом Капелом — Козом; западно од Пе |
чно од Зеца и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — С |
алено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом |
а њихове нише од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај |
, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били |
епо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Пол |
врте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xml:id="SRP19020_N21"> |
зеја и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеск |
безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> <p>„Професор гео |
има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орби |
и у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док |
кова прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме вел |
Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она ув |
ном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и |
тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их |
а сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме |
материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што ј |
а у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни ње |
адураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недост |
аве; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у |
о још слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он |
што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по |
е ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш од |
има?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако |
тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хв |
0_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197 |
ик Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао |
х фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су |
а читавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се с |
од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко у |
д самим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Так |
ви овога облачног океана, додирујући се са хладним струјама леденога простора небесног, расхлад |
ј је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те |
у исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкч |
пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она б |
н жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> с |
анас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има онакав исти |
д некаквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог с |
две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, |
о и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог по |
а сунца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до дана |
Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне То |
златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде |
ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја |
ати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери н |
, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни с |
ким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за |
а, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто |
је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти с |
имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну |
наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на |
{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању... |
кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и |
ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> |
рска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезуме т |
буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, би |
звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом на |
лосалне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира |
знашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима има умних створења.{S} |
оз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу |
бичастог — око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов д |
овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и |
{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили |
>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љу |
ватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Б |
еш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S |
том је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у то |
о јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са сво |
бо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на н |
асиопеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом |
пет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепер |
И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно ј |
она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један самоставан, |
?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не брини: он |
Овна видимо велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Северозападно о |
а; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ ње |
Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему н |
њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у |
коначности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије небесне.{S} |
а се овај северни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> |
му као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукру |
Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, ка |
ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда |
громна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима с |
прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула |
умовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, |
ао мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Ме |
из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде |
виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега сунца |
ролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама ватрених стубова, обојених миријадама раз |
тлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву с |
нуара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n=" |
их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гледамо....{S} Велики и Мали Медвед, Касиопеја |
овичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бо |
Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхау |
тоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један др |
о лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додир |
их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш све |
.{S} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} |
ма се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објас |
дан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога |
ан севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близ |
се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml:id="SRP19020_N33">И |
ких прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па неће |
строноми опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканск |
о небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то |
мљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако бр |
а, како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се ж |
, а где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi> |
ежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небес |
опили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, |
ви:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небесним, путуј |
толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је |
рете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога п |
и?“</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> |
одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом |
се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном |
оно, знаш, прави анђелак, весело, мило, сав га комшилук с руке на руку носи; а весела му мајка |
ј вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи |
....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, а и |
су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астро |
чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платн |
а нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, шт |
ну живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Неб |
верситетске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски пре |
аџбину;“ — гласио је одговор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> < |
вој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, д |
нога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n |
добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов. |
безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом покривен |
рхунац напора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше д |
прирези <pb n="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки |
оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете виде |
азивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиуне милиуна |
ту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и повуче ме за ру |
лицу прогреса — нагињања ка лепшему, ка савршенијему облику: каква је првобитна ружа, а каква ј |
руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има кој |
илику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становници |
а, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињским?..{S} Прими |
не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за на |
/> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше б |
постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога животињског стабл |
је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји између питијасте инфузорије и |
овија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а С |
притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Е |
ноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и огњени |
идете и речи које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти |
рећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог |
да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једн |
ураме.</p> <milestone unit="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у ов |
о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале |
ет милиуна година створити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сун |
с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела свет |
поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те ст |
м себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи |
ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних |
м вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европ |
е сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља н |
нпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су до |
, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његов |
ега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до |
140" /> живео милиунима година на овој, сад већ мртвој, планети!{S} Ако за прве питаш онда знај |
и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S |
ј мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је м |
али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и мамута...{ |
<milestone unit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је |
вина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, о |
а и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У |
уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да |
лавом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних г |
ва, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они с |
ане њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или |
овата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљи |
ина, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној план |
ничијем незнању, па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мут |
на звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milest |
спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мисл |
х покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше л |
целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једн |
ичини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком трену |
аш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone uni |
пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окр |
ре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност |
ах!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, гра |
је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ р |
ушевно осећање.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан |
каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се ок |
премало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак |
езда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јат |
како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодијак</hi>, |
9" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небе |
Али погледај-дер и вашу земљу, како она сад изгледа!“ рече ми он и пружи руку на једно место на |
n="55" /> <milestone unit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог. |
“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу |
{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, |
а ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане |
била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само јед |
<p>„А откуд бих ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> < |
.</p> <p>„Откуд бих је познавао кад је сад први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Т |
ше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој пл |
е дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре х |
о се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај |
амо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> <p>Он |
о смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и |
а српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ва |
на ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се он |
та свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олтаром |
д ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити с |
покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут |
зе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери н |
нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам!{S} |
ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, погл |
А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растоп |
p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим с |
те доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких |
2640 милиуна километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину просто |
сто колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с |
ита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета ваше |
росипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она |
, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или мал |
какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна годи |
рије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега поди |
</foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену |
....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде |
и је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни |
нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз |
исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у живо |
} Ако за прве питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на |
азована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају |
личине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам |
ме, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имај |
т овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичк |
да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће |
ад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвиш |
почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци во |
то мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај Мизара и његову околину!“ ре |
ом, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник |
Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево |
/> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на про |
неком врстом медведа и мамута...{S} Они сад један другоме отимљу пећине, згодне заклоне од зла |
а се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој |
и колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у ово |
ј загонетни вођ мој.</p> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи изме |
ра и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фел |
/p> <milestone unit="*" /> <p>„Ваља нам сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме гра |
вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; жи |
било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Ко |
кав вулкан миријаде миријада других, до сад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некака |
А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Ми |
а је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко педесет милиуна година!“</p> <p>„Пе |
<note xml:id="SRP19020_N18">Њих има до сад пронађених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера |
јвећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних систем |
есне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} Систе |
својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек коко |
ља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушња |
та, а коју наши астрономи нису могли до сад опазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмо |
есним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову ви |
а ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о т |
мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам ј |
па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису |
у.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189 |
амо још једном обазресмо да видимо како сад изгледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше са |
им учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да с |
Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млаз |
си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref t |
и и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици |
а није давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако |
урског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога р |
метника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њи |
нце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико г |
хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па |
и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујн |
небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво |
то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сири |
.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело н |
> <p>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} О |
светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако |
којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у вазду |
авија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <milestone unit="*" /> <p>На сва |
преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звез |
таве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светло |
но подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и давно о |
јвише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наше војске ништа не ваља; а да се |
травању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племенитост, ваше ми |
а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мој вођ.</p> <m |
е чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Молешот и остал |
едина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиља |
них система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" /> светила васељена је би |
стор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће м |
ad> <head>СВЕТО ТРОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности...."</qu |
ну нема времена — нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности: живот васељенин — то је једн |
? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце |
..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, |
te> <note xml:id="SRP19020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измак |
ам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гл |
риви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стаја |
> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лап |
се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Ар |
ужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су сам |
ром.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зеца и Голуба ви |
едва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној стран |
5 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па |
на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на којима су били |
да.{S} Ми овде имамо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш |
них гомила да поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она с |
ком...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научника, |
стало ово исто небо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</ |
у тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим и |
а видимо Овна, а пред њим велико Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики |
аца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах |
лизанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочеп |
да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда није више на ономе месту, на |
; а јужно испод Близанаца видимо малено сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом |
0_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом з |
Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог |
<p>После малога посматрања нађем и лепо сазвежђе <hi>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној стр |
то — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најле |
изонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве вели |
алено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово ср |
улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију< |
..{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо зв |
/hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<re |
у....</note> <note xml:id="SRP19020_N4">Сазвежђе на јужној хемисфери неба.</note> <note xml:id= |
ичине — <hi>Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездан |
ј пучини, онако исто посутој звездама и сазвежђима као и мало пре.{S} Онај исти блистави појас |
скоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић, начичкан ј |
равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{ |
. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у о |
ни црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама с |
ледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате |
обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p>Једног |
испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и свакој поја |
исинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им |
илософије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Бо |
су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало |
ма, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама |
о спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојил |
али <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било п |
ик морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> |
това, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неким својим чудноватим „открове |
то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и |
unit="*" /> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; |
цао између осталих.{S} Он је био насред салона подигнут на једно осниско камено постоље.{S} Изр |
ођ, било преко 4200 које галерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито |
ели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библи |
ресторани и кујне и салони за ручање и салони за разговор и забаву, и библиотеке и одељења за |
ама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, |
неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — готово без и једне зве |
, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га с |
b n="135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: |
ко су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с ко |
лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце |
е и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно охладио, и да је п |
мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше |
уку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога прво |
и, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан |
а кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под котлацем бије дамар.{S} И т |
о мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекар |
нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати његове неразговетне контуре |
о ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад? |
али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у сво |
ствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њега гледам оно су |
м Врачару, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> </t |
тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одис |
о мене здрава и жива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео |
тни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — |
но ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле Лапласов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му |
/></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме |
кивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> <milestone unit |
а се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у пос |
у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провали |
и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да пад |
глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновнос |
духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну невери |
сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш |
њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики нар |
јој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо |
аченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, |
на пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгон |
це —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљиц |
идела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је |
е опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправ |
икатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто свет |
.</note> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — до |
.</note> <note xml:id="SRP19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижев |
е.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам после још дуго и дуго остао на прозору.{S} Непреста |
чином.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам овом приликом још нешто на нашој Земљи опазио.{S} Т |
па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична стр |
те таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изабер |
притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-филос |
а назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој |
S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може про |
тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сја |
ка у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова пр |
ности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио....“</p> <pb n="201" /> </div> |
а, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S |
њег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> |
устио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> |
е са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила |
Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми |
че се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — |
. оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли ово |
квадратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је сл |
е мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини |
а мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о овоме њеном одговору |
т почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба про |
на, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало |
да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> <div |
а!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам дошао на домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чу |
то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну теж |
дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто |
им и истим вечитим законима, па онда де сам одговори на постављено питање!{S} Је ли, дакле, раз |
ег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне лу |
што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и духовном |
да и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" |
еверну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блис |
ероистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети |
асен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, е |
дали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка северои |
ојма немамо...</p> <p>„Дивно!“ повика и сам Лапласов дух.....</p> <p>„Ово је једна од већих еру |
јну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су не |
небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмо |
нико више ни речи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у |
су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљног или животињског — нема |
и !“ повика мој вођ гласом, као да је и сам ганут овим величанственим призором небесним.</p> <p |
ајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми |
за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој |
ти и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И да није било |
хаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче |
се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој |
па, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из |
а вајарства?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној пр |
мем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> |
а ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слу |
ла иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{ |
ранцузи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — |
таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је врила, пенушила, кипела; а ње |
ло што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете |
ра биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо се видело како ј |
х да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Боже вели |
сле 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И о |
их мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она о |
ног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскош |
ије и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као каква демонска утв |
е двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесат |
строномском времену, које је обележавао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свог |
осом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему ј |
мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појм |
отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу |
им се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у о |
ла једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Н |
ласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког в |
блиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља Маримеју, директора царских |
о кроз неку полу-провидну маглу назирао сам једну импозантну групу крилатих анђелских прилика, |
ронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p> |
свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш М |
повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостиво |
"*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао з |
зглашени научник Вехемухо.{S} А, његово сам предавање са особитим задовољством слушао.{S} Он на |
.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi> |
дне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи от |
једну неверицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није гл |
о у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а |
свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо д |
i> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi>< |
“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чу |
за се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта жел |
маду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни с |
е Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма кој |
у мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би уза |
оворио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} |
творио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сун |
Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref target="#SRP1 |
;<ref target="#SRP19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојо |
/p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што |
ди и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велик |
p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава |
осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша ин |
а ми је моја добра мајка.{S} Боже, како сам доцније, кад сам бојаги омудрио, ружно мислио о ово |
{S} И, најпосле, не знам кад сам и како сам заспао...</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapt |
, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У ј |
а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и |
етом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога ме |
едам и сам јужни небесни пол.{S} И лепо сам осетио да ме поче подузимати неко особито душевно о |
{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb |
их момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у |
ог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нек |
шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој ле |
о!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш |
главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После |
.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово бр |
ехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су он |
је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско сун |
S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега |
/p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовал |
га колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и две с |
а страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му |
ва сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северн |
о још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду о |
>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погледа |
и се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовитог п |
то ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу б |
е један младић.{S} Био је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је |
се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи с |
e unit="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} |
ј исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову |
вору била, је вечита Божја истина, коју сам ја много доцније и видео и разумео....{S} Али ја те |
ма на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесе |
кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолићу г |
е мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврт |
о ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо |
азе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је |
ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: бесконачност је под нама, бесконачно |
, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је |
светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртва, бесвесна материја, а не онај велики |
анђели од жутога као восак мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљу |
е на округло око 15 милијарди година; а сама наша планета једва ако је коју милијарду година мл |
ришћанство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од |
Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога св |
ве планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала жив |
а незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми: |
а ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна н |
их и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима за свој н |
удесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам |
небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb n="115" /> <div ty |
небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да |
ари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Па и сама бесконачност броја аналог је бесконачности васељен |
свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарс |
љуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не |
тите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <pb n="79" |
ео, зловољан, и кад неком из очију вири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душ |
је, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тра |
ао отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано прште в |
а од некаквог златно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатни |
ну, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су неку |
пом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. |
иве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени ду |
епере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мра |
гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних н |
њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метар |
quote> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, как |
загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна |
ризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основан |
празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научник поче прича |
stone unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} |
лицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, о |
су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од нека |
тије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На многим грани |
то сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверови; вас је |
осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се |
су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле |
од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само |
quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је д |
ује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — те |
своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове |
Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Ама |
агонетна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он ниј |
нете, планетски пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су р |
њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крил |
ид огромне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао се по један спомен |
ти огањ, као оно на каквом жртвенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо бали |
се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два к |
SRP19020_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је |
стире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, ку |
огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима |
жуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљ |
вероистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама Великог Медведа, који се са северног хориз |
цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Зе |
на нашој планети нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари |
, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020_N9" /></p> <pb n= |
жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, |
ово непрегледни, кратери, образовани од самих, несрећно испреламаних, од дна до врха испрсканих |
у у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих |
свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и пал |
ој правилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити закон општега |
е ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила св |
а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном |
олази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <n |
ови, почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда |
породица слична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколи |
: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} |
едао као какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док |
д оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од т |
у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађеви |
едстављале су једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од |
ам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> лет |
глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у |
а, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељени |
стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S |
овечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Е |
е родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с |
прата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Прв |
небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке груп |
се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црни |
пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуш |
а ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постајање и једно апсолутно трајање.. |
елокупно трајање човечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quote> <p> |
то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено по |
ој земљи вековима живели и преминули, а само је остало ово исто небо и ове исте звезде и сазвеж |
е, он га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим С |
Је ли, дакле, разумно претпоставити, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима о |
то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жу |
е да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да |
је висине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} Они су били н |
ћи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у којој су с |
.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао?!{S} О |
а, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.<ref ta |
а, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, људи!. |
ет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крил |
SRP19020_N49">Кора наше Земље дебела је само 43 километра.</note> <note xml:id="SRP19020_N50">А |
ко и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која по |
>„Његов наследник Геруг XXIII владао је само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милости |
То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на сво |
9020_N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих научника и уметника преко |
номско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућ |
шега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} Т |
„Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојо |
ега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бе |
сна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају неба.{S |
е оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут — с |
ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васеље |
некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесн |
не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ је оличена простирка |
љак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да његову умотворину |
исфера, посута безбројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком |
били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови |
у Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба |
ултуру, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморо |
што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама |
почео онај велики период преображаја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли |
ћи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она |
велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечн |
у ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео |
ана мора, а по највећим рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарај |
Ви муњевитом брзином данас путујете не само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам |
а удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само |
је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати |
а, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружн |
по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви члано |
з ледене васељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, в |
, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп откри |
а, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим лова |
целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је |
toile</hi></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога |
му величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те |
ве и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже. |
једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни св |
...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа он |
че?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш |
p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те |
, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте зв |
ј глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> < |
ком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете вел |
!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвишену мисиј |
нај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад |
у непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у не |
крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, да свога прот |
али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци п |
ко изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни пом |
стен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у ц |
га његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је |
мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама ње |
голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то |
лекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а |
вљаштво и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљат |
виних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узв |
матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, |
е ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа к |
ј васељенској просторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да |
а коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики научник |
небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођ |
бични мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле |
амора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних дименз |
а и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само како је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрну |
ла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај моменат никад заборавити нећу! |
сан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S |
/p> <milestone unit="*" /> <p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред |
аних система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И с |
рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти он |
треперења некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних, што долаз |
орину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она ма |
xml:id="SRP19020_N13">Ми овде помињемо само некоја главнија звездана јата, а њих има, на целој |
нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађос |
давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих сти |
један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} |
тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све |
више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше н |
жу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукам |
е стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по којима <pb n="1 |
и с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација кр |
стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривениј |
S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Ме |
ла, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, зал |
ја ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небес |
етоди — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти обли |
а, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници првога реда, |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северној |
мљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} Он ј |
,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад |
ран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи |
четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окр |
вечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је |
дај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац |
ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је провида |
зиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пас |
вај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, не налази у рушевина |
окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с колонадом стубов |
ила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала ј |
онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова |
у, по грубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су он |
>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром предст |
сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, |
оћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони |
а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака с |
куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између |
громна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p |
чима види, где настаје дан а где ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на ово |
видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па пр |
м Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет с |
> <pb n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <h |
извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда о |
у било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у ц |
да, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао |
су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила |
а, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видим |
правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних з |
света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свекол |
осмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што се |
иотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове муз |
ај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу најв |
нда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по |
ом.{S} Јужно испод Близанаца и Бика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлеп |
рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична к |
а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па |
, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S} Перзеја с Медузин |
идимо Водолију, а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну зве |
звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто |
и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и |
ојој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао |
ском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> <note xml:id="SRP1902 |
Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанац |
доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола |
Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице |
у, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских |
али, знак да је зора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него об |
м додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi> |
вале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њихове саставке п |
ом секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од |
а с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Д |
вој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забач |
а свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са тво |
о разноликости боја и <pb n="165" /> по самоме мирису: погледај дивљу ружу, а погледај питому; |
м вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не пр |
ао год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица г |
на па до врха ове вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из цар |
рамиде, којој постоље беше један једини самоставни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречник |
о, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n="137" /> лива.{S} Она је лежала на ма |
ивот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, ш |
војим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и |
како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{ |
вало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким модрикав |
једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арухов, |
и нема; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} |
убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду ко |
окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам |
амолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величину |
на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бо |
у и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини |
су мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, |
су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Елек |
дај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја |
оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чинил |
а: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо |
те дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туроба |
алозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена |
t="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана с |
о у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају п |
а?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини м |
не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да |
ки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава |
и јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах уч |
акао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да ми дође.{S} И, најпосле, не знам кад сам |
ука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у н |
S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан |
м, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, |
путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су везане за мат |
БУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео |
што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S |
и небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} |
д свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила |
ји је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, ж |
анета <pb n="200" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога живог ств |
; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац |
е, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, |
доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и љ |
а виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, ш |
и биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до само |
пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем д |
О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и ве |
ма плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канал |
иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сапима <hi>Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се г |
једно осниско камено постоље.{S} Израда саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, д |
н.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} |
а музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царев |
оли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царс |
дебљином, једна другој равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајане каријатиде<ref |
м и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеколике, бесконач |
о беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамних сти |
ови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — било биљн |
аш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Ат |
асов дух даље. „Најпре и најпре била је саставни део оне огромне небесне маглине из које се обр |
дан цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем |
оћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких фор |
и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, |
ика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по с |
, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам |
ина; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; |
га му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђ |
зличне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он |
есецу их нема; на Земљи је дан и ноћ 24 сата, а овде на Месецу 28 дана — 14 дана дан а 14 ноћ. |
д, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве вел |
је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Ама |
тру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком.{S} То се познавал |
а Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дан |
еркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс |
их сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али |
а коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у |
и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, најкраћи дес |
ма постали још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; в |
је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћем |
жене цивилизације, један другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препр |
единцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфе |
једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то је |
нички воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и |
нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на ш |
планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....< |
стом облику.{S} Много је личио на нашег Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе парис |
р четворо<ref target="#SRP19020_N5" />, Сатурно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да им |
"4" /> огромна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим по |
, ваша Земља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Пут |
р обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година |
аглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око 400 што |
аша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p |
овала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Су |
SRP19020_N18" />, <hi>Јупитер</hi>, <hi>Сатурно</hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима |
нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <note xml:id="SRP19020_N30 |
о страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он |
, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, пр |
инкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице се |
егдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марса |
игнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, ка |
а топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило м |
и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} П |
телигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има |
нке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља што се хране њихо |
ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и и |
ветови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне |
, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрес |
у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројен |
ако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на ко |
су негда, била његова мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобро |
начност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и |
мова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чуде |
навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> </div> <pb n="224" /> <div type |
међу оним мајушним звездицама смештена сва система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са |
<p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места и времена; он је свет; он |
етила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно васељенско г |
ране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле непо |
ла Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела |
ентра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог н |
пу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде ок |
те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} |
вља и барут с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате и утамањ |
своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Ан |
те негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце |
а земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Уран |
д Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм |
сни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једн |
</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери |
{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега пор |
ше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој бескона |
цу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе |
ивуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос |
{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та |
ишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мрам |
е и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би јо |
попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на ко |
љним и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да пост |
а гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојен |
ене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне |
оцније, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и по |
ликој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама |
а, овако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулу |
ане.</note> <note xml:id="SRP19020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору |
ш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што |
:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену п |
брзином, пролазе баснословне просторе; свака од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку |
жанственога, нечега надчовечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све чети |
су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по некаку, као небо плаву, |
креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој |
непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних кол |
аснословна: на овој огромној кугли беше свака даљина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретн |
ре до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унут |
убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и н |
дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових |
гледај овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну леп |
езде.{S} На <pb n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај на |
ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна сваке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мири |
корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољ |
ни пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> |
и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан |
лтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један за други, по напред одре |
ема ни једне мистрије малтера; па ипак, сваки је комад мрамора, сваки блок гранита везан један |
огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила сво |
јдубљим местима пространог океана!..{S} Сваки брод, било морски или ваздушни, био је, у исто вр |
колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде<ref target=" |
им друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; |
и стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним кап |
светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем. |
ви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по обл |
{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} Па ипак |
рена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{ |
чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога пространог цар |
ња на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права де |
површини ове огромне планете изумро је сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и дав |
међу раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друг |
ису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S |
ја је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP19020_N9">По |
трнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па и |
> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што с |
постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живот |
вом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама |
то се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пор |
ead>ЕПИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamar |
а стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним кри |
, оних божанствених закона, што владају сваким покретом вечите материје што испуњава целу васељ |
су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунц |
, злобнији и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друг |
ична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у к |
имо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми б |
<p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и |
е вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!.. |
једва приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по |
се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му |
то су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све љ |
жете.“</p> <milestone unit="*" /> <p>На свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана |
а, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-праузрок њен“ — одговорим му.</p |
ини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам не |
аг, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске непр |
нога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних свет |
крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду |
сте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли, |
ој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си т |
зео <pb n="119" /> и ваздух за дисање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна |
ове лекара, „али, вели, да, очекнем док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница |
њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при |
исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна |
треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу т |
м временима и на овој је планети бивало свашта исто онако као и на вашој Земљи.{S} И овде је не |
што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следо |
сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрај |
и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно |
аним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци, језера и |
ови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоци — сви |
реламане окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њих |
то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец |
S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не знате да има мириј |
животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море |
е у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по |
не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Контуре његових брда и |
авно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало пома |
Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као |
и; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пусто и мртво |
ш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то с |
а себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вајарске групе, један |
де у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Воза |
љадугодишњу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људск |
о јато неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго н |
ади, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, неса |
ја и њиховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, стр |
ку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што |
еше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку |
езграничне просторије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим приро |
та на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по |
о ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која на |
опу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше |
Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су и |
ављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на |
м у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и |
и заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске палате творевина су славнога |
са при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела п |
ивог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна годин |
– <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на и |
на брда; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од |
дножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и вет |
тлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост |
вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова ца |
аји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућ |
је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одуз |
сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња су |
њица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога град |
ка брда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мраз |
еције биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} В |
одељени...{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ни |
емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реал |
мо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ |
еру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година |
алата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врс |
ејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у |
редак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту ц |
црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрени |
пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински п |
равно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, |
еликих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по |
есцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемена |
а Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христов |
северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана ја |
</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја |
и густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ |
на светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и |
а да обиђе бесконачност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p>Је |
а као да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све о |
овито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином полетеше овоме пл |
20_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунц |
дину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и животињски |
а, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини |
ја је неком чудном транслацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Б |
А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше |
се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на небу; лепо се видело како он |
памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја правда.{S} |
о да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала ис |
омнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, |
чини, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страховит пламени океан, па поче |
м дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Зем |
која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци |
и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, што с |
у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он ј |
ој црнини небесној необичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестаја |
као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су |
ерлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су |
законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога |
као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукружно |
одина и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> |
И</head> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p> |
да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељ |
љену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мајушна светлу |
на би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој т |
у тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити што позит |
ма не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и гр |
само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и |
S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огр |
ла.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> |
е реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на как |
много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати |
у има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде с |
та је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш |
је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студене с |
и изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје главе; |
мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непре |
: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати |
не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што |
ови 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајдан |
ког кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима |
испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се |
д на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти до |
та није остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачности, по којој су устр |
е да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пикт |
ка наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четв |
ећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве з |
непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да верујете, а не зна |
Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде да ј |
љиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треб |
ође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, т |
х небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена? |
лика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прстом. |
иђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} Судара н |
опљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педе |
унце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} |
бојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по з |
</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника о |
да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</ |
ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока |
себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ |
, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и о |
et="#SRP19020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролаз |
<p>„И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најп |
у <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим мор |
ош не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици |
љења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим раз |
створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да в |
крбањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се |
росипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање бој |
и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца |
а се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то с |
па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш Зодијак одиста изгл |
орије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и |
створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио |
е види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и С |
и с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и истим вечитим |
дни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну занос |
у, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која |
у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чу |
о од кад је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном ми |
изи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропу |
ло сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, јесени; Зем |
Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама во |
ој хемијској лабораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак |
вне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, о |
носи у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовањ |
утине, провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљ |
е постати суверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ни |
тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} |
оначности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти све |
n="124" /> могли су унапред предвидети све метеоролошке промене на целој планети; појава комет |
рња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубин |
f target="#SRP19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; п |
убичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као |
што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов |
/p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешт |
нулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчије — друкчије и по конфигурацији брда и по об |
с на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчије, живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у |
ише умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образо |
езде, друга сазвежђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Нара |
прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и а |
ми Лапласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је о |
о исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменит |
кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога |
у небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пус |
трме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на р |
имца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да |
у!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало |
д ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесном |
, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне ко |
глу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло чест |
ног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подуслов |
г шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено |
ад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се |
имца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, д |
жи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, |
ди, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, п |
скра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више.{S} И |
ичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа он |
, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> |
ику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота |
ано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи једа |
} А, сад?..{S} Бог и природа дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb |
ољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе некаква мор |
, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О |
n="149" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у ко |
чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупо |
target="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја му све испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} |
Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква с |
а и долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он са |
ржале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-свет |
жи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} |
зда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има с |
а, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фиг |
нога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти м |
и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата обли |
руди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како |
>ЈЕДНА ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, друг |
НОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!.. |
мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како м |
је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведе |
ао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно |
ети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <milestone unit="*" /> <p>Право д |
ућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља |
ра, један вечити прогресивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика |
ајвиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на у |
душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозо |
приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики п |
и потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљ |
оброте; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељен |
е....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од |
мске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да бла |
ди; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога |
— нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што |
се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати д |
та — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него шт |
.“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да |
е знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече |
настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— |
како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светск |
та.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на с |
b n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним |
фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудрост и |
Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" /> испреламано земљиш |
и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви |
му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне |
уди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умир |
џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} |
има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевидећи вођ....</p> <milestone unit="*" |
е, цивилизације, уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе к |
војој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике те |
ари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине свију народа, свију епоха и времен |
ета састављају једну дуалистичну целину свеколике, бесконачне вечите васељене — свет материјалн |
мне породице Мизарове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову бесконачну |
а, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским приликама, које данас владају на |
ки пратиоци, комете и звезде падавице и свеколико остало безбројно <pb n="156" /> васељенско тр |
"179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне крстоно |
е коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак |
оме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људског на овој планети....{S} |
ња као да је основа њену <pb n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје |
о су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову |
ен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута б |
— цела се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам |
дина!...{S} У божанственој лабораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; |
ом гробљу, чији су покојници у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!.. |
разовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већих |
то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са |
у зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиу |
обочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о |
и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљи |
он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} |
непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{ |
дове несрећнога Јерусалима; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесе |
ски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" /> своје силе, свога |
вни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Ј |
се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена лева предња нога прос |
рајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и |
уша твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да пос |
а видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо |
и?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је с |
едини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> |
а ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, бољ |
свеколике, бесконачне вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим при |
ест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 мили |
есконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, к |
рост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, своју зрелост |
ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, складнога, колосалнога, величанственога, б |
ну, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им ј |
преминулих народа:</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мо |
ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и мат |
а; он је простор места и времена; он је свет; он је садашњост, прошлост и будућност; он је сила |
ј живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије ок |
у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, |
ад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљад |
бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све |
ровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{S} Сала је |
не вечите васељене — свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој |
на дан а 14 ноћ. — И биљни и животињски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би |
оме, још зарана, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знањ |
Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног |
одведем на један давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда ка |
ном путујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атом |
вени али давно и давно изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још ј |
писано путовање кроз бескрајни звездани свет.</note> <note xml:id="SRP19020_N52">Ја сам до Митр |
ом брзином кроз овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури |
тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је простора требало у с |
ватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замис |
то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у |
63" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци на |
х грађевина, пронео по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одгов |
и себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље |
а лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина изгубила свест, али који она |
p> <hi>Flammarion.</hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и с |
b n="198" /> вековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с пла |
вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што |
ме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина мили |
есне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под |
но што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест да |
де миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, |
> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни рај, о коме људи д |
знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачн |
паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се с |
.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бесмртна.{S |
ене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса т |
балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне |
</p> <p>— „Нека буде свет!...{S} И бист свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон |
ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да с |
и нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су |
хоризонти — једнога мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни коло |
ца и биљног и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово велича |
вали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да |
о наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Европа; да |
уховном и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну целину свеколике, бе |
различна, створа у царству животињскога света.{S} Примитивна жена могла је бити пре лафица и ти |
> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви овде на Ар |
су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео г |
>X</head> <head>ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа.... |
смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, ка |
твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бе |
а је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и ј |
а даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то мор |
у црни хоризонти — једнога мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрач |
или за материјалне облике онога великог света, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на |
ца живота — живота биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога с |
поменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето, те све ч |
а с весницима нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“ |
ону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену, али не |
ајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има |
ални свет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разл |
ндаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово с |
ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, ето, повео кроз |
он би зауставио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим |
</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје м |
и с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не |
, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од |
На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кул |
="*" /> <p>На предавање беше дошло пуно света.{S} Лепша половина је необично била заступљена.{S |
<note xml:id="SRP19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију |
..{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси |
на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав провидан обруч, к |
у и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се л |
ти без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, које је, наравно, |
} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве чисте науке ње |
еља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту неб |
и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је |
му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ |
ему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, |
светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} П |
она група небесних анђела и онај вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на З |
ан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели |
{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непреста |
светљавали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове бож |
оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички |
у ових садашњих небесних <pb n="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто вели |
окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору пр |
гову породицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васеље |
мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на |
о што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се о |
не маглине, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, планете и планетски |
сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и |
теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле непознатом, ноћном т |
га вечера треперила миријадама небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шт |
а тако исто окићена миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова по |
свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад високо о |
ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И |
на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох |
ију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спа |
чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак |
атуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди. |
већи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле |
лну куполу беше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи бл |
} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непрестано гледао т |
она детиња питања: одакле је дошла она светла звезда, а куда ли је сад отишла?{S} Где је била |
а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице из зажарене пећи кад |
е старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избиј |
необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле као жива жеравица, а из њих као да избијају нека |
њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној за |
е небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, |
мо светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна с |
то, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и |
осле, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце и два о |
е избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине н |
Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара бил |
, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворен |
м — зеленкасти, а по зеленим — жућкасто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста |
је су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну |
никад није била ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим време |
Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој деци, |
оноћ, небеска пучина, посута небројеним светлим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван а |
га гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим |
елази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет св |
брата близанца:{S} Кастора и Полукса; а светло сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пр |
њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то св |
ва и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као кр |
оту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сј |
стина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и |
</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi>.{S} Д |
еговој планети — Аруџа-Дари, ни о њеном светлом брату Клеви, атоли о овоме граду, — никад ни од |
ра је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брда и планина и при изласку и при |
..</p> <p>„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши аст |
лометара.<ref target="#SRP19020_N21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди |
еви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> преливала у без |
цу нека хладна, нека укочена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има |
да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше в |
ти небесни огњени колос, кад нам његова светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословн |
а људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледа |
и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропц |
ста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у ст |
дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све у |
м оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} По |
овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег обруча, тр |
унца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног |
етело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној не |
е на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађ |
јајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту б |
то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> |
а некака зракаста круна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, |
их облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрегледни океан ове мртве вароши |
породице беше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији |
ате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонс |
е, ова лепа кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога |
види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладно |
и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда н |
ветлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројних звезда на небу, — све је то на |
што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних |
да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем метеора и |
сова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml |
0_N20">Ова звезда периодично мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге величине, а |
и у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегледној мртвој вароши.{S} И он ду |
мосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба мес |
е преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће м |
много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало б |
реливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало д |
ад.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, |
не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфер |
центар...{S} Летели ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљ |
пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светл |
лико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} Како је |
е, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада органских |
обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој |
ариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од овога сп |
љона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умир |
зина светлости; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћно |
тога, тај велики научник унео је много светлости и у област треперења некретница, као и то, ко |
онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добије |
орео вечит огањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и ве |
звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту |
ре; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, как |
о да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио |
од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној г |
а вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато |
иновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Л |
у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено звездано јато <hi>Кефеус</hi>.{S} Измеђ |
и облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алио |
воји на две половине, предвоји је један светлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S |
у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако и |
као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у ист |
ву — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ |
е пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачно |
гове грандиозности остала једна мајушна светлуцава звездица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Н |
и је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику |
авица, а из њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведе |
громне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз б |
жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштај |
д финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са |
ао да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива |
долији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут |
Е сад видим.“</p> <p>„Једну белу, малу, светлуцаву мрљицу, је ли?“</p> <p>„Налик на напрстак.“< |
пазим једну малу беличасту, једва нешто светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрста |
t="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну звездану гомилу, дотле ј |
а, посута безбројним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртв |
м сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а које мало пре нисам могао видети.{S} И шт |
>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој |
амо негде у некој забачености небесној, светлуцала она малена група звезда — група од десет хиљ |
ћ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва ви |
краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била |
азуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред |
„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљад |
" n="SRP19020_9"> <head>IX</head> <head>СВЕТО ТРОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлос |
у и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако вели |
васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној |
е мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ваша Земља, као шт |
ња.{S} Он говори о бесконачности живота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито ра |
ње — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target="#SRP19020_N3" />!...</p> <p>„Вама т |
аве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, д |
и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и |
а је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„У |
е системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњ |
.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“. |
} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакриј |
гога васељенског краја и других далеких светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути |
исто време и колевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца |
у, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, једа |
тим работницима при образовању небесних светова, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у чи |
лична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило |
а је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама груба, мртв |
а?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...< |
есконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако |
ОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави |
нине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени. |
тала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лаплас |
а светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id="SR |
дно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у |
биље, мру животиње, мру људи, па мру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен |
елокупну бескрајност васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње |
Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} |
ових се небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небес |
А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по ј |
ЕСТОНИЦА ЦАРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, проткано |
рове, већ га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенск |
анак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb |
9020_7"> <head>VII</head> <head>ИЗУМРЛИ СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса све је ко |
их сунчаних система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је |
атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, вас |
ени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пре постанка наш |
х су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове |
о — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота — б |
што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безброј |
им цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезде, планете, планетски пратиоци — нису пос |
истеми — како постају, како се образују светови — сунца, планете, планетски пратиоци, — једном |
зано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних |
а, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старо |
су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихов |
чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима има умних створења.{S} И они одист |
исто доба, и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </di |
хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне |
шли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али |
оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку |
да воде весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су д |
</note> <note xml:id="SRP19020_N23">Име светога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</note> |
на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, над самим ов |
, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Ц |
“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и давно преминулих народа:</p> |
"177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Х |
а овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign xml:la |
два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео как |
> <note xml:id="SRP19020_N44">Ехора, по светом писму ове религије, значи од прилике што и наш з |
ј што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедарухо |
гу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, |
га што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на св |
у тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И |
емена тамом далеке прошлости покривена, свету открио велики <pb n="174" /> пророк Емедарухо.<re |
љива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирис |
et="#SRP19020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особ |
еуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских |
је твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си |
шао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} |
е, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно |
/head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видим |
ли, да је ваша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њ |
иде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непојмљиво, немогућно, па по |
<p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидо |
као неки одсенак: како је све на овоме свету пролазно!{S} И мене поче подузимати нека језа: он |
д кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад је ова варош заснована,“ од |
.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смеше |
који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И та |
ајем дало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопи |
ка и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињ |
и се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим |
пра-праузроке и ништа им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још ја |
пра-праизвор и духовном и материјалном свету; а ова два света састављају једну дуалистичну цел |
огрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвиш |
а његов пепео бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је т |
луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... пов |
ог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи н |
сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанск |
Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} Тако:< |
молитве озго с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, |
Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб горе представља ову планету — Аруџа |
е богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедници закона Божјих и његове неис |
нагрнусмо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па кате |
ским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су с |
ојој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздам |
ски пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију си |
мислим...</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} |
одити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све |
творевина све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су неку симетријску целину.{S} Т |
ндиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема |
капитолима по један кубасти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и |
езбројне планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских сти |
да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени тога божанств |
ет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним за |
ко велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у г |
и атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, нашем уму нед |
из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све |
што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} К |
нате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Ме |
о се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском |
ишеље и павиљон Дари, и павиљон Денон и сви остали павиљони на оној јединственој грађевини у но |
ој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone unit="*" /> |
инерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} |
као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске па |
ћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду пренесени |
а тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећа |
.{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани |
нети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су |
није буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што |
ла образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одм |
d>ПРЕСТОНИЦА ЦАРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, протк |
, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају без |
вају свеколике умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изаткат минули живот |
ј, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <pb n="196" /> |
и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају безграничне прост |
скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави |
сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних система што |
огобројни магацини, пуни пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и т |
вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времена.“</p> <p |
овршина беше измрљана небројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста свет |
рици градова, у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме |
ћи у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одгов |
ове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit=" |
и кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови вулкански отвор |
по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини сис |
После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам стоти |
веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S} Они живе |
блистава група звезда.{S} Било их је од свију боја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале |
ана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и |
p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале |
S} У њима почивају свеколике умотворине свију народа, свију епоха и времена, из којих је изатка |
аца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних <pb n="225" /> светила вас |
ишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био |
, кнезова; црквених великодостојника из свију крајева ове одиста интересантне планете Амадурами |
у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асир |
оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — |
у смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — Мисираца, Асирјана, Грка, Римљ |
единства и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкан |
ких Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик |
онере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршенијих грана и огранака великога животињског |
ика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других ко |
аурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, кој |
а света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилен |
учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчев |
реље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као |
свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неки |
брада до испод појаса; а она густа, као свилено бело руно низ плећа пуштена коса, давала је ово |
вља ове две лепе звезде вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица оти |
ве остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{S} |
е па их опет, после кратког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац су |
ива; погледајте ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђ |
оре, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас.. |
ече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{ |
га Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико |
савршено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она т |
о-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило имало је |
дан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном |
а је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на основама правде и п |
ајзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, мени досле непозната, земља, покривена голим |
о осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посма |
е, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</note> <note xml:id="SRP19020_N21">Овд |
цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb |
а прва осети кад је понижена, кад је са свим пала, кад јој је пресечен повратак ка своме велико |
жи, да им радосну вест каже, како је са свим оздравио, како га сад ништа не боли.{S} И он их уг |
ад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има |
теријални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је в |
тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене |
; да се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у нај |
о су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамора и по боји — по изради и по ст |
?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одо |
48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" / |
е требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за |
ив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила |
е звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изг |
највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појас |
амо исте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љу |
ше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Зем |
Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} |
метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених |
ујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигд |
исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна звезда ниј |
старим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — к |
чем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој с |
свију; али оне одавде гледане имају са свим други облик, другу перспективу:{S} Бенетнаш светлу |
} Доле на јужном небеском полу имају са свим друга сазвежђа, која ми никад видели нисмо.{S} И д |
севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу з |
бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml:id="SRP19020_N33">И ово |
прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па нећеш н |
ономи опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских |
нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо |
како да нема; али је живот на Месецу са свим друкчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живо |
где <hi>запад</hi>?.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>дол |
е се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута |
</p> <p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p |
ој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-праузроке и н |
вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p>„Заиста није.“< |
ету, не само на вашој планети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на којима |
hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, ш |
а чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би к |
з све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, морским заливима и језерима: и то |
одигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како про |
но једито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обич |
ле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаван |
хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што испуњавају ову бескрајну пр |
лиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко би им свима само имена прочитао, атоли њихова дела прелистао? |
и Ум који има једно једито име, познато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi |
ива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој |
ц.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још |
узе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консе |
ајмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па |
е смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све ст |
е, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља била је негда небесна |
онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic" / |
је величине, <pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, та |
као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости, |
ива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега! |
узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви |
ући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју д |
је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је б |
је још остао го животињски инстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живо |
титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не |
је бесконачности васељениној : оно нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Сам |
уверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито |
један потомак наредио је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита врем |
а прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу да |
његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је |
иметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило |
итавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад |
е овај северни небесни капак померио са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p |
се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснит |
а ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величан |
оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема |
а звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и најпре била |
издашна природа излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мез |
.{S} И она је заиста, после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она о |
к у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој материји, па ће |
ама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој |
много да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префи |
ца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот |
х тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане си |
је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да |
и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са сво |
ина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог брата <hi>Клеве< |
оје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и бора |
а брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедов |
она прошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидо |
јеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преов |
око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух.</p> <p> |
ива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она |
о нема свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; је |
м шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу |
воју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме по |
а тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и т |
а овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским |
матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад г |
та, вечно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске с |
е окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва прив |
утања, којом планете Мизарове круже око свога центра, око његовога величанства Мизара....{S} Ет |
кретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрон |
у, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година к |
та Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 2 |
њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој ј |
ди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, гд |
да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао ј |
а се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да ј |
е.{S} Она као да мотри само на квалитет свога рада.{S} Јест, одиста, изгледа као да она и не по |
злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизги |
а још непрестано цепале трбушну слабину свога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена |
сне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чинило се као да се под сн |
материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао |
а се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух |
у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се раз |
S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основ |
ilestone unit="*" /> <p>А посмотримо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онд |
пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака страхови |
же према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџи |
емо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онд |
ју и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле в |
укови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновс |
часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} |
вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља шт |
противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично |
ва владавина испуњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одг |
у поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за |
мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени |
во и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и дра |
S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету п |
а има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним законима.{S} Оно што |
живота ове планете развила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пре |
ли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свим |
раво западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магл |
ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је д |
а и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p |
це, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} |
подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих.. |
а, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 мили |
оле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То б |
сни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту ј |
а дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док их каква виша сила из то |
а преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од пре |
је провидан; јер сам кроза њ лепо видео свој орман с књигама, како га је кроз прозор обасјала м |
ле ове мале препирке ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> < |
око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још који нису пронађени; — па Марс |
се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју је пос |
неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се |
давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца |
кво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојниц |
места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и до |
мпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, к |
још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — је |
едни неимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињ |
ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су доде |
“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи |
оме лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit="graphic" /> < |
морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег |
грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женијалн |
бављу и преданошћу матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород |
вске борбе природних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, |
оји за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, |
а сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш |
вај пратилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али |
рема своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зи |
дашнија него ваша Земља.{S} Она има два своја пратиоца.{S} Један је нешто мало већи од вашег Ме |
пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и згодније и практичније!...{S} К |
материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној. |
меде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><ref target="#SRP190 |
е да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, ови проповедниц |
а живели, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће |
, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, |
аве кокице, имају доба свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке стар |
<pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш |
— сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову и |
свога детињства, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њи |
, своје бујне младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњ |
ореклом од пра-праискони <pb n="151" /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забу |
у свесни своје величине, <pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа тв |
кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им пр |
у?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају |
а ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвенил |
.{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле, пре 28 |
је по својој површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега |
што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју д |
лни и духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски изво |
ко исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју д |
а колико ли је отопило леда на грудима своје прекрасне кћери Аруџа-Даре; колико ли је оно прос |
зео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам |
који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на |
да, као и свака блудница, заборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако |
, заборави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на |
аборави и на своје небесно порекло и на своје више опредељење, онако исто, као што и човек који |
илости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали кр |
сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе звезде прве величине — Кастором и Полукс |
читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је |
ебо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су |
ај крволок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и |
тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерне небесне маглине |
и су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињал |
м стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова по |
и код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, |
е би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и гранди |
b n="98" /> ове канале провели кроз све своје континенте, и ове везали са свима њиховим морима, |
раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свиј |
ојом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{ |
ли своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Н |
ељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p>— „О,васељ |
на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита |
руге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провинција |
тинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p> |
н је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине водио 26 великих и 15 мањих ратова; он |
вали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било |
ле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и своја веровања.{S} Па и сами свећеници, |
породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора |
тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе ато |
на хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога з |
овном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као |
сто твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господ |
рођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше с |
војите; ви још не можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="9 |
владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — до сад је минуло преко пе |
м инстинкту, по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се пт |
било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с лицем и обли |
ки, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе своје пра-прапорек |
; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по |
оси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, |
а некаква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождр |
ма их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} |
ри, да је бедни научник морао прекинути своје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, |
на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из ко |
е с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмер |
стојци воде — водене паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва |
у освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на ово |
егова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати |
на!“...</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone unit="*" /> <p>По |
ет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за |
ваша весела постојбина претурила преко своје главе; какве је она преврате имала; колико је нар |
п воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе и она би добила онакав исти облик; ваша Земља |
једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова свети |
Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога ц |
авао сам однос окретања ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су вис |
апремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто |
ом, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда |
ан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослоб |
озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте |
коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко там |
чео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то |
победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје порекло од последњих владалаца царства Игора, чиј |
е планете; а све ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а и |
људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и |
а у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Мо |
би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, |
и океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скорав |
и пљусак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-б |
о зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" / |
пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга ра |
у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога места, на |
исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 час |
вене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топов |
има година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref target="#SRP19020_N35" /> То је |
е бих, да ми је не показа мој вођ...{S} Својим очима нисам могао веровати, да је то онај малопр |
чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред са |
Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту искупи од грехова, од беда |
адурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а где ноћ на самој п |
ерицу избијем из главе; повео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ |
S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој страховитој |
ви оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме |
е, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсенија!...“</p> <milest |
hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су |
пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хи |
и храмови са овим многобројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} |
или, а већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а |
астога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне в |
их анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни |
рина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору планети |
а 24 одељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолима по један кубасти |
да, њихових живописних капитола, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако ре |
је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крилате нема |
у стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале живописне |
та, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљоне с п |
ао јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у к |
као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око је |
Орион,<ref target="#SRP19020_N15" /> са својим златним појасом <pb n="25" /> од три небесна сун |
ром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на |
о.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су о |
јих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек |
смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста |
како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уоб |
алне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и |
ато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са својом |
нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; |
г брата <hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву свој |
ли „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; један је од |
i>Млечни Пут</hi>, док <pb n="23" /> је својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим т |
о невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остај |
снога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно севање муња по он |
а, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим |
војим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Д |
ина; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету |
итом брзином, бљуну пламени букови који својим прскавим врховима покрију и оно мало неба над на |
о зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ |
измерне просторије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су по |
бедилац; али није: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па |
за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке о |
{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и |
општинској сали јавно предавање о неким својим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час |
здарица бану на врата, погледа нас оним својим благим и простодушним погледом па ће повикати:</ |
ина.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко |
00 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука |
де, него онима који су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасцима дизали род љу |
г растанка са оним материјалним обликом својим?....</p> <milestone unit="*" /> <p>„А, драгане м |
ебу.</p> <p>Ја погледам.{S} Нисам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, ј |
а, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам |
е науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли |
јама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг оне астр |
и.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, додирује онај једва вид |
а ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезуме те м |
</p> <p>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој ота |
цу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — морало је потрести и <pb n="141" /> душу твој |
воје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, племени |
род од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанстве |
та — било биљног или животињског — нема својих граница.{S} И он је вечит и бескрајан.{S} Ко би |
јег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске... |
Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им |
мна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима свој |
ко деобе свога великог и пространог, од својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У т |
ред вама догађају, врше, појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово |
ављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, про |
, док је, непрестано усавршујући облике својих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и |
ачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их |
равји научник једнога дана објави преко својих домаћих — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће |
ли и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини системе М |
још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пут |
мрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а |
слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад пази!“ повика он.</p> <p>И, |
згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској ла |
те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим |
вно и давно охладио, и да је престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости |
.{S} Он је добро обележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S |
етлила милиунима година и давала живота својој деци, својим пратиоцима.<ref target="#SRP19020_N |
ивотињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Ме |
ац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од његова четири о |
жанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васе |
ер је то све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светов |
е ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни до половине пута, |
мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских п |
, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу обл |
својим рукама опипати, нити га подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељ |
е у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог ута |
ој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ва |
и знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То |
ош ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени. |
Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме в |
аме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од |
тац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 п |
} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано борама своје дубоке старости |
е веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета...{S} А сад п |
то : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку в |
.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле |
се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као шт |
ј планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све и |
} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западно |
оћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ обасја“......{S} И он погледа нашу З |
лепо звездано јато <hi>Возара</hi>, са својом златнорогом <hi>Козом</hi><ref target="#SRP19020 |
ом велики део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi>.<ref target="# |
ено сазвежђе, Плеаде — наше Влашиће, са својом знаменитом звездом Алкионом.{S} Јужно испод Близ |
i>, или, како га неки зову, Волујар, са својом лепом звездом прве величине — <hi>Арктуром</hi>. |
>Делфин</hi> и небесни <hi>Орао</hi> са својом светлом звездом прве величине — <hi>Алтаиром</hi |
вим друга сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змиј |
зда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проционом, а мало јужније необично |
но сазвежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S |
а и Кефеуса.{S} Велики и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске к |
борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одв |
унца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, |
атним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се |
S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубич |
опеја, па Лабуд, па златнокрили Орао са својом звездом прве величине — Алтаиром; а на самом јуж |
о...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; она би често прнула |
ник; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале |
д трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозношћу све своје остале другове.{S} Сви с |
и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После |
очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје |
ав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има онакав исти облик.... |
ија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а |
има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири |
ест милијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и |
мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из |
а станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, си |
баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до данас нико није нашао његов праисконс |
ви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме апсолутно јед |
... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног |
ану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, он |
и један читав свет има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма |
ре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као ш |
вет има своје детињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме |
а кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну |
..{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, д |
к и кукњава!...{S} Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, о |
за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски |
ово пророштво да знак краљу Кефеусу, да своју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морс |
уњена великим делима за свој народ и за своју велику отаџбину;“ — гласио је одговор породичног |
ијских врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробуди |
њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези |
аги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад |
ше личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данашње жене еластич |
20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <no |
RP19020_N20">Ова звезда периодично мења своју светлост.{S} Понекад дотера до звезде друге велич |
исао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је на |
ко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до кој |
тињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно з |
тињство, своју младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав |
ко и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година |
своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, как |
ајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога |
оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, к |
атак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, а |
сланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S} |
на, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb |
то, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од п |
што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је о |
ем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог |
Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им у |
ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом и живот |
јни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звез |
о с Итаса јавио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му доп |
аму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и |
е можете да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина |
и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе који |
т, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје |
.{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет ко д |
г, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, |
аша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n="9 |
аре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио с |
адураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој вароши неки аветињ |
алних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе |
она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S |
е била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна стано |
повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је |
кове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, упра |
м пала, кад јој је пресечен повратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, д |
еликог оца Амадураме.{S} Па ипак, према своме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџ |
аше Земље --><pb n="83" /> љубави према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с |
лао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населит |
ћ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривено неким мо |
ао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" /> и ваздух за диса |
еисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он се за |
ском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им оче, |
игда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је ов |
Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да ви |
ом вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад би се кап во |
е и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} |
е величанственост, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу |
{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве з |
нама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфиг |
пире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем с |
Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње през |
тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањити, |
ени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би зауставио кретањ |
оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу....{S |
крваве битке над Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стоти |
животињском свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима своје пре |
е крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, разбијале о х |
{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и познавањем вечи |
м је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. |
о преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — он |
е на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим нестан |
оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а на |
по својству, и по величини и по облику своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је т |
и милостива срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и па |
вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једв |
ивети и непрестано делати на просвећењу своме; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да с |
е — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још |
најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема |
по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој |
о која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центау |
мо што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне |
ности.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини |
једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племенитим делима и поз |
а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони |
познавањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царст |
величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта |
а мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} |
сто посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кроз небеса,“ рече ми мо |
аге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети м |
свога почетка, оно неће имати ни свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у жи |
димо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дакле, сама бесконачност: |
нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада го |
сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за мил |
: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет х |
ати занат свој; на којој ли политехници свршиваше они своје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та |
и дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров ове астрономске куле |
њски свет ваше Земље овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би |
чи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вра |
искао материјални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-философск |
и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претвар |
ређашњи пламени океан, који као да беше сву васељену прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те |
сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога вели |
тву Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час |
ик својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, |
твенику; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређали су се мали к |
нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних пал |
рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови бе |
инула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колос |
нце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које зв |
обојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвен |
graphic" /><!-- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва кл |
је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва |
ву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њиве и ливаде, б |
ироди и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па |
откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па |
Земља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постој |
да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда |
њени крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он |
нљивих закопа, по којима <pb n="163" /> се креће и материјални и духовни свет.{S} Свака појава |
ош неколике звезде; а све <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајев |
ога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту н |
оле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{ |
одмах испод репа Великог Медведа, једва се види по која звездица из малена сазвежђа <hi>Ловачки |
и између Великог Лафа и Близанаца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то |
пребијена палошина, а на прочељу једва се могла распознати мртвачка глава.{S} Озго на мраморно |
ви је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што испуњавају ову б |
е шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило |
тву нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао в |
овикао је један дебељко - мрав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио |
а сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати ми |
{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има их који тврде д |
репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде |
ефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окру |
е пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само з |
ња,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> < |
у у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, |
ј круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим оком видети и рој Астероида, што к |
нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што |
сазвежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је |
ознавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме великом Оцу — Богу |
имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Ум |
нама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и |
с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без телеграфск |
ви помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и |
завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећн |
ински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају п |
је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} У |
, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу за |
питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места померили нису.{ |
смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и тр |
ка, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе |
огодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх попне и да свети престо свога бога види“. |
ха допустио своме пророку Емедарухи, да се на сам врх попне и да види престо свога господа бога |
..{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у простор |
та једина ваша Земља Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни |
а онда настави: „јест, ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Ама |
удније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну куполу беше промолила једна |
фа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, |
м је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науче да се по њима управ |
пет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима пространог океа |
ду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, |
ледамо ово исто наше небо, видећемо, да се оно са свим изменило.{S} Ниједно сазвежђе и ниједна |
шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} |
ти једно васељенско гробље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није иш |
ало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много брже, н |
обе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту |
еден план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински са |
ељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем вечитих исти |
оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно расхлађује; напротив, векови веко |
, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово од |
е закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва |
бројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се н |
оби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са свим учврстила грани |
вулкани још силни, управ страховити; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерни |
ватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту т |
ова....{S} Погледај, погледај, је л’ да се сав најежио?..{S} Он је 49 пута мањи од ваше Земље, |
екрија: не може проћи недеља дана, а да се негде као крме не ољока и с ким не затури кавгу: опк |
изација наше војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди |
н трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образо |
епрегледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану |
а; а и да га пробудим, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису тво |
о, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око с |
нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p>„Ето, видиш |
е, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је знатна количина оста |
рава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њени |
пролази и Земља ваша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене пар |
та мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитск |
иљада година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; |
а закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хт |
до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледа |
Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати о |
ате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога |
јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот на овој планети уг |
еко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра |
..{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а ова |
тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он |
х од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у |
у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, |
.{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била пов |
стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом представимо!...{S} Ја сам, негдашњи, ду |
ам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места и |
изарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специ |
сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их он |
е, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И |
к се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је оп |
мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> |
анас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од н |
Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p>И ми с |
и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојите; ви још не можете да избијете из своје глав |
устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пира |
ерује и не верује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стот |
се по њима владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим н |
око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени п |
ек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до |
о је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и |
би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Ето, погледај на каквој је висини |
о најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, |
лику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човек |
е нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је |
па не <pb n="20" /> бисмо приметили да се и једна звезда помакла са свога места: једва ако би |
Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си о |
е испричам.</p> <p>— Е, онда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам |
ејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак |
ти веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p |
проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје р |
ата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се |
страним улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна |
еку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузе |
е од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћу свога небесног не |
прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога глоба опет с |
ну из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам с |
зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају о |
ма небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — В |
отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво чо |
ислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на |
а у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа догодила, |
е, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким кер |
бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну б |
а заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који нису појмили узвиш |
зином полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило |
и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, н |
ласов дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пус |
номске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како ла |
биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани |
о застаде.{S} Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="111" /> оне ве |
p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност |
нула доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и |
дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше п |
ао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, али без |
ме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чароб |
ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдариц |
ло у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ нис |
p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док |
; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку |
ли сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би б |
луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да |
клет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на зем |
е се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Даље, ја се још никако нисам могао разабрати: где је <hi>север</ |
отпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни овом прилик |
да.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је |
ледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва са |
акву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </div> <pb n="214" /> <div type="chap |
као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробудим.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стаја |
тка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестока |
д мојих врата.</p> <pb n="216" /> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Вена |
у то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим? |
мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној |
њено: он је праизвор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, |
ла и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђенија небесног, горе у не |
да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је |
какви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очиј |
а Сунца.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне маглине, из које је постала и су |
лног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима <pb n="122" /> |
ивом силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих |
ода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — живота биљног и животињског свет |
нога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно п |
ореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на п |
црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, али веома, блистава група звезда.{S} Бил |
ном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну с |
вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. --><pb n="67" /> погурени старац, |
равнини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да је |
И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина.... |
гом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ћ |
tone unit="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непоми |
се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} У |
о пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места пом |
ло, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на на |
као неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у |
нима природним, <pb n="95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разум |
безброј индустријских фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимо |
пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва оста |
потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске чер |
ас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве |
зометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагуша и мага |
све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови опсадни и б |
и идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{ |
ородица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна није мања од вашег М |
ри угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепша, а која грандиознија.{S} У њим |
RP19020_N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из га |
з крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из |
ина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали са |
душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некак |
— све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамид |
асељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој л |
ђ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји |
се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда |
у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, образовањем, племе |
архија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не приз |
51" /> своје.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} О |
ла толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у н |
тун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Зе |
ирода излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божје |
ебесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; |
, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} По |
их притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку напију воде.....</p> <p |
е дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече |
чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone unit="*" /> <p |
цати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлос |
ијску призму, једна од друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представ |
онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окрећ |
ледати и друге небеске знаменитости, па се до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може и |
инило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се нади |
нула последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова пи |
један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему јо |
и и у своме младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати бор |
а ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијем |
зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год |
ја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове пл |
елак у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представити |
и вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по своме разнолик |
ика, на самом небесном екватору, блиста се најсјајније и најлепше звездано јато Орион,<ref targ |
р.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџија</hi>, или, како га н |
Китово сазвежђе.{S} Јужно од њих блиста се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред |
е нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је |
бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо! |
ви мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа не бр |
ни малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је |
а, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова зем |
амих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду време |
анприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и ошт |
раве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незна |
та ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до |
, на читавој површини ове планете ништа се са свога места покренуло није; <pb n="108" /> а ти с |
блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али |
био <pb n="183" /> прави научник, какав се ретко јавља и на којој напреднијој планети него што |
јан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... |
у Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, |
им златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод |
се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у ма |
ити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламен |
му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти да ми још нешто каже; али |
га неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две н |
људи?“ приметим му ја.</p> <p>Лапласов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме пит |
снована,“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога да |
нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се дух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане |
мље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лаплас |
ли од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а прек |
ма заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, |
нете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадураме; а историја и жив |
само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра дебела, под <p |
материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет т |
с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком |
повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт |
покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се ова огромна маса врати озго с оне висине и полети до |
шених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат |
лила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква зв |
ремини — педесет пута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ћ |
.{S} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу |
ћена миријадама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и |
с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звез |
ђава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap unit="g |
траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прн |
а другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад је једна на н |
и невидљив.{S} И још нешто: и онда кад се један другоме приближе они још не мирују.{S} Изгледа |
у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земља није ни мислила родити.{S} Свет је та |
а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса, не дрхће, |
обила онакав исти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="grap |
е опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-праматере — од оне неизмерн |
им тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џ |
лута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљ |
лација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све |
лим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се пока |
се Богу, своме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од |
атио половину неба, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама |
га ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрај |
орник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n="3" /> наплаћују, о |
из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква не |
њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од павити или друг |
идимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађ |
<p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> |
Једнорога</hi> и пуно, пуно других, куд се год окренеш по овој неизмерној просторији небесној.{ |
ћи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.< |
Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интел |
светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Ar |
оме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конфигурације, брда, долина, висоравана, клисура |
д самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да |
а и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око |
Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 106 планета, од којих је |
/note> <note xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:id="SR |
крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи |
аничне просторије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним |
у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо |
створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</ |
који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућност |
Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутона |
ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, |
ањцима нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окр |
е васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним законима и по ј |
НА ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим с |
и Возар, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone un |
ма леденога простора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујућ |
два видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га п |
на најлепше пределе Месечеве.{S} Одавде се виде најзнаменитије равнице Месечеве као и најживопи |
себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#S |
/note> <note xml:id="SRP19020_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xm |
то определише место међу звездама, где се, ево, и данас находи.{S} И не само да се и њему та п |
и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековим |
оримо....{S} И ако има пуно примера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, о |
своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што |
е, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андромеде.{S} И он је пореклом из ов |
ћа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом д |
ростирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огледало глатка језерца, а |
овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово непрегледни, кратери, образовани од |
м звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два малена сазвежђа:{S} Зец и Голуб, а источно од Зе |
По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као о |
немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхв |
дини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесн |
о, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је конструисао славни т |
<milestone unit="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанст |
о слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна |
атора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Та |
вих огромних брда, нама с десна, налазе се непрегледне равнице, овде онде испреламане вулкански |
и Мали Медвед са својом Аждајом налазе се на источној половини небеске куполе, а ниже према ју |
дан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао |
ћала да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притиск |
поменемо једну из маленог сазвежђа које се зове: <hi>Ловачки Пси</hi>.{S} И она се голим оком н |
то чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари н |
Лапласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са стр |
.{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени м |
у неколико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин как |
не небесне маглине — небулезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} |
део оне огромне небесне маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, |
рних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фа |
пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у |
зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и п |
некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао с |
луда!... оне проклете кошуље, накупиле се — па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се м |
на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животињ |
х, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, шт |
лавкастих, љубичасто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из ко |
вој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни П |
еме с племеном, а народ с народом, коље се држава с државом, а религија с религијом...{S} Хришћ |
се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, коље се држава |
т коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; ко |
ивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с на |
једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с плем |
самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало |
круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, п |
одина ни помакло с онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се |
и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки св |
дан непромењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних |
у, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људ |
једном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни |
ебу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бескрајни |
ати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина б |
ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед који је на њ насрнуо, платио |
торову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја |
а ону плаву куполу небеску, а није, оне се непрестано крећу од истока ка западу.{S} Па и то ниј |
е видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из |
на година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалит |
мада, па онда пик Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније |
А јужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима |
есног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитац |
о 8800 милиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатур |
до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из |
киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарк |
раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на друг |
најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељен |
је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а |
ина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њ |
о?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас д |
вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе ти |
их планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја б |
..{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у н |
у воде.....</p> <p>„Ето, видиш,“ окрете се мени Лапласов дух, „до које је висине на овој планет |
се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништ |
ој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим м |
анога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваш |
тао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} |
це Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевиц |
ље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живо |
324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике |
“</p> <p>И из груди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па |
Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и |
били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда |
а свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљ |
не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толи |
зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима пос |
остане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда |
у је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ с |
једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то |
еку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица с |
стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша |
д велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у једну санту |
претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све в |
нула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много да |
и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та |
ра излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона. |
еселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас |
То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се р |
ад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погод |
знемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме |
ху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи жи |
ј планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје пог |
читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од како |
е се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опе |
мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> < |
пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако прео |
десне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и би |
исли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овд |
Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитациј |
а слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне прст |
, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити њег |
, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преоб |
па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онак |
и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово о |
Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Мес |
N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па сам најпосле створ |
ом хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака зракаста круна — права северна светло |
вих појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно наро |
.{S} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав нер |
едан свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се |
га света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном пронео глас, да је неки електро-физичар изуме |
{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, који је имао око себе д |
едвиђена дејства.{S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} Судар |
описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да |
тити.{S} Поједини врхови планина почеше се пушити као какви исполински димњаци.{S} Из далека се |
днети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација |
љаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зени |
ј!...{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела |
по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз |
произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течн |
дина!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило д |
тало би пролећа, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се |
нело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој |
о убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглин |
ебе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прст |
ад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угас |
облику, један на други налик.{S} Кад би се кап воде брзо окретала <pb n="191" /> око своје осе |
да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама на |
е у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестал |
и наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <p |
е рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би ње |
фну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p |
; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="1 |
Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система ваше |
дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, к |
њи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на |
те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} |
и би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S |
овде би за 28 дана свршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ с |
то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и сил |
е било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, |
, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које изб |
а, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, д |
било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште после било |
три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p> |
у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, не |
многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморн |
глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твој |
нула, посрнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су |
да помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа |
не би голим оком видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла |
роузроковати и још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда |
је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен |
удара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, зв |
апласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није. |
х, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако |
о се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, |
S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 векова, као што с |
а бити препредени лупеж и неваљалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије по |
ње, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и договарате о пословима |
вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних пр |
жји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако стра |
<pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ |
.“</p> <p>И онда мало заћута.{S} Његови се погледи зауставише иа „плафону“ — као да је кроза њ |
божанственој лабораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечит |
јим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на п |
ога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хид |
од Лире, на истом небесном кругу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим |
имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Еридан, а за њом велики део звезданог |
верци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <hi>Голуб</hi>, лево од Г |
hi>Капелом</hi>; а десно од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу |
ре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се |
коначној пучини васељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шт |
{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове |
отивној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто |
свију својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи |
ватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, |
о једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљ |
а ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друг |
под самим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} |
и, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају ни видети ни опипати ни осетити; а најпосле |
и од некаквога благородног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој план |
ако не и животињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским п |
е томе следовати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то |
упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p |
је на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је циг |
се за вечна времена онај конац на који се нижу дани, недеље, месеци, године, векови што обележ |
ељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје достојанство и |
реши; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и |
род људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа |
кчији, но онај на Земљи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад |
сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је између толиких милиун |
ако је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона п |
била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из |
лужити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће... |
ом, као по неком нагону приближују, али се опет никад не додирују.{S} Између ова два мајушна тр |
било силество мраморних саркофага; али се један јако истицао између осталих.{S} Он је био наср |
о празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном празном простору између |
есет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна |
ко, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармонич |
ао с каквог ваздушног балона....{S} Али се одједном поче небо над Гамидом мутити.{S} Поједини в |
Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њих |
едан трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио зд |
18" /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то у |
и.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи |
единог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Пр |
, жена етиопског краља Кефеуса, похвали се да је најлепша жена на свету, па да је лепша чак и о |
иромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос и креве |
су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им |
м старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се стар |
л старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој |
осине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих |
не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога што на постељи непомич |
ла, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло око овог |
И мој пратилац мало застаде.{S} Замисли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нем |
о средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегле |
врха овако испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из |
тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити |
га гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ.. |
ет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да видимо како сад изгледа |
} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми |
аиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред најузвишенијим олта |
ко величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и |
<p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у |
ности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече |
e> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ пов |
Поларну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као |
unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше |
едно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја |
неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p>— „Оно је |
демо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја и сад |
умње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних ц |
град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав испол |
...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађос |
о - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Бо |
губљена времена накнади!!..</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би чов |
једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од они |
о изумрли звездани свет“...</p> <p>И ми се кретосмо...{S} Ми се само још једном обазресмо да ви |
мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} |
амо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа |
мора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице |
нције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосмо.</p> </div> <pb n="71" /> <div type="chapte |
.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не |
мије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, |
се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени жив |
и се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне |
божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава с |
паде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и |
је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај |
а Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> |
овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над |
зима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, п |
јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као |
авао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S |
што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога ме |
S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је пун и црвен |
ћ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један д |
ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземн |
тено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, |
е величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је и |
и узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже |
i>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>запад</hi>, н |
милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме него што с |
е-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови |
оже, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с |
„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још |
ја дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све |
вина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавит |
кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с |
ла површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином |
нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда ма |
ио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, како моја газдар |
о доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто невери |
иза!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </di |
S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена гр |
сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-свет |
о је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се проб |
p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се |
ласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све |
lestone unit="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава св |
оба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у вид |
исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} |
сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечит |
мена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим непријатељем бију дрвљем и камењем; је |
живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p> <milestone unit= |
<p>Док је мој пратилац ово говорио они се облаци над <hi>Гамидом</hi> разбише, ама као да их н |
о јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она звездана јата, што с |
баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити глас:</p> <p>„Не дирај |
ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и |
на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда |
ста покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подиг |
о, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно |
ш нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио с |
до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p> |
, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <mil |
сли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме од |
елазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратер |
повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на |
је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</ |
а небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дањ |
куд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони ју |
из тога примитивног ембриона образовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И т |
отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам б |
ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, |
ословима ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нис |
рне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна звезда.{S} И небо и Земља бех |
вила, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неми |
ног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму престо, он их стане, ј |
з овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S} Из ово |
се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; д |
огох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њ |
војице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси зв |
ну твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно ј |
Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања |
престано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи |
ојеви овога облачног океана, додирујући се са хладним струјама леденога простора небесног, расх |
њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије |
ати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S} А не |
е у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под јез |
везда!“</p> <pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама ши |
смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још времена; детету неће бити ништа....{S} А, |
то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми |
подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух. „Ово свето место на које се |
?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и |
е хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездам |
дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, весел |
а колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у |
ао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, |
није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесно |
е!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је |
ј зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и |
што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алгол</hi |
а својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није могла наћи паралакса — те да се п |
п воде допре до њене површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју си |
ио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила |
">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огром |
и се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n=" |
алинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или |
не топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових |
меници, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, отк |
<p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благо |
ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!... |
, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да зове лекара, „али, вели, да, оч |
е, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изван св |
ара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ј |
о онако као и огњени пламен.{S} Па ипак се на овој планети јавио први живот, јавио се, разграна |
.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се од |
овога величанственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене |
ба виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворила у једну не |
n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурн |
естајало појединих звезданих група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простор |
су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он сам — Месец — пе поче кострешити као ка |
дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна годи |
е, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са свим нова, |
е да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насип |
о је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни |
заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далек |
оме прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а |
онога места, на коме се сад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на |
а на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образова једна непрегледна, као угљен црн |
белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и милиунима год |
астопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто п |
двед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве |
а је излетала па Месечеву површину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве о |
животиња — разгранали и пролепшали; док се гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је |
док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне |
иљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и |
огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и |
а дуга периода борбе ватре и воде — док се на површини неизмернога океана лавиног не <pb n="109 |
, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, ко |
А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колико ли опет док се тај |
Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, |
е глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и т |
не вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у кри |
сти,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај разговор између нас водио, ми и не опазисмо, да |
први живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животи |
крик дивљих животиња, и на послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа |
ав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све |
ди, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав в |
превалило на вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади |
с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ва |
рачни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати њ |
ова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном тре |
гличастих звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситни |
а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог да |
владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ ш |
ет нису довољно расветлили.{S} И ја сам се сад, пигмеј један, нашао да је пред вама расправљам! |
чети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло |
првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североисток |
узи пре неког времена освојили; али сам се најдуже задржао, посматрајући јужни део Африке — там |
о по васељени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Има |
х седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец |
ли <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам нашао <hi>Великог</hi><pb n |
ш пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда |
S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сја |
, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав |
изненадна светлост засијала.{S} Окренем се и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по с |
И они одиста дају и вама знакова, да им се јавите, али ви још нисте ни изблиза дошли на ону вис |
ко ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове знаке одговор |
це прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су вековима живел |
ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочи |
о лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре-Веје....<ref target |
роз њих проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над гла |
изаберу од ова два живота онај, који им се допадне; а они се бирају — добрим и злим делима.“</p |
оје су весели људи веровали, клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у ро |
их пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и Персијанци; — њих је опе |
своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галериј |
то ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледај је, п |
тати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао |
као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине а |
разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива же |
42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви опет живите |
алине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гу |
они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су |
су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странк |
он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, |
Капелом, Перзеј и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S |
спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога |
да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, о |
ије боље ни са својима поступао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његов |
; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет би |
планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светови не пропадају |
црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика |
т сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19 |
S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као рас |
на накострешена грдосија небесна.{S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву |
то јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је д |
јајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супар |
смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да с |
ме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видит |
г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној проби |
, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа на своје, па онда и на оно мртв |
том мењању непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешт |
е оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарал |
другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месе |
овече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, пит |
> <p>Ја га погледам зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам |
урно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратиоца, <pb n="9" /> али н |
о млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре |
ј близини нашој, свуд око нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и н |
је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геруг XXII. |
.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стад |
> исти облик; од њеног обруча образовао се њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони св |
ef target="#SRP19020_N41" /> разликовао се један од другог и по облику и по формама како су пој |
трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref targ |
нагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да сваки свога противника савлада и д |
асред среде онога овалног круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха с |
/> самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је |
у Великога и Малог Медведа испресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, он |
равио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? |
еше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећуј |
и јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, |
испод ње на самој плавој куполи блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже м |
се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се мог |
смо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном да |
ову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем небу преко целе зим |
ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама |
Галилеј, Кеплер, Њутн и други,“ готово се на ме обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече |
ад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било море |
у сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хи |
најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али ш |
на овој планети јавио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се |
живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на |
у лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и поселе му жртву приносио |
ле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хте |
ек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, онака иста |
се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити чо |
Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, |
етињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла ј |
се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину н |
да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има јед |
ме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајуш |
d="SRP19020_N51">Сва ова сазвежђа овако се виде на нашем небу пред зору на измаку новембра у ко |
она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек |
Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Стр |
и, да ову свету ватру погасе; али, како се видело, ова им сатанска намера није испала за руком. |
оз дванаест небесних знакова, или, како се обично каже, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И та |
о зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, ш |
е Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда. |
који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на којима има умних ство |
могоничној системи — како постају, како се образују светови — сунца, планете, планетски пратиоц |
оде и водене паре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у би |
тан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогресивни преображај, преображај од л |
идели на оној мајушној планетици — како се оно зваше?...{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, т |
о друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази према ова два своја сунца |
а Мора“</hi> на Месецу.“</p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он |
а свога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су о |
ити петнаест милијарада векова, од како се она образовала из једне од највећих маглина у свемир |
/> није...{S} Збиља, зна ли когод како се јавила прва клица живота?{S} Где је била она онда, к |
вота светова; а овамо одмах казује како се светови вечито рађају и мру....</note> <note xml:id= |
вани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако |
.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула |
нберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу па |
?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрег |
ављањем, а не зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си |
ла на овој планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватром сиј |
нога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него |
ор или на врата.{S} Само сам видео како се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо н |
е ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана свет |
с устремио!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи простор на неб |
точном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога ист |
зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно- |
нства Мизара...{S} Пази, пази, ено како се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста вел |
„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунц |
Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жив |
оба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га |
ганције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеленим, по негде жутн |
а „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти |
шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла држати...{S} А сиром |
њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — ст |
пређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сјајем, |
раховитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба с |
ину свога зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестан |
, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне друге; а а |
S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их донеле службе |
ње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о последњим великим ук |
спуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жм |
га с голим оком не би ни видео; а само се онда могло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем |
ловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога опус |
закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone unit="*" /> <p |
за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, |
итер и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми |
ом отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворов |
вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа- |
у, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <mi |
."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнијих хр |
<p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у к |
о, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у кој |
ја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — как |
м баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марином, п |
знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут овим н |
оју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо се вратили, али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, |
и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове класичне |
азболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њ |
нога мајушног прстенчића звезданог, оно се не би голим оком видело, и једва ако би се на највећ |
.</p> <p>„Не брини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртви |
ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математич |
ону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами мо |
ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањем, а не зна ни да се мења ни како се м |
то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{ |
зе Лапласов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа њег |
здом Проционом, а мало јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="# |
сање и сваку моћ за одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за |
а све већи и већи простор на небу; лепо се видело како оне малене звездице, једна по једна, зам |
сам није више могао расклопити, и лепо се видело како је своме противнику одузео <pb n="119" / |
тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као д |
глава.{S} Озго на мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно |
отово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континен |
пет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величин |
зовале пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукр |
знобојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — п |
нска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на |
анас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а и |
је; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањем |
а га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којо |
ица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо исте |
вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде |
шталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање покварени |
i>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни |
их у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их пр |
сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанском, |
они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину бе |
онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке том |
сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње ј |
ио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима и како заузима све већи и већи |
опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} А погледај је сад!...{S} Од оне |
рете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код св |
роз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не ст |
итави букови светлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохв |
олевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </div> <pb n="IX" / |
исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са с |
и, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то д |
p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и пространог, |
у; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајм |
агору протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S |
вник једне још доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, ј |
духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од |
испуни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p |
као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрач |
на мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем...{ |
о, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што ј |
твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој плане |
ј костурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине к |
каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све подвр |
релива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; |
ету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — мож |
гој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуч |
поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{ |
та се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по овом |
ије и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, св |
<pb n="143" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, дост |
тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref t |
ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледног м |
па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда поче |
сном и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што |
; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрам |
чудноватим звездама, <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их оп |
је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. |
Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S} Ко |
агонетне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око нашег |
ом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови |
ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад по |
ст и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаро |
у читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио нек |
чувају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне |
се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острв |
г атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна свет |
вају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно шт |
материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> |
го баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског библи |
е што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и |
звића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.. |
додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску доли |
м, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса |
свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; |
рију; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p |
што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је |
е познавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре све |
ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је |
р, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note |
учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома туг |
о су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим др |
догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово |
стала система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој пла |
даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; |
е важности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бескона |
после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, пос |
сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш |
p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће |
рије што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, приви |
т, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се д |
нченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је |
читом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То ј |
ије главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} |
но што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли |
е очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана |
и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може дог |
ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим сап |
томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само з |
имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли |
огама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, |
на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно п |
илних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створите |
на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљ |
Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година образов |
је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су о |
Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ с |
а ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с њега има диван поглед на најлепше пределе Месечеве |
ца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, |
тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p |
е и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, з |
а свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблаго |
ствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посут |
ref target="#SRP19020_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулканског ог |
дан грдан глоб.{S} Око овога глоба опет се развијало неколико магловитих појасева, неки ближи, |
..“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> |
али скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја |
} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неком нагону приближују, али се |
амо у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу на |
_N27" /> покрише густи облаци.{S} И већ се <pb n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула стра |
оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја в |
e> <note xml:id="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N |
ћ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се |
ову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два звездана јата: <hi>Делфин</hi> и небесни <hi>Ора |
служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степ |
ари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је |
раво.{S} Није прошло много, а на истоку се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је б |
е „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе |
леменима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу |
дни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; к |
о овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а |
од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правог |
е и бије око власти и надмоћија; — кољу се народи с народима, државе с државама, власници с вла |
претечу човека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде. |
сваки свога противника савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала ош |
нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:id=" |
лите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које ј |
риносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве озго с Итаса јавио и казивао му |
чунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone unit=" |
“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опет збуни и погледа |
{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије |
ј планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механик |
ов дух,“ одговори ми мој вођ, а онај му се осмех опет залепрша на његовим као кармин руменим ус |
не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на његовим руменим уснама.. |
ру, а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> </text> </ |
да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94 |
огови!“ повика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" /> |
јали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да друго |
дгод посматрао каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун срећ |
да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец.. |
ко сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али погледај |
ецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчев |
о преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перз |
царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Нег |
бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе |
а интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика |
простора небесног, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону те |
ј ме пратилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два— |
и капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упи |
чем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни |
да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да |
лик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне |
ездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је бли |
} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио кураж |
ог библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао прим |
н чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао с |
а од његова четири обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас |
ба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопеја, |
ога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што |
уденом мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађеви |
> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути умет |
лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стр |
били су овака небесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунови |
жов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће |
но од политехничких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је био један о |
х оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете |
ховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао раскло |
ине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Мног |
ликих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилиз |
јали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S |
звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прил |
наоколо, уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово про |
рњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго |
..{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро |
знати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нови в |
а пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и |
слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојев |
,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни др |
једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу |
правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљава |
о старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно |
ко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којим |
Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као:{S |
те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се јед |
лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доб |
гледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти !“ п |
и и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине кор |
са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велики П |
су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а з |
су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим са |
ирка сам самцит.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од |
ад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ |
имо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и |
алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима п |
ког <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; а после, |
ђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје мучитеље:</p> <p>— „Опрости им о |
да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, дол |
: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се ка |
и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се н |
е покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј |
погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само да их се покаже на м |
а и с ким не затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и п |
вим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане |
о: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мо |
један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни светови, који испуњавају ову, на |
S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне ду |
нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој зб |
пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ови |
д први пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је г |
смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовног |
пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у |
Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња деца — ваша |
<p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима |
уди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава! |
да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна |
метнички изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописн |
ај складни размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једн |
овечанскога.{S} Свака палата била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне с |
и, неопипљиви, невидљиви; а сваки је за себе, и по својству, и по величини и по облику своме ап |
маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је још тр |
бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о |
се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним дел |
љада ових наших земаља, која је опет за себе један колос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше су |
нство је постало двоглава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних |
шњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?. |
уди остајете вечито једни и исти!{S} Од себе и онога вашега <hi>ја</hi> не можете да се одвојит |
ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зрац |
И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а г |
магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нису могли до сад опа |
то их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Са |
на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> д |
адесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1, |
бражавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им ни на ум па |
ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лу |
и ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и гу |
један светлуцав глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома ра |
а; а кад душа његова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безб |
на километара простора!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора, који с |
душку, какав вулкански отвор, пробијала себи пут па је излетала па Месечеву површину, док се ни |
азлични, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, јединства и неке више елег |
ц.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцав |
ом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не производи |
</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id="SRP19020_N10" |
либили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бог |
рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја |
а.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као |
громна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва оста |
ђ пошто од онога језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у саз |
биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему, |
ељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше с |
.. види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста нис |
ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и д |
ведачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за |
еснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варнице из зажарене п |
њавање материје...{S} Па оно непрекидно севање муња, они језовити тресци громова што ни за једа |
е својим очима посматрао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и м |
то узбурканих, стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса |
к</hi>, ни за <hi>запад</hi>, ни за <hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви ст |
икако нисам могао разабрати: где је <hi>север</hi>, а где <hi>југ</hi>; где је <hi>исток</hi>, |
лазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкул |
но, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напредују под дебел |
е оцртала некака зракаста круна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне |
маљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, међу којим је најлеп |
ес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — |
ане путање преко небесног екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања п |
тлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, |
први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су |
Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио са свога места и отишао н |
xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и <hi>Северни Крст</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N11">П |
иј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обалама <hi>„Магловитога Мора“</hi> на Месецу. |
Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст |
амим ногама Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако и |
ту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног х |
ду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} |
ао центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад |
и, потресали је од истока до запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појм |
ве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјај |
а бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што буја троп |
лим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а |
!“..{S} И он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш М |
безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се мог |
та што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом |
вездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском |
и и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што су н |
и Андромеда са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо |
ему се поређала звездана јата: на самом северном крају Перзеј, па Касиопеја, па Лабуд, па златн |
рује сам небесни екватор.{S} Пред самом Северном Круном блиста се лепо звездано јато <hi>Каигџи |
еснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Северну Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризон |
што наше небо дели на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звезд |
23" /> је својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни ек |
уполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечни Пут пролази између Великога |
са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо |
отово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величи |
и Змијара.{S} Велики Медвед се примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор |
енит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под самим ногама |
е и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризона |
са Пегазом се једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ |
о биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона |
<p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} Доле |
алазе се многа звездана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</h |
у својих планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељад |
рагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, |
ка погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна јединица....{S} Седамнаест хиљада |
ту, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше С |
/p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него в |
i>седам</hi> била једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим |
id="SRP19020_N52">Ја сам до Митрова-дне седео на Западном Врачару, а он — доктор — није знао да |
едно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ казивало да |
milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера седим ја код мога прозора и посматрам ону живописну пан |
и лепо букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ |
оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо види |
{S} Сала је била дупке пупа.{S} Ниједно седиште није било празно, а многи су морали стајати — д |
м далеком проспекту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу шт |
о су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инкви |
оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих времена, — а на Месецу их нема; на Зе |
авана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите |
оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпа |
Ако има кога свога — своју мајку, своју сеју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им р |
и <hi>Змијара</hi>, <hi>Дјеву</hi>, <hi>Сектанта</hi>, <hi>Хидру</hi>, <hi>Ориона</hi> — пролаз |
сеца и 27 дана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, |
му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црве |
ера за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана |
8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце |
дине, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадурам |
еднога кобног дана или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огњено ждрело...{S} Али н |
за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од друге до четврте величин |
усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се кора земљина под вашим ногама не потреса |
ша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прођ |
, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километара простора: и њој би требало д |
зином сунчане светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километара простора, — |
воје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце |
њихови чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко кад поплаве реке.{S} Јесте ли кадг |
едва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до З |
свој богати зимовник; по коме се птице селице, о јесени и пролећу, крећу на далеки свој пут — |
тацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и |
</p> <pb n="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни |
ена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко дол |
цу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у кој |
оју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васе |
ог краја васељенског, као ветар крилату семенку какве плодне биљке?{S} Не може бити? јер би је |
прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда |
ристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило |
це око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви |
ред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као д |
от којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој неб |
уће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми |
прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} |
онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније |
ад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаља |
некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амад |
беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где |
лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, |
, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прили |
је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.. |
о је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73 |
предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месече |
о, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенче |
ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најм |
имо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај балк |
вездицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, пр |
ењу царске библиотеке има једна огромна серија старих протокола, у којима су записана имена раз |
p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности.. |
ирода дечја могу све....</p> <p>— Бог и серум, одговорим му ја.</p> <pb n="220" /> <p>— Дај Бож |
де.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> |
кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким предубеђењем, да је |
бити ништа....{S} А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја |
Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку ш |
сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа |
у га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ ста |
ицају своме, јер је она од свију својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове |
ављале неку врсту нераздвојнога четворо-сестарства: хармонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Ч |
Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је са |
је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амад |
с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi> |
Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, не |
и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадураме. |
дан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а |
а и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога ш |
дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов |
чима Лапласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како ј |
ад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то |
обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе Земље и свега онога што се на |
020_N13" /> Ово звездано јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази |
анаца и Ориона, између Возара и Бика, а сече звездана јата:{S} Перзеја, Касиопеју и Лабуда.</p> |
Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу |
hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi>, <h |
а ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро ве |
ати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислила |
ј....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milestone unit="*" /> |
је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С |
дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Шк |
створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а ч |
ај, кад си полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих |
си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> ка |
, зар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Кас |
а о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању |
, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да |
како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту |
ромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности ва |
м.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово ве |
о, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрас |
ш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по сушт |
а мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} С |
вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непр |
</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењал |
зна ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с де |
чној васељенској просторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али |
неизмерне просторије небесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су |
овитој бесконачности васељениној, добио си га био са мном путујући кроз неизмерне просторије не |
читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он с |
...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег |
г примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, |
е.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, зна |
ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно каж |
удиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; |
p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору п |
ду људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не каже |
вани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то ј |
па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S |
осле непозната, земља, покривена голим, сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, |
рсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спус |
еца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-цр |
у и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не |
места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, вазд |
ин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и велелепни градов |
зу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једв |
ми...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „јер се с ње |
о.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој т |
беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео ов |
ну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то |
што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепере она |
рзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је |
бу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано јато Близанаца са своје две лепе з |
облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p> |
зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива |
них малених животињица необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, сма |
овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што |
ној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна |
спода бога.</p> <p>— „Престо бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао в |
е тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим у |
у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а ноћу брат.{S} Иначе обични дани и ноћи на |
ањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлошћу. <pb n="57" / |
недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а кој |
барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе |
ој мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом то |
.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се за |
о и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу Земљу потисла са њене путање и гурнула је пра |
20_N49" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање плиме и осеке лавине, што су |
нда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и других експлозивних гасова бацали су |
душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја |
али су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут |
ој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје им |
али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да |
диозне ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одј |
бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Он |
и боравиће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново увед |
ик од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде |
садашњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и |
и једно и исто: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још |
атерија од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су и |
тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове ве |
и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у сво |
почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb |
ољу науке, уметности и открића огромних сила природних, пред којима човеку просто памет да стан |
о говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет р |
оростасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Зе |
ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична |
То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се |
су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојст |
ечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и бол |
атије — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом веч |
ни своје величине, <pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога те |
ни, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, за ве |
стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пони |
равио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је |
у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се један јако истицао |
нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један |
ет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, са |
, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што испу |
воре?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље |
после Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестар |
усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хл |
и део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да |
као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да |
е огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном лицу.{S} А горе, н |
а и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Круп |
И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као |
ефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца |
/> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пр |
кубета, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пра |
Ја сам се и нехотице питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од коло |
енуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његовој површини још није са |
пу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огром |
ре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површина често ра |
ну, бранећи свој пород од прождрљивих и силних непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему том |
ази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; |
ма...{S} Моја глава просто бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време вид |
јио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме мес |
еће мој вођ, „овај небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуц |
електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> док |
продрли до самога његовог језгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једн |
од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију |
је коза одојила <hi>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни |
може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поно |
ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор д |
стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: неко ви |
ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој харм |
дна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина преламала се и одсијавала у не |
са усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десет |
} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone unit="*" |
звиће, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, већ и целе |
онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми |
ћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А сад пази!{S} Ми се |
исцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milest |
и вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег ти |
престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци посвећени ономе, који је у овој својој |
<p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведену, нешто затубасту, пирамиду, која ј |
етности; сви скупа представљали су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара |
не и друге палате представљале су једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колон |
е раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој |
још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамн |
омске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове силе у атом |
једну песму над песмама, једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовом |
та краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе |
И он је пореклом из ове приче.{S} Он је син Посеидонов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз при |
Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, ж |
ромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га своји |
га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине |
га мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на |
срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га свом |
{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапу |
смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто |
чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја |
ад нашу башту...“</p> <p>— „Оно је Бога сине; а боге никад не падају,“ одговорила ми је моја до |
дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то из |
Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах си |
разривену међусобном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војско |
аљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов дух.</p> <milestone uni |
!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве чисте н |
ли!{S} Коље се брат с братом, а отац са сином, коље се племе с племеном, а народ с народом, кољ |
обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n=" |
просторијама небесним, путујеш, још од синоћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, к |
илица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој им |
ар се не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини |
ете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти |
ема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека древна бекрија: не може проћи н |
један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео она |
ина, мора и језера, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као д |
учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква светлуцава сенка.{S} Она као муња мину мим |
ога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачк |
а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој |
оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на |
лиуна милиуна година.{S} Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за навек — |
стоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на свак |
ом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота свеколике васељене; а |
!...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радиониц |
линског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узн |
је, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и речице, извори и потоци |
епрегледних равница Месечевих покривала сиња мора и језера!...{S} А сад?...{S} Погледај само ка |
рика, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва и архи |
} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекама плове не само |
огромни, онај непрегледни водени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година! |
стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде миријада других, до сад |
е из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру пога |
те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено |
вежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — златна <hi>Коса Вереничина</hi>, а |
>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џинов |
на носе две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на н |
огао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ћ |
а још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својо |
колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти р |
редио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 милиун |
он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, гледан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо |
га <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су так |
ја звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона види се вијугава река Ерида |
о лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичас |
бо и ове исте звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>А |
е звезде на вашем небу.{S} Једна је <hi>Сиријус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} |
Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег М |
налазе између оне две звездице — између Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце |
на па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Зем |
два и по милиуна миља био над површином Сиријусовом....{S} А погледај ону мајушну звездицу, кол |
иту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Лире блистају се два з |
јном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S} Источно од Бика лепо сија велико звездано |
ла, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде пр |
{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његов |
далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мр |
их ова земља не би могла држати...{S} А сиромаси песници, романсијери, приповедачи, писци драма |
умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи с |
а вашој кугли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Ис |
ских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жесток |
јка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна ди |
Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: |
="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била |
није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тиг |
њим раставила.{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој к |
вало 159 хиљада сунчаних система....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди |
адри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више математ |
их система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, |
цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још |
га неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекар |
чник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте небесне магл |
то је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова с |
ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе између оне две зв |
у оним мајушним звездицама смештена сва система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са сви |
Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни |
ни никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две мил |
.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај како је ве |
као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врл |
ам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане пород |
рства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста сличн |
да настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, тр |
е маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Мед |
6" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између т |
и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} |
милиуна година образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је његова много ве |
ог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних планета и планетских пратилаца, а да |
хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунц |
е до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло ок |
, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n=" |
уду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој само једна једита, и |
ма миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих небесних < |
азовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оц |
проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изум |
ме глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас |
је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушно |
у светова, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају безграничне просторије васељенин |
овано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-п |
цини, пуни пунцати пушака свију могућих система и други пуни барута, динамита и триста других ч |
сталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?... |
ва Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p> |
хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, |
И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само |
ина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и звездани |
ре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију су |
nit="*" /> <p>Пре постанка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама н |
дураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се |
енину, читави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quo |
ројна небесна светила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете и звезде |
нословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљини ни п |
едном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Д |
у два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.</note> <note xml:id="SRP19020_N51">Сва |
опови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагуша и магацинака; у којима се спра |
сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је в |
сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике ва |
дини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: |
<p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је |
, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је |
, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n="183" /> п |
је поставио здраву основу космогоничној системи — како постају, како се образују светови — сунц |
{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ |
ј, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} |
у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планет |
ј читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање |
Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифон |
азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници ваши и обожаваоци лепоте н |
еку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им с |
ини као да је све с краја накрај посуто ситним блиставим песком.</p> <pb n="7" /> <p>Из ових се |
руку носи; а весела му мајка од најмање ситнице задрхће.{S} Она, сирота, још и не зна да јој је |
а, по нарави напрасите, који за најмању ситницу плану и изливају свој гњев не само на онога гре |
жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....</p> <p>„ |
ним дубинама небесним видео сам сијасет сићаних звездица како заносно светлуцају, а које мало п |
ао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја с |
почињући од Нептуна па до Меркура, само сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држал |
лина?“</p> <p>„Не маглина, већ гомилица сићушних звездица, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С |
ку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче |
се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на крсту ис |
а песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и наро |
вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми |
ђ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и п |
колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагристи и зат |
дети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму |
листаве...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна и |
ивене од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни влага, |
Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени?!...{S} |
ним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они |
ичине, <pb n="159" /> своје силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође п |
, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика п |
И мене поче подузимати нека језа: онога сјаја, оне велелепности, оне грандиозности, оне лепоте, |
била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено |
аја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти |
ква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала |
љени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала систем |
ваш пун Месец....{S} А погледај како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од при |
а земље гледамо.{S} После није ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одс |
келе дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ до |
<hi>Клеве</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу |
лико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињском свету у прост |
Или је оно она синула последњим својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одго |
Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико ли је оно |
ово поднебље испуни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и пр |
елива као да је обливено неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај |
ј млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијанса њихових ! |
е.{S} На истоку се блистала једна веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се о |
.</p> <p>И одиста, не прође много и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док |
С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али је она у само |
да, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија н |
ле на какве гигантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећ |
> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град што доле под наши |
го и она сјајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колу |
ајна звезда постајала је све сјајнија и сјајнија, док најпосле не поче добијати колутаст облик |
тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да |
од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњавао ми је Лапласов дух |
една необично лепа, много лепша и много сјајнија него и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто |
сад!...{S} Мизар је дванаест и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајниј |
града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> |
е Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звез |
Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што ве |
Козом; западно од Перзеја видимо лепо и сјајно звездано јато Андромеду са великим квадратом Пег |
илиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, са кога су |
о сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције не |
рзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом лепом звездом |
о, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом граду, овоме великом |
ми опет настависмо свој пут право оној сјајној љубичастој звезди....</p> <pb n="55" /> <milest |
и Голуба видимо Великог Пса са његовом сјајном звездом, најлепшом па нашем небу — Сиријусом.{S |
га сазвежђа, као:{S} Каигџија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дје |
f target="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном звездом Ригером, којој се, ни до данас, није мо |
ојасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ориона виде се два ма |
лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Антаресом.</p> <milesto |
мо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</ |
западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <mi |
свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треб |
оризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабу |
другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Види |
заровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сун |
и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Л |
откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{ |
еимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових |
, величанственост и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет ка |
што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, са свим |
ши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат |
i>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужно од Лабуда и Ли |
S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај про |
негда небесна маглина — и она је негда сјала најпре љубичастом бојом, па бљештећи белом, на зл |
n="123" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваших свећа.{S} Овај глоб го |
а, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијар |
ше Земље, која је овом приликом на небу сјала као и сваки други месец.</note> <note xml:id="SRP |
у на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше он |
живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест мили |
није....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан |
Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику!..</p> <p |
ивени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пусти сан никако да |
ера где се људи свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу |
ормула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозној али још недовршеној палат |
велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем каквог, |
та и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метар |
мена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а своје богове вукли за собом, м |
т целина носила на себи печат необичног склада, јединства и неке више елеганције.{S} Око свију |
трокатнога храма, па онда погледај овај складни размештај боја како свака за себе и све скупа п |
прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облику?!“ повика мој вођ и |
кује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога, онда на шт |
лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон одабирања као да је основа њену <pb |
рађевину унели један читав свет лепога, складнога, колосалнога, величанственога, божанственога? |
ине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — били су у пр |
з воду: воде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се зову |
вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљено, али н |
и неваљалији, безумнији и на свако зло склонитији, — подигнута је друга држава, друга царевина |
рства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од најбл |
све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и |
ранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанства — и по богат |
Јово на ново — почиње се ново гранитско скоравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се пери |
обитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} С |
има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И она опет у цел |
небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу изме |
епрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target="#SRP19020_N36" /> степени |
ну на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречни |
пезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} Светлост се ова на истоку <p |
величине, по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Ст |
Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве в |
у, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Рибу са њеном блиста |
сецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{ |
мо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном сјајном звездом прве величине — Анта |
и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, |
дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља |
ј што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{ |
ена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васељенско гробље;“ па оно, д |
о дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Коп |
же руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!.. |
и ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од о |
стани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдари |
што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најд |
о у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље |
рама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка |
бражаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, |
а, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што испуњавај |
та им на овоме белом свету неће бити ни скривено ни непојмљиво....{S} Још јасније: ја сам дакле |
ања, питомости, племенитости, милосрђа, скромности и богобојажљивости...{S} Подлост, завист, зл |
реди да се свих дванаест кувара закољу, скувају и добро посоле, па да се баце његовим огарима, |
у нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике зна |
старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију културних народа — М |
вршити по вољи његовој, која је, опет, скуп воља свију бића, свију светова — простора и времен |
размештај боја како свака за себе и све скупа представљају неку небесну лепоту, једну заносну х |
ревина све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су неку симетријску целину.{S} То бе |
иоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у вас |
ао мој загонетни вођ....</p> <p>Све ово скупа представљало је дивну, симетријски изведену, нешт |
рљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрегледни океан |
ве оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да пропадне, да са сви |
n="83" /> љубави према своме нејаком и слабачком породу; а погледајте данас, с каквом љубављу |
наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем и интели |
у огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некакв |
нажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, |
човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него шт |
хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се прели |
ога звера још непрестано цепале трбушну слабину свога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два |
своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чинило се као да с |
те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како |
а ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и с |
p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Так |
латно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како |
поје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи, слава небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крст |
да.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији по |
он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} |
{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у обли |
ављене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет своје п |
где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} |
ес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нарочитој |
буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, како пролазе земље и народи, царства |
ђа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} |
хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора |
{S} Професор небесне меканике био ми је славни и на далеко разглашени научник Вехемухо.{S} А, њ |
аље, био ми је професор више математике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао ка |
а електрична кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n="123" /><hi>Хамариџе</hi>. |
уних 35 милиуна година!..{S} Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="19 |
а овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове музеје и библиотеке, |
и сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!. |
тири университетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових учен |
ке на пољу човечанскога преображаја, на славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња к |
м ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звездани ката |
о су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја |
ео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјал |
ризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну |
зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</hi>.{S} И брзо сам се оријентисао.{S} Прво сам н |
зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго н |
источном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба |
верозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет сјајних звезда |
> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила <hi>Лабуд</hi><r |
еба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи |
етлуцав појас, налик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и |
у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио |
ај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу све оне многобројне светине што је дошла |
о глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене бол |
о ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у крилу васеље |
сну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полете доле ка це |
ју, врше, појављују, код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад |
о инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да |
м, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите једно светло смара |
сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од |
/> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном духовном цар |
ревучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црн |
пре 36—40 милиуна година, била је жива слика онога сјајног, онога велелепног дворца вилинског, |
н небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, |
ичанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</ |
а као да их ни било није, и она дивотна слика његових брда, планина, поља и долина, мора и језе |
човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није |
нуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} Они л |
на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцв |
се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцрт |
<note xml:id="SRP19020_N38">Вајарство и сликарство на овој планети било је нераздвојно а узлете |
чким колоритом обојили оне неразговетне слике и прилике овога светог, али и овога пустог храма. |
ба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком |
S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт |
ња!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страховито узбурканог океана од ра |
другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да |
{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} |
вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове климатске прилике далеко |
с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено ме |
ао што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне ве |
та, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, само што је ова много мла |
е, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SRP19020_N46" /> У те про |
оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде |
е једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих планета.. |
мо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по бр |
а и математичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандиозној али још |
нтаресом.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан |
ено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност т |
лепе планете неће бити ни једна једина слободна кап <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Ово |
чења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци дао слободну вољу; на њима је да изаберу од ова два живота |
} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо... |
а и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он ј |
ипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није |
м до последњег или боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на |
чина остане за вечита времена везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количи |
p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и |
м се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао <pb n="15" /> ми |
х муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и |
ње и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да с |
астаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете још се нису како треба ни утв |
ове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, |
о, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за дру |
ечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од кварца или од гра |
за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијални — првобитни — |
овека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, додирујући се са хладним |
, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасу |
ну, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричн |
ворити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису н |
лика између корњаче и једнога индијског слона; а колика је разлика између Гориле и примитивног |
три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је и |
се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од величине, од висине и огромних димензија, па о |
о њихова имена прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не |
едњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће избо |
е он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом представи |
је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о то |
те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id="SRP19020_N10">Зове с |
егове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос најве |
лили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страс |
ма светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете отресати од |
досија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као кубасти кров; |
имао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са с |
е окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, |
облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фаса |
ји ће и на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у то није в |
своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за некол |
а, а ко не верује; — а нико од њих и не слути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и |
упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружн |
први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без <pb n="82" /><gap unit="graphic" |
омости и племенитости његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша н |
ајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљивих закопа, по ко |
И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{ |
<p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, ве |
зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све подвргавато математичкој тачности, |
тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних план |
идим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на ва |
је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone unit="*" / |
али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е баш он |
ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају оним горостас |
једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n="70" /> пшен |
слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} |
дједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једном високо-наученом мраву и његов |
аосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне језовите проломе громова, што су целу ову пл |
сам предавање са особитим задовољством слушао.{S} Он нам је доказивао да ништа на свету нема т |
м Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" /> што с |
не осећаш да си онај исти који си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“ |
ну се на ме Лапласов дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви |
иниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с |
и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, светле!...{S} И ви бисте још и |
дарити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— „Светов |
ар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравитације, |
младићком жару попустити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и |
у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; а |
ла били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове нише од златно-рујевог гранит |
рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, |
са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некаквог златно-рујева гран |
вих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугини |
и су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чу |
ера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо оне многобројне ото |
елива....</p> <p>Замислите једно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвен |
као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове планете!...{S} И то је |
еног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијаната!...</p> <p>„Ето, видиш,“ |
ћи од пурпурне па до златкасто-опалне и смарагдасто-љубичасте — просто се описати не да....{S} |
и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков |
војске ништа не ваља; а да се он пита, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} С |
ном, да ли Бог има какво обличје, он је сместа одговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обли |
само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам живот |
ише пресоле његово најмилије јело, и он сместа нареди да се свих дванаест кувара закољу, скувај |
и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зац |
не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући ј |
у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тми |
оље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихов |
њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и кака |
обио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добротом.{S |
ођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! имамо још вр |
га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, |
од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти |
лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јес |
соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као о |
Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо |
јем да је међу оним мајушним звездицама смештена сва система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш пра |
ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су нам овд |
<p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, која |
ка врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију културних н |
из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се |
ма о бесконачности простора у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини |
по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</ |
, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу |
Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изумро је с |
једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основу космого |
које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби до |
сног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p> |
ма небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си |
широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дв |
јој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и |
ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Ар |
, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизаро |
>„А погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавд |
лим већим и мањим звездама.</p> <p>„Сад смо изван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно |
а!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу |
мини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одист |
ух.</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао на ус |
..“</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог хра |
љесну ме по десном рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до хр |
ијему, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> |
и...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једним од највећих и најимпозантнији |
p> <p>И, одиста, с онога места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја с |
везда није више на ономе месту, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам с |
је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више до који корак.{ |
/p> <p>„А како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може |
</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало |
тог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} |
блиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беш |
ету одсек природно-философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} Право је да неке од њи |
о...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мр |
вина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би |
ме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматр |
/head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Fla |
друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесних просторија у |
од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређивати, да се у свој земљи |
гледај је!{S} Мрљица и ништа више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и ј |
е им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун |
аручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се последњи пут видели на оној мајушној планетици — |
вом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним |
мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској кули, једне давно и дав |
трономска кула, <pb n="164" /> на којој смо ја и мој вођ мало пре били, кад смо на ону планету |
тмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави за |
о сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме пратиоцу Амаре-Марино |
..“</p> <milestone unit="*" /> <p>И док смо ми посматрали ову светлуцаву, готово једва видну зв |
у.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван смо моменат изабрали!...{S} Ретко је на којој планети н |
ов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су опус |
А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ганут ов |
то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то |
два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином спом |
вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквеном ку |
тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n="51" |
иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Месецу. |
ни онако сјајан.“</p> <p>„Наравно, јер смо му се за половину одстојања приближили....{S} Али п |
</p> <p>сину муње....</p> <p>„Ене, баш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије ки |
, беше се већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је |
ођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте велич |
ао сам и гледао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је |
шу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уж |
она ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било п |
ic" /> <!-- caption:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„Али све то им |
будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p> |
ГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> |
смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу |
ру и светови.{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељени нема н |
сних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!...“</p> </div> <pb n="115" /> <div type="c |
сних колоса све је колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме св |
ске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни |
, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да |
не га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</ |
ега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један |
одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, о |
сваки покрет, сваки дах!...{S} Овде је смрт давно и давно свршила своје!{S} Да је ко на кров о |
просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен |
о напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ |
чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али |
јма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини |
аква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним |
исли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, |
а је и ледена; ноћ је оличена простирка смрти.{S} Она је символ мрачнога гроба.....</p> <p>„А с |
сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и н |
је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се са својим телом ра |
из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не растају |
достићи не може.{S} Ви се, ето, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то в |
>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и жив |
ва, овим неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <mil |
ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је |
е некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Гледао сам и гледао, али пр |
о смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетни вођ....</p> <p>С |
ично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна |
узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божанство.{S} Ет |
иријадама разноврсних боја, о којима ми смртни доле на Земљи ни појма немамо...</p> <p>„Дивно!“ |
ма ништа се не може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кад |
јава, привидност.{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, |
оза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с ба |
покаже руком гушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај м |
х каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свеж |
брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док с |
ло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 |
кво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на Земљи та |
дакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на коме степену, било |
полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ реч |
Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају |
и силазили као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити |
ранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не |
е пара: и ви на Земљи већ знате огромну снагу њену.{S} Она је, дакле, потискивала лаву, а ова ј |
престао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напо |
мускулатуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац нап |
чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га је племе почело обо |
е личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрднију, слабију, жољав |
бију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљ |
већ их је плима и осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је |
гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у |
Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} |
ових живописних капитола, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, тре |
менику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакве четири крилате немани, изв |
тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати на моја врата:</p> <p>„Господине, ако зна |
противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још непрестано кидају откања т |
пет огледало у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још |
е њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“< |
ешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше не |
а језерца, а по њима плове некакве, као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, нали |
е вајарске групе, један самоставан, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што |
ица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала озго на глави по нек |
о порфира, а њена колонада од белог као снег гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фа |
блака, ни муња, ни громова, ни кише, ни снега; ни мора, ни језера, ни река, ни потока; ни најма |
шло би, па на њој не би било ни кише ни снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са сви |
ве су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне мили |
маховина бујају и напредују под дебелим снегом севернога пола ваше Земље, онако исто као што бу |
елости, сањарије, љубави и божанствених снова о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанст |
тању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а са |
га мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к н |
град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми |
дивокозе, а оне би му долазиле и лизале со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а |
лерија, које салона, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародрев |
заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говорило се о по |
а за руку и готово силом изведе из моје собе.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам после јо |
да од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша |
дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је оба |
огледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две ме |
у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Та |
Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" |
мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остави дугачку и веома блиставу, љубичасту бразду |
се као номади, а своје богове вукли за собом, молили им се и жртве им приносили.</p> <p>Ми бес |
но где је др. Д..... замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета б |
у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће сп |
овај бескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу ве |
астог — око Мизара, — наравно водећи са собом и свога пратиоца,“ објашњавао ми је Лапласов дух. |
здуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из које избијају читави букови |
планетски пратиоци — нису постали сами собом: сви они скупа и сваки за се резултанта су рада с |
свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} |
рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни друге спаљ |
крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле |
им јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да би то за |
првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете ниј |
ху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око вр |
икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихови |
прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Пракси |
здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се от |
обанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших оваца, па се сагла да се на овоме поточку н |
а и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих на |
да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна зве |
истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беш |
егледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкаст |
овако леп сан; а пред зору се најслађе спава; а и да га пробудим, имао би права да се на ме об |
мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, |
ни незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, |
што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако |
о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — заклан: једва сам могао опазити да ми под |
отеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с |
на.{S} И оно заиста мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идем |
; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни |
ера до звезде друге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине |
{S} А погледај мало боље па нећеш нигде спазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда |
тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само |
....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним |
је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} После је џелат |
ога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, он |
омачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао да се Земља о |
b n="178" /> тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене наук |
био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спал |
уктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по свету ра |
жавне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, трагедија, |
и фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и |
, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје бого |
астве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера |
иља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанст |
ин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и ожен |
не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној |
и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Све |
утао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у неку пе |
ко Божја, смилуј се на ме грешну!...{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али |
јвећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете црк |
онашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 1 |
у крилу подигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузори |
, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, |
тивног ембриона образовати се безбројне специје и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на вр |
Змијар, Дјева са својим златним класом—Спиком.{S} Велики лав се попео на највишу небесну тачку |
ови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно |
инсеката, а на многим местима из онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који беза |
е отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како |
покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите |
рског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трга што је између ове четири |
о је првим вајарима свога доба, да овај споменик подигну, да за вечита времена буде углед свима |
вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој постоље беше јед |
има сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом леп |
та и драгог камења, него на један прост споменик од мрамора.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Пог |
ог мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, ка |
о удаљености електричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онак |
а, <pb n="173" /> овога величанственога споменика надгробног велике нације ове давно и давно уп |
м рамену.</p> <p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до |
о томе, како смо ми подизали много више споменика онима који су опустошавали земље и народе, не |
сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То упр |
<p>После смо ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од ви |
ви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, |
и предци не могу имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњен |
улптуре, махом за саркофаге и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева, кнезова; ц |
пласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нек |
омеником: „Два брата.“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећ |
t="*" /> <p>После смо приступили другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми |
пре гледали представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори |
и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше |
елепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представ |
вори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога давно и давно изумрлог света!....</p> |
ројним кубетима својим, и ови безбројни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало н |
а, оно море од палата и вила; они силни споменици, као да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац |
о, видно се огледају на овим колосалним споменицима ове класичне престонице Гомора, <pb n="173" |
на, сирота, још и не зна да јој је сина спопала несретна дифтерија.{S} Дете се мало зајапурило, |
<p>„О, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после |
нкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело нек |
> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенцију уп |
а да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се овај |
Ја нисам имао намеру да подцењујем ваше способности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а |
ања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне корњаче.{S} Не, Боже |
аблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и све њене |
све могућно.{S} Они на некаким ђавољим справама броде сиња пространа мора, а по највећим рекам |
ака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и сва остала |
аскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И једне и друге пала |
Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фас |
е што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два.{S} И ј |
примакао северозападу, а Велики Лав се спрема да зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли |
по коме мала пчелица гради своје саће и спрема свој богати зимовник; по коме се птице селице, о |
нија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарниц |
је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних шт |
ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, ш |
ешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио свој |
вршио своје: или би се за Месечев дан — спржио, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховит |
требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову мог |
времена требало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало ј |
планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрегледни водени покров сињ |
расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана уси |
тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, |
а“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице он |
То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подиз |
а.{S} Она је својом материјалном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, ал |
вих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове о |
на килограма!..{S} А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну д |
ли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва |
рско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрц |
је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ва |
адураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и по удаљености електр |
могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој м |
ни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на |
о над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте |
д одређеној, математички <pb n="138" /> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да |
ка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој ку |
ко, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а имао је облик нашега младог Месеца, док му је |
гумасти брежуљци, она сива мора, па оне сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамо |
што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар |
окторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се п |
од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће |
високим положајима у царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се величанствени црве |
боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{ |
ор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а |
преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће |
ише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и |
Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једно |
бразовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом матер |
љи вашој.{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином ср |
а главних црквених фасада....</p> <p>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као какв |
у својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно |
ини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap unit="graphic" / |
погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га по |
тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене ра |
је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, ми се морамо журити! |
8 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а њена |
/> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, 68 средњих и 22 мале планете; а све ове планете имају опет |
х великих Амадураминих планета, има још средњих <pb n="91" /> 68, а мањих 22; дакле 16 великих, |
о после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматр |
сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до ваше зем |
прве величине — Проционом.{S} Готово на средокраћи између Великог Лафа и Близанаца једва се вид |
и.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа и Лире, између Херкул |
то сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранају на животиње |
скоро на две поле.{S} Зенит нам нада на средокраћу између Лабуда и Касиопеје, Перзеја и Кефеуса |
с димом и барут без дима, и сва остала средства којима једни друге убијате и утамањујете; који |
не,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један к |
љине од 8000 километара!..{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове план |
едствима становника ове планете — то су средства мравија према вашим средствима, којима ви сада |
.{S} Ви и ваша средства за пренос према средствима становника ове планете — то су средства мрав |
те — то су средства мравија према вашим средствима, којима ви сада располажете.“</p> <milestone |
а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а |
вина, подигнута на једном осмоугаонику, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранит |
и, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се могао више додворити и ставити |
и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} Т |
дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једнога С |
ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер ј |
их усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душ |
О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, веселости, сањарије, љубави и б |
е у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој с |
ли ожалошћена њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, пов |
ло дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дошао!...{S} А, сад?..{S} Бог |
уша његова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког пок |
д не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињ |
јој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap unit="graphic" /><!-- cap |
к опет младог месеца, али је овај други срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало пре |
зар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова |
мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а |
његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, |
тио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских кот |
е, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: |
врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису бил |
рнуле би и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једн |
и оне друге; а ако би се једна срушила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</ |
} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за кога би чуо да од |
леменитост, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости з |
мљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љубави њене, ко |
престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео |
енитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да |
веда.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Ми |
е.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на |
ого и много да радите на облагорођавању срца свога и оплемењавању душе своје, на изоштравању и |
о се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на |
аној обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце престало да куца; кад би се огањ на овом чудотворн |
Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда прве величине; из Лафа |
у, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мис |
ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се |
небесни исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дам |
жало, да његово одвећ добро и племенито срце — може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, |
оћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познаје |
е око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а млад месец својим доњим рогљем, рекао бих, доди |
м.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силн |
х грана и огранака великога животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног чов |
се ни половина пребројала; а сад ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а кол |
је био, ко му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето |
вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и |
чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуш |
и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone unit="*" /> <p>Су |
у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „патрола, патрола!...{S} Помагајте!...{S} |
вити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од |
S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с |
у разних боја, док од једанпут иза њега стадоше избијати некакви, сад мањи, сад већи, светли бу |
лупање ногама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини |
тоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{ |
озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и буктињом |
м.{S} Погледам.{S} Баш до самог кревета стајао је један младић.{S} Био је провидан; јер сам кро |
ште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И млади научн |
у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо примет |
па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <note xml:id=" |
да и осам стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звез |
о такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и преливање њихово ништа није могло нагрис |
се отпочињало скоравање изнова, полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви би |
оже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Он |
а овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{ |
авијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне К |
ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да ли на прозор или на врата.{S} Само сам видео |
них, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних |
..</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво и звездама осуто небо, |
ра изиђе некаква морска неман — ала, па стане прождирати и људе и жене и децу.{S} Амоново проро |
, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт з |
ај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он мене батом.</p> |
њему деца његова не отму престо, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако |
} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се одмах вратимо; ал |
а што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој раст |
тара.</p> <p>По неком неодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звезд |
рнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у не |
небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се мало пред овим питањем!.{S} Па и |
шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса.{S} После, он |
ни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога |
о су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право |
дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доб |
анима живота његова први облици његових станова.{S} А данас?{S} Ето погледај ове величанствене |
математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста младе планете, што се налази |
аша средства за пренос према средствима становника ове планете — то су средства мравија према в |
У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и |
.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника овога царског града, хтео му је подићи нароч |
рсовом видео грандиозне радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелиге |
ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њихову високу интелигенцију и научност, а о |
, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању.... |
а се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове планете <pb n="124" /> могли су унапред |
омског разумевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чека |
ину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они мо |
ло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умн |
х данашњих дивних боја и мириса, а први становници Земљини без гласа, без слуха, без вида и без |
и; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиуна година, би |
ознавања природних закона беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројн |
уке астрономског знања и уметности били становници ове планете, а особито у доба, кад је овај г |
енији, телом гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви пр |
к окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам мо |
о је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света |
в рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електр |
и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својство.{S} То ј |
нцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њи |
ла, док најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла ј |
у каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а |
тирало и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови |
иле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети био пакле |
иле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могл |
о течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље |
хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, |
е, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она |
у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, шт |
у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му |
јајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, сребро |
тињског, али живота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским приликама, које |
м дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океан |
ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је г |
севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елеме |
ати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавр |
ни, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и с |
утника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан |
!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша |
а свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он |
и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завири |
стор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него |
ници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку п |
S} Он се просто надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездама осу |
то-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно сл |
о-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав в |
ебесна.{S} Преламање многобројних боја, стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући од пурп |
у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочиња |
чаних система....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сама наша |
stone unit="*" /> <p>„Знаш ли колико је стар овај негда сјајни, овај негда живи и весели град ш |
ито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада ваших година; а то је већ |
старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам п |
утио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник вуче на своју с |
, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим н |
мо лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је било покривен |
клица живота. --><pb n="67" /> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није н |
асти Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који |
обре некакав омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од фи |
е деце, које жена а које <pb n="170" /> стараца, па их за војском поведе, да их где на каквом т |
доводе своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је |
дну ваше душе опет остаје нешто од оне старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S |
, ви сместа подивљате, из вас се искези стари атавизам животињски: пљачке, отимања, злоставе, н |
дама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и познанице.{S} На истоку се блистала ј |
звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних пирамида; њих су гл |
а живе; а међу њима има само једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили раз |
трономи с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крв |
по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина милиуна година — од породи |
S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет х |
Професор геологије био нам је наш добри старина Ламухо, прослављени философ математичар и геоло |
ске библиотеке има једна огромна серија старих протокола, у којима су записана имена разних нау |
и трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић према |
пљине сручила се сва вода из ових њених старих планинских котлина....{S} Та иста судбина чека и |
згледате него ове жалосне крбањке наших старих пропалих богова?!...{S} Каквог задовољства налаз |
Амадурамине.{S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из св |
номске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, Бурзе, Опере и Бурбон |
изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, махом за саркофаге и надгробне с |
и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње |
рада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али |
у младост, своју зрелост и своју дубоку старост, ма да свему овоме, док се једно за другим изре |
у младост, своју зрелост и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има сво |
пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком необичном збиљом!{S} Па он |
младости, своје зрелости, своје дубоке старости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се |
површини избраздано борама своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи |
ти, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто онако као што то сад глед |
ва ризница знања.{S} Његова предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од п |
онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био овалног облика.{S} Све |
те да избијете из своје главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Б |
генцију овога чудноватог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавал |
о сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми |
један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља |
то је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> <milestone unit="*" /> <p>А, сад, |
букнуше образи, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо |
робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а де |
низ плећа пуштена коса, давала је овоме старцу необичан облик.{S} Очи велике, светле, светле ка |
е умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге |
човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у отк |
као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било |
год на овој планети суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пророка, светитеља и б |
пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела пов |
ити једна обична и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њи |
и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који о |
ко се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту |
мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, т |
је тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та |
свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савр |
чне просторије васељенине....{S} Све се ствара и све се раствара по једним и истим природним за |
то их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{ |
тоји, а материја је градиво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељ |
је се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот |
у и сила која их ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из |
n="7" /> <p>Из ових се небесних маглина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безб |
злични, а материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како их ствара — |
групама: они се вечно крећу — или нешто стварају или нешто руше.{S} Оне небројене миријаде обли |
м законима и по једној и истој методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различн |
етлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушења.</p> <milestone unit="*" /> |
О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило < |
у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <mile |
да она и не познаје време.{S} Њој је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што н |
атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није главно оно што се |
кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли, има теж |
да верујете, а не знате да има миријада ствари, појава и њихових пра-праузрока, који се не дају |
ане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда осветља |
и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру |
езда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше |
о божанствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и сила и ато |
и вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда |
.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике ум |
о колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и |
стати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини |
његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочит |
НЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело |
гледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у тр |
и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лет |
, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји |
а да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафа |
Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су |
{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје погледање било у |
ред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једн |
су ништа друго, до један виши неимарски створ великог оца небеског, до један већи звездани комп |
аше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете нашега |
да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, сме |
данашња жена више личи па какав идеалан створ, него на своју препотопну другу....{S} Кожа данаш |
ад овим глобом лебдео је некакав крилат створ, са грдном косом смрти под десним крилом.{S} Глед |
твене мраморне палате, које као да нису створ људских руку већ некога вишег неимарства небесног |
да, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{S} Примитивна жена |
и на њој неће више бити ниједнога живог створа.</p> <p>И он је погодио.{S} Све се ово испунило |
о у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — |
мин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да т |
сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да је ваша Земља |
унце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностима с |
ету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању, свет |
ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, |
о око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дан |
их створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, |
020_N32" /> он пронашао да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и |
и избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лишени т |
шенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај с |
ађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи. |
осталим световима, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да им се |
већ две планете, на којима има разумних створења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, |
итавој васељени, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим м |
ти, да само на вашој Земљи има разумних створења, а на свима осталим да нема? — — — — —</p> <p> |
а у читавој васељени, обдарена разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне зве |
о јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршуј |
/><!-- caption:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је створила претечу чов |
рода створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... --><pb n="206" /> му се два |
и за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљи вашој, али то |
ко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникације" преко једног потока, |
<p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадура |
мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехору;<ref targe |
ну ехору;<ref target="#SRP19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој прости |
} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се ви |
лепој простирци мојој; па сам најпосле створио и моје мезимце, децу моју, моје — мајумаје....< |
ли у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — ч |
то се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, |
ему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го |
д разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ја онај момена |
вој пут — одсијава божанствени дах Бога Створитеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како |
ух.</p> <p>И ја погледам....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени |
једну анђелску симфонију испевану Богу створитељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројству — |
од њих после сто педесет милиуна година створити његова мора, сад налазе у густим слојевима обл |
на цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; |
е, непрестано усавршујући облике својих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништен |
че живот за миријаде миријада органских створова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ов |
виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S |
S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића |
нчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад б |
ута од ње веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити |
{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патил |
је главе ону своју стару предрасуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по обр |
ота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој об |
Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— Онда сте ме ви звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стоји |
или и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима постали још опаснији зверов |
и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна |
и ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим ваш |
i>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа Земљ |
царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша интелигенција, коју је замишљао велики мат |
од оних божанствених принципа њених, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижн |
се били и клали с дивљим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте о |
је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> сте се били и клали с |
нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађ |
а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте ме звали?! окрете се он моме вођу.</p> <p>— Ја?...< |
сићушни прапорци Сиријусови!...{S} А ви сте негда држали, да је ваша Земља све и сва на овоме с |
дножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и про |
има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; |
то и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> < |
вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путујете не |
им...</p> <p>„Немој корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А з |
тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у |
дух, „зато га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у к |
n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо им |
тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је је |
„Ево вам једног примера:</p> <p>„Колико сте пута о лепим ведрим вечерима гледали ово наше лепо |
на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, ка |
да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива |
исли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред |
идер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли З |
, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је т |
о се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико |
љим зверовима; ви сте се патили и пошто сте се и њих ослободили, па сте онда сами једни другима |
лио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто |
и веома блиставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишч |
погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и б |
> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми к |
>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, па се поче |
аде он с неким предубеђењем, да је мали Стевица био и прошао...</p> <p>— А ја, опет, држим докт |
ке слутње.</p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива пр |
и ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p> <p>— „Мама, мене боли овде!“ и покаж |
не, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта |
дине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} У |
...</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на |
} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора |
" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко необично пријатељство: ама чим б |
од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам от |
у серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај |
погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И о |
трогости закона ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомил |
ву њену, па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурил |
ти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао расклопити, и лепо |
“</p> <p>Основа је споменику нека грдна стена, коју на својим снажним плећима држе некакве чети |
а, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна килограма!..{S} А машине за д |
на играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, |
анствено длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она |
на доста великој равнини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидн |
; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP19020_N |
оју лепу кћер Андромеду привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мор |
оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оста |
идови; ово до фантастичности нагомилано стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све |
као усијани пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану в |
ва, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чу |
су степени били као неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На с |
са све четири стране уз велике мраморне степене полукружнога облика.{S} Огромне гранитске табле |
и стотине<ref target="#SRP19020_N36" /> степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док на |
просторе небесне — од неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, саг |
има, опет полукружног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена којима се |
му, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет полукружног облика.{S} Ови су степени б |
нага бити, на коме месту, као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима |
седамдесет и пет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита |
четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је |
на даноноћног путовања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељ |
требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи |
размишљавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да |
о, као немогућно, као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи |
што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.< |
њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надч |
плекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звездани |
павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет це |
ке династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</p> <p>На мног |
зведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитол |
ијег мрамора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одис |
мова, споменика и по грандиозности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео |
<pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тре |
ле.{S} Помисли само: сва она силна маса стихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , об |
ањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лаборатор |
фијукање, она демонска помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу |
бразовани из једних и истих васељенских стихија, из једне и исте пра-праматерије, из једних и и |
ве божанствене призоре судара природних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово ч |
вечитог огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потиск |
њих од ваше Земље, образованих из истих стихија васељенских и по истим вечитим законима њеним, |
да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле не у расто |
сребро или злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна год |
их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скоравање изнова, пола |
живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али оп |
ећа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 |
бало времена да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете |
нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне пла |
пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, |
о, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, |
равцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ веко |
брзином лево или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, н |
х има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> <note xml:id="SRP19020_N14">Звезда |
око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан највећи и најмоћнији тел |
његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити његова мора, сад на |
ост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Ава |
то, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — ми бисмо били уве |
стале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="SRP19020_N19">Наша Зем |
своје пра-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па |
кивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бојали-лист |
везде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стар |
чно круже Велика и Мала Кола, око свога стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљк |
На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, гот |
тог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с дру |
и смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с каквог ваздушног бал |
>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два |
аробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали |
просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој загонетн |
пласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова |
е мреже железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских ф |
а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића одакле се гранај |
вој, – све ове звезде и њихова сазвежђа стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треп |
ј вечити свети огањ изгледаше као да не стоје ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S |
.{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне лете непојамном бр |
N2">За Патагонце веле, да интелектуално стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанс |
астрономског разумевања, на којој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуг |
бројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова пор |
букао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> |
казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весниц |
вао.{S} Ја од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како ид |
одијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непој |
да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и не |
од кад знам за се наша земља стоји како стоји, а они сад пронашли и да иде и како иде, па чак и |
е почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према о |
ела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Г |
небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; али за |
звали, рече он, па додаде: ја вам, ето, стојим па служби....{S} Него, најпре да се један другом |
се!{S} Ово је заиста свето место где ми стојимо.{S} Ми се сад налазимо пред највећим, пред нају |
отвора!..{S} Ето и ово брдо на коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неима |
рхунцу свога сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} С |
то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниј |
нема дана, нема ноћи, нема године, нема столећа, — нема ни минута ни секунада.{S} Ето, и ова ог |
на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и |
олетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце пр |
ланети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене паре све мање и мање; како |
да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозори.“ Доктор је погодио.{S} Оно ј |
а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на какав Месечев Копаоник!..< |
тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујући узроке тој страховитој болести |
вечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!... |
час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb |
д, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то жур |
их планета и њихових пратилаца на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 8 |
уна миља, или на осам милијарада и осам стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни прос |
862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико стотина милиуна миља њен је пречник већи, него што је п |
ого млађа, јер се, наравно, на неколико стотина милиуна година образовала доцније него система |
з ледене просторе небесне — од неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа п |
а, врела као усијани пламен од неколико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у у |
т; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила |
ст стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних с |
ст стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је в |
ру, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а |
нца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунц |
Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских девојака.{S} А кад је ратовао с |
е у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиуна миља, или на осам милијар |
о напоменуо, може истесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је о |
сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни |
упитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој асте |
било је готово са свим ишчезло: по две стотине година, не ваших већ њених, прошло би, па на њо |
глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 ми |
лости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километара простора, — летели ми, велим |
авео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе |
0.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и |
кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target="#SRP19020_N36" /> степени испод нул |
ма принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолских де |
аме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да |
а благородног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема....< |
ца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што п |
ћи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик оног |
С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше и |
“ повичем ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и |
тио, да ме свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у не |
угли као да је проклет.{S} Он, сиромах, страда од како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христо |
е, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у |
двадесет пуних векова, а он и дан-данас страда, сто пута горе, него под Пилатом!....{S} Ви и да |
ијску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим |
дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог проти |
но-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце |
ик нашега младог Месеца, док му је лева страна имала облик опет младог месеца, али је овај друг |
е.{S} Нама је била окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибре |
рали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто |
је одиста био двострук, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од |
о питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S |
ајвише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} |
ја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, ч |
клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући н |
га овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многобројне улице, у ко |
, као да из онога колоса огњеног на све стране плину један страховит пламени океан, па поче пла |
гиних боја....{S} Освртао сам се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља н |
ако рећи бездане провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, што су ка |
рнини небесној необичном брзином на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало п |
крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се в |
лата дива, један с једне, други с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као |
сељениној.{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небес |
а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љуб |
.{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с о |
ној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе П |
ем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ |
, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, |
једне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашој З |
порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукружнога облика.{ |
љустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена па |
у допирали до половине неба.{S} На овој страни обод земљин као да беше оперважен неком, као крв |
сунце, и са свим према њему, на другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво цр |
у.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара з |
/p> <milestone unit="*" /> <p>На свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по јед |
ка јесење равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равно |
>Касиопеју</hi>.{S} Оно је на противној страни према Великом Медведу, с оне стране Поларне Звез |
hi>Ловачких Паса</hi>, док на противној страни — између Перзеја и Великог Медведа — необично бл |
и ја.{S} Какво изненађење!{S} На једној страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове висо |
вих <hi>осам</hi> планета.{S} На једној страни, дакле, нека буду они остали милиуни милиуна сун |
е по њему просуто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породице беше |
отово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе звезда, док се цел |
ној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну пла |
/> из најстаријих времена.{S} На десној страни његовој извајана је глава некакве але с отворени |
p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском |
еске куполе, а ниже према југу на истој страни небеснога свода видимо Змију и Змијара.{S} Север |
на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо |
м, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, |
, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те нам |
са свога места и отишао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Зем |
ови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Нек |
крај, већ сваки одборник вуче на своју страну, а овамо кад се пореза и општински прирези <pb n |
4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред царски д |
ратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадна светлост засијала.{S} Ок |
ће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро свој |
/p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога дана |
је, по грчкој причи, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи ти |
ших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом проналазачу, ни име |
е узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се никад не |
: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S} Ви сте се патили док <pb n="181" /> |
ожанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и |
рише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста нек |
олоса огњеног на све стране плину један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну |
е на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, |
ебесног....{S} Најпре се разјапе некака страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брз |
Ванинија на ломачу, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео |
1" /></p> <p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана још страховитијим тресц |
на њеној површини настала она дуга, она страховита борба њених необузданих <pb n="202" /> елеме |
— Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi |
, па оне непрекидне провале облака; она страховита борба природних елемената, борба између ватр |
ђу ни до половине пута, а дочека их она страховита јара, врела као усијани пламен од неколико с |
то га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито |
ца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, налазише |
е су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан ду |
, или би се за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што |
пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту и ту се о |
на које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топло |
ки верну, слику зверске разјарености, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињск |
е:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у читавој области вашега Сун |
енога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупитеру и Сатурну, ова два |
рена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећн |
ове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површина често разјапи и из ње |
иљадама година беснеће силне ерупције и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели и |
рачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени бу |
ула страховита грмљавина, проламана још страховитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она |
начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у |
стихија; под непрекидним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а с |
вало величанствену слику непрегледнога, страховито узбурканог океана од растопљеног злата, посу |
ни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесн |
или ноћи за неколико секунада прогутати страховито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба |
ев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" /> испреламано земљиште његово; о |
и и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна маса у |
на доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је прен |
јим столом капао, испитујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој |
<p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности васељениној, добио си га био |
Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елемен |
е из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И |
претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом месту, дале |
би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда |
{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених валова, оне грандиозне ватром |
а!.{S} И сад де да себи представимо ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна сун |
тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опр |
сто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем...</p> </div> <pb n="100" /> <div type |
ини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт у |
ромова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, дост |
ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним прим |
ашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртн |
поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим |
на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било погледати!{S} Изгледало је као какво |
тне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у јед |
а простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — сто, д |
ре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за то опред |
ја, Кефеус, Лабуд, Лира, Делфин, Орао и Стрелац.{S} Западно од Перзеја видимо Овна, а пред њим |
ок Емедарухо није више понео ни лука ни стреле, нити је икад потад окусио меса од дивокозе, а о |
сивим, једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним б |
вокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше припила уза саму |
ухов, а нешто му истрже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапи |
ухо <pb n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости г |
ана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi |
ром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — Скорпију, са њеном |
из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, |
анственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепите и од помисли на смрт!...{S} Каква заблуда!..{S |
игентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче |
, они би се по овим горостасним и овако стрмим брдима пели и силазили као мухе по дувару; а с о |
смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне пала |
ољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну Итасових брда; а одатле је пренета пред ца |
а.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и проналазака вечитих природних и |
, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да није државних стега, — које |
а звезду и разматраш овај величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твој |
да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{S} Погледај ове до |
ило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне |
подврћи својој „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје на |
ир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, Канова, Г |
огромним кулама за посматрање ваздушних струја; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане |
лачног океана, додирујући се са хладним струјама леденога простора небесног, расхладе се, згусн |
морем, било железницама, било ваздушним струјама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било кол |
ну.{S} Пролазећи непрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target="#SRP190 |
отребљавана и за произвођење електричне струје, која је неком чудном транслацијом кретала све ж |
ом.</p> <p>„Бродови, гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{ |
некој гранчици видиш по каквога, колико стршљен <pb n="127" /> великог, мрко-зеленог, колибра, |
двојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални порт |
приметнога, овалног круга; а око сваког стуба савијала се по једна грдосија од змије, по леђима |
чаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била |
ао злато жутога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, к |
величанствене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> |
ва и неке више елеганције.{S} Око свију стубова обавијало се некако пузаво биље, начичкано зеле |
егле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да |
а стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алусије право |
нствени ватромет са миријадама ватрених стубова, обојених миријадама разноврсних боја, о којима |
г постоља као да је никло осам огромних стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, јед |
латно-рујева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле |
акле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје облике?...{S} Да ли они доводе сво |
а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених фасада....</p> |
унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је одељак д |
од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички |
note> <note xml:id="SRP19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> < |
и и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, ст |
ништа више.</p> <p>На многим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе |
како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — з |
ира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубо |
вима; а озго на овоме венцу, над сваким стубом, стајао је по један анђео с раширеним крилима и |
ису могли нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица |
гово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!.... |
нети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше |
ране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља |
елике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> пре |
ба, достигле страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произ |
за Месечеву ноћ скочањио од страховите студени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, јед |
мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни |
се овај лепи створ сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесн |
ај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, кол |
{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосал |
ахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они в |
оринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi> |
одједном к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p |
а је сестра оне наше душевне моћи; а од ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме |
ступња на коме је сад моћ душе ваше, до ступња на коме смо ми на нашој планети били, нема више |
а би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште |
може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су агента, који и данас јако дејствују на мењање облика |
е овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху н |
мље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде |
арости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове старије се |
га велелепног дворца вилинског, са кога су скеле дигнуте, а он синуо свом лепотом и сјајем какв |
облик огромнога овалног круга, од кога су се, на све стране, као какви зраци гранале многоброј |
своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живот |
диш, водом изобилан, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала |
звездана јата клонила ка западу, друга су се једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је |
не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, |
!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образова |
животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> релативно већи |
ећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховит |
Сиријуса и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његов |
и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда плакале кише и покривали зелени застори шум |
божавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ према оној његово |
.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио ку |
...{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, неопипљиви, невидљиви; а св |
.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и саму даљину, на |
тово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја |
тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змију |
ака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи ж |
ко би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи о |
ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да за |
рског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао п |
величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би да су једна зв |
их, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака |
раних и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лон |
ише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већ |
фрика, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна ост |
су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових |
некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равница Месечевих покрива |
а милијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави па |
на, које већих и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, мах |
24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у пре |
благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, |
д наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом |
<p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба |
а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да вама светле и да вама и вашим угодностим |
едан чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указа |
брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да су ова брда |
ша Земља све и сва на овоме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као какв |
ена је између оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо |
ало једна другој ближе, изгледале би да су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет |
о верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и та |
*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне на |
да говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињск |
мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, |
ни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што с |
а Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" /> |
тали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од на |
ца необичном ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског крис |
летела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго |
ре, непомичне; оне нам изгледају као да су приковане за ону плаву куполу небеску, а није, оне с |
Изгледало је да оне нису зидане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, пала |
цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S |
ескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погле |
уми,<ref target="#SRP19020_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачун |
уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђа |
вари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног да |
ео да разрешава загонетна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређа |
е ван севернога круга небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била б |
ма кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањари |
к: а од његова четири обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-дан |
неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Возар, Перзеј, Касиопе |
м улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела, готово пров |
а Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, други с друге стран |
="129" /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а гру |
мрамора.{S} Сама окна на прозорима била су од некака љубичаста биљура.{S} Ова љубичаста окна, с |
великој дворници Грађанске Касине била су сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним соб |
ј, ,,њихова преносна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 |
ерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја |
ако исто сва поларна сазвежђа променила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 |
отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна пр |
е нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови стена од неколико милиуна ки |
променила су своје положаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и |
ромна серија старих протокола, у којима су записана имена разних научника — философа, математич |
ли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како |
предавања о старости наше планете веома су знаменита.{S} Он би од прилике овако почео:</p> <p>— |
и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</ |
четири университетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и његових у |
славна имена научника првога реда: она су по нарочитој одлуци Академије Наука и високе знаност |
е месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет |
звездама прве и друге величине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, |
Марсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све |
сви они скупа и сваки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да |
илизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} |
, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</ |
а па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збун |
мога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет |
авим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шт |
p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог |
ца живота?{S} Где је била она онда, кад су стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али |
а је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божј |
чему леже узроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, п |
угог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто ства |
полако, стално, али без прекида.{S} Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се |
ом простору васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудес |
венога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као |
студеном мрамору јављао сам живот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађ |
" /> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, они Богом задахнути у |
уштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и то |
све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој нату |
="133" /> од црнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећи |
Оборио очи па гледа преда се.{S} Његове су мисли разматрале <pb n="111" /> оне велике тајне вас |
о већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену |
реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се си |
а прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научника првога реда: она су по нар |
свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и ода |
ој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова царске |
из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од |
рда и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, |
ваном Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и |
зеленога звера зјапила грдна рана, где су, мало пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане |
Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Орионом.</note> <note xml:id="SRP1 |
нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и свију културни |
а стоје и дан–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова! |
..{S} Не може бити“! повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп |
м се никад више није знало ни места где су вековима живели, напредовали, радили и збирали своја |
јежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва остала површ |
ју.{S} Она је долазила с оне стране где су оне две кафанице: прва код „Две Славине“ а друга код |
што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све |
асељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено д |
="#SRP19020_N45" /></p> <p>в) „Мајумаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те д |
ица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептун |
заклоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине ч |
групу крилатих анђелских прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав г |
истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212" /> бајаги основане на законима, на јавно |
Питајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице |
ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале живо |
гранита, опет подељеном на групе, које су на својим капитолским раменима носиле кубасте павиљо |
а ваших, да није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваш |
су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немогуће.</note> <note xml:id="SRP19020_N33" |
еком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чи |
тео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о којима већ нико живи не |
лажов.{S} Он је причао о стварима које су се бајаги баш њему догађале, а које су са свим немог |
ама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе по |
им модрикавим мрљама; а било их је које су, с краја на крај, опасивале онај зажарени глоб небес |
облика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, |
тнији делићи ове видне материје из које су образоване безбројне небесне маглине, а из ових безб |
вде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве им прино |
оја: рујевих, златкасто-румених; некоје су имале смарагд-боју, а некоје се преливале у свих сед |
гова блага и доброћудна лица одсијавале су неком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој |
угој равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајане каријатиде<ref target="#SRP19020_ |
анственој радионици васељениној владале су од искони, владају данас и владаће вечито умне силе |
точно од политехничких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је био једа |
брда и долина, равница и мора постајале су све разговетније и разговетније, док се најпосле, он |
{S} И једне и друге палате представљале су једну симетријску целину, само што су им фасаде и гр |
у непосредној близини његовој блистале су неколике једва видне звездице.</p> <p>„Ето, одавде с |
нца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али је међу њима била једна необи |
е мичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака |
м их оком нисам могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пе |
три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} |
ле које су овај полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна друг |
а држале своје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-с |
ика.{S} Све палате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 сп |
траховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни сам није више могао рас |
6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спрат био је висок за наша два |
четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг |
А машине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једн |
је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико дес |
да, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и |
ном Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id |
it="*" /> <p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које су кадгод на овој планети су |
ала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске гробнице, него на сја |
ше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све на овоме свету пр |
песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога четворо-сестар |
а блистава група небесних нимфа.{S} Оне су, како ми рече мој вођ, изливене од некаква благородн |
шила, срушиле би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихови |
ијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну ваз |
ушне лађе достигле свој врхунац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима ви |
а.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга страховите, јер ј |
Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а |
о питање одговорим?...</p> <p>— Небесне су покрајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере... |
нке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је сједне |
се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко |
умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилике, прилике из подземно |
ашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија гоми |
јој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је у те |
ља а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапла |
провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} Највеће огњиште ј |
пенима, опет полукружног облика.{S} Ови су степени били као неко продужење оних степена којима |
ворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} М |
ма од зеленог смарагд-гранита.{S} И ови су стубови подељени на групе, које су на својим уметнич |
ој васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као |
едио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а други све сами намћори и џ |
везано и подусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама он |
зношћу све своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни |
ојне планете и планетски пратиоци — сви су они образовани из једних и истих васељенских стихија |
их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облику, један на други налик.{S} Кад б |
чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, |
једно седиште није било празно, а многи су морали стајати — до саме катедре говорникове.{S} И м |
великих и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, циви |
учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли могао погодити, к |
ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном свод |
у једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неба.{S} |
збијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну |
нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемира негда играли тако велик |
а, песника, астронома и астролога, који су на овој земљи вековима живели и преминули, а само је |
ана са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него на рукаве какве аљетке... |
мо ону страховиту дужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Стан |
радили пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђел |
и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави |
ва који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достиг |
нима највишега гранитског венца, а који су опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса |
ог човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природни |
то и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској б |
одизали много више споменика онима који су опустошавали земље и народе, него онима који су жени |
ошавали земље и народе, него онима који су женијалним радом својим, науком и чудотворним пронал |
усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је |
и који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све др |
и почео да открива природне законе који су вековима векова <pb n="162" /> били сакривени оку чо |
никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас |
и час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расве |
вања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешта говорио.</p> <p>„Е |
илац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи ва |
и врхунац зрелости своје, а има их који су нагли вечеру живота свог....{S} Ето и ова наша земља |
уној младићској бујности, а има их који су достигли врхунац зрелости своје, а има их који су на |
ме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола љу |
вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу д |
ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет па |
која ми никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини не |
рбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтски стубови добили своје об |
600. И он има неку врсту астероида, али су ови и много ситнији и много лакши но они вашег Сунца |
а њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло ретки...{S} Ето, на прилику, Марсови станов |
поведници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су го |
елу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} П |
су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу |
им звездама на овом крају небесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати п |
окна, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То управо |
ишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили |
разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали с |
Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој |
д унаоколо, уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчићи, извајани од бела, готово |
ипела; а њени пламени кључеви достизали су до самога свода небесног....{S} Најпре се разјапе не |
акву огромну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те нек |
амих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата |
арске уметности; сви скупа представљали су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста с |
водом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само пра |
овека, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: |
не, као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; |
горњих и доњих вилица њихових беласали су се оштри, а као снег бели, зуби.{S} Свака је имала о |
е читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{S} Зато оставимо и једне и |
и <pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијан |
орских прибрежја и речних обала постали су са свим непроменљиви...{S} А погледај мало боље па н |
километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усијани океан |
аре и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у |
ли...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На површини ове огромне планете изу |
овници ове планете <pb n="124" /> могли су унапред предвидети све метеоролошке промене на целој |
јатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S} Стевица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако |
екрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су алем камен |
ште....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапиња |
вулканских поља неких промена: ишчезли су неки, астрономима добро познати, вулкански кратери, |
ржаве Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожеднији или њени дворани подли |
и <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеле |
снега.{S} Олујине, буре, ветрови, били су готово са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а |
у бујним и величанственим животом, били су алем камен међу осталим звездама, — световима и сунч |
од зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његових ста |
уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, г |
ети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихо |
и споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — ни |
лирана стуба.{S} Између ових група били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети х |
и његова прекрасна кћер Аруџа-Дара били су, живели су бујним и величанственим животом, били су |
нце и цела његова огромна породица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада прост |
басти павиљон.{S} Сви ови павиљони били су један од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, р |
/p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управ |
обични дани и ноћи на овој планети били су 28 ваших сати; а најдужи обичан дан био је 18 сати, |
познати, вулкански кратери, а појавили су се нови.{S} Од свију доста је да поменем познати нов |
ви, гоњени електричном струјом, пловили су и под водом и озго површином мора.{S} Сигнали су так |
аспати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом |
жјих и његове неисцрпне милости, купили су војске и водили их на своје верске противнике.{S} Он |
ански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучи |
аше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена ј |
n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче бил |
"156" /> васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, |
; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видне материје из које су обра |
је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове |
а дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови |
х ствара и начин како их ствара — једни су исти.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних вр |
" /> <p>„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може.{S} Ви се, е |
планети.{S} На овим палатама заступљени су сви мрамори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што |
иповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе |
уражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцније нараштаје....{ |
руге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погазили....{S} Знаш |
доцније буду пренесени међу звезде: они су сви један до другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, |
?...{S} Једно васељенско гробље!{S} Они су престали да живе, па је зато и њихово време обустављ |
ва грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само |
во је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор филос |
хвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска и |
љина пола — и северни и јужни...{S} Они су се оба беласали, као да су посребрени.{S} Познао сам |
о чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре |
д бела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном наро |
то време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Ар |
и и од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим д |
и их на своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне |
ању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала |
нији него становници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref tar |
ки слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни сло |
ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" /> ове канале провели кроз све своје конт |
акође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанствено двојство, које је у самој ствари је |
тектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, како ми рече Лапласов дух, на 82 |
су могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којо |
еју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни |
била образована, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад |
јаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум |
скамче какву било милост њихову.{S} Они су замишљали своје богове вечито жедне крви људске, а с |
нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непро |
ј вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она ј |
но и друго, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа н |
у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални |
то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за тврд |
зракова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пр |
љенски колоси не знају да постоје, нити су свесни своје величине, <pb n="159" /> своје силе, св |
ј методи — стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти о |
небо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научника, философа, песника, |
> <note xml:id="SRP19020_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније |
свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу д |
една проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врху |
а окренута она Земљина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и ј |
мо правац, него и саму даљину, на којој су се бродови налазили...{S} Електрика је, опет, осветљ |
и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и уметности били ста |
ргавато математичкој тачности, по којој су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, ча |
мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они тек, шт |
још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76 |
једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису до |
ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису са с |
смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ в |
{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а пола људи, — па и на овој |
преко девет стотина милиуна година, док су се опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, ко |
пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом |
као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су се опет на истоку јавила са свим друга сазвежђа, као |
и нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом |
сан; а није: за људске душе сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се |
бо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка западу, друга су се |
ј.{S} Па и саме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Ме |
да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у нис |
</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, астроно |
у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано ц |
и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочит |
звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима им |
9020_N22">Највећи брегови на Месецу ово су: <hi>Лајбниц</hi> 7610 метара, <hi>Дерфел</hi> 7603, |
</note> <note xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог Медв |
што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старога Лувра, Мадлене, Пантеона, |
о Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине, |
х о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају |
игнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образовале |
од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам распоред мрамо |
17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почели да посматрају ово |
погледај је, погледај !..{S} Види како су се на њој лепо оцртала њена мора и њени континенти ! |
помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени |
тва...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових р |
, Жирафа и остали њихови другови, онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље |
Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примордијал |
зати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Земљине |
/note> <note xml:id="SRP19020_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне пла |
шој.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не мож |
у царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана срећан је био, ко му се м |
ру васељенину видимо, производ су, дело су оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпат |
прилику, Марсови становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становн |
, а није: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је |
на прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе још по неке групе зве |
оца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати |
и дуго остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дош |
с вашом <hi>Кумовом Сламом</hi> — једно су овако звездано јато, један већи комплекс звезда и — |
цом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, |
на тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца |
то допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, пази |
Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се |
овалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг планина |
ио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target |
?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности вас |
је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а сва |
е варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васељен |
гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше |
ита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, |
вога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе сво |
ане степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p> |
је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с вр |
о која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеки |
не, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и |
лак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone un |
огледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим |
се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци посвећени оно |
ана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пут |
ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које ник |
{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног оке |
е присталице грубога материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} |
средствима становника ове планете — то су средства мравија према вашим средствима, којима ви с |
о упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелен |
ва тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} |
есног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, |
атром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове плане |
зде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Ка |
престано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свек |
ника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници првога ре |
рима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене |
испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плодности< |
и...</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на северн |
та од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нис |
.</note> <note xml:id="SRP19020_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> |
.</note> <note xml:id="SRP19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note |
„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца к |
кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога највећег |
благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{S} |
о за половину мањи од ваше Земље и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији. |
, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сен |
ли они од кварца или од гранита, просто су били једна играчка за снагу водене паре: читаве стен |
е и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене перио |
лушао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је о |
то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређ |
г црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте |
ило се о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на пре |
ке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она шт |
, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и Велик |
оријама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг оне а |
еним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих пчела |
ење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панон |
не чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њ |
аре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Ха |
а све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмо |
на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека |
ршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 милиун |
азнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале цр |
рскани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичности н |
ем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit=" |
га материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, каз |
и други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на оном |
оја су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; |
, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепог |
оцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а кој |
већим, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створи |
ањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али с |
{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се н |
итер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још кој |
д њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити |
у, него и сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној....{S} |
г доба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номади, а |
пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је |
мисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати цел |
ека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, |
едајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и пав |
/> на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасов |
на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки спра |
ати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" /> |
система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуц |
на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сах |
итајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верс |
планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Земље. |
у ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозо |
нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер то |
<pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пи |
васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани. |
раховити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; |
3" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је о |
/> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако стрм |
е далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће н |
а има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Зем |
е су једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег |
извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, |
чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је до |
појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљотина |
чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рује |
ло ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епоха, |
кана, овако несрећно испретурана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски с |
пљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрела и провалије овако дубоки |
, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако поч |
у се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ва |
равди, — нису много од вас измакле, јер су и оне дело ваших руку, ваше памети и ваших погледа, |
мама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је ври |
док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим |
нту: све остале звезде из Близанаца већ су давно зашле; Возар са Капелом, Перзеј и Андромеда са |
ва у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светлаци као оне небројене варн |
великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све ставље |
арства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <p |
е, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово је |
нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, |
пета планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи вл |
мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у |
она живописна брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски |
збројно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живо |
еши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они с |
о као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та б |
рци са својих горостасних пирамида; њих су гледали и дивили им се Вавилоњани, Асирци, Арапи и П |
вљени песник класичних Јелина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумр |
сте наше звезде и звездана јата.{S} Њих су посматрали још стари Мисирци са својих горостасних п |
То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак |
сад већи, светли букови.{S} Неки од њих су допирали до половине неба.{S} На овој страни обод зе |
, ваше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваши |
{S} Јест, на крају крајева смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је ј |
ion:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, с |
.{S} Оно се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слич |
N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет м |
штитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у ко |
била овој планети прави заштитник и од сувише велике студени и од сувише велике сунчане топлот |
ноги су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од њих није губио куражи: |
мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну |
испрскани.{S} Него збиља, ми се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} |
е та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материјални живот!</p> <p>„Ја сам сврш |
ав, за кога се причало, да је на једном сувом листу двапут прелазио преко неког потока — и тамо |
ава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по конт |
ном збиљом!{S} Па онда додаде: „не, не; судара апсолутно не може да буде; јер би се тим цео неб |
ближило тачности небесне меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског б |
буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претв |
а....</p> <p>— „Светови не пропадају од судара, већ мру од дубоке старости!“ повика он с неком |
, ове узвишене, ове божанствене призоре судара природних стихија нити је око човечје икад видел |
ековима плашити безазлени свет некаквим сударима звезде са звездом, планете с планетом!...</p> |
ше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, о |
лути да и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> |
оравиште после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, пос |
нути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, н |
и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја |
тарих планинских котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све |
зера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашене звез |
ни се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> <pb n="180" /> <div type="chapter" |
го је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет |
истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет остаје н |
си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то ба |
брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрела и прова |
о осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога дана доктор ј |
, пронашли, и о којима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ре |
ој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А |
исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ств |
n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела п |
а а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Та |
што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете ве |
повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом тре |
бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p> <p>„Не маглина |
кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно п |
џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гигантске г |
баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе |
а нашој Земљи никад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу |
о дубоко доле по галеријама ове пусте и суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да не |
уштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани |
се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништа занимљ |
е онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срач |
<p>„Па има ли каква год живота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има |
По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви им |
пласовог духа беше неке необичне сете и суморности: оне су биле као неки одсенак: како је све н |
аску Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај зелено |
една нема, једна језовита ноћ — ноћ без сумрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S |
бескрајност васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ва |
target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан |
блистати миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових с |
сти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете |
ани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образовао се ње |
па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, к |
има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а |
ине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и система С |
нској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астроно |
едва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да жив |
на група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачног |
d> <head>НЕБЕСНА МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке н |
чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни |
ичастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањ |
но питање о величини и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога к |
Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигл |
на звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и |
, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим планетама и планетским пратиоцима, ас |
оначној васељени има на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапу |
ма звездани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних планета и планетских |
екс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} |
тпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Земља Божји избран |
и, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројни |
...{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један |
то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна А |
, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у њ |
е живот и историја свију светова, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају безгранич |
којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S |
небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно изумрла су |
{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{ |
човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би б |
ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав мили |
, а из ових безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, |
ако постају, како се образују светови — сунца, планете, планетски пратиоци, — једном речи како |
епа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, ш |
ам небеса и све звезде; створио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву |
ме <pb n="62" /></p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на у |
едно светло смарагд-небо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто |
па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две раз |
о сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете образовани по једним и истим |
ох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати |
више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Ама |
мо једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам |
образовала доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је његова много већа него она на |
:</p> <pb n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње п |
кад између <hi>осам</hi> планета вашега Сунца имају не једна, већ две планете, на којима има ра |
} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини пета а по даљини трећа, на |
унце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} После, види, како је лепо оцртана путања, |
} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, |
тање — Нептунове, крајње планете вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни је |
рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова образовала се из оне исте не |
напоменуо, доста слична системи вашега Сунца.{S} Мизар је глава једне велике васељенске задруг |
сти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је |
оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Миз |
ној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питање о величини и об |
видно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој |
ромене настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало с |
изарова породица слична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на |
су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две звездице.{S} И да су н |
што представљају привидну путању вашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете: |
ну дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна кретања и нашег с |
звездицама смештена сва система нашега Сунца!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Н |
у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две ст |
..</p> <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, |
е коју милијарду година млађа од нашега Сунца Амадураме!“</p> <p>А славни научник Бехимора био |
} Пречник ове горостасне маглине нашега сунца износио је преко 8800 милиуна километара!...{S} Н |
мље, па ни са које друге планете нашега сунца, неће видети?!..</p> </div> <pb n="1" /> <div typ |
мо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у ж |
ie</foreign>"</p> <p>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак |
већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из кога се, као што сам в |
на послетку Меркур, овај мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Зе |
а ове планете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског |
иза посматра величанствене вале једнога Сунца!....{S} Пази, пази!...{S} Погледај-дер, погледај! |
ености њене путање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбаци |
атилац његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет л |
воме положају и даљини од ова два своја Сунца, на Аруџа-Дари нити је било одвећ велике зиме, ни |
ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне планете и планетски пратиоц |
једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других далеких светов |
много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај в |
них система, међу које долази и система Сунца Амадураме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим |
Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у сто |
ном празном простору између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.</note> <note |
уго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — н |
мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласовог духа |
вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост треба |
ужину простора, који су ова два небесна сунца прешла за 40 векова!?.{S} Станимо, зауставимо се |
им појасом <pb n="25" /> од три небесна сунца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са својом сјајном |
а својим златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{S} Испод Ори |
е се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, па и оба бр |
тања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година конструисан на |
Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цел |
животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, ни |
екунада.{S} Ето, и ова огромна породица Сунца Амадураме и његов <pb n="209" /> светли син Клева |
коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којој пост |
ци, и породична <pb n="218" /> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше |
њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сиј |
ти облик; ваша Земља кад се од свог оца Сунца одвајала, имала је <gap unit="graphic" /><!-- cap |
атрамо последњи ропац једнога издишућег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на |
магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на л |
а Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 милиуна километара.< |
амдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиун |
словно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="30" /> <p>Оно је две стотине седам |
Он је по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две пла |
га он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} |
е двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме колико ваше Сунц |
Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи |
{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим зако |
о, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца,“ рече ми вођ мој.</p> <p>И одиста, не постоја ма |
чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, д |
ного ситнији и много лакши но они вашег Сунца; а путања им се находи између Амаре-Лима и Амаре- |
ерује — али кад оно рече да се из нашег сунца може истесати један милиун и две стотине осамдесе |
туд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна |
да сунчаних система....{S} Систем нашег Сунца стар је на округло око 15 милијарди година; а сам |
аше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id= |
време на небу појаве, облете око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са |
тави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Ве |
ицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец ваш |
реме за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 са |
и светлости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб би |
тома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуц |
Он сам себе побија: онамо каже да се из сунца може истесати 1,280.000 наших земаља, а овамо да |
једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова леп |
е тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, већ да их им |
уџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — |
ображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по |
ат минули живот ове негда дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако р |
една-од најлепших и најодаренијих кћери Сунца Амадураме.{S} Она је по даљини 8-ма а по величини |
оја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!... |
густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до самога његовог ј |
обијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом обојил |
се са свим одвојила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни св |
лилеја кад је доказивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога |
:id="SRP19020_N19">Наша Земља обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур |
то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуних 12 година; Сатурно за 29, 5 месеци и 1 |
м видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit="graphic" /><! |
кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату у |
арски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, д |
, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на неке демонске прилик |
ки пратиоци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb |
а и планина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небес |
гасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> |
се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно дав |
минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим |
ју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов налази |
губо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене. |
и, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са свим друкчије; зраци његови не трепе |
наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља |
дарена разумним створењима- — људима; а Сунце, Месец, и све небесне звезде да су створене да ва |
ити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} П |
Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и давала живота својој |
ару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмер |
S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, саст |
преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око |
гао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало ма |
отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то |
<p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хи |
P19020_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца |
ном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесн |
лоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S} Механ |
зивао да се Земља око Сунца окреће а не Сунце око Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек пр |
рци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадураме.</p> <milestone unit="*" /> <p>А |
ечне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар и |
} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Пу |
> <p>„Ено, онолико и онако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде два |
личанствен.{S} Ено онолико изгледа ваше Сунце гледано са Меркура, мезимца вашега Сунца....{S} П |
ет милиуна година, па да стигне на ваше Сунце!..{S} А кад би се каква страховита експлозија дог |
његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> планета.{S} На јед |
стема и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумња |
система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе из |
После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно са |
м један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113 |
а жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде н |
вашега неба, са свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, |
ања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па с |
дан-данас онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има онакав |
оме свету, и да су све звезде па и ваше Сунце створени да њој, као каква слушчад, и ноћу и дању |
„А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар |
месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај мал |
у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, |
, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и |
и Веге!...{S} Ви не знате, да су и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињућ |
, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабде |
о је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{ |
ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него дост |
ове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно лети, вашем у |
их просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, ето, како се све изменило; |
звезда.{S} А ко би с Мизара гледао ваше Сунце, он га с голим оком не би ни видео; а само се онд |
тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 мил |
је Мизар по волумену своме колико ваше Сунце, он би нам одавде изгледао једва колико Сиријус, |
ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и |
<p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена |
а свој садашњи облик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с оно |
што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога |
де и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваш |
1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколико десетина ми |
за ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} Сунце се овога пута н |
око одскочило — мало више него кад наше Сунце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше |
се на све стране, да видим где је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој н |
о је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна породица — Непт |
милиуна, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака небе |
сле оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати једно |
адама небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане ј |
лиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни небесни леш.{S} С |
руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са својим Месецом и осталих пет план |
лос!..{S} Па и опет, кад би се ово наше сунце гледало из даљине онога мајушног прстенчића звезд |
а велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија повр |
ворио сам оба Сунца, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и |
а, и велико и мало, и Сунце Амадураму и Сунце Клеву; створио сам Аруџа-Дару и на њој красну ехо |
евица вечито сијао као јарко на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале јед |
је она, поред свога оца Амадураме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две м |
ц ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре |
ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје |
p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се |
е Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, та |
у се поче помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само л |
показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце |
је, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одс |
сата и минута, негда осветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да |
ас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усија |
очило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, |
ко исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Вода |
ачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајн |
заклонио свога ђеда Мизара, своје друго сунце.{S} Њега ено сад где се на Гамидову истоку рађа.{ |
руго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен стар |
врти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по |
ана, коју је опет обасјало његово друго Сунце, Сунце Амаре-Маре; а како се овај пратилац његов |
о бога Аруха сијао је као и свако друго Сунце.{S} Бога нисам могао видети, јер се и он беше обу |
ило увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију пр |
ех и мене је обасјао — као озебла јарко сунце.{S} Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно |
напоменуо, била једно овако васељенско сунце, па је и она прошла <pb n="66" /> кроз све мене с |
планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, с |
етле три велика небесна светила — једно сунце и два огромна месеца — па ми се опет чинило да ни |
ине плоче неста а на небу се нађе једно сунце и два огромна месеца.{S} Боже, ја величанствен ли |
иже посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој вели |
дна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме постанку, ефемерни |
видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу |
ог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необ |
RP19020_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note> <note xml |
а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — наравно воде |
овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано борама сво |
низам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне др |
планету — Аруџа-Дару — а оно електрично сунце представља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе и |
и колутаст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама.. |
> <p>„Ама, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш |
а.{S} Прво и највеће беше оно љубичасто сунце, и са свим према њему, на другој страни онога бли |
библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто ж |
гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљ |
сте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога |
алата....</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше високо одскочило — мало више него |
иној!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да |
аша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сунцем, баца рефлексе на све околне предмете, па и на о |
огло видети кад је и ваша Земља с вашим Сунцем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, |
сов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упи |
на Месецу кад је сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} |
ла са њене путање и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топл |
но лепо сијала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечит |
је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна ле |
о је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, |
пламеног океана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астроно |
је његова много већа него она на вашем Сунцу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога |
двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипа |
у нам је једно сунце веома слично вашем Сунцу, слично и по својој величини и по броју својих пл |
и то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p |
ога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чуд |
м за себе, а мени има година! — ја ни о Сунцу Амадурами ни о овој његовој планети — Аруџа-Дари, |
већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, дани избројани.{S} Који милиун година <pb n="56" |
а опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" /> гуштерова, док |
страховите висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење елект |
arget="#SRP19020_N17" />....{S} Из бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанац |
у њима има једна, давно и давно изумрла сунчана породица, која је по броју својих чланова, двап |
бласт царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, дос |
лазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна |
т и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу којима се нал |
на белу дану: њима не смета ни блештећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, |
лус</hi>, звезда прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, ко |
р</hi> и <hi>Полукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, и |
а има само једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али |
и у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из |
ада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дођ |
м, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, жи |
по имену <hi>Антарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у с |
е небесне маглине, из које је постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Вели |
и обиму овога роја сунаца !..{S} Кад би сунчана светлост пошла с једнога краја онога крајњег об |
за она сунца, за оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година да |
88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној црнини неб |
оји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је у материјалн |
е....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то |
них маглина стварају нови светови, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и |
ону благотворну моћ заштите и од велике сунчане жеге и од велике арктичке студени.{S} И онда ће |
увише велике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се прелама |
стема вашега Сунца.{S} Отац ове изумрле сунчане породице зове се Амадурама.{S} Амадурама има 10 |
седна сунца, између две суседне системе сунчане.</note> <note xml:id="SRP19020_N51">Сва ова саз |
о, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњени вали вечи |
"#SRP19020_N33" /> Отац ове многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе свој |
ја сам казао, да се и отац ове огромне сунчане породице — сам главом Амадурама — давно и давно |
питеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако зва |
Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, |
estone unit="*" /> <p>Пре постанка наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена мири |
оца Амадураме; а историја и живот наше сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времен |
грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и |
ст васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“ |
вих безбројна небесна светила — сунца и сунчане системе, планете и планетски пратиоци, комете и |
, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни есапа — ни по даљ |
оци, — једном речи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="184" |
S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног екватора — из северне хем |
милиуна, не година, већ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескра |
псолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди прође три сто |
до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих компл |
<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Сунчани букови --> приликом тоталнога сунчевог помрачењ |
<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Сунчани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> |
е одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци оба месеца<ref target="#SRP1 |
као се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви удар |
траховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — пр |
их и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образован |
небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњавати дух царског биб |
могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у свет |
, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева. |
S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни |
ен међу осталим звездама, — световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја прео |
ни!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим сунчаним сјајем за петнаест милијарада година; колико л |
олико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних планета и планетских пратилаца, а да и не поми |
S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој планети су ран |
ани каталог од неколико милиуна сунаца, сунчаних система, сунчаних планета и планетских пратила |
ко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већих и мањих него што је систем на |
из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} Систем нашег Сунца стар је на о |
е ваздушних струја; грдним резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостат |
на сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунц |
е, нека буду они остали милиуни милиуна сунчаних система, а на <pb n="96" /> другој само једна |
миријадама миријада звезда, — сунаца и сунчаних система.{S} И далеко пре свију ових садашњих н |
влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођ |
је се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и система Сунца Амад |
ушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и |
ћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и д |
има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упи |
лиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, п |
" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је на том |
рија свију светова, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају безграничне просторије |
<pb n="99" /> а милиуни милиуна других сунчаних планета и већих и мањих од ваше Земље, образов |
ма је смештено миријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што |
сад образовано на 124.000 већих и мањих сунчаних система; а последњи сунчани светови што су из |
ј планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S |
е планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас је био <pb n=" |
а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у тр |
њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сунчани зраци, као и зраци |
а!...</note> <note xml:id="SRP19020_N7">Сунчев је пречник 108½ пута већи од пречника наше Земље |
та, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, |
ав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и |
ањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи привуче.{S} Све т |
роватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и иза њега има још једна — зане |
зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и ледена; ноћ |
мезимац нашега сунца.{S} Па и ова деца сунчева имају свој пород.{S} Земља наша има једно дете |
светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчева и светлост наше Земље и светлост оних безбројни |
еурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске студени.{S} О, ви јо |
О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупциј |
анпут смркне и наједанпут сване.{S} Док Сунчеви зраци, било при рађању, било при заласку његову |
n="SRP19020_5"> <head>V</head> <head>У СУНЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васе |
са својим Месецом и осталих пет планета Сунчевих лепо су обележавали животињски круг на небу... |
нута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше Сунце и наша Земља са |
} Сунчани букови --> приликом тоталнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су стр |
километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше Земље.<ref |
ом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{S} Пролазећи непрестано кр |
stone unit="*" /> <p>„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на |
да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и О |
/hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају и по лепоти — Сиријусову.{S} Јужн |
ашега Ртња, па као да с њега гледам оно суро, овде онде испреламано омољско стење и оне мрке кл |
еображај — од грубости <pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племе |
релативном празном простору између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.</not |
ру између два суседна сунца, између две суседне системе сунчане.</note> <note xml:id="SRP19020_ |
азвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note> <note xml:id="SRP19020_N29">Ова |
на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, његове старије сестре, назвали Амаре-М |
већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, исти је ваш Ј |
вичном, војском један крепак и одважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на |
а планета, а по величини прва.{S} Њу су суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи влада |
Лапласов дух, веома ганут овим ненадним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога све |
поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она два његова сунца.{S |
ечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се на једанпут смркне и нај |
е оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; |
асу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље исп |
естола свевишњега!{S} Па и њени вечерњи сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небе |
о што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво је оно свети |
о и Земља беху обливени неким пурпурним сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице |
ространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа његова, |
ат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испреламане окос |
крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово шт |
у јецању.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго ба |
ију вера које су кадгод на овој планети суштествовале као и статуе појединих богова, њихових пр |
ао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечит |
овног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело пост |
о је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсолут — смртно око никад видело није.{S} И ј |
— увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} По |
ину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не нађе под нашим ногама једна са |
бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target="#SRP19020_N1" /></p> <pb n="5" /> |
ене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних интереса“; кољу се и крве да ватро |
Земље гледате и на северној и на јужној Сфери неба вашега, заједно с вашом <hi>Кумовом Сламом</ |
безграничност, слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар |
зова једна непрегледна, као угљен црна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пр |
као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, е |
стави?..{S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар |
обности, вашу интелигенцију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћ |
ош слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, али ме он бла |
е што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главо |
а и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су п |
м коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног океана, додиру |
удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо |
ени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју |
ебу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{ |
но зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као г |
сјаја, а на којој ви данас стојите?!{S} Та се разлика просто не да проценити.{S} Становници ове |
pb n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је сам |
на називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет мили |
{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина прет |
ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисли ваших, нек |
сец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем големом путу кроз небеса |
ријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на је |
бом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати |
њених старих планинских котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и јез |
било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ћ |
на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног |
ири сама злоба и пакост и — обратно.{S} Та особина ваше душевне моћи, рођена је сестра оне наше |
ову бескрајну просторију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} |
заселак у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, велим, не да ни речима представи |
рне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест небесних знакова, или, |
а и језера, све њене реке и потоке, — а та је судбина снашла давно и давно и многе друге угашен |
ви образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихове безбројне пла |
сконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене зв |
и животињским организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, |
неколико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна по |
етни вођ.</p> <pb n="59" /> <p>И одиста та се величанственост, величанственост и по своме разно |
своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну свет |
око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља |
а да је бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао |
ви врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје т |
н и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута ј |
f target="#SRP19020_N6" />...</p> <p>„И та огромна породица нашега Сунца смештена је у једну пе |
да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око з |
кренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу |
— ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по суштини њиховој, има ова битна разлика |
данас находи.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} |
Она је по даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадураминој; она је по |
и своје инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као |
лукружнога облика.{S} Огромне гранитске табле које су овај полигон опасивале, биле су и висином |
ише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрост |
релажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она дуга, она страхови |
еца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И наше |
цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша З |
ата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав |
а, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — |
и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-праузрок |
арино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће с |
ака небесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Нептунових.{S} Пречн |
ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматра |
влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у област т |
одних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћ |
нствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, ис |
благ осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим ра |
ају исти облик онога већег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и с |
{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} Тај његов осмех и мене је обасјао — као озебла јарко су |
} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и |
>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога дана објави преко сво |
е ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; по |
ги крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да |
еју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких општих заједничких одлика: што |
запада, од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес прир |
лементарне силе, које дан и ноћ раде да тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло |
у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове о |
е.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу |
казати него — природни инстинкт.{S} На тај се начин могу решити најзаплетеније проблеме...{S} |
праузрок њен“ — одговорим му.</p> <p>На тај мој одговор Лапласов се дух благо осмехну и заусти |
ра, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је пла |
n="207" /> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи |
и да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ј |
кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони свој |
S} Ја славан ли је, ја божанствен ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година |
.</p> <p>Доктор се само осмехну; али је тај осмех био оличена сумња.</p> <milestone unit="*" /> |
е у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким узда |
игру боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је в |
олету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, |
" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да разрешава загонетна |
ава џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се |
је гласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме н |
шу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да открива природне законе који |
матике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и к |
рло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и |
емља није ни мислила родити.{S} Свет је тај баснословно далеко од вашег сунца, или, боље рећи, |
ога једитог магличка небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једн |
си само она виша интелигенција, коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људ |
ивела, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот и окончала за један одсек времена од 15 |
ј унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварити неће.</p> <p>Доктор се само осмехну; |
вечитих природних закона...{S} И док се тај велики, тај божанствени преображај извршио у крилу |
ви живот јавио, а колико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињск |
горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под |
а, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јурио право к нама, док нам се толи |
рству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако |
етко која звезда могла видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и |
на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне |
Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде мож |
уцавих зрака од небројено боја; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> < |
ову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џино |
летеније проблеме...{S} А не питате, ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу гл |
елемената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није сво |
: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак зад |
то намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је она |
баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је душу |
сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину нек |
ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом остав |
азиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати н |
нају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пр |
се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним своји |
ну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из |
ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обе |
отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи |
кад имати....{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али које човек још није |
ад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <milestone unit="* |
> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане мој, тајанствени су пути Божји.{S} Њих нико достићи не може. |
аса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани свет“... |
Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јупитер, |
на језовита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја |
смо на врата.</p> <p>Наста један свечан тајац.</p> <p>Г. Д. С. беше се већ попео па катедру.{S} |
па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} |
воје предавање и из сале побећи на нека тајна вратоца, иначе <pb n="85" /> би био просто растрг |
у им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — |
у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да се потпуно с |
ли разматрале <pb n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири |
а који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се тај велик |
својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <pb n="144" /> <p>После ма |
S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, |
чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</ |
ајмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <n |
е и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух цар |
е; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечито остајао сталан: сјај и пр |
изгледали су као неке мајушне мрљице, а таква сила на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то пр |
и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом брзином данас путује |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуг |
стилу, сунчани систем!..{S} А колико ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не |
и о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S} Такви сте ви људи.{S} Ви муњевитом |
а Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, је |
— па сам дете пустила, да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се о |
другоме главе откида....{S} Ето, видиш, таки су људи свуда, док су још пола дивљи зверови, а по |
твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет испред мисл |
ула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама међу нама и није могло бити опст |
су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што |
и електричног сунца од овога споменика, тако, да је ноћу овај глоб био осветљен онако исто, као |
ветљавало право Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где н |
глоб, који је имао око себе два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсас |
о што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати колачаст обли |
ветила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није била ни лепша н |
е уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету |
је најближе вашем Сунцу: оно је његов, тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знат |
> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е, тако се нешто овога пута морало десити и овоме угашеном |
змишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и показа ми |
нажним раменима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини |
атој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одред |
ћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити |
па је, као гвозденим клештима, стегао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа |
таја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни места где су ве |
међу њима био је најславнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Нај |
ма их које имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 ч |
ајдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога |
а на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту |
и.{S} Они су се један за другим низали: тако су постали разни слојеви коре Аруџа-Дарине: примор |
појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, п |
камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па дана |
обни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако преобразити да га просто не би могао познати!..</p |
, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што |
породицом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква ми |
брота и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспитани...{S} Збиља, би ли мо |
Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики |
по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашен |
размери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде или какве било друге мате |
ка одредио вечити закон гравитације.{S} Тако Сиријус пређе за годину 160 милиуна миља или 640 м |
жну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођен |
у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених с |
о по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — А |
речима представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесн |
ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="1 |
, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, |
гу записао и после народима објавио.{S} Тако:</p> <p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у вр |
дана јата, која и ми северци видимо.{S} Тако испод Ориона види се <hi>Зец</hi> а још јужније <h |
хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва поларна сазвежђа променила су своје полож |
зијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „месечином“ оба |
ису једне исте звезде па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она т |
уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образовала прва брда, прве планине, прве Зем |
та друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје п |
то су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја с |
н дан био је 18 сати, најкраћи десет, а тако исто разуме се и ноћи; али се ретко дешавало, да н |
ном а друга на другом крају нашега неба тако, да кад се једна рађа, онда она друга залази, кад |
ајвећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта |
/hi>, да опусти Етиопску Краљевину и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да |
а, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара још нису никад продрли до с |
то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чу |
ј велелепни живот на овој планети, била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто |
<pb n="225" /> светила васељена је била тако исто лепа, тако исто величанствена: она никад није |
а наше сунчане системе васељена је била тако исто окићена миријадама небесних светила; а кад се |
зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, |
лупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена сви |
хипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и нар |
.{S} Онај зелени емаљ по њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишт |
, јер му је десна страна била осветљена тако, да је изгледао као да је од ливеног сребра, а има |
иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: |
но васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада звезда, — сунаца |
боравити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као неблагодарност и |
ма има 106 планета, од којих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} |
ја при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чвр |
неопазна, а ако је нешто и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, |
вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n |
о?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де т |
ојој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да га по |
и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131 |
!...“</p> <p>„Имаш право.{S} Са свим је тако.{S} Нисам имао места да се љутим.{S} Нико не може |
о један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности |
утање — орбите — од њенога сунца; он је тако рећи обелоданио страховите пертурбације на Јупитер |
да Лапласов дух опет заћута.{S} Дуго је тако стојао и посматрао ону страховиту борбу пламених в |
у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} |
има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваш |
олије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се вама ч |
ји је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је |
те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи дру |
о, плашите смрти, а она ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и с |
вако поче:</p> <p>„Смрт ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са с |
ње тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у |
ика је, опет, осветљавала дубине морске тако, да се могла пара наћи на најдубљим местима простр |
оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупно |
а ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као јарко н |
иреним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на другом |
а ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, |
е производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано д |
великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, |
ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два б |
други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље рећи до десетог слоја. |
ојој данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb |
тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се сма |
вој кћери, којом се после и ожени.{S} И тако сви јунаци из овога грчкога мита доцније буду прен |
е, кроз животињски круг — Зодијак.{S} И тако полазећи од звезданог јата Риба, привидна сунчана |
тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете |
згонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да |
Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се после и |
arget="#SRP19020_N22" /> ове језовите и тако рећи бездане провалије; овај на све стране испрска |
дураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда могао јавити у пространом |
ј свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо тв |
жим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра |
а, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивим |
јада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и тако недостижан, — ми се |
рији свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих |
луту има тако силних, тако пространих и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва вид |
и на какав Месечев Копаоник!..</p> <p>И тако најдебљи слојеви Месечеве коре, па били они од ква |
и, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, |
би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово ј |
азумеш ли сад да је смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моменат |
воје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} Можете ви и не признати, али која вам је ва |
више, планетских пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} |
— сунаца и сунчаних планета...{S} Је ли тако?“... окрете се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p |
е сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад т |
то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} |
ефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам |
и, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних |
којници у историји свемира негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом бо |
паре свуда је једна иста, како на Земљи тако и на Сунцу, па тако и на Месецу.{S} Сва ствар и св |
ма ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они с |
прогутао свога мезимца.{S} Реја повери тако спасена сина морским нимфама, које га сакрију у не |
.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијан |
лада у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и |
е четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напро |
<p>„Налик на напрстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог |
оју планету.{S} Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као с |
ван атмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, ј |
о ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани е |
ј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене вале једн |
не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало он |
системице.{S} Он је тај који је оборио тако звану Бифонову доктрину, да се земља њихова видно |
<p>Сличну промену звезданих јата видимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} |
силе.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права св |
мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем |
светлост засењава очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<r |
S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег ч |
да дивотне кћери Сунца Амадураме, живот тако бујан, тако обилан и тако раскошан, какав се игда |
што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу |
пљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу сија |
несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човеков |
Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер |
га!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су тако једна од друге далеко, да је једна на једном а дру |
ом и озго површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац |
6" /> васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они недељиви, немерљиви, нео |
е ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше |
међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским особинама м |
ућно, да су вулкански кратери на Месецу тако многобројни и да заузимају тако огромне димензије? |
роклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко доле по галеријама ов |
том.</note> <note xml:id="SRP19020_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседн |
ица је изван сваке опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на нога |
ене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Богме, |
</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберанце, његове ерупције, огњен |
се он вођу моме.</p> <pb n="192" /> <p>„Тако је; а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику |
о пре непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бескона |
аших антипода!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље |
Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно право,“ одговорих му.</p> <p>„Сва |
х пратилаца....{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безбро |
и, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи ни |
своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да |
и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је |
но између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и сјајним звездама прве и друге в |
орију васељенину.{S} Та сила и сам атом такође су недељиви и нераздвојни.{S} Они су неко божанс |
гов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна |
е и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја држава на |
анети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни појма немамо. |
ква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зен |
е, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} |
ја чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{S} Зато на Месецу нема ни бура, ни ве |
ере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте слојеве земљине атмосфере,“ објашњавао <pb n= |
ужно+ од Месечевог екватора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима и |
овалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ов |
а приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васељенској.....“</p> <p>И |
ла већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је готово са свим ишчезло: по две стотине |
вила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних тканина; у |
очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеск |
ју.</p> <p>„Аруџа-Дарина је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али шт |
а особито на дивокозе.{S} Једнога дана таман да одапне стрелу на једну дивокозу која се беше п |
две звездице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А |
од „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, а и прозори и врата |
ити да ми под котлацем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ћ |
чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим |
сторија није забележила ии један једини таман моменат из његове језовите владавине.{S} Његови в |
погледај сад!“ повика мој вођ. „Сад смо таман на средокраћи између Земље и Месеца.{S} Одавде до |
оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> < |
лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено |
ре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја сам својој деци да |
бности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје пос |
а сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо видна његова површина, што је изме |
а буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена |
ешавало, да ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а |
е образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе војске, одл |
S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава о |
ила ни лепша ни ружнија, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је |
сунчане системе почиње опет од оних још тамнијих времена кад се она оцепила од своје пра-прамат |
дне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг оне астрономске |
. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљал |
ну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним шу |
сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засенченог перја његова, а погледај оно што се |
и.{S} Живот наше планете почиње из оних тамних времена, кад се она оцепила од свога оца Амадура |
ај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју |
ћкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенч |
нку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, |
па, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда м |
бројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и тако м |
касто-светли — овде нека врста паукова, тамо опет нека врста инсеката, а на многим местима из о |
упио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога научника и астрон |
привеже за неку стену на морској обали, тамо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова п |
..{S} А, знам, на Марсу.</p> <p>— Јест, тамо смо се видели, одговори му Лапласов дух, веома ган |
х окренем западу.{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда. |
ене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет виде до дивљења изведене развалине каквога |
ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, |
годније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике |
адржао, посматрајући јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком |
рпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равниц |
рже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње |
а Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегд |
исини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље |
е...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где је она звезда запарала небо и — некуд одлетела |
к налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, |
и</hi>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</ |
и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, д |
е куте друштвене, — купе војске, одлазе тамо куд су своје око бациле, па сабљом и пушком, бајон |
са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, |
бе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у |
продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год друго |
?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни |
гме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нис |
материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напије бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га |
д.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин |
двапут прелазио преко неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> |
олива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо < |
ши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју познату културу и циви |
се бојало да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути |
ло свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем голем |
само куд вас послови ваши позову, већ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и рестора |
регледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш....{S} Ја |
собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те т |
је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет |
ишчезе, али је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће м |
ога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n="175" /> истрго из руку |
да на други крај дође...{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у |
само је на једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуцала она |
звезда нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} О |
е.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав |
ла је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет |
у улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна еле |
лина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде рујева |
стору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидове као |
свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, на |
рсу врло ретко кише падају, а и мора су тамо куд и камо плића него на вашој Земљи.{S} И све то |
клоне од зла времена и поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чуде |
у давно и давно минула времена, времена тамом далеке прошлости покривена, свету открио велики < |
авати, расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, |
пет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и ду |
што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од о |
ју грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је к |
знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа |
ануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између дв |
вној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто вр |
.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на противној страни, у са |
тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко неб |
ло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би |
огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких |
то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа вечито сем духовног света и материје, ш |
Велики лав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видим |
планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, племенитости, милосрђа, ск |
нам је доказивао да ништа на свету нема тачније и савршеније од небесне меканике.{S} Кроз милиу |
роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времен |
ју, већ је све подвргавато математичкој тачности, по којој су устројени меканизми кретања, брзи |
S} На овој кугли беше се све приближило тачности небесне меканике!..{S} Судара нигде, задоцњења |
мењљиви природни закон по коме се свака тварка од мајушног атома, па до ових небесних колоса шт |
тог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месецу није тако.{S} Сенка је |
вога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: |
вога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјал |
тарцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се старац |
једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само то |
нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о оном |
ан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са дна душе своје прошапћемо:</ |
....{S} О Боже, Створитељу, велија дела твоја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да |
е своје прошапћемо:</p> <p>„Велија дела твоја јесу Господи !..."</p> <pb n="6" /> <p>После мале |
спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказивао д |
, и онда може, као ван себе полетети на твоја врата и стати из све снаге да лупа.{S} О, тада би |
незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и |
суштини њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако ис |
</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекину |
ноћ, од 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, |
е ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се веч |
енин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, |
знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изрази |
јка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдари |
и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме ст |
било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад |
ћа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и цел |
и се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па |
ецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у њег |
одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Т |
ви Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што |
о — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми с |
ље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Б |
твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш с |
сти, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисати, нити до |
е одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васељениној и да ти д |
сунце и ваш месец и ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози пре |
да живиш на овоме свету и да лупаш ону твоју веселу главу!“ рече он смешећи се.</p> <p>И ја оп |
орало је потрести и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то |
ри, а још мање да дам ма каква знака да твоме говору не верујем,“ почнем му се извињавати, на ш |
о доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти кој |
Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње |
си онај исти кад си се играо с децом на твоме дворишту <pb n="160" /> као и онај, кад си полага |
твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, |
е, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућн |
ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што би |
ело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога |
си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непромен |
..{S} И свет опет држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом |
раду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапла |
ље.{S} Све четири университетске палате творевина су славнога и ђенијалнога архитекта Амајума и |
зу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа предст |
незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{S} На |
ција једна је од најстаријих неимарских творевина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се |
озорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, |
а.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, то је један виши сунчан |
васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његове подземне ј |
све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> |
хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесноме помоле за опроштај грехова својих, — м |
а лавиног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производ |
и земљини и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ |
везде нашега неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <h |
атиоца, <pb n="9" /> али неки астрономи тврде, да их мора бити више<ref target="#SRP19020_N6" / |
6">А има их који с великом вероватноћом тврде, да Нептун није крајња сунчева планета, већ да и |
а, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има љу |
ема њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људ |
ем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга |
крај права држалица...{S} Само пак дрво тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака ж |
просто играли бојама; они нису знали за тврдоћу мрамора, он се под њиховом руком вио као тесто. |
илометра.<ref target="#SRP19020_N49" /> Тврђа је била непробојна.{S} Сила водене паре, надимање |
Сад су гранитски слојеви били и дебљи и тврђи.{S} Они су се један за другим низали: тако су пос |
јскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи |
ати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</ |
разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја стра |
ој хармонији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен |
вратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, заборави и на своје небе |
дице Мизарове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске |
а; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу |
посоле, па да се баце његовим огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо. |
има њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И |
, на којој је буктила страховита ватра, те је тако жив спаљен, а његов пепео бачен на ветар, да |
ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито сијао као ј |
у парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих начине вешаљке за своја гнезда: и лакше и зго |
ле је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави див!...{S} Његово га ј |
еописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И |
цу и његове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца |
, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веом |
црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мртвачким колоритом обојили оне неразговетн |
ила од маглине оца јој Сунца Амадураме, те за себе образовала један небесни свет; после јој је |
ањем вечитих истина приближи Оцу своме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духо |
они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе железничке пруге, па им се врло чес |
елог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И про |
нема ни ваше Земље, ни њене атмосфере, те да од себе одбијају сунчану светлост.{S} Овде се сун |
бачен на ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђо |
лазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало вид ог |
учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све реке и потопе Етиопију, а из мора изиђе н |
амо баш, где она аждаја из мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опр |
е групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе леб |
...{S} И ми смо му се веома приближили, те нам изгледа као ваш пун Месец....{S} А погледај како |
цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може наудити ни зима ни врућина.{S} Два су аге |
ве на вешаљкама од танке и меке павити, те да свој подмладак сачувају од опаких својих непријат |
да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико то |
, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов дух.</p> <p>И док се о |
с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галерија и на д |
тку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту |
је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у шт |
да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер |
в је поглед још нејак, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељ |
му сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S |
њихова мајка Реја дође на срећну мисао, те при порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене н |
n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана |
уди, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорит |
авање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухва |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехник |
да тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога в |
у, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности просто |
па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васе |
д сину нека полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека в |
амора и по боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb |
S} Ја сам га, ето, повео кроз васељену, те да му једну неверицу избијем из главе; повео сам га |
те материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднут |
, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестан |
оплота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота? |
цу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годи |
обиле две месечеве зраке <pb n="215" /> те обасјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно |
<hi>север</hi>, ни за <hi>југ</hi>.{S} Те сте појмове ви створили ради вашег оријентисања иа З |
ази се тачка пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање пре |
, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајн |
и до данас, није могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљеност |
уд бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћ |
кав камен, и да га своме мужу — Крону — те га овај прождере, мислећи да је прогутао свога мезим |
мен из кога непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет |
уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врел |
е својим осмејцима занесу, залуде, и да те својим врелим пољупцима растопе!...{S} А њене очи?{S |
} Далеки су наши пути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој невериц |
човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него м |
и пријатељу!{S} Ја нисам имао намеру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло прек |
број сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, који је |
ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачности васеље |
гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћ |
ећан.{S} И он га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са св |
а а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула доле ватреном лавином океану, онда |
Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио тако |
гама да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара |
је тако мален делић материје, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе |
спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево |
ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div> <p |
итије васељенске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а ме |
милиуна километара!...{S} Најпре се од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па |
f target="#SRP19020_N48" /> онда су обе те планете нађене са свим онако како је то рачуном одре |
ког времена, са свим нестане?{S} Појаве те нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако |
та небесна <pb n="XVI" /> сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, п |
ри пролазу њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их |
прекрилио...{S} А, сад, гледај, од све те његове грандиозности остала једна мајушна светлуцава |
тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љуби |
не одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто уп |
ад <pb n="142" /> овај свети огањ нагле те из грдних камених ђугумова непрестано сипају воду у |
лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљив |
тупао: једном се његови кувари избезуме те му мало више пресоле његово најмилије јело, и он сме |
мора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји |
анство Мизар; а после, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образоват |
а круна — права северна светлост.{S} Из те круне, као из какве огромне призме, сипали су читави |
ани понор; а овде онде светлуцала је из те васељенске пучине по која, једва видна, звездица.... |
ања да до ваше Земље стигне?!..{S} Па и те даљине, према бесконачности васељениној, нису никакв |
И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не б |
олика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видн |
амо је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима |
вашој Земљи!..{S} Ваља нам се пожурити те да се ово мало изгубљена времена накнади!!..</p> <p> |
ђе време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети као крилати лептир.. |
па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она дв |
дна једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пуч |
, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је на |
њавао ми је вођ мој.</p> <p>„Ама, молим те, какав је оно двострук месец: два млада месеца с рог |
очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекар |
о испреламан, или, боље рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и |
нашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, жену што ј |
мрака и без расвитка!..{S} Али баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него по |
д разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало и |
ста, а сад блештеће-бела светлост.{S} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних бо |
е сједне стране обасјано Сунцем, онда с те стране има дан, а с оне друге ноћ.{S} Кад ми на нашо |
лагошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разум |
, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{S} А погледај је!{S} Мрљица |
ликани.<ref target="#SRP19020_N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих н |
м пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и доброто |
о кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <milestone unit |
утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових |
ћ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target="#SRP19020_N1" /></ |
е светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мр |
сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало јој је ово једно |
иља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готово онакви исти, |
> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим питањима...{S} Моја глава п |
ца свога, Бога свога?...{S} Размислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да ж |
доцније и видео и разумео....{S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или |
p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се св |
— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак |
а-прапорекло из рушевина старе стоврате Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме о |
о божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, ни |
ц мени с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне |
старе жице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, у |
дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисл |
сва три небесна светила окружени неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“</p> <milestone u |
ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то |
.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, |
ов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, |
, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има |
ема вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби су врло добро познати ваши Влашићи, ова најдивнија |
ад смо се приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а |
ша његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе мат |
екса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружен |
величанствен и тако недостижан, — ми се теби дивимо; ми пред престо твој на колена падамо и са |
</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не |
ј својој битности, бесмртност и вечност теби су додељени...{S} О, непостижно божанство — све је |
.{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не |
е до зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледати мало невероватно, али тако је у |
по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и осам хиљада |
ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, камо ју је одредио сам неимар, те да њо |
хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као да сам од олова.{S} Прогледам.{S} О, Бож |
е тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних |
д „игле“ Итасове.{S} Париски обелиск је тежак 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине |
земаља, а овамо да је оно од наше земље теже само 324.000 пута!“....</p> <p>„Море, пројте се, љ |
ом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те с |
овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде п |
_N29" /> После још нешто: ваше је Сунце теже од свију својих планета и њихових пратилаца на сед |
ладаће вечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем об |
се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној |
ојне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова неб |
не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, |
било друге материје, овде иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограм |
а оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће |
опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!... |
ашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Његов |
на седам стотина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Миз |
та слота и од дебљине и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 400 |
математички <pb n="138" /> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комад |
многобројне сунчане задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} |
умену 15 пута већи од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више не |
апут већа од породице вашег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет зауз |
ену нешто мања од ваше Земље, али је по тежини нешто већа.{S} Она је због многих и многих повољ |
15 пута већи од вашег Сунца, док је по тежини готово колико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар |
његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је нешто лакше од ваше Земље, али је по волумену |
исти је ваш Јупитер и по запремини и по тежини.{S} Осим ових великих Амадураминих планета, има |
а одредио даљину, волумен — запремину — тежину, брзину кретања и око своје осе и око свога цент |
лазити к себи, осетио сам неку необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме нава |
ежак 70 килограма, овде на Месецу не би тежио ни пуних једанаест килограма.{S} Кад би било <pb |
го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечити прогресивни зако |
инастију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенитијему, ка |
аду природину има плана, има мисли, има тежње за све лепшим и савршенијим облицима и биљним и ж |
вечити закон општега прогреса, ону исту тежњу ка лепшему, ка складнијему, ка савршенијему облик |
рора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре ову брачну везу, него Ориона |
милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Он |
p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ј |
дбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материј |
="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S |
S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дођем, мене обузме нека |
и хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако |
се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; |
не мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звездама, да се одавде може голим о |
. --><pb n="70" /> пшенично класје, кад тек почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их |
чврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су ње |
а читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо видети!{S} Одавде сунчана св |
кспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских |
Земље.“</p> <p>„После овога настало је тек право ругање и исмевање свега онога о чему је научн |
рили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давалагир |
мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S |
,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, |
етлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Гамидова |
ио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> < |
е човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људ |
еру да те вређам.{S} Мени се оно питање тек онако склизло преко језика — можда мало и непромишљ |
а доле ватреном лавином океану, онда се тек јављале праве катастрофе.{S} Сила водене паре и дру |
ilestone unit="*" /> <p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанствен |
бод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним маглинама |
месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза левога руба Сунчевог, помолио.“</p> <p>И н |
-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној кугли Земљи |
не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код тв |
вио и казивао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се |
као смарагд зелена, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, в |
стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих |
и неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и неверова |
ћ јавили разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком |
да сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали да живе; а међу њима има само једна мало ст |
а се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и на |
рен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву о |
материје само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је б |
скопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу |
удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова свет |
/> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потр |
еда право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па |
.</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности васеље |
аше милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, |
иродних елемената, достижу свој врхунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први п |
зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непре |
етварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумењ |
и један једини атом, из којих су њихова тела била образована, — није пропао.{S} Они су сви и са |
Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан да изблиза посматра величанствене |
јаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан свога бића: ти зн |
— Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S |
чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, после вечитога њеног растанка са оним материјални |
рубом откању коже, по згебавости самога тела њиховог.{S} Истина има изузетака, али су они врло |
ог!...{S} Атмосфера је оживела органска тела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао |
ва мора и језера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова.... |
воре топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и овај небесни колос Амадурама !...</p> |
ељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њих више ни траг |
вао нам је о дуалистичном животу душе и тела, а велики научник Гађумоха предавао нам је о транс |
погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; њ |
несем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече |
мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, један ваш килограм воде ил |
ојни пароброди, читаве мреже железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; бе |
планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њих |
морских канала, електричних железница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за п |
и или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали и примали депеш |
зговарају и преко мора и преко гора без телеграфских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах |
} И она се голим оком не види, а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оц |
година конструисан највећи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref target="#SRP1 |
ом видело, и једва ако би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тач |
амо да их се покаже на милиуне, већ нам телескоп открије безброј небесних маглина и магличастих |
да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — |
убо сунце, кад се с ваше Земље гледа на телескопе; а кад се голим оком гледа, онда су оне једна |
<hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, одис |
Сатурна, гледаног 1872 године на велике телескопе париске звездарнице.{S} И глоб и они <pb n="1 |
предовали; ви имате већ прилично велике телескопе, да на њих можете видети и ову без трага удаљ |
а, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, онда их се покаже на милиуне.{S} И не само д |
у оне две звездице.{S} И да су нам овде телескопи са Марсових звездарница, ми бисмо тек помоћу |
шкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„ |
оди, читаве мреже железница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индус |
ким лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због н |
ем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио некакав њихов чудак — Е |
, електричних железница ; телеграфима и телефонима без жица; огромним кулама за посматрање вазд |
ечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, твоје постоји, али не зна да постоји, док |
вим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S |
} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то зна |
S} Тада неминовно наступа смрт, смрт за тело, а за душу? — једна мала пометња.“</p> <p>Ја осети |
ви:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није |
тична је, бела је, провидна је; њено је тело обло, витко — као да га је Канова извајао из бела |
за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени д |
и њиховој, има ова битна разлика: твоје тело постоји, али оно не зна да постоји, онако исто, ка |
д 11 и по пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало |
ладић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на |
а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де ка |
да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „це |
сно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, н |
анаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко и |
одила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом ост |
есити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи |
и се.</p> <p>И ја опет погледам на моје тело: јест, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми |
огледа на своје, па онда и на оно мртво тело... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помис |
би се и оне друге.{S} Оне су биле једно тело.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихових фасада била |
уше сан је док су везане за материјално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова |
ви становници куд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље. |
ина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и и |
да од ње преза и онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прн |
то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење. |
асов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему |
ешне душе желе да се никад не растају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле |
човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и он |
тињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа. |
а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати неп |
n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бест |
ао на некакве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то |
рство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом граду, о |
ка помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језо |
нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милиун громова у ј |
оме громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је од истока до запада, од |
на кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и |
ит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перз |
а доцније него система вашега Сунца.{S} Температура је његова много већа него она на вашем Сунц |
олико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{ |
ш, да је и ваше Сунце, кад је било исте температуре, коју сад има Мизар, запремало толико исто |
га вечера имамо једну врло неблагодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па |
ужили...{S} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} Предавајући |
вога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, како на нашој п |
ега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научни“ мрав, јер је о |
релази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, |
е сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато < |
есец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура п |
провалије; овај на све стране испрскани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполинск |
} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробљен те |
ни.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, с једне даљине на друг |
ина ишчезла.{S} Пронађена је нека врста теретних возова, на којима су пренашани грдни блокови с |
довољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу оп |
у мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И |
о светлуцаву мрљицу, налик на мало већи терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласо |
х од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су највећи инжињери, уметниц |
отињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> релативно већи ин |
ај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њих |
и у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што |
аку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико м |
га хладног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде |
а, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они |
од своје простодушне пастве.{S} Они су тестерили, распињали и спаљивали живе људе, да тим дока |
рамора, он се под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора |
оћи и великом знању њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом |
рична кугла, коју је конструисао славни техно-механичар <pb n="123" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она |
и и сунчани елементи — стихије, тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гасно |
b n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце има прек |
га силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи ога |
њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала она |
најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у ст |
ихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве н |
ко је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе, |
ише ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини атом, из којих су њихова тела |
се.{S} По лицу његову беше плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p> |
човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а колико ли |
ају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском ужив |
палате правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног тр |
трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме стануј |
Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад |
страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, зано |
онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај св |
то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи |
чати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, п |
зболео, па је, сирота, жива премрла; а, ти знаш, њу су те гује клале: од деветоро деце остало ј |
слима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мо |
то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у |
ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом на твоме двориш |
чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знат |
о су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они |
окрете мени:</p> <p>„Видиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља |
а Коперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина |
м па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш мира ни дању ни ноћу!{S} И онда при |
непромишљено — бубнуо!...</p> <p>„Тако, ти си већ добио нешто појма о страховитој бесконачности |
опет настави:</p> <p>„Ето, на прилику, ти путујеш са мном по овим бескрајним просторијама небе |
ника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на |
вестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још |
ђе постојиш, али си свестан свога бића: ти знаш да постојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и |
али би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обичн |
је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нису знали за т |
идим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово |
„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радо |
а!“ приметим му ја.</p> <p>„Тако је.{S} Ти имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљи |
лепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његов |
Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих пред |
е спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле па земљи.{S} Ми бисмо |
ујеш кроз овај бескрајни бездани свет — ти си атом духовног света.{S} Између та два атома, по с |
и на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог и серум помогли су:{S |
се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било н |
ћи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби ме |
и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрости пријатељу!{S} Ја н |
ало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш |
вету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путујеш кроз овај бескрајни бездани све |
а ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за жи |
места покренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је по |
е силе, свога сјаја, своје моћи...{S} А ти, душа твога тела, такође постојиш, али си свестан св |
<p>„А, природни инстинкт!... је ли Бога ти?{S} Ништа није лакше казати него — природни инстинкт |
било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се |
још нешто горе: могло би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би сврши |
ме путовању по небесима, онда, знај, да ти је будућност осигурана, а светли двори нашега Свевиш |
на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек онда био окићен звезда |
талнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, |
а, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не ос |
онда настави опет даље:</p> <p>„Ох, да ти је знати, какве би страховите промене настале у чита |
и каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један |
жедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене и жене да |
у то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пун |
мља међу звездама--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце |
ланине, клисуре и провалије...{S} Па да ти је знати какви су распони ових Месечевих кратера.{S} |
</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она виша интелигенција, о којој је |
толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Не |
рици — о бесконачности васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гро |
ону на јужном полу вашега неба, али да ти је нешто видети ону око реке <hi>Еридана</hi>, па он |
па ни овом приликом; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} |
тако рећи, капи-комшија.{S} Па ипак да ти је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од в |
пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно тво |
, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да ти је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је |
ној тако и на другој звезди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства к |
там га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, овоме п |
н.</p> <p>„Да би ово још боље појмио да ти наведем један жив пример: тако кад би се ваше Сунце |
нда, очекни да се обучем.{S} Нема ко да ти отвори врата.{S} Момка сам синоћ отпустио.{S} Нека д |
је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, материјалном одећом, којом се по вечитим зако |
уде на њему кише ја не буде, па опет да ти је знати како је бујна његова вегетација: хе, али се |
Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује |
и ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгледати, па да у њем |
ровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Зе |
јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Мал |
она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: прва му тр |
не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља ти знати, да је ово један од последњих већих градова, к |
неколико стотина степена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их м |
>— Ама па коме ја ово говорим?...{S} Па ти ниси само она виша интелигенција, коју је тај велики |
то до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> |
је давала никаква отпора....{S} Ето сад ти је држим јасно, зашто је површина Месечева овако узб |
мртвим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су на |
да Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је пр |
не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, да ли се да разумно претпоставити да је из |
мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунц |
гледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас |
ија крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово |
еколико различни, а материја од које се ти облици стварају и сила која их ствара и начин како и |
ме,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ само за н |
рви пут видим.“</p> <p>„А, не; вараш се ти...{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је глав |
сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} П |
бане Перзеј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери |
рен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> < |
змисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме |
светли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили |
ни преко кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним з |
це <pb n="54" /> и његова система.{S} И ти још сумњаш да се ваше Сунце и његова система, његова |
прелазе 160.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кра |
</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у |
предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајев |
неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас |
него и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесн |
>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} П |
ечи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само |
организмима, па опет сва та сунца, сви ти васељенски колоси не знају да постоје, нити су свесн |
ојих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безбројна васељенска сунца, све њихо |
ала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик онога већег кристала.{S} Тај |
есни колос Амадурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у |
та, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p |
S} Али ја тебе нећу да слажем: питаш ли ти за душе преминулих или за материјалне облике онога в |
креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Да |
а!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ни |
о неким небесним сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="1 |
ивотну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бес |
томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она |
а ни да се мења ни како се мења, док си ти непроменљив, ти си онај исти кад си се играо с децом |
тао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се с |
“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег му |
<p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору проб |
људском после 10 милиуна година, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?! |
S} О, да ти је знати како су страховити ти сунчеви огњени вали, ти његови пламени букови и еруп |
кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи |
оје постоји, али не зна да постоји, док ти постојиш и знаш да постојиш.{S} Оно се мења обнављањ |
веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од |
им небесним крајевима има људи?“ Ја сам ти до сад неколико пута помињао Марсове становнике, њих |
пољу астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску |
а извиждали.{S} Ваши су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, п |
о је једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи вашега Сунц |
личанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишт |
“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је вечито најежен...{S} |
е мућнете главом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како |
и другога еластичног пузавог биља, него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па |
а ове лепе звезде стигне до вас. — Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљен |
<pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, али ми је опет |
тор је погодио.{S} Оно је он био. „Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он |
ад?...{S} Мумија!...{S} Него, збиља, ко ти је ово? окрете се он одједном к мени.{S} Он као да ј |
о.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; |
ча:</p> <p>„Неће бити без интереса, ако ти главне принципе свете воље овога бога Аруха покажем, |
одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не знаш, бели, ја не знам; јер од кад памтим за себе |
лика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било |
било у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <milestone unit="* |
прегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <hi>П |
о вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђаво |
некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони |
, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало бољ |
ну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину неба |
ај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!... |
et="#SRP19020_N21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километар |
и и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже!...“ |
<pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, |
не би могао познати!..</p> <p>„Ама зар ти десет милиуна година називаш колико „пукни прстом“!. |
штање, како си ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Х |
ни милиуни милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и |
им речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битн |
четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="# |
је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века наређива |
м није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се о |
ојно — светови као и атоми, из којих су ти светови састављени.</p> <p>„Па и сам прогрес живота |
ао што су и атоми безбројни из којих су ти светови образовани.{S} И сви ти светови, сва та безб |
м звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље у |
иснух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још дуго да живиш на овоме свету и да лупаш ону твој |
А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Теби се још једнако по г |
неког потока — и тамо и амо...</p> <p>„Ти ме, мислим, сад разумеш?“</p> <p>„Разумем те, потпун |
митивна жена могла је бити пре лафица и тигрица, него данашња жена; а данашња жена више личи па |
!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом ту |
Него ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <miles |
увру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон Сахатни с павиљоном Сил |
56.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних м |
о с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у |
ли, распињали и спаљивали живе људе, да тим докажу, како је њихова вера најбоља а њихов Бог нај |
ђу <hi>Орла</hi> и <hi>Атинуса</hi>, за тим сече <hi>Змију</hi><pb n="28" /> и <hi>Змијара</hi> |
за непуне две милијарде година...{S} За тим је мало по мало настао период њенога хлађења и прел |
раме, оца ове планете Аруџа-Даре.{S} За тим је она сама била Сунце, светлила милиунима година и |
/hi><pb n="21" /><hi>Медведа</hi>, а за тим и <hi>Малог</hi>.{S} Нађем и Поларну Звезду.{S} Мор |
што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће ст |
иун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у је |
е образују први гранитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непреки |
p> <pb n="2" /> <p>„А овамо је одмах за тим навео да је сунце теже од наше земље три стотине дв |
укава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и |
нез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао своје силно и моћно царство, ц |
и с неком особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} |
дједном.</p> <p>Морам признати да ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А к |
н план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобр |
ра апсолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезд |
ељенске просторије.{S} И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија |
се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било |
њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и |
стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослу |
це — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да |
доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића |
ство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је |
ица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{ |
мислио о овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, к |
а кога од она два његова сунца.{S} Међу тим ваља ти знати, да Гамидо има две различне године: п |
а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу |
спаљивали и живе на крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву |
ком живом и враголастом веселошћу...{S} Тип и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју |
коме ми стојимо, један је од најлепших типова вулканскога неимарства па Месецу.{S} За њим дола |
п и крој главе његове није одговарао ни типу ни кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управ |
шње силе, живота и смрти овога највећег тиранина, какав је икада био и живео и владао земљама и |
наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај |
S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са небесног престола свога оца Урана, |
ц.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и сестре му Теје; но богови не одобре |
ља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне више не муче да праве вешаљке од |
>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских ланаца — она непрегледна равница, што је |
и, нове сунчане системе.{S} Од безброја тих небесних маглина и звезданих гомила да поменемо јед |
неизмерној просторији небесној.{S} Има тих небесних пустиња на којима има по неколико хиљада у |
на даљина, која нашу постојбину дели од тих далеких васељенских покрајина!...</p> <milestone un |
{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису от |
се, истина је, већ почињете отресати од тих сујетних предрасуда, али на дну ваше душе опет оста |
змем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: |
38" /> <p>И ми се спустисмо на једно од тих исполинских брда?...{S} Боже, какав величанствен по |
теријално тело своје, а јава је, кад се тих <pb n="155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога |
пучина, пучина без краја и конца; а из тих мрачних понора светлуцале су поједине звездице; али |
ћај и на суву и на води, да се водом из тих канала свуда по континентима натапају потеси, њиве |
Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по велич |
ве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубок |
Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} |
ој лабораторији свемира ради се полако, тихо, опрезно; ствара се, руши; али се вечито тежи ка л |
јему?!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, — по закону одабирања који |
читом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који |
недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо</hi> 5300.</note> <note xml:id="SRP19020_N23">Име |
.{S} За њим долази знаменити кратер <hi>Тихо</hi>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео тер |
ечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, |
као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило н |
е, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде ма |
расну смрт! — Истина Бог, та би се смрт тицала мога тела; али за ме, за душу моју, мој вођ ништ |
и згодније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то |
, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она као да мотри само на квалитет свога |
га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овога г. Д. С. п |
е сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо....{S} И ако има пуно пр |
других којекаквих потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису ч |
ог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна |
<quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечитога прогреса.."</ |
азне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-к |
на и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне б |
је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <milestone unit="*" /> |
знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончи |
проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинил |
штећа сунчана светлост ни густа поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог |
ао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не видиш ништа?“</p> <pb n="101" /> |
део?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао једа |
} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи |
лате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ у |
једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хориз |
ни неком, теби досле непознатом, ноћном тмином.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Даље, ја се још |
ви, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет лега |
анина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, а тамо иза тих планинских лан |
ојни споменици, овако одржани!...{S} А, то ми изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мо |
имора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! <pb n="199" /> |
ера; а сва остала површина тела његова, то вам је она многобројна бодља његова....{S} Погледај, |
, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници његовога величанства Мизара...{S} Пази, п |
{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али |
тељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени |
т материје, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихова; а бесконачност и вечитост |
ајвећих творевина небеснога неимарства, то је један виши сунчани систем,“ започе нам објашњават |
северним мрнарима наша Поларна Звезда, то је Јужни Крст онима на јужној половини наше Земље.{S |
<p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то је само сенка правога живота; живот у моме царству, |
{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре |
је још има на најнижим својим низијама, то је тако бедно и тако проређено да и најосетљивија чу |
провалије.{S} Ето, ова брда пред нама, то су — <hi>Карпати</hi>, а онај огромни полукруг плани |
што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушн |
видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је з |
диница....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p>Лапласов се ду |
ва—десет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу ј |
окрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref tar |
ај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља та |
у опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај само ову слоту од вели |
то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се |
а, то је једна, једва приметна, борица, то је један мајушни таласић па неизмерној пучини васеље |
вој?!..</p> <p>„Ето, Господо и Госпође, то су тек овлашни оцртаји нама непојамне бесконачности |
згледа онај голијат небесни...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја |
клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву крист |
а бесконачно и вечито кретање материје, то је бесконачно и вечито обнављање — вечито постојање, |
коначност простора и вечитост материје, то је бесконачност светова, то је вечитост живота њихов |
а не видети њихове музеје и библиотеке, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, |
живот и историја наше сунчане системе, то је живот и историја свију светова, свију сунаца, сви |
не један васељенски леш?!...{S} Не, не, то само бити не може: све верујем, али у то не верујем. |
агат.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна |
редом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Боже опрости, и Божја бесми |
к горе у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу |
ија наше планете, наше лепе Аруџа-Даре, то је живот и историја наше сунчане системе, то је живо |
и нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта |
умеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Не бој се!{S} Ово је заиста свето м |
о му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колик |
оји је вечито најежен...{S} Они лишаји, то су места где су негда, била његова мора и језера; а |
ад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Дав |
рште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава свеколику васе |
о су из ове пра-праматерије образовани, то је она светлуцава мрљица, коју си мало пре видео у о |
а небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме крају н |
у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за до |
би нам било занаго: <pb n="146" /> ти, то јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично би |
ead>НАШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћим |
ези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смр |
брдима као каквом горостасном оградом, то је — <hi>Море Киша</hi>, а Марсовци га зову — <hi>По |
Е</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долаз |
је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да н |
0_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина бе |
ље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана јата, то је оно исто в |
{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се |
десетокатницу с једнога места на друго, то је била једна проста сиграчка!..</p> <p>„На овој су |
S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни перивој небесн |
се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна оби |
његовога величанства Мизара....{S} Ето, то је верна слика системе вашега Сунца“ објашњавао ми ј |
да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, |
ресита пламена повесма....</p> <p>„Ето, то су,“ рече ми вођ мој, „тако зване сунчане протуберан |
из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз који ваше Сунце како се |
добијати колачаст облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај оп |
у свога опаког противника.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе |
а су од самих брилијаната.</p> <p>„Ето, то је један од највећих творевина небеснога неимарства, |
пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, то је она страна његова, коју је Мизар обасјао; а онај |
Мизарове.{S} С ваше Земље гледан Мизар, то је лепа и сјајна звезда, звезда друге величине, али |
и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова непрегледна рав |
непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а Марсовци га зову — <h |
у тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не |
икнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} С |
што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све о |
што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим друго јато, други виши комплекс звезда, у |
није звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом од три небесна су |
рив ни дужан да добије расцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је |
е ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је неш |
а краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав м |
бразовале пространу отворену платформу, то се и на њу пело грдним мраморним степенима, опет пол |
већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, како да ти кажем, ма |
овечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечити.{S} Атоми су најситнији делићи ове видн |
нулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави рад |
кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјалнога света; а ти који са мном путуј |
се његов ватрени руб помаља!...{S} Ох, то је одиста величанствено!“ повика мој загонетни вођ.< |
туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непре |
и рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Г |
о што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — зна, то она види, то она разуме...{S} Н |
веома сјајна звезда.{S} Познао сам је: то је Вега.{S} Ја се одмах окренем западу.{S} Нисам се |
љена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва ње |
стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> |
онту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone unit="* |
а то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ пович |
орим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Су |
хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег |
тву.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије небесне породице на ово |
ко нашег сунца између Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загоне |
нина и при изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навл |
.{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ — рекнем му.</p> <p>Мој ме пратил |
сти његове — један го случај?...{S} Не; то је праисконска тежња, једна виша намера, један вечит |
ам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко посећује; од |
видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком једва видна група звезда од десет |
ца и оним тајанственим појасима својим; то је горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и д |
то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — репате звезде — што се с |
чита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун среће, пун задовољства, весе |
змеђу Марса и Јупитера; то је сам Марс; то је Венера и Меркур; то су оне загонетне луталице — р |
сне породице на овоме крају васељенину; то је један од некадашњих најобилнијих извора живота у |
ељениној....{S} Људи се рађају и — мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, |
и садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше сунце и сва његова <pb n="4" /> огромна поро |
атиоцима.<ref target="#SRP19020_N35" /> То је исто било и с осталом њеном браћом и сестрама што |
Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, привидност.{S} Суштину, апсол |
е до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи т |
н, нашао да је пред вама расправљам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те д |
он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!.{S} То је биће, које обухвата сва бића; он је простор места |
адним вуцима?!.{S} А сирота Кина?!..{S} То је безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој |
. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је место некад блистало најдивнијим звездама на овом |
у се опет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзнаменитијих и најпрослављенијих |
p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научник једнога |
разнобојнога ка разнобојнијему?!...{S} То се све извршило полако, тихо и без великих скокова, |
мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје |
ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ва |
<pb n="185" /> некад беше живот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадур |
им царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има д |
оначном ткиву живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак жив |
е по која, једва видна, звездица....{S} То су била сунца другога васељенског краја и других дал |
ика мој вођ и повуче ме за рукав....{S} То му је, без сумње, био знак, да се иде даље.{S} И ми |
друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} Та оне су |
ад на нашој Земљи неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиста |
белог, готово светлуцавог паперја...{S} То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавим |
неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате с |
заузимају тако огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Сна |
ису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од нас тако баснословно у |
зора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p |
асов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама |
еперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу |
ршине, њених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде |
су били нека врста особитога облика.{S} То беху овални зракасти отвори.{S} Њих су држали у реље |
архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада племенитог ца |
н га добије, али среће нема те нема.{S} То осети сама душа његова; јер је она са свим друкчију |
оцењиво благо, које овај Месец нема.{S} То је њена атмосфера, то је онај полупрозрачни ореол, у |
ешто недостаје, да је нечега лишена.{S} То је њен изгубљен духовни свет, о коме је она истина и |
да веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<foreign xml:lang="FR"><hi>Pla |
не патосана, већ рек’о бих застрта.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису |
Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој вођ, од најстаријих богов |
ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније на |
ављени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница знања.{S} Његова предавања о стар |
ст, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртвачке светлости: оне куле, о |
и сирио је некакав непрегледан град.{S} То је био град мртвих.{S} И ми се тамо спустисмо на јед |
авој палати неки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе оч |
и пуст — готово без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна |
пазити?“ помислим.</p> <p>„Не, није.{S} То је атмосфера ваше Земље, обасјана сунчаним зрацима“ |
познати његове неразговетне контуре.{S} То беше једна недогледна раван без и једнога једитог бр |
аво није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из в |
помаљати једно огромно крваво сунце.{S} То је био седи Амадурама.{S} Његово је само лице већ ка |
били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе |
се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиотекаров, кад он одјед |
којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док |
аселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остати небесни светови.</p> <milestone |
S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше оно лепо и плавкасто небо посуто трепер |
} Нисам могао својим очима веровати.{S} То беше један грдан, таман, једва видан колут, оцртан н |
ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери |
ина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена пом |
и је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се з |
с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: ме |
није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назови је како |
атанска намера није испала за руком.{S} То се познавало по оној демонској срџби што се огледала |
е нађосмо над једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртав |
нуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар п |
енути знамениту небесну реку Еридан.{S} То је један извијуган низ сићушних звездица четврте и п |
....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани поно |
ћ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра-праизвор и ду |
Ово двоје имају још једно својство.{S} То је нека врста симпатије атома атому, силе сили.{S} А |
{S} Ти си њу небројено • пута видео.{S} То је главом његово величанство Мизар, друга звезда у р |
ком још нешто на нашој Земљи опазио.{S} То је некакав светао ореол, или, боље рећи, некакав про |
а погледам.{S} Одмах сам их смотрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са св |
каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечити |
епо се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви символични знаци посвећени |
најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, пос |
чију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што |
и у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скуп |
стављали су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, |
океана <pb n="17" /> на вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико |
совог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и |
дан месец....{S} Зар га не познајеш.{S} То је Гамидо, то је она лепа земља, то је онај дивотни |
аво ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просторије вечито суморне, вечито мрачне, у које |
нице некакво сунце, али какво сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, |
шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бога Свевишње |
у одвалила и овде донела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ћ |
е осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао,“ додао је неко други.</p> < |
о данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, |
п, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је опет обасјало његово |
и свога свршетка.{S} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — н |
инитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни појмити нисмо у ст |
е око нашег сунца па их опет нестане, — то је ово наше лепо небо са својим безбројним звездама |
о свој прилици нигда ни открити неће, — то је, велим — једна кап воде према неизмерној пучини н |
...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног |
{S} Живот Месечев био је негда бујан, — то сведочи ово страховито <pb n="43" /> испреламано зем |
пресавијао се дугорепи Змај — Аждаја. — То је, по свој прилици, она страховита морска неман што |
звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што |
ме, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота |
овај сјај, ово заносно преливање боја — то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Су |
тале присталице грубога материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали. |
трујама...{S} Облетети око Аруџа-Даре — то је било колико прећи из једнога округа у други...{S} |
> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога царског града.{S} Она |
ема средствима становника ове планете — то су средства мравија према вашим средствима, којима в |
АРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино, проткано жицом вечи |
и, <pb n="116" /> као да беху оживели — то беше права слика поноћних духова — у каквом подземно |
тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, она два звера, онај црни и онај зе |
пред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог мучења;</p> <p>е) „Ја |
њости, ни будућности: живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <milestone unit= |
о је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васеље |
="SRP19020_N9">По грчкој причи — миту — то је овако било:{S} Касиопеја, жена етиопског краља Ке |
Пелопонеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, |
ти:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, кићо.</p> <p>— А одакле је |
ихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{ |
га је дојила коза <hi>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним |
има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има |
дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S |
дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љу |
па, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест |
небесног.{S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонт |
коме балону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ |
сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на каквој грандио |
даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трил |
ато свима народима и свима временима, а то је — <hi>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у св |
ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с |
да саркофага била је доста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из н |
у висину на преко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 |
„цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико одавде до иза Раље!“ повикао је један кој |
RP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, д |
а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и м |
n="31" /> <p>„Од атара вашега Сунца, а то је од орбите — путање — Нептунове, крајње планете ва |
дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, к |
естарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора |
а, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{S} Је ли тако?“</p> <p>„Тако је.“</p> <p>„Е, |
оже да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месе |
мским посматрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне зве |
будило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с у |
у да једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања |
ва, који је на овој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њ |
у белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне |
ађује; напротив, векови векова прођу, а то се расхлађивање дугим и дугим астрономским посматрањ |
ашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњи |
омеја да се закикоће на једну истину, а то је: да се земља око своје осе окреће, а не читава не |
е; јер оне имају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божан |
ав се попео на највишу небесну тачку: а то је јужно испод зенита.{S} Пред Дјевом видимо Гаврана |
преко десет милијарада ваших година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних св |
м ватром сијају — ама као да су живе; а то су очи од рубина, смарагда и горског кристала ове пл |
звезде окрећу и које никад не залазе; а то су:{S} Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, |
, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, к |
о стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и н |
к пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело на |
родица, и, ето, како се све изменило; а то се само изменио размештај звезда.{S} Ми овде имамо и |
о милиуна година, астрономи на Марсу; а то је опет име једнога њиховог „Коперника,“ који је изн |
мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја б |
ездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а зн |
ожанствена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништ |
ило ноћу са своје Земље гледате!..{S} А то је оно исто небо, то су оне исте звезде и звездана ј |
овања, док стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А |
>бога</hi> богова — силнога Зефса.{S} А то је, веле, овако било :{S} Силни титан Кроно збаци са |
о се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог.{S} Бог је дакле пра- |
пород.{S} Земља наша има једно дете — а то је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref ta |
а бесконачност и вечитост живота њихова то је бесконачно и вечито кретање материје; а бесконачн |
мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и |
била буновност раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S |
јему!...{S} И још их има који мисле, да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух ма |
кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небес |
S} Ја сам га познао; али опет, опет, да то није била буновност раздражене душе моје, да то није |
у благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свекол |
ију, моћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне |
, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса |
вија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају и напреду |
сијом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да п |
ница, телеграфа, телефона, стоје вам за то на расположењу; безброј индустријских фабрика, у кој |
кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмејцима занесу, залуде, и д |
а Артемидиним — богиња лова — али му за то определише место међу звездама, где се, ево, и данас |
кроју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела ст |
пет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то боље него ти: ја видим сваки покрет мисли твојих, ал |
онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео |
његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — а |
> рођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годи |
rget="#SRP19020_N3" />!...</p> <p>„Вама то, Господо и Госпође, може изгледати мало и чудновато |
јапи и из његових неизмерних дубина, на то страховито ватрено ждрело његово, покуља огромна мас |
ени духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S |
мру.{S} И кад си већ својим мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, |
к и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone unit="*" /> <p |
пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научникову катедру, бацање поквар |
им се прешло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука на |
их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али нико од |
ај од Нереида и Посеидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку |
ђа, друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини |
</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема |
добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима |
оме свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Обли |
ена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десе |
све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умножава |
о данас открили од тих природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе |
ла зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже на |
е, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој |
ву некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно оружје, и завргне се њиме....{S} Први медвед |
овни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливен |
називаш колико „пукни прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна |
и неверни; а зашто су им ова имена дата то је остало вечита тајна, ако почем није због тога, шт |
не удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити небесни огњени колос, кад нам његова с |
„Тако је.“</p> <p>„Е, кад је тако и кад то не подлежи никакој сумњи вашој, онда де ти одговори, |
тавити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од то доба прошли су милиуни година, а мени се чини као да |
е такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко 1500 милиуна година, и по томе |
се као дете по овој вароши играо.{S} Од то доба прошло је око непуних 35 милиуна година!..{S} П |
животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињу јављати велики прогреси на пољу науке, у |
Бога.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба између мене и малога Стевице везало се неко нео |
„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Емедарухо није више понео ни лука ни стр |
тиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преп |
годишњу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих и женијалних људских у |
е биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Вазду |
7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На путу нам је једно сунце ве |
и бисмо га и сад овде нашли; јер за све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове |
оне њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb |
амо плића него на вашој Земљи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има |
стати суверен света!... --> <p>„Али све то има свога краја, своју кулминациону тачку.{S} Ништа |
асто-блиставих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као кака |
у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се |
тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је она дуга периода борбе ватре и воде — док се на п |
Него ти ипак не можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало ра |
а за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело |
је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животињ |
ста незграпна, а то је био доказ, да је то творевина <pb n="169" /> из најстаријих времена.{S} |
војим очима нисам могао веровати, да је то онај малопређашњи пламени океан, који као да беше св |
</p> <p>„Дај Боже!...“</p> <p>„Па да је то лако разумети, не бих те ја ни морио с којекаквим пи |
цела старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очиј |
то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно < |
.{S} Никад и никад не бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, |
илиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујн |
Његово је само лице већ казивало да је то изнемогли старац на своме самртноме одру.{S} Оно је |
студенога мрамора и гранита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи прост |
касту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А отку |
о јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена она |
куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло ч |
је била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише |
еса и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџб |
веково смело први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; |
онда окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломеја да се закикоће на |
да јој маску с лица здере....{S} Она је то која је осудила Сократа да отров попије, јер се он б |
рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на дру |
поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове |
ци својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад |
те у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зе |
— тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одиста, ове |
О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су про |
ка да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, |
</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих |
Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у се |
е окосине; и оне реке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови нај |
ховога блиставог преливања!..{S} Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страховито |
, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви види |
видело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу пост |
; она непрегледна мора његова, — све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.00 |
них безбројних звезда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светл |
и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опипљиве реалности, |
провалије и дубодолине...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, м |
месеца.{S} Боже, ја величанствен ли је то био призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен цр |
ад нама....{S} Боже, ја страховит ли је то призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не |
мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви |
Тебе, Ниниве, Вавилона, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по ва |
<p>— Јест, истина је, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она м |
еж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима х |
020_N42" /> Геруг XXII.{S} Крвожедан је то владалац био.{S} Он је за време своје владавине води |
ноћ на самој планети Аруџа-Дари, он је то могао да види на овоме глобу горе — откад сунце зађе |
почела, мало по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мис |
ио на овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он ј |
т испуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је т |
ој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астрономије био ми је гласови |
ad> <head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, |
што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли и као д |
А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело |
еда човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, поглед |
те планете нађене са свим онако како је то рачуном одредио мој <pb n="197" /> професор Мерихамо |
00 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Месецу тако мног |
Maistre</hi> </foreign>.</p> <p>Како је то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме н |
ом има онакав исти облик....{S} Тако је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, |
вину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ |
ијарада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је |
ну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се као дете по овој вароши играо.{S} О |
; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну к |
х мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <p |
једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подус |
он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докаж |
обичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самостал |
вори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад |
Госпође,</p> <p>„Бесконачност васељене то је бесконачност и вечитост материје, која испуњава ц |
човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ! |
читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће м |
малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је др |
лу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи ње |
топу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, т |
ји се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности в |
спод Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста |
има нема броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете |
е то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, |
/> гробница Сунца Амадураме.{S} Али се то ништа видело није са наше Земље...{S} Све је то убри |
а тај њихов рад сруше и пониште, док се то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, |
а ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се |
т ни изблиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхо |
вога места померили нису.{S} Па како се то да објаснити?.{S} То је проста ствар.{S} Они су од н |
а, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него дед |
еног шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-рум |
а да заклони јужну половину неба, па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, к |
једита звезда!...“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини |
везда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> <p>— |
не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, т |
непрестано прште варнице, а те варнице то су мисли, то су идеје којима духовни свет испуњава с |
ног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај најкрајњи, беше се већ раскинуо и почео се и са |
езбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа осети да је Бог за њу за навек |
ави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун с |
небесна, посута небројеним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечер |
птун</hi> са свима својим пратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи наз |
жевника, живописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници првога |
b n="96" /> другој само једна једита, и то је система вашега Сунца.{S} И сад пођимо даље.{S} Из |
стоја мало, а иза онога мрког колута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкас |
/p> <p>„Разболео јој се мали Стевица, и то ружно се разболео, па је, сирота, жива премрла; а, т |
им, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и |
века гледао са наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небес |
="24" /> <p>Јужно од Косе Вереничине, и то одмах испод небесног екватора, необично блиста злата |
растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу |
е и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а ко |
та више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваш |
тек помоћу њиховом нашли ваше Сунце, и то као звездицу пете величине....{S} Него доста о томе! |
тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и |
о се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља |
ајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је било увек онда, к |
на Земљи нашој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и ју |
ој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским |
морима, морским заливима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведе |
етлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их |
о и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне ж |
их јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути |
ст!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то је пукни прстом!!.{S} Не, не; то је мало претерано“ |
и горског кристала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим р |
и тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукн |
ло бити око 20 милиуна становника.{S} И то је био и највећи и најнапреднији и најбогатији град |
о врха испрсканих, брда и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И |
ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} |
лицнита је — колико једна варница.{S} И то је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, |
о никад на нашој Земљи видео није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пу |
што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што |
мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља поменути знамениту небесну |
едно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Сунце, са оних његових <hi>осам</hi> |
кад сунце зађе, па док се не роди.{S} И то се показивало математички тачно и то не по грађанско |
— свет материјални и свет духовни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа |
би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на длаку извршило....{S} Овоме тиранину |
де испреламане вулканским гротлима, — и то су вам мора: — <hi>Мирно Море</hi>, <hi>Море Плоднос |
мано вулканским брдима и кратерима, — и то ти је <hi>Море Облака</hi>, а Марсовци га зову <hi>Ђ |
шем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће бити природни инстинкт?..{S} Зар не видите у ов |
за пуних 95 година!{S} После ваља да и то знаш, да би се ваше Сунце до сад давно и давно угаси |
ана, 23 сата, 15 минута и 10 секунада и то је Меркурова година; Венера за 224 дана, 16 сати, 49 |
дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунада и то је њена година; Марс за годину и 322 дана и то је Ма |
оком гледа, онда су оне једна звезда и то звезда друге величине, а погледај их сад!...{S} Миза |
ена година; Марс за годину и 322 дана и то је Марсова година; Јупитер обиђе око сунца за непуни |
на; Сатурно за 29, 5 месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и |
дина; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и |
овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штамп |
кажу, да је Бог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим ру |
величине, који потиче од самог Ориона и то право западу, а после, од једном, окреће свој ток ју |
длежно смрти, а не душа његова.{S} Па и то није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састав |
тано крећу од истока ка западу.{S} Па и то није: нас наше <pb n="X" /> рођене очи варају!..{S} |
стубова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сва |
79" /> вашим ногама заљуља и заталаса и то тек онда, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога п |
не и 281 дан да обиђе око нашег Сунца и то је Нептунова година....</note> <note xml:id="SRP1902 |
ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек |
димо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики |
са пет сјајних звезда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W. |
} На вашем небу сија само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то з |
ове планете имају опет своје пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају |
га ви и слушате!{S} Јадни ли сте и ви и то ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде по |
леме почело обожавати — као Бога; али и то стоји, да су двапут више имали већег „решпекта“ прем |
обиђе око Сунца за 365 дана и 6 сати и то је наша година; Меркур за два месеца и 27 дана, 23 с |
би се на највећи телескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод мал |
и у област треперења некретница, као и то, колико само њихов месец има покрета, а особито оних |
о пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и р |
ов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, |
И то се показивало математички тачно и то не по грађанском, већ по астрономском времену, које |
“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{S} На вашем небу сија само једно Сунце |
е на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Мл |
би било <pb n="48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горос |
у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; горе на дебљем крају грдна ћу |
рвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било исте темпер |
Риби...</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су само звездана јата, која ми северци видимо на сев |
их година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то рујево и то већ жутнуло |
„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> <p>Од то доба пророк Еме |
зире, али га ми не видимо...“</p> <p>„И то је истина.{S} Она је својом материјалном одећом спут |
е пробуди и за лекара пошаље, али да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би |
ја моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица п |
ем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити в |
о не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p>„Па то исто ст |
зоре вратити.</p> <pb n="14" /> <p>Теби то може изгледати мало невероватно, али тако је у ствар |
?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте ме, ја |
басјале мој орман с књигама...{S} Је ли то могућно ?...{S} Беше ли оно сан или јава?...{S} Не, |
дговорио:</p> <p>— „Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена |
да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} Ми смо се нешто мало помакли из оних небесн |
атилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе закрвављеном Сунцу; а сад пази |
Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега |
е, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеск |
о боље о овоме питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њи |
еђу оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице — Сириј |
не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар с |
еда да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно кре |
инжињерске курсове?...“</p> <p>„Та они то раде по природном инстинкту, онако исто, као што гра |
аква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш |
едрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима |
го и према њему самом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним |
Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си ти то, болан?!{S} Које је тебе добро сад пред зору пробуди |
елој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од теб |
ништа страшио и невероватно.{S} Да вам то докажем једним примером из вашег живота, из ваших уз |
вих џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и овде некад беснеле буре и ветрови, да |
је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није путовало већ <pb n="88" /> летело много |
големом путу кроз небеса.{S} После, он то и заслужује: иако је он мајушан и незнатан међу оста |
вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе м |
ца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји |
о, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И о |
нце одскочи на велике ручанице.{S} Него то и не беше сунце, већ један огроман, као жар црвен гл |
нама, бесконачност за нама!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо ј |
ne unit="*" /> <p>Ја и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми |
и сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете |
јест твоје тело, било би мртво.{S} Тако то обично бива, кад неко из небуха бане на врата, онога |
гује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, на |
е граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него је овај механизам био тако удешен, да је елект |
</hi></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројс |
никад видели нисмо.{S} И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?. |
Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне |
и овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да |
гасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним с |
е морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку |
подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац једне најзнаменитије |
љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека |
ости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у пород |
оме Балканском Полуострву боље?.{S} Зар то није јагње међу гладним вуцима?!.{S} А сирота Кина?! |
омични они студени мраморни зидови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима љ |
к до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последња |
на живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко тало |
акшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се ут |
то огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, б |
и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана |
атији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада велик |
и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим, |
теријалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ро |
и уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p> |
квом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а |
ију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити гла |
адре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула т |
н го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри |
о само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи бе |
раво; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разглед |
није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да ча |
ве четири университетске палате, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„На |
оворим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да с |
ини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: |
а на њ нико ни главе не окреће.{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео |
говоре; а све остало изгледа, као да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога |
у.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њима је све могућно.{S} Они на некаким ђавољ |
кога од њена два пратиоца....{S} Ала су то ноћи биле, ноћи љубави, ноћи идилске, ноћи сањарија, |
а ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто збуних. |
<p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Ар |
Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова царске ди |
царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и израдиле вичне кујунџије овога града од на |
и планине, долине и провалије — све су то давно и давно непогоде — кише, снегови и мразеви, то |
ом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исп |
а њихов Бог најмилостивији.{S} Какви су то људи били а какви ли њихови богови!“ повика Лапласов |
је да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философи |
ти, да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска изми |
рафских жица и дирека!...</p> <p>„И још то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жес |
hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</not |
!...</note> <note xml:id="SRP19020_N47">То је око 50 милиуна наших година.</note> <note xml:id= |
амо.</note> <note xml:id="SRP19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</n |
Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном о |
:</p> <p>„И ти још не верујеш?!“</p> <p>То је био глас његов, глас Лапласовог духа.{S} Ја сам г |
<p>„Ето, видиш,“ рече ми пратилац мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунц |
као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло мн |
аман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема ни ваше Земље, |
и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке |
ој кући вечити санак боравио...</p> <p>„То су символи негдашње силе, живота и смрти овога најве |
шао некуд на другу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да закл |
на, замичу за његов мрачни руб.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је |
оту своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} О |
<p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један месец....{S} Зар га |
ух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије звезде на вашем небу.{ |
везда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не може бити“! повичем.... „А где су |
а је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без |
и из све снаге да лупа.{S} О, тада би с тобом било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осме |
се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да ти се спр |
их за кратко ово време видех путујући с тобом по овим баснословним просторијама небесним!{S} По |
, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и г |
ећ високо одскочио на источном небу.{S} Тога вечера видимо како се други полукруг Млечнога Пута |
; пуна мрзости и зависти, — па да свега тога од једном нестане и да постане један васељенски ле |
у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угину |
што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фак |
иљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам |
дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас:</p> <p>„Господине, ако Бога зна |
у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфера Месечева је неопазна, а ако је нешто |
анине њене, а ви опет живите на дну дна тога пространога океана, — живите у њему и храните се њ |
нца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па наше |
стало вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, ба |
лик нашега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што ј |
исам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небесног, опазим једну малу белич |
и не признати, али која вам је вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ва |
да, кад се и сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног сек |
нце, може да буде тако велика, да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови |
амо осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, |
ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} |
целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на самој средокраћи између Великог Медведа |
читим законима њеним, па да буду лишене тога дара, те моћи, те способности,“ додаде Лапласов ду |
ухе.</p> <p>Пророк Емедарухо био је пре тога страстан ловац, а особито на дивокозе.{S} Једнога |
ну другу — јужну — половину.{S} Али пре тога ваља ти наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у ре |
тила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!...{S} Он је владао 84 године и историја није |
е, мало по мало, из те једине клице, из тога примитивног ембриона образовати се безбројне специ |
прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небе |
је.“</p> <p>„Е, сад слушај даље!{S} Из тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвој |
ће све дотле, док их каква виша сила из тога дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову |
Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прв |
вашег оријентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде |
и остали милиуни светова да буду лишени тога божанственог дара?{S} Де, де размисли мало боље о |
ји што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у об |
везана за слојеве земљине.{S} Даље, сем тога, једна знатна количина воде продире дубоко доле у |
д десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понори у којима |
година даноноћног путовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми т |
хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком |
није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, |
па га је и пронашао.{S} И да није било тога његовога спасоносног лека, до сад би само у Европи |
тање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" /> вековима плашити безаз |
{S} Рефлекса њихова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила |
у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу нема ни сутона ни прозорја: на њему се н |
да им на њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљ |
ове су стихије куд и камо ређе, те је с тога он по волумену 15 пута већи од вашег Сунца, док је |
155" /> окова ослободе.{S} И ви се опет тога божанственог момента плашите, ви дан и ноћ стрепит |
мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{ |
се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> |
на сумња.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога дана доктор је још двапут долазио, пред сам мрак и |
е он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19020_N17" /> |
каква страховита експлозија догодила на тој, вама најближој, звезди, онда би тај глас требао тр |
..</p> <p>Лепо се виде сва њена мора на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скот |
много је допринео полету астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну |
љи.{S} И све то очевидно казује да и на тој планети вашега Сунца има људи, далеко напреднијих н |
ако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон, Беч, |
својим столом капао, испитујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да |
и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— атмосфери!..{S} Атмосфера је |
да то све види, да то све осети, да се тој лепоти надиви и да творцу небесноме са дна душе отп |
што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и сва су тела на њему лакша.{S} Тако, једа |
Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао ма које звездано ј |
и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лап |
авање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе изва |
није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ства |
шњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који |
моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје што |
Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> < |
зда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref tar |
светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили Ко |
западу, а после, од једном, окреће свој ток југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли сам |
веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити не |
вест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањ |
није започета ни тако звана „Камена“ а толи „Бронзана“ периода.{S} Они се још са својим неприј |
ика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између примитивног ч |
као, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толика му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно |
у се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткива |
ина...{S} Њих су гледала и обожавала их толика минула племена и изумрли народи на читавом шару |
х државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учин |
бесне.{S} Видео си својим рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као |
сни рај, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилин |
онори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по |
агодарну тему.{S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили |
е да разумно претпоставити да је између толиких милиуна сунаца и њихових планета једина ваша Зе |
читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све то и многа друга изумења великих |
бо и ове звезде и сазвежђа познаници су толиких народа, њихових научника, философа, песника, ас |
ша!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње преза и онда, кад се |
еса“ почине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зве |
ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се |
утовања, па да се до тога света дође, а толико исто па да се вратимо; а ми то морамо све обићи, |
оданици у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојали; а од дворана сре |
тора; а Алдебаран, десно око Биково, за толико време прелети 660 милиуна миља, или 2640 милиуна |
а на милиуне милиуна сунаца, а пет пута толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и |
/hi> </p> <p>Духовни свет, о коме ми је толико говорио мој загонетни вођ и сад ми не силази с у |
сам она виша интелигенција, о којој је толико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је |
020_N47" /> јави на овоме небу, а после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама |
имаш право; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај про |
неких „виших државних интереса“ почине толико зла, толике пустоши, толико дивљаштва, каква бел |
ни колос јурио право к нама, док нам се толико не приближи, да сам му могао већ распознати њего |
и исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap unit="graphic" /><!-- capti |
и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бесконачности простора у којима ј |
дурама !...</p> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој р |
о то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара... |
ли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанственог видела! рече му мој вођ као |
зму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па овако поче:</p> <p>„Смрт н |
редина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса њихових каквих је ретко било и на |
е небесне маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које дола |
пературе, коју сад има Мизар, запремало толико исто простора, колико га сад запрема Мизар.{S} Њ |
кад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смрт |
а толико сунчаних планета, а још двапут толико, ако не и више, планетских пратилаца....{S} Је л |
И у колико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који тре |
и су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио |
ја<ref target="#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути своје |
етара простора, — летели ми, велим вам, том страшном брзином лево или десно, доле или горе — ст |
вши један од знатнијих градова њихових, том приликом заплени око 20.000 које деце, које жена а |
безбројна острва и архипелази; — да на том тамном колуту има тако силних, тако пространих и та |
теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није |
агедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити |
ештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, изведен у о |
средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда <pb n="40" /><gap unit="graphi |
м љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала |
кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венчић |
али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милија |
воме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ја |
годио.{S} Све се ово испунило на длаку, томе има 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени на |
риповедака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} |
еру да те вређам!...{S} А, најпосле, ја томе нисам крив него моје непоимање о бесконачно велико |
ити њихово најјаче огњиште, па су према томе, још зарана, извештавали сав остали свет на целом |
тема; а знаш ли, болан не био, да је на томе мајушном простору, помоћу телескопа, нађено преко |
а су се сама небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља |
нису ни с тим задовољни, већ раде и на томе, да се разговарају и преко мора и преко гора без т |
теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво ваља т |
и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица гради св |
..{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не |
но што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у крилу в |
одније и практичније!...{S} Ко ове тице томе лакшем и практичнијем послу научи?{S} Да и то неће |
— сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодневнице, а на |
ечи да прозбори.{S} Па и сам г. Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо ј |
које изговарате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме |
ваша Даница Меркур!....{S} Него доста о томе.{S} Нас већ ево готово на самом прагу пламеног дво |
здицу пете величине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства |
ојмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: ја се никад нисам ругао ничијем незнању, па ни ов |
баталимо те мисли!..{S} Имаћемо кад и о томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећ |
ије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми нађеш <hi>Зодиј |
ритеља.{S} Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана |
лаве реке.{S} Јесте ли кадгод мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат |
/p> <p>„Знам ја да ти не знаш и да си о томе слабо мислио и да вас има пуно таквих мислилаца.{S |
аховитој болести и дан и ноћ, мислећи о томе да јој и сам лек пронађе па га је и пронашао.{S} И |
ом са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој беско |
> <p>Лапласов је дух још дуго говорио о томе, како смо ми подизали много више споменика онима к |
?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о томе нисам баш ни размишљавао!“ одговорим му, и би ме б |
јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање душевно...</p> <p>„И сад, кад изме |
ик на нашу <hi>Кумову Сламу</hi>.{S} По томе појасу блистало је пуно већих и мањих звезданих гр |
схватљиво, непојмљиво, немогућно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана |
e xml:id="SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунд |
диозне радове Марсових становника, и по томе би добио појам о високој интелигенцији њиховој, ка |
ошло је преко 1500 милиуна година, и по томе су ваше Сунце и његова породица старији за неколик |
од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица слична породици вашега Сунца, |
здано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневниц |
одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с тво |
нда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Ла |
ну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и нај |
акон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачн |
огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у само |
Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је |
њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И он |
ајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до дан |
собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција и Бог свети зна, о чему с |
ојима већ нико живи не сумња; а о свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и на |
јатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља?!{S} А т |
неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особ |
ека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун јез |
мо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се о |
валила; а опет ме беше подузела некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне |
ри Аруџа-Даре; колико ли је оно просуло топлине, сјаја и светлости по овој бесконачној васељени |
дине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и жи |
вно непогоде — кише, снегови и мразеви, топлота и ветрови, кроз милиуне милиуна векова, нивелис |
сунчани зраци, и које нигда не загрева топлота сунчева.{S} Ноћ није само мрачна; она је и леде |
висине арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне струј |
олико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у кри |
њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна и друга ст |
нагристи ни киша ни влага, ни студен ни топлота, те се тако онај збор небесних девица вечито си |
абораторије, из овога неисцрпнога врела топлоте и светлости, потиче живот за миријаде миријада |
електрицитета, сунчаних зракова, његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени |
лике студени и од сувише велике сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и пре |
резервоарима сунчаних зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — у |
њиховом себи привуче.{S} Све те изворе топлоте имају и сва остала небесна тела па их има и ова |
а између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје... |
гањ, — овај неисцрпни извор светлости и топлоте, овај символ вечитога стварања и вечитога рушењ |
топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кро |
да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо да |
е</hi>, који је опет са својим сјајем и топлотом и надмашио и преживео сву своју браћу и сестре |
своју породицу снабдевати новом својом топлотом и животом за пуних 95 година!{S} После ваља да |
ијарада година; колико ли је оно својом топлотом и својим сјајем дало живота и биљном и животињ |
ме, као сунце сјала и давала им живот и топлоту за непуне две милијарде година...{S} За тим је |
кћи Амадурамина добијала је светлост и топлоту и од свога оца Амадураме и од свога светлог бра |
хунац тек онда, кад расхлађивање освоји топлоту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану мас |
И не само да оно тим путем добија нову топлоту и светлост, већ је добија и непрестаним падањем |
ораторији, не производи све нову и нову топлоту, те тако надокнађује онај мањак топлоте што га |
би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и земљини и сунчани елементи — стихиј |
кови Крупових, Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пун |
гови опсадни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака |
бациле, па сабљом и пушком, бајонетом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизациј |
Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покр |
земнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и споменика....{S} Небо беше црно |
caption:{S} Сунчани букови --> приликом тоталнога сунчевог помрачења....{S} О, да ти је знати к |
у с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено |
је, по леђима <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по |
ан другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као га |
осмех, пун среће и задовољства.{S} Тај траг осмеха оставила је душа његова кад се с њим растав |
кланаца и дубодолина без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој куг |
ваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, ипак — на њему још има |
копе, да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети |
вога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теори |
квих индустријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а |
, онда — не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један јед |
ветар, да га по свету разнесе, те да му трага не буде!....{S} Исто је тако прошао и Ђордано Бру |
ено романа, новела, приповедака, драма, трагедија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и мо |
романсијери, приповедачи, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом ум |
и и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, е |
— не питај!...{S} Од њих више ни трага трагу нема.{S} Али се опет теши, јер ни један једини ат |
="3" /> наплаћују, онда од Сављана прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је с |
им стањем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па ча |
а чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену з |
еју, своју љубу или своју дечицу, он их тражи, да им радосну вест каже, како је са свим оздрави |
гова; јер је она са свим друкчију срећу тражила....{S} Јеси ли кадгод посматрао каког покојника |
којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика Л |
је наше Сунце, наш Месец и Земља наша; тражио сам свуд по тој небесној пучини не бих ли познао |
у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све |
шну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тражио и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S |
упитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смеш |
рогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој |
рљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина, она огром |
а га послушам.{S} И одиста, нисам много тражио, и од прилике, насред тога мрачног простора небе |
мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено г |
и се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајде ни тражити, јер је њега заклонило ваше Сунце и кад бисмо м |
кућног прага да пређе....{S} И ти сада тражиш да ја верујем да је међу оним мајушним звездицам |
што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напредовала па најпосле тај свој живот и оконч |
estone unit="*" /> <p>Не знам колико је трајало ово наше путовање; само знам то, да се није пут |
една илузија.{S} Оно за васељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SRP1902 |
> <head>ПРОЛОГ</head> <quote>„Целокупно трајање човечанства на земљи — само је <hi>један тренут |
живот васељенин — то је једно апсолутно трајање.....</p> <milestone unit="*" /> <p>„Па и сама б |
едно вечито постајање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане с |
што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и то прави дан, по пола године, а то је бил |
једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама векова — то је само једна цигла жица |
} Него ни ова лепота Гамидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријер |
онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 дана, 4 сата, 3 минута и 9 секунада, |
Гамидо има две различне године: прва му траје 24 дана, 4 сата, 8 минута и 36 секунада, а то је |
{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних |
, по своме постанку, ефемерни су: буду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује |
беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-с |
лики научник Гађумоха предавао нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на |
електричне струје, која је неком чудном транслацијом кретала све железничке возове на целом шар |
ма обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесни екватор.{S} Пред самом Сев |
ма <pb n="122" /> зелена као трава а по трбуху жућкасто-бела.{S} Онај зелени емаљ по њиховим ле |
ом њиховом још непрестано кидају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по |
ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину свога опаког противника.</p> <p>„Ето, т |
е канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чинило се |
јим тамним фасадама опасивале пространи трг оне астрономске куле.</p> <milestone unit="*" /> <p |
у Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, |
ве 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на колонаде старог |
смо на ону планету сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ г |
ма, елипсасти круг око једнога огромног трга, на коме се као какав исполин, који је цео овај гр |
одићи нарочити споменик насред огромног трга што је између ове четири университетске палате, ал |
зао се по један споменик; а онај насред трга надвишавао је и својом лепотом и својом грандиозно |
сишли.{S} И од овога трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице |
Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много з |
у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, а особито децом, дечацима и девојкама; |
тим каналима плови и одржава жив и брз трговински саобраћај и на суву и на води, да се водом и |
ог града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегор |
представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморових;“ а Гомори доводе опет с |
за војском поведе, да их где на каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, пла |
Ми се одједном нађосмо на неком великом тргу, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, ули |
у овоме, док се једно за другим изређа, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не дај |
и за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање |
д висине и огромних димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне м |
руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да је и ваше Сунце, кад је било |
ећи, на непрегледном океану лаве његове треба да се образују први гранитски слојеви; а за тим д |
еба додиривати, а има питања на која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а |
....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања на која не треба ни одго |
јама небесним!{S} После, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечит |
.{S} Док се један овакав гобелен изради треба најмање пет, па и десет година.{S} Један такав ћи |
азумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим в |
а смрт!...{S} Каква заблуда!..{S} Смрти треба и морају да се плаше само окорели грешници, који |
јеви коре наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, |
ом твојих материјалних очију; али за то треба да прегнеш свом својом духовном вољом, те да прог |
дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 дан да обиђе око нашег Сунц |
три шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови сада |
а има људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; разго |
у!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба приступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој |
жемо видети!{S} Одавде сунчана светлост требала би 1106 година па да до ње дође.{S} Помисли 10 |
оне звезде, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања |
овде много забависмо!{S} До сад смо већ требали бити пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара |
а језовитог препада мало себи дођосмо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких |
а с једнога краја онога крајњег обруча, требало би јој десилион година, па да на други крај дођ |
сти; јер кад би ишли брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, |
е кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> требало је још две и по милијарде година!“ повика дух ц |
од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, равно 350 милиуна година, |
егледни водени покров сињих мора?...{S} Требало је преко 1400 милиуна година!....{S} А колико л |
S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена температура спусти од две хиљаде Цел |
, а погледај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила |
350 милиуна година, а да колико јој је требало времена док јој се топлота мора спусти па 20—30 |
у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ милијарде година док се са свим одвојила од |
аљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни елементи стишају и ум |
нестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово |
ле мале паузе. „Ја мислим, да би најпре требало, да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и т |
и 300.000 километара простора: и њој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четир |
иуна година!....{S} А колико ли је опет требало времена док се на њој први живот јавио, а колик |
у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој |
ла један небесни свет; после јој је још требало преко девет стотина милиуна година, док су се о |
воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет и пет ми |
ама најближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше |
tone unit="*" /> <p>И, одиста, не прође трен, два, а ми се нађосмо над једним мрачним светом.{S |
она заузима небесног свода.{S} Још који трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити |
а свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} |
језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да се изврши у подне |
зити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом с |
целе његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност |
загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној непрегле |
p> <milestone unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} |
о да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као да некак |
породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И Лапласов дух |
</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто мало погу |
у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази кроз зидо |
нак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата |
и једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>З |
ховни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лак |
а све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док се н |
вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На че |
в стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и се |
повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче |
овечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quote> <p> <hi>Фламарион</hi> |
ешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљ |
лескоп могло наћи и то као једна светла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} |
...{S} Боже, то беше само једна мајушна треперава звездица!..{S} Ја је никад ни познао не бих, |
нима држе оне китњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик |
повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" /> из његових ватрених очиј |
06" /> му се два ока заблисташе као две трепераве на небу звезде.</p> <milestone unit="*" /> <p |
ичаста светлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали ско |
мо, како су се по небу осуле као златне трепераве кокице, имају доба свога детињства, своје буј |
о наше лепо плаво небо осуто безбројним треперавим звездама.{S} И на северној и на јужној хемис |
е беше оно лепо и плавкасто небо посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, не |
то-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до |
ове...{S} Ено тамо где оне друге звезде трепере...</p> <p>Он се опет окрете и погледа тамо где |
крајине, кићо, ено, оно, где оне звезде трепере....{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је |
јним звездама које само светлуцају а не трепере; а међу њима светле, неком мртвачком светлошћу, |
црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кроз вечно таласасте с |
, али са свим друкчије; зраци његови не трепере онако као на Земљи нашој.{S} Па и саме сенке на |
се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају као да су прикова |
безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то |
а, нека укочена светлост — светлост без треперења и без живота!...</p> <p>„Па има ли каква год |
чник унео је много светлости и у област треперења некретница, као и то, колико само њихов месец |
д вашим ногама не потреса, не дрхће, не трепери — од непрестанога врења и таласања онога силног |
пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских светила.. .</p> <p>„Прво |
–данас на истом месту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак |
{S} Нисам се преварио: тамо је необично треперила још лепша и сјајнија звезда.{S} То је Сиријус |
ом ватром, док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је |
пласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </di |
ћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али она језовит |
,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем... |
а, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано севали светла |
но непрекидно севање муња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпо |
грмљавина, проламана још страховитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва |
непрекидним севањем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страх |
има једна по величини пета а по даљини трећа, на којој без сваке сумње има људи, а то сте ви.{ |
ила са свим засенчена.... <pb n="72" /> Треће светило имало је облик нашега пуног Месеца кад ви |
ге величине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са св |
ена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, а њена |
љи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у |
прелистао?!{S} О књижевницима другога и трећега реда нико није ни водио рачуна, њихове су умотв |
у опет држали они бели мраморни стубови трећега појаса главних црквених фасада....</p> <p>На ср |
нека отворена галерија и на другом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између |
служио као неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, к |
повикао је један који је био на његовом трећем предавању.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да |
, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пла |
опасности....</p> <p>Тако је и било.{S} Трећи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да и |
јални — првобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег и |
се овде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</ |
почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она изненадн |
њима светле, неком мртвачком светлошћу, три велика небесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чин |
, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком, теби досле непознат |
анита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у |
црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне фас |
на ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич |
елица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он је био једнокатан.{S} Само |
својим златним појасом <pb n="25" /> од три небесна сунца<ref target="#SRP19020_N16" /> и са св |
о је Орион са својим златним појасом од три небесна сунца и са својом сјајном звездом Ригером.{ |
и Орион: коме се дивно блистао појас од три небесна сунца!...{S} Мало више познам и Алдебарана, |
е; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком може |
крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге: жива слика издишућег Сунца Амадур |
могао наћи...{S} Виделе су се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а |
</note> <note xml:id="SRP19020_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима |
светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километара простора, — летели ми, ве |
то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно сунце и два огромна |
им навео да је сунце теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам с |
к 250.000 килограма, а овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљи |
о ваше Сунце и кад бисмо ми овде остали три месеца, два дана и 16 минута, он би се тек тад, иза |
ближој, звезди, онда би тај глас требао три милиуна година путовања, док стигне до ваше Земље.. |
еликих и 15 мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Еола и ца |
ано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target="#SRP19020_N36" /> степени испод |
леда у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{ |
Еолима принео на жртву своме Богу Азуру три стотине еолске дечице, и две стотине невиних еолски |
ва и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске војне; питајте к |
го ваша Земља, а то је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, док је |
ругло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, у |
система и други пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изу |
листа и зеленила, а погледај данас ваш тристагодишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадуг |
вао му свету вољу своју.{S} И тек после трогодишњег испаштања, бог му допусти, да се на сам врх |
и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n |
ег сунца!..</p> <p>И ми се одједном сва тројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморни |
оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног д |
RP19020_9"> <head>IX</head> <head>СВЕТО ТРОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлости а к |
ритељу, а посвећену његовоме <hi>светом тројству — ватри, води</hi> и <hi>ваздуху</hi>, овим ве |
гранита.{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде<ref target="#SRP19020_N41" /> разликова |
лонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 2 |
атан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постољ |
што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај складни размешт |
ла у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је материјом, као каквим тешким ланцима, |
ола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а |
као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромно |
свеколике васељене; а ако питаш за оне трошне облике тела њихова, онда — не питај!...{S} Од њи |
них помамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једна д |
ицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлагања,“ станем наваљивати на мога вођа, да се о |
мре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?...{S} Он мре, а Оцу се своме моли за своје |
не додирују.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај просто |
<pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с у |
сунаца и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> |
ало безбројно <pb n="156" /> васељенско труње.....{S} Атоми су тако неизмерно мали, да су они н |
!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта |
не остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или точкове и руду Великих |
о су оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <note xml:id="SRP19020_N26 |
ја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, кад се већ и сама њена кора, од 43 километра д |
Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, смилуј се н |
Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде.{S} |
угим звездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубљ |
и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи |
ка му је исто и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месец |
умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови с |
..{S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, ак |
n="175" /> истрго из руку лук и стрелу, ту би пао ничице, молио се богу да му опрости грехе и п |
им да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</hi> била једна једини |
еђу којим је најлепши алем звезда Гема; ту вам је небесни Каигџија са својом лепом звездом Проц |
ну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они мрачни небесни понор |
рате!...{S} А, сад, доста о томе!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или |
једна за другим помаљала са истока.{S} Ту вам је блистава северна круна, пуна драгог камења, м |
циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа |
јато — Дјеву — сече небесни екватор.{S} Ту на самом томе месту налази се и тачка јесење равнодн |
S} Ево ме, сине, ево, ево твоје мајке — ту је она!...“ Повика моја весела газдарица, и нестаде |
ви Алгол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од А |
владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивн |
, давно и давно изумрли светови...{S} А ту је, по свој прилици, и породична <pb n="218" /> гроб |
ој васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти ишта на свету фали |
ве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb |
су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} |
анет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску смиреност, да то <pb n="179" /> божанско пр |
аклени жар, а водена пара пламен?{S} Да ту клицу живота није донео и на ову планету бацио какав |
ово опака бољка, кад она отме мах, онда ту не помаже ни серум ни ништа,“ додаде он с неким пред |
зи у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неб |
<hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — <hi>Море Паре</hi>, <hi>Море Маглови |
уду, трају, па прођу.{S} Дужина времена ту ништа не одређује; јер је време једна илузија.{S} Он |
товину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или пантљичица, те од њих |
о све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се |
а, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све |
ана, — није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од с |
угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави |
.{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва примет |
Који милиун година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што |
државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, трагедиј |
земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!...{S} О |
војих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од мајуш |
на.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али се она |
нтелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не повика:</ |
ом и топовима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе к |
ода огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна година!...{S} У бо |
пеције и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, го |
м уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> |
ратимо на коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајућ |
она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што |
те алусије право горе небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њим |
есног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет по |
да то све бива случајно !... “</p> <p>И ту Лапласов дух мало застаде.{S} Оборио очи па гледа пр |
ерној пучини васељенској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опе |
умрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духов |
имо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и најмање тварчице око себе.{S} На Месец |
се сад одмарају од свога дуга рада; они ту бораве вечити санак свој и боравиће све дотле, док и |
је бистре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га |
ази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И |
при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; погледајте |
м опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и |
бих веровао да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аус |
Дебанжових и Астронгових топова; да су ту грдни и многобројни магацини, пуни пунцати пушака св |
их и тако моћних држава и народа; да су ту на тој, једва видној, плочи земљиној — Париз, Лондон |
ка, Америка, Аустралија и Европа; да су ту она сиња мора и по њему просута она безбројна острва |
ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових то |
илијарда и по људи; <pb n="16" /> да су ту оне силне и боју вичне војске; да су ту читави парко |
оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога |
а једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на гор |
е чудесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан о |
епо опазио.</p> <p>Па и мене обузе нека туга и нека душевна сета.{S} Сетих се ове наше веселе З |
мине; али и кад дођем, мене обузме нека туга — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на |
и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање....{S} Има врло много питања у која не |
мука нејакој дечици, а колико ли бриге, туге и жалости веселим родитељима?!{S} И још мало па ће |
чини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ја сам |
ити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и |
види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сам |
ст ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: оне су више личиле на какве гиг |
апласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p |
рија.{S} Дете се мало зајапурило, а, не тужи се да га гуша боли.{S} Њој се већ по глави мете да |
ни, простор небесни једна мрачна, једна тужна, једна вечита, једна нема, једна језовита ноћ — н |
е један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извр |
еко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И онда опет настави:</p> <p>„Ето, на |
а и окосина.{S} И то је све сиво мрко - тужно!...</p> <pb n="38" /> <p>И ми се спустисмо на јед |
екаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Ам |
човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Погледајмо ове дивоте над дивотама, погледајм |
нама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#SRP19020_N4" /> у Центауру, у Ждре |
учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јовано |
ног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи |
а им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само зато, што н |
и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист |
о: зар ви не познајете кад је ко од вас туробан, невесео, зловољан, и кад неком из очију вири с |
и димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију </p> <p>сину м |
оха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и излишних ткани |
p> <p>Лапласов се дух само осмехну, па, ће ми рећи:</p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду уда |
<pb n="194" /> и одакле почињу и каква ће им кулминациона снага бити, на коме месту, као и на |
и постане једно васељенско гробље — ова ће се небеса тако исто блистати миријадама миријада зве |
х — и јутрењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о н |
питаш онда знај, да оне и сад живе, да ће оне вечно живети и непрестано делати на просвећењу с |
тством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он га добије, али среће нема те не |
</p> <p>— А ја, опет, држим докторе, да ће Стевица, с Божјом помоћу, са свим оздравити.{S} То м |
да она постоји, већ зна да постоји, да ће вечно постојати и духовни и материјални свет.{S} И к |
трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмрт |
материјална богатства и не слутећи, да ће их једнога кобног дана или ноћи за неколико секунада |
коју је тај велики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, ве |
есмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла сам |
се једном однекуд беше пронео глас, да ће се некаква звезда сударити с нашом планетом и да ће |
тијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца з |
а звезда сударити с нашом планетом и да ће то бити смак света, он се грохотом насмеја....</p> < |
могао на длаку знати?{S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књиз |
ео је на једну висину, до које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материј |
човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породиц |
и и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад в |
е неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотворну моћ заштите и од |
ебесну — као да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, |
развуче онај малопређашњи осмех, и онда ће рећи:</p> <pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чи |
и трен, па смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p |
тао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> |
и од велике арктичке студени.{S} И онда ће се ова планета <pb n="200" /> претворити у једну сан |
ст претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је св |
плинула нека тешка суморност.{S} И онда ће се окренути мени:</p> <p>„Ви имате још много и много |
шло на предстојеће изборе и на то, која ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се |
то не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за три милиуна година |
леко минулим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито |
147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као |
е!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше буја |
али и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути мени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак |
а је из њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу бра |
х царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</p> <p>„Први слојеви коре наше планете |
апласов дух...{S} И ту мало застаде, па ће ми онда рећи:</p> <pb n="153" /> <p>„Јест, драгане м |
p>И Лапласов дух опет нешто застаде, па ће готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пу |
двоумио, да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела? |
мора излази, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидо |
атилац благо погледа.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, |
е завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у гла |
Размисли мало боље о овој материји, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи с |
ара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, как |
благим, меким и милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао о |
/> <p>Доктор се извали на мој диван, па ће ми рећи:</p> <p>— Ти си, пријатељу, погодио.{S} Бог |
, али ме он благо потапша по рамену, па ће ми рећи:</p> <pb n="158" /> <p>„Немој ме криво разум |
, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ово говорим?... |
твој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, кад сам се ка |
>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, н |
ћ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти к |
та не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код |
ало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb n="210" /> <p>„Боже, од |
них покрајина.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрај |
е, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p> <p>„Није то тако ништа страшио и не |
лио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S |
војим благим и простодушним погледом па ће повикати:</p> <p>— Боже, Стево, ти господину не даш |
и веселим родитељима?!{S} И још мало па ће се његово име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У в |
Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n=" |
та?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То није двострук месец, то је један |
/> <p>Лапласов се дух благо осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„То су две најлепше и најсветлије зв |
зачуђено.</p> <p>Он се само осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} |
{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би с |
анса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сунце А |
о кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то по |
и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на ко |
амаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ће се на њој последњи |
твој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; али је моје |
у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од ка |
све се то врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, |
иљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједном запитати:</p> <p>— Је ли истина, бато, д |
ава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити:</p> <pb n="143" /> <p>„Висока уметност, ш |
један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће наставити :</p> <p>„Његов наследник Геруг XXIII влад |
моменат беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздах |
емљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјаче огњиште, па су према томе, |
ли доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божј |
И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгл |
тро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађама и на балонима служити уместо тел |
ина, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна година.{S} Или је оно она |
равитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и ваше Сунце постарити и у свом |
на мога вођа, да се одмах вратимо; али ће ми он, смешећи се, рећи:</p> <p>„Нека, не бој се! им |
се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити док јој Стевица рекне:</p |
на и малој деци разумљива ствар.{S} Они ће тада свима природним појавама знати њихове пра-прауз |
вијенијих животиња, ни појма нема, нити ће га икад имати....{S} Још више има природних тајана, |
воју има и људи?...“</p> <p>„Нема, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице М |
је око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То је допуштено само духу његову.... |
о дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и |
ор породичног савета круне Гомора, рећи ће Лапласов дух.</p> </div> <pb n="132" /> <div type="c |
у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Све просто |
сељениној, нису никакве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави да |
на,"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећи ће мој вођ.</p> <milestone unit="*" /> <p>Небесни екват |
још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће ми Лапласов дух. „И то пузаво биље и то зелено и то |
кој борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Лапласов дух, а преко његових румених усана прну јед |
се не да ни описати ни срачунати!“ рећи ће мој вођ, а из груди му се лепо оте један дубок уздах |
ве....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И ми се обресмо пред спомеником |
ћно, па по томе и противприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осме |
б.</p> <p>„То је она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се прибли |
евина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Вена |
то нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осмех опет залепрша на |
и непроменљивих природних закона,“ рећи ће Лапласов дух, који је просто пратио моје мисли.</p> |
м морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мој вођ и осмехну се.</p> <p>„Па, Боже мој, где се д |
едно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова преносна средства прелазила су и с |
, то је — колико ништа не видети,“ рећи ће Лапласов дух, па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле с |
одима на овој колосалној планети,“ рећи ће ми Лапласов дух, „а ово је гробница његова.{S} То је |
ступити тихо и с пуно побожности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишено |
о не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао.. |
лога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласов дух показавши ми руком оно |
ова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па куд се деде оно љубича |
ne unit="*" /> <p>„Погледај само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек |
тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми мој вођ, „Месец нема оне и онакве атмосфере, као |
и умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" /> <p>„И ова н |
па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....</p> <milestone unit="*" |
S} То је „Венац високе знаности,““ рећи ће ми мој вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену |
„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове у |
а ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сунце охлади и постане један грдосни |
ни пуна десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако п |
им да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„Видиш, оно је твоје тело, а |
чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и |
....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје кази |
...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ствар.{S} Овде нема |
замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се |
ео да покрива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ.. |
живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, |
ане један грдосни небесни леш.{S} С њим ће изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10 |
он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна |
А, збиља, кад помену серум... јест, он ће да спасе и малог Стевицу...{S} Ја славан ли је, ја б |
е-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тада бити тужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ћ |
ад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући се вечитим законима гравита |
м док сване.{S} Бог је милостив.... ово ће бити мала грозница.... назеб’о, знам....{S} Јуче је |
проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, |
као нека врста стражара који мотре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда жив |
јне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S |
данас стоје становници Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="4 |
ела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову в |
година <pb n="56" /> па је ту!{S} И оно ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствар |
неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго |
данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна година, бити једна обична |
а их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има пре |
духовни свет? — питао сам се.{S} На то ће ми Лапласов дух одговорити:</p> <p>„Имаш право.{S} З |
друго небо, друго све!...</p> <p>На то ће Лапласов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да |
ужна слика Месеца ваше Земље...{S} И то ће се све извршити, док ова бесконачна васељена пукне п |
изумрети и сва његова породица.{S} И то ће <pb n="10" /> бити једно васељенско гробље....{S} Шт |
о би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не |
а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на телеско |
ато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створити |
седни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара, оц |
старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо< |
ао што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена дата |
Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десе |
рујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја то бо |
и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га вајд |
лном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ам |
ало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви пр |
е оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у крил |
> <!-- caption:{S} На крају краја, смрт ће постати суверен света!... --> <p>„Али све то има сво |
ити па се још више смањити, а по његову ће се лицу набрати боре старости и изнемоглости, исто о |
ије и родови биља и животиња...{S} И ту ће се на врху те животињске пирамиде јавити људи, готов |
нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу звездану панор |
вог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једин |
{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи и |
едан с ваше Земље....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове пл |
lestone unit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једн |
штава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би |
докраћи између земље и месеца, — одакле ћемо посматрати и ваше сунце и ваш месец и ову лепу пос |
итава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да и ова ваша земља није ништа друго до јед |
књигу пуну тајана Божјих....{S} Одатле ћемо да посматрамо последњи ропац једнога издишућег сун |
н.{S} Диван је оданде поглед.{S} Одатле ћемо да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отвор |
номе закрвављеном Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone unit="*" |
S} Његов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом поне |
се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто место посетимо, |
е.<ref target="#SRP19020_N7" /> Него ми ћемо имати прилику да све то изближе посматрамо.{S} На |
Сад ћемо изићи из земљине сенке.{S} Ићи ћемо лагано, да би боље посматрали помаљање вашег Сунца |
лакше, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у л |
руха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела |
или, боље рећи, од ваше земље.{S} Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светло |
S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји с |
} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бу |
ту и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духо |
ајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато |
рава.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова |
у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола муке наћи и сва остала звездана јата, што |
емо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живот |
сов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова плане |
пет, па и десет година.{S} Један такав ћилим стаје 100.000 а и 150.000 динара.</note> <note xm |
То је нека врста огромних и живописних ћилимова.{S} Док се један овакав гобелен изради треба н |
је платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потребних и из |
ма своме <pb n="176" /> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у ко |
те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности васељениној....“</p> |
и, кога сам и ја веома био заволео. „Ја ћу сам отрчати за лекара, ено где је др. Д..... замолић |
p> <p>„А познајеш ли их?“</p> <p>„Откуд ћу их познати.{S} То мора да су неке звездице што су на |
обрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за вечна времена одагнати испред врата моје небесне |
ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија од глоба, која је, у |
зго на глави по некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала |
да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није боље ни са својима поступао: |
ности</hi>, <hi>Море Нектара</hi> и <hi>Ћудљиво Море</hi>....{S} После има ту ваздан мора : — < |
ће странка однети победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња |
иродну буџу; горе на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица |
и, кад ме пред овим седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој с |
што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанственог видела! |
светова....</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиоте |
ли је он још непрестано гледао тамо и — ћутао.{S} Готово ни дисао није.{S} И онда ће ме одједно |
пласов дух замисли.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А |
е плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онд |
ло дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има уз |
.</p> <p>Беше настало дубоко ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћу |
дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељени |
лепо сазвежђе — <hi>Северна Круна</hi>, у којој блиста најлепши алем њен — звезда <hi>Гема</hi> |
Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово срце — <hi>Регулус</hi>, звезда пр |
населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу |
ни у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију времена и свију народа |
дребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у |
друго јато, други виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их им |
му ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој битности, бесмртност и вечност теби су до |
дом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, у самој Кумовој Слами, видимо лепо звездано јато са пет |
у чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих облика, — не видиш онај исти вечити зако |
ураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као |
екаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније разм |
оложењу; безброј индустријских фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалов |
жанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p>Замислите је |
дизали род људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја |
једна огромна серија старих протокола, у којима су записана имена разних научника — философа, |
чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још се од њега не беху оделила његова последњ |
нети, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, шт |
и коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примит |
о једна мало старија задружица сунчана, у којој су се већ јавили разумни створови; али су и они |
дана живота њена.{S} Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко та |
каквог, као небо плавог, порфира, и са, у високом рељефу, истакнутим стубовима од зеленог смара |
#SRP19020_N20" /> Лево од Великога Пса, у истој небесној равнини, види се један део лађе <hi>Ар |
ало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мрамор |
n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</h |
9020_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују познати гобелени.{S} То је нека врс |
мело по глави оно, како моја газдарица, у бризи за својим јединцем, може ненадно банути у моју |
његов налази према ова два своја сунца, у таком положају, да му је она тамна, али опет лепо вид |
че, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „ц |
н као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није.{S} Ја сам га, |
/p> <pb n="22" /> <p>Даље од Андромеде, у самој Кумовој Слами, раширио је своја блистава крила |
злика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црт |
ла је једна грдосија од глоба, која је, у исто време, служила овој величанственој пирамиди као |
них зракова и сунчане топлоте, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за гр |
брод, било морски или ваздушни, био је, у исто време, и телеграфска станица.{S} Они су и давали |
p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно исто доба, и колевка и гроб безбројним световим |
ве извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минута, негда |
пролетње равнодневнице.{S} Те су тачке, у исто време, и прелази сунчане путање преко небесног е |
о главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпијин реп, Јужну Крину и Јужну Риб |
ва у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, опет је з |
ати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале паузе. „Она је |
учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лепт |
погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама својим — онда лептиру нема васкрсе |
рмоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше кугле, још ни п |
рефињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, ста |
узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенито |
у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше к |
> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве варош |
његове пећине, његове подземне јазбине, у које се склањао од зла времена и дивљих зверова, — би |
е она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део |
осторије вечито суморне, вечито мрачне, у које никад не допиру сунчани зраци, и које нигда не з |
, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово још боље појмио |
усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу |
.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе, у непосредној близини небеснога зенита, вечно круже Вел |
уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљ |
то и има, она је тако проређена, да се, у неку руку, може равнати етеру, и једва ако је што гуш |
људски из животињског кала, у који се, у праискони својој, био заглибио — али га ја ништа ниса |
уни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива....</p> <p |
<p>Све просторије ове колосалне палате, у којој је, како ми рече мој вођ, било преко 4200 које |
је, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да се отуд велики део испари, о |
какви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког грађанств |
м.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор пробиле две месечеве |
ева гранита.{S} Саме колонаде, стубови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвој |
а Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ |
ну твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и |
већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А колико л |
а сиграчка!..</p> <p>„На овој су кугли, у моје доба, ваздушне лађе достигле свој врхунац.{S} Он |
не ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оц |
времена и свију народа на вашој Земљи, у гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој из |
е равнодневнице, а на противној страни, у сазвежђу Риба, налази се тачка пролетње равнодневнице |
оме шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проу |
{S} Сваки се живот прилагођава средини, у којој се и јавио; а кад се с том средином сроди, онда |
У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо се оцртавао један грдос |
е ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Наравно,“ рећи ће ми |
материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа да јој нешто недо |
ничност, слична оној бесконачној сфери, у којој је свако њено место њен апсолутни центар: летел |
беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни споменици једнога дав |
Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих о |
ј и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма |
д нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племенитости, у благородству душе и добр |
зованости, у питомости, у племенитости, у благородству душе и доброти срца; ма да су ваша чула |
из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао |
ница, па нема ни времена...{S} Па ипак, у васељени није ни за длаку мање ни лепоте ни сјаја.{S} |
е паузе мој вођ настави даље: „Па ипак, у далеко минулим временима и на овој је планети бивало |
осфера, то је онај полупрозрачни ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, ка |
ихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна се |
p>а) „Ја, једини бог Аруха створио сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се н |
милиуна!{S} Светови су, опет ти велим, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми без |
S} Ове су каријатиде на својим снажним, у пола погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је |
са собом понесе и серум.{S} И ваш син, у име Бога, биће спасен!....“</p> <p>„О, господине, Бог |
Механизам га је окретао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} |
а биљног и животињског света!....{S} О, у ову божанствену радионицу вечитога стварања и вечитог |
олакшала до невероватних граница.{S} О, у то доба великих и епохалних проналазака народи су се |
ети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове зна |
шким ланцима, за земљу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она |
Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе он, после мале паузе. „Ја мис |
S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она заузима небесног свода.{S} Још који т |
ену било и само ваше Сунце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у |
засланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објавио.{S |
е њен пратилац, ваш Месец; ваш Јупитер, у праискони својој, имао је онакав исти облик: а од њег |
је главом Сиријус, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела си |
оба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било ж |
пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Размисли мало боље о овој |
вито огњено ждрело...{S} Али на жалост, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, |
{S} Његова је то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је |
Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>А |
а правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни живот, што |
атуре, која је издавала необичну снагу, у оба ова разјарена дива, огледао се врхунац напора да |
у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, |
линама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#SRP19020_N4" /> у Центауру, у Жд |
створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врстом медведа и |
ва небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија |
еду, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и све |
ећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни једна једита звезда!...“</p> <p>„Не |
осторија претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је на једном једитом мес |
га има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, испита, проучи, открије, да |
4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <p |
динственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију време |
се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов дух опет |
илица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у |
.{S} Замислимо једну безграничну сферу, у којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} |
осмо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која звезда могла видети.</p> <p>И тај |
ef target="#SRP19020_N4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Ме |
ме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре вечитога живота св |
ошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необи |
— није пропао.{S} Они су сви и сад ту, у крилу своје мртве мајке; они се сад одмарају од свога |
SRP19020_N4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Анд |
ртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака ка |
ндромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом |
, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски напрстак!...“</p> <mile |
уо њихову славну горгонску звездарницу, у којој има звездани каталог од неколико милиуна сунаца |
у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривен |
простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада километара.{S} И |
а Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду |
им, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме је горео вечити свети огањ, онакав исти, као што |
и наћи Поларну Звезду.{S} Она је, знаш, у репу <hi>Малога Медведа</hi>, а после ћеш без пола му |
си синоћ слушао оно предавање г. Д. С. у Грађанској Касини?....“</p> <p>„Тако је; имаш потпуно |
, о којој вам је синоћ говорио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{ |
од Голуба видимо <hi>Великога Пса</hi>: у његовој њушци блиста најлепша и најсјајнија звезда на |
м, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро страх Божји!...{S |
<hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>исток</hi>, ни за <hi>за |
дустријских зачетака још нема ни трага; у њих још није започета ни тако звана „Камена“ а толи „ |
системе пушака острагуша и магацинака; у којима се справља и барут с димом и барут без дима, и |
ојекаквих потребних и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циг |
кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у којима |
астичности коже, у мекоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела |
адни и брзометни <pb n="149" /> топови; у којима се израђују све могућне системе пушака острагу |
екоти и сјају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога чове |
ло <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и планине њене, а ви оп |
рвављено.<ref target="#SRP19020_N14" /> У гриви Биковој видимо малено сазвежђе, Плеаде — наше В |
у Тукану,<ref target="#SRP19020_N4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, |
великани.<ref target="#SRP19020_N46" /> У те протоколе записано је само сувих имена наших првих |
пом љубичастом светлошћу. <pb n="57" /> У том истом појасу, у једној групи звезда, јако је пада |
иком Медведу, у Андромеди, <pb n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостас |
ријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лаб |
Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви |
i>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцим |
hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> у Бику; <hi>Денеб</hi> у Лабуду; <hi>Кастор</hi> и <hi> |
лукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</hi> у Возару; <hi>Плеаде</hi> – |
а, необично блиста златан <hi>Клас</hi> у руци <hi>Дјевичиној</hi>.<ref target="#SRP19020_N13" |
буду; <hi>Кастор</hi> и <hi>Полукс</hi> у Близанцима; <hi>Арктур</hi> у Волујару; <hi>Капела</h |
звезде и сазвежђа!... <hi>Сиријус</hi> у Великом Псу; <hi>Вега</hi> у Лири; <hi>Алдебаран</hi> |
требало преко 300 милиуна година!...{S} У божанственој лабораторији свемира ради се полако, тих |
ња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак з |
а и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прошли!“ рећи ће Л |
} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи лакше, наравно, релативно лакше.{ |
апљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала побе |
ије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У десет његових година ја буде на њему кише ја не буде, |
од које лепша, а која грандиознија.{S} У њима није било ни готскога ни романског стила.{S} У њ |
било ни готскога ни романског стила.{S} У њима беше нечега божанственога, нечега надчовечанског |
у и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звезда |
ко се испод наших ногу измиче земља.{S} У један мах небо над нама поцрни.{S} То више не беше он |
огатији град међу осталим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада вел |
оловина је необично била заступљена.{S} У великој дворници Грађанске Касине била су сва места з |
еђа, треба милиунима милиуна година.{S} У васељени се не даје више важности бесконачно великоме |
име са свим заборавити.{S} Тако је.{S} У вас се ништа тако одомаћило није <pb n="148" /> као н |
оравање, али сад и јаче и масивније.{S} У тој се периоди састојци воде — водене паре, налазе из |
ајлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити око 20 милиуна становника.{S} |
ан другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупеж и неваљала |
ом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, |
оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине свију народа, свиј |
траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт |
у бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи нема случаја, већ само вечитих и непроменљиви |
асељену и њено трајање и не постоји.{S} У празном<ref target="#SRP19020_N50" /> простору времен |
реднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан Земљи вашој.{S} Његове кл |
вих огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година |
јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустријских зачетака још не |
у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом рушењу облика није гл |
али је она и оличени консерватизам.{S} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за х |
ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близини нашој, свуд око нас, оцртавао се |
о авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два сам маха скакао из кревета и опет легао, али пуст |
и да је Бог за њу за навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први чове |
/> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мраморних саркофага; али се јед |
„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У истом трену пред нама се обре некакав омален, нешто м |
је зато и њихово време обустављено.{S} У вечитој ноћи нема граница, па нема ни времена...{S} П |
жнију, нагрднију, слабију, жољавију.{S} У одабирању лепшега, снажнијега, лежи прогрес живота и |
та и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и плем |
, био млад, красан и страстан ловац.{S} У њ се заљуби Еоја — Аурора — кћи титана Кипериона и се |
огао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређе |
ра и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ватром, они се, велим |
у; <hi>Плеаде</hi> – <hi>Влашићи</hi> — у гриви Биковој, – све ове звезде и њихова сазвежђа сто |
— то беше права слика поноћних духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је |
вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског |
бесним маглинама и звезданим гомилама — у Перзеу, у Тукану,<ref target="#SRP19020_N4" /> у Цент |
Арктуром</hi>.{S} Пред овим сазвежђем — у истом небесном кругу — једва сири звездано јато — зла |
познати нови вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref target="#SRP19020_N23" /> а Хиг |
ве, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласовог духа беше неке необичне сете и |
"><hi>Place de l'Etoile</hi></foreign>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде |
који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни коли |
>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на св |
д</hi><ref target="#SRP19020_N10" />, а у његовом репу дивно одсијава <hi>Денеб</hi>, звезда пр |
- caption:{S} Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу јавила се прва клица живота. -- |
воде.</p> <p>Вода, вода, свуда вода, а у њеном млакушном крилу заметала се прва клица живота — |
е пуно већих и мањих звезданих група, а у једној од њих сијао је Мизар лепом љубичастом светлош |
лиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна сунаца; а њиховим п |
другога себе, где лежи колико је дуг, а у кући лелек и кукњава!...{S} Ако има кога свога — свој |
; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се и неко мумлање и претња: |
сенка.{S} Она као муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један г |
елак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова... |
ош то сиромах мрав није ни изговорио, а у сали се зачу жестоко звиждање, лупање ногама о патос |
шњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и мога болног пријатеља М |
тво — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се не може помести, нити се ми |
ометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план |
васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно шт |
соко одскочи и кад нам је над главом; а у непосредној близини његовој блистале су неколике једв |
ог екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази кроз дванаест не |
остасних Давалагира.{S} Та ви сте једва у почетку почетка строгога рада научног и проналазака в |
толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој |
мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње и ма да |
вити; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" |
ога благородног метала, који се прелива у стотину боја, а кога извесно на нашој планети нема... |
унца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љубичасто, што |
у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу прогреса — нагињања ка лепшему |
твене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосал |
{S} И овде је некад било безброј богова у које су весели људи веровали, клањали им се и жртве и |
од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој ца |
а...{S} Најпре као да се милиун громова у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се |
пишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су ми непрестано с |
ешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он има неку |
угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, дости |
за миријаде миријада органских створова у пространој обитељи Мизаровој.{S} И кад би ово срце пр |
оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својо |
пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесној необично је блистао некакав дв |
д њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад је на њеној површини настала он |
сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> < |
целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем неб |
ашега православнога крста, а поред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је пар |
ајмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живо |
На развалинама простране државе Геруга у којој се није знало, или су јој владаоци били крвожед |
је било колико прећи из једнога округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја |
магала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе ш |
>Бог</hi>....</p> <p>Обично се каже, да у свету бива све случајно.{S} То не стоји.{S} У природи |
аш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанст |
оворио г. Д. С. у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак |
е, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гомилици има преко десет хиљ |
ваша Земља обдарена божанском моћи, да у свом крилу произведе, подигне и однегује људе, <pb n= |
јала — баш као да је помагала Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пр |
упцима растопе!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што у |
ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, ненавист, прохтев за осветом, и не |
боље са свију страна разгледати, па да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном |
ме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" |
о.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није крајња планета Ениба, ве |
алива, рукава и — језера.{S} Наравно да у свима тим морима данас нема ни капи воде,“ рећи ће мо |
е уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачној васељени има на милиуне милиуна суна |
сти; али ти ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се |
их димензија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; |
у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на другој зве |
научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник уне |
свему томе једна корњача, која не спада у ред најглупљих и најнеразвијенијих животиња, ни појма |
48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамора, а ње |
стоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног |
винама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку видео нисам.{S} Па онда, какве се још конф |
г библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто |
непромењива....“</p> <p>И он се загледа у ону мрачну пучину небесну — као да је нешто тражио, и |
Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 3 |
ну“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера |
о!“ повика одједном вођ мој, па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поно |
његово величанство Мизар, друга звезда у репу Великога Медведа.“</p> <p>„То је Мизар!...{S} Не |
19020_N26">Највећа и најсјајнија звезда у Влашићима зове се <hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да ј |
Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, стоји на једном месту, а око њ |
а част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она |
година опазило, да су поједина сазвежђа у неколико изменила свој садашњи облик.{S} Па и само ва |
ва.{S} Прогледам.{S} О, Боже велики, ја у својој соби, у своме кревету!...{S} Кроз прозор проби |
зности и по стилу и по облику, какве ја у животу своме никад видео нисам.{S} У непосредној близ |
дице — Сиријус и Вега....{S} И таман ја у тим мислима, а мој ће ми вођ рећи:</p> <p>„А, ти као |
а није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој мисли а мој ће вођ рећи: „То је са свим проста ст |
допире до нас мирисна свежина, какву ја у своме животу нигда осетио нисам.{S} И онда се окренем |
ало помакли из оних небесних просторија у којима су смештени ваше Сунце и његова породица, и, е |
ном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не |
знобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих животињица из царства инсеката |
у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунду расте на квадрат, а која при самом пад |
малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi>Великог Лафа</hi>, у коме блиста његово |
вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у творе |
,“ одговорих му.</p> <p>„Сва је разлика у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с т |
ку!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Ш |
хова површина преламала се и одсијавала у небројно боја — боја зелено-жућкастих, руменкасто-пла |
ах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних |
е ова на истоку <pb n="58" /> преливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске з |
жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засе |
, у једној групи звезда, јако је падала у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, |
ли</hi>.{S} Али ми је једна звезда пала у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала |
е чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је пара: и ви на Земљи већ знате огромну |
ети нема....</p> <p>Поред самих портала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветн |
сам стотина милиуна километара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице; |
јином репу.{S} Венера је дивно блистала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера |
своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незнана и неопажена!...{S} Тело, дакле, |
што су га икад разумна створења подигла у славу Бога створитеља.{S} Погледај само!“</p> <p>О, ј |
ивотом, којим живи сад, којим је живела у најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој буд |
ивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима у препотопним |
а се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу!....{S} Тражио сам и тра |
иво, од које Он ствара своја ремек-дела у овој бесконачној пучини васељениној....{S} И свет опе |
ма, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и позн |
звор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb |
олику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живот |
ду; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово |
и треба да знаш, да је ова планета била у давно минулим временима једна-од најлепших и најодаре |
Престоница славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онд |
ја, ни светлија ни тамнија: она је била у далеко минулим временима, она је сад, она ће бити у б |
ла остала небесна просторија претворила у једну непровидну, у једну страховиту ноћ, и само је н |
а, лета, јесени; Земља би се претворила у једну вечиту санту леда; пресекао би се за вечна врем |
ђемо ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видеће |
аки за се резултанта су рада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кр |
е, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазв |
ило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону тамнину засен |
мо ли свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са св |
{S} Она <pb n="152" /> је сирота прнула у слободу као заробљена тичица, кад јој кавез отворимо. |
ном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома је; јер је м |
шина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И ту је сад на њему ноћ, али не ноћ < |
Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говорио... |
исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак свој, који је чува и од |
е тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах и про |
есто њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле или горе, — сто хиља |
о је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{ |
е, овог алема међу безбројним планетама у бесконачној просторији небесној; — до које висине беш |
д ко би ставио питање, колико атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној |
отекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље рећи сунчаних система, а |
те брда <hi>Клавиуса</hi> на Месецу има у пречнику 210.000 метара; а има их још пуно који прела |
ст милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по своме облик |
усти ројеви блиставих пчела.{S} Њих има у бесконачној васељени милиуни милиуна!{S} Светови су, |
с друге стране степена с голим мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станиш |
вога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с једне, дру |
ло у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, |
и по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао |
дни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњ |
тамним давно и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што д |
ну што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју п |
војству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом стварању и вечитом руш |
и медом из дупља.{S} Свакога првог дана у десетини он је освитао тамо где му је бог Арухо <pb n |
зноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, ј |
ш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога света, онака, од прилике, иста, као |
ојамном силом разних гасова буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та мас |
је од најстаријих неимарских творевина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро нав |
добију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним створењима- — људ |
ке сунчане топлоте.{S} Она беше средина у којој се преламало и преливало толико боја и нијанса |
еканике.{S} Кроз милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} |
образовала из једне од највећих маглина у свемиру, из које је до сад образовано на 124.000 већи |
и васељениној и да ти докажем да је она у једно исто време и колевка и гроб безбројних светова. |
езда, звезда друге величине, али је она у самој ствари двогуба звезда.{S} А ко би с Мизара глед |
ачка пролетње равнодневнице, али се она у низу столећа преместила у <hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна С |
асељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то је наше |
на се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрпни су, као |
иво питање....{S} Има врло много питања у која не треба додиривати, а има питања на која не тре |
к најпосле није прешла из гаснога стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у |
сам пробио кроз овај студени мрамор, па у те, смешећи се, гледа неком небесном благошћу и добро |
живописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи је |
ставе пламенове; и то се опет све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и |
мада, <pb n="74" /> па их опет претвара у облик течне материје....{S} И још нешто : ваше Сунце |
рда на Земљи вашој износи 70.000 метара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим |
да, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N22" /> ове језовите и так |
авни гранитски осмоугаоник од 38 метара у пречнику.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме |
езнички воз, који прелази 60 километара у сату, требао би да путује, и дању и ноћу, седамдесет |
па нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је н |
у, на коме смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помака |
ложаје, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим ј |
нашем небу пред зору на измаку новембра у коме се месецу извршило горе описано путовање кроз бе |
идимо тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу |
S} Ово је била нека врста старога Лувра у Паризу, где су смештене скулптуре из свију времена и |
бесмртна.{S} Истина, доцније се та вера у њој помутила, јер је беше и сувише притискао материја |
авог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и тражио, али га не могох |
да су то два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{S} Примитивна жена могла |
, да вам је знати како је природа спора у раду своме, у корачању напред,“ започе он после мале |
RP19020_N50">Апсолутно празног простора у васељени нема; али се овде мисли о оном релативном пр |
о добије појма о бесконачности простора у којима је смештено миријада миријада оваких сунчаних |
020_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xml:id="SRP19020_N22">Највећ |
и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си н |
класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питомих Ин |
И да ли су само то једина звездана јата у бесконачној пучини небеској?..{S} Не; сва та небесна |
а ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу |
зауставио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све једно с другим у праи |
даљини 8-ма а по величини 84-та планета у пространој обитељи Амадураминој; она је по волумену н |
ла атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом бл |
лан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим просторијама небесним....</p> </div> <pb n="49" |
д некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим |
ивот!...{S} То је била најлепша невеста у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мум |
а, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне нежне блиставе и бо |
ате!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; |
томе лежи прогресија живота свију бића у свој бесконачној васељени.</p> <gap unit="graphic" /> |
помињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опро |
идим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најбл |
ере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва |
ма векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</p> <milesto |
посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ рећи |
ња улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога</hi>, из Козорога у <hi>Водолиј |
онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — —</p> <p>И |
ледамо на лицу овога изнемоглога старца у породици Мизаровој,“ рећи ће <pb n="75" /> ми Лапласо |
другу перспективу:{S} Бенетнаш светлуца у оној маленој групи звезда нама с десна; Алиота ено да |
два грдна, тако исто светлуцава, обруча у веома развученом елипсастом облику.{S} Много је личио |
ђ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи пре |
ке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ет |
Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене грађевине као да је изливен од некака |
стихије ове планете прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве |
материјалне тешкоће...</p> <p>Боже, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим |
небројене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непреста |
и гурнула је право ка Сунцу, њен би пад у Сунце произвео тако страховиту топлоту, да би се и зе |
поплава, које су тамо <pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих |
Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у добу најбујније вегетације и оних животињских фела и |
ог доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога разви |
читост њена.{S} Има светова који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности |
есну планисферу на две поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и н |
ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нисам могао виде |
сеца<ref target="#SRP19020_N8" />, губе у овој неизмерној празнини васељениној.{S} Рефлекса њих |
, Перзеј и Касиопеја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone unit="*" / |
уку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и |
ији, па ће ти се многе загонетне појаве у животу и смрти људи саме одгоненути, и онда ћеш се ув |
"114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па их опет, после кратког времена, |
ења и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино из |
лемена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају Америке.</note> <note xml |
је на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом крају Јужне Америке.</note> |
е, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог научне расправе о гравитацији што влада у чита |
бесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} |
ла оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трбушну слабину свога зеленог противника.{S} Чин |
о ваше слушање!{S} Ви бисте једни друге у капи воде попили!{S} Коље се брат с братом, а отац са |
срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S |
је ни на небу ни на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види |
ије могло нагристи и затавнити.{S} Овде у овоме <foreign xml:lang="FR">chef d'oeuvre</foreign>- |
надним сусретом.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељен |
цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој |
у престоници славних Гомора; — ви овде у мојој веселој постојбини?!...</p> <p>— Ја сам ти то о |
хових, пре кратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим приро |
какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> <p>„Ено, онолико и |
сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чек |
једном једитом месту, далеко тамо негде у некој забачености небесној, светлуцала она малена гру |
и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и рада |
теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола.{S} У то доб |
te xml:id="SRP19020_N16">Ове три звезде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово с |
а зађе.{S} Кастор и Полук се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде |
за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</note> <note xml:id="S |
Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 километара простора: и њој би |
унце, кружећи око свога оца Сунца, дође у опозицију према њему, јер јој је дању сијао отац а но |
one unit="*" /> <p>Сутрадан доктор дође у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S |
ана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба прошло је преко |
о и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравајући |
година створити његова мора, сад налазе у густим слојевима облака тако, да зраци сунца Мизара ј |
а Бог зна да ли оне две кафанице долазе у његов рејон.{S} И зато ја окренем докторову стану.{S} |
у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били нека врс |
ње те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у |
а њихове знаке одговорите.{S} С тога је у њих почело да преовлађује мишљење, да на Земљи и нема |
ојте се, људи!..{S} Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему п |
обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте |
а је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53 |
у, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у мекоти и сјају косе; у |
века и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; |
сад она одлетела?</p> <p>— Одлетела је у друге незнане светове...{S} Ено тамо где оне друге зв |
итаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина |
ромна породица нашега Сунца смештена је у једну перифирију небесног простора, која има, као што |
е у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега |
ма и осека њених пратилаца, раздробе је у милиуне милиуна комада, па онда пик Јово на ново — по |
...{S} О, непостижно божанство — све је у теби и ништа ван тебе; а у твојим пословима ништа се |
и су неко божанствено двојство, које је у самој ствари једно и исто: и атом и његова сила, и си |
мволични знаци посвећени ономе, који је у овој својој вечитој кући вечити санак боравио...</p> |
“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толико плашили од смрти, да од ње пр |
ути у страну са своје путање која им је у праискони одређена, с тога је лудо било <pb n="198" / |
чане системе од остале групе с којом је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магло |
note xml:id="SRP19020_N32">Минхаузен је у Немаца највећи лажов.{S} Он је причао о стварима које |
иоцу Амаре-Марином, приближавали, он је у лету свом око своје матере Амаре-Мара — сам собом зак |
т; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{ |
арство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта ј |
Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у трену тамо, где замисли...{S} У први мах морамо ићи л |
а даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} За њ нема препрека: он пролази к |
у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напућена сујета да ни у што не |
то је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а нешто о |
изгледати мало невероватно, али тако је у ствари.{S} Духовни свет не зна за даљину.{S} Он је у |
штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, у полумртвилу, а ти, душа његова, здрав |
ет, па и двадесет милиуна година, то је у животу једне звезде колико један дан у животу једнога |
, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога |
вена искра Бога Створитеља?!{S} А то је у вас све један прост, један го инстинкт и — ништа више |
а што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио је |
стоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се и нехо |
угодишњи пљусак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љуби |
онет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанств |
ега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу вид |
ћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним |
мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљиво и што |
свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који ј |
лог је бесконачности васељенине; јер је у васељени све безбројно — светови као и атоми, из који |
на све стране разилазиле; а на небу је у трену ока нестајало појединих звезданих група, док се |
опске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована на |
тином.{S} Ваше астрономско знање још је у повоју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете |
преље, кад јој дође време да се завије у свилени мехурак те да из њега, преображена, излети ка |
и порођају најмлађег сина Зефса, повије у пелене некакав камен, и да га своме мужу — Крону — те |
је, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупности и општем распореду ових царс |
ном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога облачног оке |
им ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је |
од севернога пола до јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних еле |
г увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије в |
/> <p>Право да кажем, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је |
, правећи вашу годину.{S} Али тако није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних |
т и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствари: оне не стоје на једном месту; напротив, оне л |
дови, почињући од пиктијасте инфузорије у води и мекушаца на копну, па до првог кичмењака, <pb |
{S} Још више има природних тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, а нећ |
ју чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује; — а нико о |
>Ова Мизарова планета долази од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнов |
палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ |
нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target="#SRP19020_N40" /> |
але смарагд-боју, а некоје се преливале у свих седам дугиних боја....{S} Освртао сам се на све |
стају с телом с којим су заједно срљале у тешке грехе и тражиле насладе у ниском животињском уж |
ти, какве би страховите промене настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: н |
— овога јединства у двојству, ове силе у атому и овога атома у моћи својој.{S} У овом вечитом |
жине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну страховито стрму страну |
ти етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тог |
џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је по |
а врати озго с оне висине и полети доле у крило своје матере, и то брзином која у сваком секунд |
{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у некој неодређеној даљини сирио је некакав непрегледан |
натна количина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила |
релативно нижим животињама, много даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над ос |
чи како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ов |
нка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце завиримо, да један другом чита |
беса да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по |
чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наш |
а што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној гмизи: да се броји и дан и ноћ за десе |
још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S |
клањали им се и жртве им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су |
тврде и течне материје — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огр |
} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне |
ро и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види |
разноврсни емаљи и преливање боја једне у другу — све је то давало живу, рељефну слику неке опи |
е веће, а кад се и оно охлади и стврдне у току милиуна година, онда ће се и оно смањити и бити |
вих трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналирана стуба.{S} Између ових г |
то смо их мало пре гледали представљене у ономе њином споменику на тргу „славе и победа Гоморов |
pb n="111" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разум |
ли људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, па све то пропустили кроз фина |
, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било морем, било железницама, било ваздушни |
ла погнутим, плећима држале грдне вазне у којима је горео вечити огањ, као оно на каквом жртвен |
его кад се на крилима својих мисли вине у те тајанствене покрајине небеске...</p> <milestone un |
нда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је ли тако?...{S} |
аконима, како на нашој планети с године у годину, са столећа на столеће, бива воде и водене пар |
сто као и материја.{S} За њ нема даљине у простору.{S} Куд науми он је у истом трену тамо.{S} З |
вој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у својој основи 82 ваша метра и висине 296. И то је све |
а коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродови, гоње |
тврдо је као гвожђе!...{S} И њему сине у главу некака женијална мисао, те ти дочепа то изврсно |
е што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Пари |
може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље |
езду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног |
га света.</p> <pb n="168" /> <p>„Па оне у самој ствари и јесу гробнице.{S} У њима почивају свек |
већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти комади имају исти облик он |
овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово причање.</p> <p>„Ви људи остајете вечито ј |
и сунчане системе, губе се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> |
иких умова који су били кадри да завире у велике тајне вечитих природних закона...{S} И док се |
игантске гробнице, него на сјајне дворе у којима је некада бујао весели живот срећнога света.</ |
рсти било течни, делови поново претворе у гасно стање, у живи огањ и пламен.</p> <p>„Да би ово |
а крилима великог ђенија небесног, горе у неизмерне просторије васељенине!“...</p> <p>И мој пра |
ни океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то је она бледуњава зв |
у и баци их муњевитом брзином опет горе у највише слојеве облака!...{S} И тај се процес вршио у |
вот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је живот вечите таме и вечитог муч |
шио и преживео сву своју браћу и сестре у огромној породици свога великог оца Амадураме.{S} Па |
ља гледана са Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје у |
о морали свакога века наређивати, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и треће |
а — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у неизмерним тајнама њеним, |
рове и сувише је кратког века, те да се у његову крилу подигну и одгаје све животињске специје, |
ра спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва клица живота?!“</p> <m |
исам могао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је ва |
ом полетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми |
ске куле, пре 28 милиуна година када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагач |
внини оне незграпне стене, дохватила се у коштац два бесна звера, с очевидном пожудом, да један |
а човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва креће.{S} Али се она с тим стањем некако и |
ешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да ли је он |
и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први синови њихови!“ додаде Лапласов |
пласов дух. „Ово свето место на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхо |
па ће тек окренути:</p> <p>„Ама доле се у твоме стану, код твоје газдарице, нешто десило, што б |
ог, расхладе се, згусну се, претворе се у кишне капљице, па следујући закону теже — гравитације |
сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја |
свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скоч |
} А горе, над самим овим огњем, беше се у грдним елипсастим круговима, образовао некакав неразг |
..{S} А знаш ли, болан не био, да би се у Сиријусу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела њег |
помакла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у н |
ију својих сестара највећа, а налази се у средини системе Мизарове.{S} Она је у овој системи он |
ити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материјалне тешкоће...</p |
е, био знак, да се иде даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црни |
ј вођ, после мале паузе.</p> <p>И ми се у трену нађосмо на једној пространој раскрсници.{S} На |
му се могао више додворити и ставити се у положај да другоме главе откида....{S} Ето, видиш, та |
стано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S} И неминовно мора доћи је |
а кад се телескоп потражи, онда нам се у том маленом сазвежђу оцрта један мајушни блистав венч |
унаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 25 милиуна Аруџа-Дариних година<ref target="#SRP19020 |
} С те стране перваз земљин преливао се у стотину разних боја, док од једанпут иза њега стадоше |
} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, н |
} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непреглед |
р и Сатурно...{S} А сад, де, кренимо се у име Божје!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>И ми се |
погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погледајмо о |
и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју |
проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, дивови по |
и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролиј |
ру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следио је ду |
их непријатеља својих...</p> <p>„Зар се у свему томе не види божанствена искра Бога Створитеља? |
каквом тргу за добре паре прода, јер се у то доба на овој, планети водила јака трговина робљем, |
а он — доктор — није знао да сам му се у комшилук доселио.</note> </div> </back> </text> </TEI |
нтеона, Бурзе, Опере и Бурбонске палате у Паризу...{S} Одакле ли су јонски, доријски и коринтск |
у ствари које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{ |
О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верујете у ствари које не постоје, а не верујете у оно што посто |
нца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју |
у дна тога пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива весе |
и природни инстинкт?..{S} Зар не видите у овоме послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S |
ова?!...{S} Каквог задовољства налазите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људ |
страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти, то је једно |
ветлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} До ње је жмиркала једна друга, ка |
ко исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одговорим му.</p> <p>„А, природн |
човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажниј |
руго стање свога живота: рад ватре биће у главном завршен, а преовладаће рад водене паре.{S} Ам |
или оне нежне блиставе и бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само |
е вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога ј |
обеде цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти кругови и о |
ј планети!...{S} Погледај како се очице у оних малених животињица необичном ватром сијају — ама |
облик...</p> <p>„Ето, то је друго сунце у Мизаровој системи.{S} А погледај опет ону сјајну звез |
далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} |
а свакој страни овога осмоугаоника беше у рељефу извајана по једна морска нимфа; али тако, да б |
своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разјарености, и с |
да рашири руке и један другоме полетеше у наручја....</p> <p>— „Ако се не варам ми смо се после |
оре небесном зениту и ту се о њ разбише у милиуне блештећих праменова, те њима покрише цело неб |
н громовити глас:</p> <p>„Не дирај више у моје стадо!“</p> <p>„И то је био глас бога Арухе.</p> |
и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфером.{S} Ваздушно море преплавило < |
> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања светова.{S} Било је времена кад је и ва |
раскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „п |
ледовати; сви преображаји, који се врше у крилу васељенину, — све се то врши, све се то вршило |
о на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јецању, а на њ нико ни главе не окреће.{S} Ње |
при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконс |
а и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон в |
богатства, оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико ни |
димо лепо звездано јато <hi>Лиру</hi> и у њему <hi>Вегу</hi>, ову вечиту супарницу, и по сјају |
, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину н |
закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија живота свију бића у свој бескона |
нашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, кој |
лети нама, а није, ми летимо њој.{S} И у колико јој се више приближујемо, у толико више она за |
алију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори се озго са Итаса један громовити г |
о утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ов |
амо се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <p |
ло пре рече: ,,и ти то баш тврдиш, да и у овим забаченим небесним крајевима има људи?“ Ја сам т |
сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела |
ом....“</p> <p>„И ти то баш тврдиш да и у овим забаченим крајевима небесним има људи?“ приметим |
ова, — по закону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје |
ћег кристала.{S} Тај исти закон влада и у постајању светова — сунаца и сунчаних планета...{S} Ј |
едва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечевим.....{S} С тога па Месецу н |
као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном инстинкту, по коме мала пчелица |
Берлину, Њујорку, Пекингу, Сиднеју па и у вашем живописном Београду, — тај би једва нашао неких |
џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах |
шега, снажнијега, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигд |
кра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и у самоме томе природном ин |
е, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не смета ни блеште |
сле, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот једне звезде то је о |
на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли уч |
у звезда, и не само видети је, већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, |
отињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени |
кону одабирања који влада и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству |
="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео ниј |
оне раскоши <pb n="128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашо |
дух додаде: „Ето, зар не видиш да се и у овоме обрту од горега на боље, од крвожедних пустошни |
тлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.</p> <p>„Знаш ли која је то звезд |
један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад |
а?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мравијем као год и у мозгу Коперникову.{S} Па и |
> <pb n="177" /> <p>„Па то исто стоји и у нашем Светом Писму: то исто налаже нама наш Господ Бо |
lestone unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{ |
авали кад ће се појавити и земљотреси и у којој мери јаки и на коме ће месту бити њихово најјач |
о тога времена и ваше Сунце постарити и у своме младићком жару попустити па се још више смањити |
о; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски би се род просто упарложио, те не |
елики научник унео је много светлости и у област треперења некретница, као и то, колико само њи |
амова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој |
рите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од вас туро |
у.{S} Каква је сила овај огромни блок и у коме мајдану одвалила и овде донела и наместила, — то |
људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да ли има људ |
а јата:{S} Перзеја с Медузином главом и у њеној коси сјајнога Алгола; видимо Возара са његовом |
, лежи прогрес живота и у животињском и у биљном свету.{S} У наказном телу нигда се не може јав |
ању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи праисконску клицу пр |
је грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женија |
моћ, да један другом завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не позна |
Бог за то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана зб |
година; а то је већ прилична старост и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се св |
ј васељени.{S} Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његове подземне |
и су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{S} И опет како је ово све друкчиј |
мој, „то су они исти елементи који су и у системи вашега Сунца који су и у вас на Земљи вашој.{ |
ти!“...</p> <milestone unit="*" /> <p>И у једном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Зе |
е! ено и Бога оде да спава!...</p> <p>И у тај мах сину небом једна дивна звезда, и за собом ост |
бразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах моја весела газдарица поче опет снажно лупати |
ознају,“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и |
ав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се оно, у са |
, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id="SRP19020_N10">Зове |
али коју сила лавине ватре зачас здроби у милијарде комада, <pb n="74" /> па их опет претвара у |
југу, па онда истоку и најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наш |
после толико исто времена он се изгуби у бескрајним даљинама васељенским...{S} Видите ли га ви |
кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула |
ипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим неса |
дан го инстинкт и — ништа више.{S} И ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадр |
светлост Сунца Амадураме, која се дави у последњем ропцу свом, давала је овој огромној мртвој |
ељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, он би зауставио крет |
урама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, Берлину, Њујор |
ote xml:id="SRP19020_N39">То су стубови у облику људи, жена или каквих дивова.</note> <note xml |
лушкивали како се у пролеће пењу сокови у дрва и биља кроз онај непрегледни сплет њихових вена |
одусловљено.{S} Јасније, сви су светови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостиж |
ј природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{S} А, |
а слика „постања“ за себе, да она лебди у ваздуху, а није: све је ово са дна па до врха ове вај |
и, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно |
а Месецу.{S} Сва ствар и сва тајна лежи у томе: какав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што ј |
види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста |
нце, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!. |
како је сјајан!.:..{S} Он се сад налази у течном стању — од прилике онако као растопљено гвожђе |
рини, ништа не брини: оно се сад налази у стању мртвог сна.{S} И оно заиста мртвим сном спава и |
а мрамора и горског кристала, не налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начи |
је.{S} Везана с материјом она се налази у некој забуни, у некој вечитој пометњи.{S} Она осећа д |
још доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, јес, јес, Лаплас |
ву, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке снаге; а овде на овоме <pb n |
....{S} Из Дјеве сунчана путања прелази у сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо |
е, да он са те своје мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено |
их боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-б |
По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије васељенске пустиње.{S} Тако усред те н |
бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <hi>Каст |
идна сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што |
ђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необ |
величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази небесни |
hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвежђе <hi |
</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Козорога< |
која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана путања пр |
у грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уме |
е</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.< |
са — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> |
онда се загледа у Сунце Амадураму, који у овоме трену беше просуо нешто живљу светлост по оној |
:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима на |
а је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи |
не да тражи земаљске насладе — не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} |
боље рећи сунчаних система, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући |
атома има у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи |
да се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа нас оним сво |
, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела |
то само бити не може: све верујем, али у то не верујем.{S} Зар је Бог за то створио овај лепи |
а се мељу све могућне врсте брашна; али у којима се праве и Крупови и Дебанжови и Астронгови оп |
ехну и заусти да ми још нешто каже; али у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену и |
ела, извајана од белог мрамора и држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске д |
вални зракасти отвори.{S} Њих су држали у рељефу извајани анђели од жутога као восак мрамора.{S |
ти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их |
тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на твоме кревету, то је атом материјално |
шенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријама вера и — Божјих пророка.</p> <milestone un |
путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које да |
ни!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} |
својој, већ су се заједно с њом глибили у као људских порока, а тим сами себи пресекли повратак |
уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пу |
док су њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{ |
а, кад су оно пре двадесет векова сишли у Витлејем анђели Божји, да објаве земљама и народима р |
јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо са |
ртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми рече мој |
.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у астрономији доста напредовали; ви имате већ прилично |
о остао на прозору.{S} Непрестано су ми у памети лебдела она детиња питања: одакле је дошла она |
и у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро ст |
У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да ј |
ника нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вај |
Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина све саме вајарске уметност |
Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То беше творевина |
у она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да |
тије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у |
та облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондону, ни у Паризу, ни у Берлину, ни у Риму.{S} То |
посмртним остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што с |
тог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено ром |
а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту |
великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном трунку њену не нашли трага Божјега!...{S} Они |
Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у атмосфери, и онда ће атмосфера изгубити ону благотвор |
ти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — „<forei |
павиљони на оној јединственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умо |
чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела |
БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће |
ндалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи ће, да се она баш осећа смрвље |
ена над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет |
морали бити и они мрачни небесни понори у којима бораве вечити санак свој толики, давно и давно |
о тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појмити не да!{S} Погледај сам |
и!....{S} Они су били необични мајстори у спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над они |
аше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дакле, за неколико сто |
} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све |
ике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском перивоју има и људи?...“</p> <p>„Нема, |
вим сном спава и спаваће, док се год ти у њ не вратиш; а сад де, да идемо!..{S} Далеки су наши |
ме!...{S} Ту и није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ва |
вездама?“ — рекнем му.</p> <p>„Е, ту ти у неколико имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући |
већ раскинуо и почео се и сам смотавати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најч |
ењих и вечерњих — листова, да ће држати у великој општинској сали јавно предавање о неким своји |
огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке |
дишњу културу и образованост претварати у прах и пепео.{S} И онда ће се почињати изнова!...{S} |
најтамнијој прошлости и којим ће живети у далекој будућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шу |
ао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидној тмини?!...</p> <p>„Не вид |
е да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони |
каквих је ретко било и на којој планети у ма коме васељенском крају.</p> <p>„Аруџа-Дарина је го |
блиотеку.{S} Бити на овој планети, бити у самој престоници славних Гомора, а не видети њихове м |
улим временима, она је сад, она ће бити у будућим миријадама векова — само једно вечито постаја |
ш цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима његовим; а ти ћеш бити једини са ваше |
елики научник замишљао, да ће се јавити у роду људском после 10 милиуна година, већ си ти главо |
ко раскошан, какав се игда могао јавити у пространом крилу васељенину!“... рећи ће ми мој вођ.< |
/> оцу врате; а ја ћу их онда населити у моју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она |
е ова планета <pb n="200" /> претворити у једну санту леда, и на њој неће више бити ниједнога ж |
а! повика веселница, па се стаде гушити у јецању.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан доктор |
им неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <milestone |
нисмо кадри ни аналисати, нити довести у какав систем!..</p> <p>„Даље, био ми је професор више |
међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да их ни с |
за својим јединцем, може ненадно банути у моју собу, да ме пробуди и за лекара пошаље, али да б |
том, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање која им је у праискони одређен |
у сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — од прилике на средокраћи између земље и месеца |
вој планети подигнут, а то је тако рећи у доба последњих дана живота њена.{S} Њена је атмосфера |
инило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачн |
само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад састоји само из гол |
бави, ноћи идилске, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола све |
право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна разгл |
ити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главном за |
nit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана |
рже из руку и лук и стрелу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} |
ите владавине.{S} Његови верни поданици у пространом му царству нису га толико волели, колико с |
м васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемира негда играли тако велику и тако сјај |
ref target="#SRP19020_N40" /> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци в |
ко то све бива у овој вечитој радионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„С |
ћи и најмоћнији телескоп на звездарници у Перухануми,<ref target="#SRP19020_N48" /> онда су обе |
партишу и, најпосле, треба да се изврши у поднебљу Амаре-Марину пречишћавање и образовање његов |
ц високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто, као |
идове; погледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине ш |
.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Андромеде, |
да би то за навек пресекло повратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме |
— човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавит |
што га представља овај мајушни заселак у огромној општини Мизаровој, — та се величанственост, |
јих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — васељени.{S} То су исто и сви остат |
стина изгубила свест, али који она ипак у даним приликама назире.{S} Један је од ваших мислилац |
готово јетко наставити:</p> <p>„Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој |
рока, а тим сами себи пресекли повратак у виши духовни свет, у крило Бога Оца свога!...{S} Разм |
рећа догодила, да ти се спречи повратак у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и ц |
би се десити, да ти се спречи повратак у твоје тело и онда — ти би свршио своју каријеру доле |
одина, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target="#SRP19020 |
иун, за два, за три милиуна година, тек у ње застоја нема.{S} Ње се ич не тиче време.{S} Она ка |
на моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима материје шт |
тила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем јеку борба водене паре и ватре, да су његове |
у....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку почетка познавања вечитих и непроменљивих при |
у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основ |
милосрђе, ваша доброта срца, још су тек у повоју.{S} И да вам није строгости закона ваших, да н |
А СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у |
пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању каже да нема Бога, и то онда, кад његова душа |
аним „Итасовим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу |
је то: кад разбијамо какав већи кристал у каква минерала, он прсне у стотину комада; али сви ти |
законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да друге науч |
мља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} Венера је дивно блистала у |
о... види, познаје сам себе, и онда сам у себи помисли: „море <pb n="154" /> да ја ово одиста н |
листала у Дјеви.{S} Крвавог Марса нађем у Козорогу, а Јупитера у Раку.{S} Сатурна сам тражио и |
мљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да |
асцопану главу, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p> |
у учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јова |
ни, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад до |
S} Дођем пред саму капију.{S} Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање |
плоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S} И не са |
ску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети. |
нословна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем примеру.{S} Један ваш брзи железнич |
сте звезде и иста сазвежђа, али са свим у другој перспективи....{S} Видиш ли ону сјајну љубичас |
аспи па се одмах и пробуди, али са свим у неком другом, њему још неразумљивом, стању...{S} Лак |
тај атом; јер је то све једно с другим у праискони својој везано и подусловљено.{S} Јасније, с |
та ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p>„Оно значи на светом језику оних давно и |
раво и није смрт, већ један виши прелом у животу душину, то је њен вечити растанак с њеном, как |
} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна |
еидона.{S} И краљ на то, с тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска |
су <pb n="203" /> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје п |
нац.{S} Оне су летеле муњевитом брзином у свима правцима и свима висинама.{S} Све су непогоде ј |
нијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А |
ан анђео с раширеним крилима и буктињом у руци, те се тако образовала као нека отворена галериј |
м Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и верни си |
то: и атом и његова сила, и сила и атом у коме она станује.{S} Ово двоје имају још једно својст |
ло у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура познам у самом Скорпијином репу.{S} |
у животу једне звезде колико један дан у животу једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мисли |
учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепи, или боље рећи, као |
ову види се дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жи |
све из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 8000 километара д |
а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} Али се он тек у правом смислу |
његове породице, то је само један трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељ |
од није у стању да појми, да разуме, он у то и не верује, он је готов да у све то посумња и да |
а оне, који су му били мили и драги; он у своме бекрилуку заборави и на своју нејаку дечицу.... |
к, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{S} И ту је опет требало преко 300 милиуна го |
млади научник поче причати, како је он у дугом проучавању природе и свега онога што се у њој з |
оред тога у многоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву |
ичине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где су оба запристала за Ор |
зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у небројено боја, у стотину слика и прилика: усред сред |
идиш, рођаче мој, ти синоћ ниси веровао у бесконачност васељенину? а ваља ти знати, да сва она |
таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет.{S} Дуго и дуго нисам могао заспати.{S} Испред |
небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гледао у ово лепо звездама осуто небо.{S} И онда се окрете да |
ога света, онака, од прилике, иста, као у свилене преље, кад јој дође време да се завије у свил |
ношћу својих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не производи све нову |
купну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну троструку седмобојн |
Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара — као Бога.</p> <milestone |
ожанственог видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред |
а су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вили |
редине воде и ваздуха у којој ће се као у топлом материном крилу, јавити прва клица и биљног и |
е ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, кој |
} И сам се зенит са онога места помакао у правцу ка североистоку <pb n="XIII" /> и ено га под с |
м могао видети, јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у св |
ствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крста, а поред тога |
ани океан лаве, те их је он опет стапао у своје првобитне стихије.{S} И онда се отпочињало скор |
ти да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има два и |
Поглед његових очију просто је продирао у душу моју.{S} То беше некаква неодољива сила што прив |
полагао испит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, |
кад он одједном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па |
рчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих желела да нешто прочита, па ће |
Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али ипак да узгре |
— читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквару Астрономије!...{S} После, он је вечи |
х царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да уп |
>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа баш.“</p> |
сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме граду онда се апсолутно није знало за хотимична |
етлуцава мрљица, коју си мало пре видео у овој мрачној пустињи небесној; то је она голим оком ј |
то привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто?...</p> <p>— Ви сте м |
давно и давно изумрли свет, који је био у највећој бујности и развићу онда кад се ова ваша земљ |
ада свију сила у васељени.{S} Ко би био у стању да заустави у своме кретању један једини атом, |
адни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{S} И она брда и планине, и оне испр |
е у сам расвитак.{S} Није се дуго бавио у соби детињој.{S} Кад је из собе изишао смешио се.{S} |
ом к мени.{S} Он као да још није ступио у наше редове, у сферу духовног света?...</p> <p>— Није |
о овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али она језовита пустоћа |
м својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане....</p> <pb n="144" /> <p>После |
ако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама н |
прости грехе и поселе му жртву приносио у корењу и меду.{S} И бог би му се после сваке молитве |
томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{S} Што с |
ики, тај божанствени преображај извршио у крилу прекрасне кћери Сунца Амадураме, <pb n="205" /> |
Јесте ли кадгод размишљали о томе, како у сваком стварачком раду природину има плана, има мисли |
епога....{S} Најдивније грађевине, како у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, твореви |
} Помагајте!...{S} Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добиј |
lestone unit="*" /> <p>Мени није никако у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога |
— можда мало и непромишљено, али никако у каквој злој намери, а још мање да дам ма каква знака |
е вајда од тога непризнања, кад је тако у истини.{S} Па ни саме ваше државе, које су <pb n="212 |
ли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго опанчар....< |
везда на небу вашем.{S} Обично голо око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref t |
мо. „Требали смо већ до сад бити дубоко у сазвежђу Ловачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у |
едај само колико му је простора требало у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу на |
свој живот спасе; а то се опет огледало у оној необично развијеној снази, којом су оштре канџе |
у, с оне стране Поларне Звезде.{S} Мало у десно, а нешто ближе Поларној Звезди, светлуца малено |
е Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе |
ме је тим изненадним питањем довео мало у забуну.</p> <p>„А ко би то могао на длаку знати?{S} Ј |
вих, а после се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан ми |
ење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални х |
у сва места заузета.{S} Мушкиње је било у побочним собама.{S} Пушило се и разговарало.{S} Говор |
ом сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку |
е тога у далекој прошлости његовој било у изобиљу.....{S} Живот Месечев био је негда бујан, — т |
мисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у онај, како ти рече, терзијски н |
броја ни есапа!...{S} И све се то збило у оно мајушно звездано јато!“ и онда се окрете мени:</p |
Месец.{S} Сунце се овога пута налазило у Теразијама, а наша Земља с Месецом у Овну.{S} Меркура |
а; а све би <pb n="78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p |
све <pb n="76" /> се остало претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледат |
, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду времена?!{S} Њој је требало З½ мили |
> <p>„Је ли ти сад колико толико синуло у главу како то све бива у овој вечитој радионици у све |
у и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова наша лепа земља, <pb n="11" /> пуна св |
ора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државном, већ се од то доба почињ |
онај велики период преображаја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, |
већ је и у звезде растворити, и не само у звезде је растворити, већ те звезде и пребројати!...{ |
говога спасоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај |
ељенској просторији...{S} Видео си само у неколико ону на јужном полу вашега неба, али да ти је |
— стварања и рушења.{S} Облици су само у неколико различни, а материја од које се ти облици ст |
>, а онај огромни полукруг планина тамо у десно од <hi>Карпата</hi>, то су — <hi>Апенини</hi>, |
м целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и |
њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сијасет сићан |
да нама с десна; Алиота ено далеко тамо у оној дубини небесној где жмирка сам самцит.{S} Ове дв |
Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се оцртао један светлуцав глоб, |
гов стан није далеко одавде.{S} Ми ћемо у трену бити овде.{S} Замолићу га да са собом понесе и |
, наравно, релативно лакше.{S} Ићи ћемо у правцу сенке земљине, па ћемо после скренути у лево — |
како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не сија ни је |
ге ноћ.{S} Кад ми на нашој Земљи седимо у сенци каквога лиснатог дрвета, ми ту лепо видимо и на |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силество мрамор |
на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — одговори ми Лапласов дух. „Да би потп |
ма и није могло бити опстанка: ми бесмо у стању, да један другоме у саму душу, у само срце зави |
еше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али каквом дану?{S} Каког ми на нашој Зе |
ростор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Не |
овници наше кугле, још ни појмити нисмо у стању....</p> <p>„Па ипак и они су били тек у почетку |
Лапласов дух.</p> <p>И ми се спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанс |
даних група, док се најпосле не нађосмо у једном тамном небесном простору, у коме се ретко која |
..</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако исто посутој звез |
даље.{S} И ми се у истом трену нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што су своји |
после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело д |
његове топлоте на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос нај |
јај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму пророка Емедарухе.</p> <p>Пророк Емедару |
рилили, а ви, којима је то све стављено у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших стр |
.{S} Зато је, по свој прилици, и решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато |
Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездани понор, пун језе, и мрака, у понор вечи |
м сутоном.{S} На небу одскочило као оно у нас на ручанице некакво сунце, али какво сунце?{S} То |
овоме крају неба.{S} Њих је пуно, пуно у овој бесконачној васељенској просторији...{S} Видео с |
рада година, а знате ли ви колико је то у бесконачном ткиву живота васељенина?....{S} То је јед |
д Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста ру |
о врши, све се то вршило и све ће се то у будућности вршити по вољи његовој, која је, опет, ску |
налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним слојевима густих и црн |
топљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би ваше Сунце могло на небу си |
јаја<ref target="#SRP19020_N31" /> и то у толикој мери, да је бедни научник морао прекинути сво |
убова од жутог, као восак, мрамора и то у облику, једва приметнога, овалног круга; а око сваког |
а две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па на северозапад.{S} Овај Млечн |
да неке од њих поменем....{S} Они су то у пуној мери заслужили...{S} Тако, професор философије |
у, ваше памети и ваших погледа, па зато у њима све пре преовлађује него јавни морал и Божја пра |
е тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у о |
били становници ове планете, а особито у доба, кад је овај град био на врхунцу свога сјаја, а |
по звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по имену < |
ећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се д |
се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно његово |
ели ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километара пр |
ух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које Он с |
тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на научнико |
навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца |
онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а п |
ти више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљ |
ати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнан |
аку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдосија о |
га вишег неимарства небесног!...{S} Зар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилнос |
77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у огромном организму једнога пространог царства звездан |
, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам к |
мензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је је |
} Само име: време, — то је илузија; јер у животу васељенину нема времена — нема ни прошлости, н |
о је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни више,“ повик |
ховни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно |
е у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале план |
ви узроци налазе свој праисконски извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас откри |
јужније необично се блистао Златни Клас у руци Дјевичиној.<ref target="#SRP19020_N51" /> А горе |
ма да сте ви куд и камо изостали од нас у општој и домаћој образованости, у питомости, у племен |
у, светле!...{S} И ви бисте још и данас у тој надувеној заблуди били, да вам нису очи отворили |
а и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научн |
паузе. „Она је, истина, оличени прогрес у свима правцима живота свога, али је она и оличени кон |
две лепе звезде прве величине — Сиријус у Великом Псу и Процион у Малом, а њих ено на небу, где |
исине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у |
ну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву.{S} На североистоку Велики Медвед готово |
а каквој је висини био јувелирски занат у овоме граду још пре 30 милиуна ваших година!“ рећи ће |
дан узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ваш страх и зебња од ње да је једна за |
се Андромеда и велики звездани квадрат у Пегазу, а пред овим звезданим јатима, видимо Водолију |
има.{S} На левој страни видела се, опет у рељефу, израђена, пребијена палошина, а на прочељу је |
ет милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало |
у <hi>Водолију</hi>, а из Водолије опет у Рибе...</p> <p>„Ето, то је тако звани Зодијак, кроз к |
у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе....</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемис |
по који безазлени гуштер, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом |
то је само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави неб |
беше избила некаква љубичаста светлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зрака |
ну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone unit="*" /> <p>И то су |
е.{S} Овај крај нашег неба сад први пут у животу гледам!..{S} Сам јужни пол мрачан је и пуст — |
их ја знао која је, кад је сад први пут у животу своме видим,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа |
шој!..{S} Лепо сам видео, и то први пут у животу, оба Земљина пола — и северни и јужни...{S} Он |
ачких Паса.{S} Туда нам је најпречи пут у онај тајанствени али давно и давно изумрли звездани с |
ова има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{ |
им приносили, не у „вину и јелеју,“ већ у рођеној деци својој.{S} Они су се међу собом клали, ј |
Њена је атмосфера, у то доба, била већ у велико проређена; метеоролошко таложење било је готов |
па погледа у свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времен |
т мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густој тмини, у правој тамној ноћи.....</p> <p>„Нарав |
unit="*" /> <p>Сунце Амадурама беше већ у велико одскочило и почело да сија нешто мало живљом ц |
? и пружи свој прстић на месец који већ у пола беше зашао.</p> <p>— Јест, истина је, кићо, а ко |
огурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле и она охладила...{S} А, |
терије — претвориле не у растопљено већ у гасно пламено стање, и то у тако огромној мери, да би |
д једним мрачним светом.{S} То беше ноћ у тмини.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хор |
овор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, |
i>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Грађанску Касину на позната предавања г. Д. С. о беск |
ао да својој обитељи даје животну снагу у топлоти и светлости; али ти ја нисам ништа напоменуо |
расте на квадрат, а која при самом паду у Сунце, може да буде тако велика, да се од тога силног |
бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не само да тај силни откуц |
авније звезде њихове:{S} Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездан |
та, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми смо му се веома приближили, те на |
камених ђугумова непрестано сипају воду у очевидној намери, да ову свету ватру погасе; али, как |
а је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <note xml:id="SRP19020_N42">Муњ |
авимо и једне и друге да мирно почивају у сенци вечитога заборава, а ми изађимо онде на онај ба |
лава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће, високу културу, науку, у |
а сина морским нимфама, које га сакрију у неку пећину на острву Криту — где га је дојила коза < |
ом да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштвене, — купе в |
.{S} Ове две звезде нису се ни за длаку у сјају промениле, јер су тако далеко од нас, да онај п |
ној читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Сунца!..{S} Још је огромније оно питањ |
S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, у оним метаморфозама свој |
, расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и тако их оспособљавати, да ум |
амо зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ раде да |
.{S} И ја лепо осетих да ме нешто жигну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} |
нутим рукама држале једну огромну вазну у којој је опет горео вечит огањ, — овај неисцрпни изво |
и ону око реке <hi>Еридана</hi>, па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi |
се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је златнорога Коза.{S} Све се то журило <p |
е.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и |
етињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је тако ћутао и гле |
и сутони и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, с |
г шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или нешто стварај |
ајте пустошне крстоносне војне, које су у дивљаштву своме, главе невине дечице, као лубенице, р |
ашине за дизање и спуштање прелазиле су у бајке: пренети једну мраморну десетокатницу с једнога |
Пијаци 1801, а све остале пронађене су у размаку за непуних сто година.</note> <note xml:id="S |
или пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну благост, да ту анђелску |
који су сад у повоју, а има их, који су у пуној младићској бујности, а има их који су достигли |
pb n="190" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната |
и других експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у мил |
зла времена и дивљих зверова, — били су у првим данима живота његова први облици његових станов |
Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је и |
робљена је у милиуне комада и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њен |
ела, готово провидна мрамора.{S} Они су у рукама држали буктиње те осветљавали побожном народу |
ису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој, већ су се заједно с њом гл |
ве околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} Атмосфе |
уд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, |
алеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни в |
<pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пустошне |
ид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човек |
ало живота и биљном и животињском свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопило лед |
де на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници славних Г |
гу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се |
S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, производ су, д |
небројено друге — из зеленкасто-светлих у љубичасто-блиставе пламенове; и то се опет све стапа |
них боја, стапање <pb n="105" /> једних у друге, почињући од пурпурне па до златкасто-опалне и |
ију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тог |
јарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у велико почео да покрива онај тамни вео, под којим ће |
звила, достигла је свој највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је изв |
а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара!..{S} Ви и ваш |
васељенину, кад се и духовима следи реч у грлу.{S} Један такав моменат беше наступио сад.{S} На |
овоме њеном одговору; а, међу тим, баш у том одговору била, је вечита Божја истина, коју сам ј |
т њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у томе своме вечитом мењању непромењива....“</p> <p>И о |
ва ову благу и тиху ноћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и о |
тешким болом у души, пристане; али баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута кр |
мајушности прелази у појам.{S} Али баш у томе атому лежи једно божанствено својство, коме до д |
и вођ рећи:</p> <p>„А, ти као да сумњаш у моје казивање?!...{S} О веселниче мој!...{S} А знаш л |
ава да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да ли оне две ка |
ва у доба зимских сезона које беху, још у моје доба, достигле страховите висине арктичке студен |
богова на овој планети.{S} Њега је још у давно и давно минула времена, времена тамом далеке пр |
ка од њих лети правцем, који јој је још у прапочетку њена постанка одредио вечити закон гравита |
n xml:lang="FR">chef d'oeuvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно |
ова.</note> <note xml:id="SRP19020_N40">У Паризу има једна радионица, у којој се израђују позна |
рике.</note> <note xml:id="SRP19020_N3">У овоме излагању г. Д. С. има мало и порицања.{S} Он го |
год.</note> <note xml:id="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="S |
r" n="SRP19020_5"> <head>V</head> <head>У СУНЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у ва |
слица!...</p> <milestone unit="*" /> <p>У тим и таквим мислима отишао сам кући и легао у кревет |
зуме.....</p> <milestone unit="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека пол |
пророка.</p> <milestone unit="*" /> <p>У овим галеријама изложене су реликве свију вера које с |
а смрт постаје суверен света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и |
но да није,“ прихвати Лапласов дух.... „У овој божанственој радионици васељениној владале су од |
то се мој вођ осмехну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi> |
d> <head>ИЗУМРЛИ СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и сама смрт |
ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескр |
ући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине |
есто теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда, као и свака блудница, |
железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква з |
адама невиних жртава: они нису мучили и убијали само иноверце век и саму децу свете Христове цр |
изације, један другог једете, сатирете, убијате.{S} У вас као да је врлина бити препредени лупе |
сва остала средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате |
бојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то |
иозношћу свога небесног неимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало заст |
ј — син Данајин и Зефсов — те ти он алу убије и тако спасе живот лепој краљевој кћери, којом се |
да се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар |
зација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Је |
о до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима и |
једна светла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи |
е Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на саму раскрницу, |
ло, рече ми Dr.{S} Д., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна зв |
лазио, пред сам мрак извршио је и друго убризгавање серума; а пошто доктор оде, газдарица ме гр |
{S} Она се малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божан |
— све је то нивелисала и с његова лица убрисала даљина од 384.000 километара.</p> <p>По неком |
дело није са наше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојб |
а дуга и дубока сна не пробуди и поново уведе у нову епоху, нова и свежа рада — рада стварања и |
питоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> <note xml:id="SRP19020_N10">Зове се још и |
на овој планети су рано у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с ј |
ећ векова, брзином сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та о |
у.{S} Између ова два мајушна трунка има увек по нешто простора; али је и овај простор немерљив |
ом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Богу, своме Оцу, приближуј |
био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мора, оне континенте, оне државе и |
не година, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target="#SRP |
прави дан, по пола године, а то је било увек онда, кад њен брат, њено друго Сунце, кружећи око |
.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има |
и муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људима?“</p> <p>„Живота ми не знам; а |
и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, |
ебесном; кољу се и бију да један другог увере: ко је од њих у праву а ко није у праву; кољу се |
а сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна звезда, она |
твојим мислима, па ћеш се и сам о томе уверити....{S} Теби је већ познато да у овој бесконачно |
рти људи саме одгоненути, и онда ћеш се уверити да је смрт једна виша мена у животу духовнога с |
да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на западу залази!..{S} Све је то привидно.{S} Дев |
отворено место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, да се о |
небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим другу зв |
ебу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим те |
којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатима, што |
исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио < |
е смо их гледали првог јануара у 9 сати увече.{S} И сам се зенит са онога места помакао у правц |
ајближим, животињама; они нису кадри да увиде, да су Термити<ref target="#SRP19020_N30" /> рела |
једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мало пре непромишљено — бубнуо!... |
те, потпуно те разумем!{S} Ја већ и сам увиђам да је наш род мало измакао од <pb n="86" /> мрав |
ев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови |
није питање, да ли си ти у стању да ме увредиш или ниси, него је у питању она ваша вечито напу |
Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу увређене, па замоле Посеидона — бога мора — да казни и |
у самој ствари!...{S} Њега је историја уврстила међу највеће и најсилније владаоце тога доба!. |
ојене варнице из зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано то |
уцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило васељенино то је, у једно |
небесних светила; а кад се и наше Сунце угаси, кад сва његова породица изумре и постане једно в |
својим сјајем, синула па се за навек — угасила?!{S} Ко да одговори на сва ова питања?....</p> |
бесном; али су се оне давно и давно све угасиле.{S} Ми ћемо имати прилику да једно тако пусто м |
имер: тако кад би се ваше Сунце са свим угасило и охладило, па би нека <pb n="113" /> сила вашу |
а би се ваше Сунце до сад давно и давно угасило и охладило да оно само згушњавањем и оном вечит |
авој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нестало би дана, нестало сутона, нестало прозо |
овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; то је одиста био живот пун с |
, онај просвећени живот на овој планети угасио — за вечита времена угасио!...{S} О, јес, јес; т |
овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе и |
на када се у овоме граду последњи живот угасио, оставио како лагачко перце или какав листић фли |
ањити и кад ће се на њој последњи живот угасити...{S} И он је то погодио...{S} Професор астроно |
></p> <p>ИЛУСТРОВАНИ РОМАН</p> <p>ЈЕДНА УГАШЕНА ЗВЕЗДА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <g |
е и сад, пошто је она за вечита времена угашена; јер у животу васељенину никад ништа ни мање ни |
по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> <p>И из груди Лапласов |
них закона беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема међу безбројним планетама у |
бина снашла давно и давно и многе друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, о |
опазили, да на Месецу још нису са свим угашени вулкани.{S} Опажено је на више вулканских поља |
о место, ето, и ово је пред нама.{S} По угашеним звездама у њему оно долази у најзнаменитије ва |
устиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово је пре |
усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, давно и давно и |
е рече ли ти, да је и оно давно и давно угашено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није |
>„А сад пази!{S} Ми се већ приближујемо угашеној звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем |
нешто овога пута морало десити и овоме угашеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о |
ено, сама пушта да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то мат |
буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи |
но што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису све ту, то је тек ми |
t="#SRP19020_N38" /> а из самога горњег угла ове грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба. |
ној пространој раскрсници.{S} На четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које |
них стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша |
г боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада — од 48 стубова — о |
, срезаном од зеленкастог, а као биљур, углачанога гранита.{S} Површина овога полигона износила |
еник подигну, да за вечита времена буде углед свима потомцима ове велике и славне династије, ка |
, како га сад ништа не боли.{S} И он их угледа.{S} Искупили се око његове постеље, око онога шт |
амо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата |
, која је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских |
небу не образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упи |
призор!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута безбројним звезда |
слични оним грдосним животињама из доба угљене периоде ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шу |
.{S} Његове климатске прилике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може б |
ворене да вама светле и да вама и вашим угодностима служе...{S} Ви се, истина је, већ почињете |
е!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и он |
решено у тајном крунском савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ |
а звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом срећом мало, мало раније дош |
оме Оцу, приближује, или кад се од њега удаљава....{S} Разумеш ли сад да је смрт, од које се ви |
очи, док је он од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19 |
етара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља или 148 мил |
ништа друго није, до баснословно од нас удаљена сунца и сунчане системе, којима нема броја ни е |
и су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало још пре шест ми |
твар.{S} Они су од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар |
је нешто знати, како је оно баснословно удаљено од ваше Земље и од вашег Сунца!...</p> <pb n="3 |
е можеш појмити каква је то баснословна удаљеност: да ти то представим у мало разумљивијем прим |
и не само величину, обим, већ и његову удаљеност од нас, те да колико толико добије појма о бе |
S} А одавде до тамо?{S} Тај простор, ту удаљеност ни ми духови нисмо у стању да схватимо, акамо |
од нас тако баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И |
се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше Земље...{S} Какав то тек мора бити н |
х, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене путање — орбите — од њенога сунца; он ј |
кадар да појми.{S} И у тој баснословној удаљености губи се онај простор, који они пређу за 40 в |
<pb n="51" /> према њиховој неизмерној удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пег |
од нас тако баснословно удаљен, да тој удаљености есапа нема<ref target="#SRP19020_N17" />.... |
е сразмеру и по величини светлости и по удаљености електричног сунца од овога споменика, тако, |
да на њих можете видети и ову без трага удаљену небесну гомилицу звезда, и не само видети је, в |
аво; али смо се ми од ваше Земље толико удаљили, и то идући мало у косо — да је онај простор, ш |
/p> <p>„Од тога дана кад је овоме граду ударен први камен темељац, а под владом силнога цара Го |
к; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али |
ну међусобном борбом њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један |
ном моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у којим |
тво, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој сјајној престоници, овоме вечитом г |
амо то, него је овај механизам био тако удешен, да је електрично сунце увек осветљавало она мор |
их и мањих соба, изгледа да су нарочито удешене за музеј стародревне скулптуре, махом за саркоф |
ање, и кревети за спавање, и све остале удобности за живот; ви се један с другим разговарате и |
олико и ваше Сунце.{S} И тако кад Мизар уђе у године вашег Сунца, и он ће се смањити, покоравај |
., кад, после првог убризгавања серума, уђосмо у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово в |
адовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често |
и тражиле насладе у ниском животињском уживању“, повика Лапласов дух...{S} И ту мало застаде, |
ди свом душом својом одаду скандалозном уживању, опет ко дубље завири у саму душу њихову, наћи |
донов и Медузин, и онда, кад је Перзеј, уз припомоћ Атенину — Минервину — одсекао Медузи главу, |
ећ и тамо, куда вам душа ваша зажели; а уз вас иду и ресторани и кујне и салони за ручање и сал |
једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало једна другој ближе, изгледале би д |
у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукружнога облика.{S} Огро |
milestone unit="*" /> <p>„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, |
гда на време не стиже, баш као да му се уз пут непрестано кола ломила.</note> <note xml:id="SRP |
се вратимо; а ми то морамо све обићи, и уз пут прегледати и друге небеске знаменитости, па се д |
им рекама плове не само низ воду, већ и уз воду: воде разговоре, договарају се и склапају читав |
и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а то све ја |
еве облака!...{S} И тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и |
на једну дивокозу која се беше припила уза саму литицу брда Итасова на коме је био престо Арух |
часту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је он још непр |
дним примером из вашег живота, из ваших узајамних одношаја: ма да сте ви куд и камо изостали од |
е атома атому, силе сили.{S} Атом атома узајамно привлачи, не, већ се један другом, као по неко |
ло појавити; али је моје погледање било узалудно, све је око <pb n="130" /> нас било немо, пуст |
них црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио оне његове брегове, оне ланце планина |
неба нашега, па ми <pb n="50" /> све би узаман.{S} Друге звезде, друга сазвежђа, друго небо, др |
и сазвежђе Ловачких Паса, па ми све би узаман!{S} Голим их оком нисам могао наћи...{S} Виделе |
ме је предавање овога г. Д. С. прилично узбудило, те нисам могао ни да вечерам, а то ли да се у |
и, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде не |
јасно, зашто је површина Месечева овако узбуркана, овако несрећно испретурана, зашто су сва њег |
и ломњавом <pb n="110" /> ових, вечито узбурканих, стихија; под непрекидним севањем муња и стр |
нствену слику непрегледнога, страховито узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блистав |
це, његове ерупције, огњени вали вечито узбурканога пламеног океана <pb n="17" /> на вашем Сунц |
трао оно непрекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слу |
да оно само згушњавањем и оном вечитом узбурканошћу својих стихија у самоме себи, као у каквој |
да је нешто тражио, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он |
.{S} Не, не, оно је морао бити сан, сан узвишен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се |
славну династију Гомора, не скрива она узвишена тежња ка лепшему, ка напреднијему, ка племенит |
У наказном телу нигда се не може јавити узвишена и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по |
е век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ у амане |
..{S} И, одиста, ове величанствене, ове узвишене, ове божанствене призоре судара природних стих |
алиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена ј |
ава ала која сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принципа |
онеза!...{S} Тако је....{S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а мате |
оперника и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — ш |
смрт, од које се ви тако плашите, један узвишени, један божанствени моменат у животу људи, а ва |
Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, него кад се на крилима својих |
, ка напреднијему, ка племенитијему, ка узвишенијему!..“</p> <p>После смо се обрели у галеријам |
ког библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених момената у животу васељенину, кад се и духови |
епо од ружнога, складно од нескладнога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бес |
, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти великога порекла; јер ти |
И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога Оца свога, Бога свога?...{S} Раз |
ка: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказн |
вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштовањем...</p> </div> <pb |
овика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <p>„Ова је |
акве даљине!“.. рећи ће мој вођ с неком узвишеном збиљом, па онда настави даље:</p> <pb n="31" |
лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме, — то ми, становници наше куг |
а има неких мена али не у облику, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} |
амо окорели грешници, који нису појмили узвишену мисију душа док су у материјалној одећи својој |
једнога једитог брежуљка ја какве било узвишице....{S} Под самим нашим ногама, далеко доле у н |
еговога величанства Мизара; али ипак да узгред свратимо на коју од његових планета.{S} И ту се |
о ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога милостивога!{S} Ваш Стевица има гушоб |
своју браћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не |
тови у васељени зауздани једним и истим уздама оних недостижних, оних божанствених закона, што |
овика Лапласов дух, а један му се дубок уздах оте из груди.</p> </div> <pb n="145" /> <div type |
руди Лапласовог духа оте се један дубок уздах.{S} То сам лепо опазио.</p> <p>Па и мене обузе не |
, а из груди му се лепо оте један дубок уздах!...</p> <milestone unit="*" /> <p>„А сад хајдемо |
о да почива некакво проклетство Божје!“ уздахну Лапласов дух тако јако, да је одјекнуло дубоко |
регледној мртвој вароши.{S} И он дубоко уздахну, па ће опет почети:</p> <p>„Давно је то било, к |
од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му мој вођ.</p> <p>— |
ског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, |
царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Ме |
...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из вас се искези ст |
сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у стр |
у, већ у узвишености.{S} Она тежи да се уздигне ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, |
ају једну једиту задаћу, а то је, да се уздигну ка великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, |
ако је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве коло |
о на планини сунце.{S} Оне су на својим уздигнутим рукама држале једну огромну вазну у којој је |
прилика, које су држале на својим, небу уздигнутим, рукама, некакав грдан мраморни сач, у коме |
>На средини ове импозантне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група |
осека лаве, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукот |
сници, источно од политехничких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је |
само су могли на својим снажним плећима уздизати и спуштати кору планетину.{S} Тако су се образ |
мира ни дању ни ноћу!{S} И онда приђе, узе га за руку и готово силом изведе из моје собе.....< |
.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, |
вописаца, вајара, неимара, и то су само узети научници, књижевници и уметници првога реда, <pb |
а ближњега и онда у вас сместа анархија узима дизгине у своје руке и она се зацарава!..{S} Је л |
te> <note xml:id="SRP19020_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xml:i |
ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову висину мозаичкога вајарства?“ повика мој |
„до које је висине на овој планети била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} Они |
висине познавања природних закона беху узлетели становници ове угашене звезде, овог алема међу |
о на овој планети било је нераздвојно а узлетело на таку висину о каквој ми на Земљи нашој ни п |
{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу тачку образовања, питомости, племен |
сторији небесној; — до које висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, |
савршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао јавити човек.{S |
R">chef d'oeuvre</foreign>-у Арико Еуро узлетео је на једну висину, до које мучно да ће икоји т |
које мучно да ће икоји твој земљак икад узлетети.{S} Он је од материје само толико умео узети, |
воме, те да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-пра |
о; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Бог, та би се |
ице!...{S} Ето, на пример, само тебе да узмем.{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо су |
p> <p>„Погледај, погледај мало боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!... |
то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне силе, које дан и ноћ рад |
на, која је и своју државу и свој народ узнела на таку висину, до које ретко да је дошла икоја |
у ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а |
ојаве, њих нигда нису могли поплашити и узнемирити.{S} Они су срачунавали кад ће се појавити и |
и; — њих је опевао и до престола божјег узнео Омир, прослављени песник класичних Јелина...{S} Њ |
знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је тај што ј |
нтелигенцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; они нису |
може помести, нити се ми смртни можемо узнети до твојих идеја, које ми нисмо кадри ни аналисат |
епотом и сјајем каквог, до женијалности узнетог, неимарства,“ додаде Лапласов дух и пљесну ме п |
ањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} Па и њени вече |
ошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш ли све, разумеш |
данас нико није нашао његов праисконски узрок.{S} То је она привлачна и одбојна моћ, сила, назо |
духовни свет.{S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у пр |
је <pb n="195" /> свођено на срачуњене узроке и на предвиђена дејства.{S} На овој кугли беше с |
ко само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би тако говорио.{S} Прво и прво |
дина за својим столом капао, испитујући узроке тој страховитој болести и дан и ноћ, мислећи о т |
навек изгубљен.{S} У овим истинама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S |
и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи једни исти?“ у |
S} Свака појава има своје узроке, а сви узроци налазе свој праисконски извор у природним закони |
не Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских винограда.{S} И њих у |
да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе |
ше мене се отвори једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д |
небеса отворила и да се на томе отвору указао сам Господ Бог....{S} И небо и Земља — све се то |
<pb n="64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; а после, мал |
ало.{S} Говорило се о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за тим се |
е и која је многоме женијалном мислиоцу укинула главу, кад је год дрзнуо, да јој маску с лица з |
ви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражње ноге у саму трб |
пре, ове исте крваве канџе биле дубоко укопане.{S} И само је још остао го животињски инстинкт, |
— све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост без треперења и без живота! |
сле пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n="37" /> Како би бедно изг |
умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону висину на којој се могао ј |
рмоније, <pb n="139" /> подигао и овако украсио?...{S} Куд су се дели они ђенијални неимари, он |
оје висине беше узлетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишено |
држали у рукама буктиње, те осветљавали улазе у ове вилинске дворе.</p> <p>И прозори су били не |
буктиње те осветљавали побожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти к |
S} Из бика сунчана путања <pb n="26" /> улази у лепо јато Близанаца, у коме дивно блистају — <h |
, привидна сунчана путања — еклиптика — улази у звездано јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе |
сазвежђе <hi>Теразија</hi>, из Теразија улази у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њем |
а прве величине; из Лафа сунчана путања улази у звездано јато <hi>Дјеве</hi>, која ту прелази н |
лукс</hi> ; из Близанаца сунчана путања улази у малено сазвежђе <hi>Рака</hi>, из Рака у сазвеж |
нтарес</hi>; из Скорпије сунчана путања улази у <hi>Стрелца</hi>, из Стрелца у сазвежђе <hi>Коз |
/hi>, која ту прелази небесни екватор и улази у јужну половину неба....{S} Из Дјеве сунчана пут |
били су грдни оживални портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били |
етлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатама били су одиста дело неке више ум |
hi>Рибе</hi>.{S} Из Овна Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвав |
а појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Китово, а одатле опет у Рибе... |
жило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене |
ло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крилата дива, један с је |
улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата |
: свака је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <note xml:id="SRP19020_N4 |
а Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони |
>„Видим, како да не видим.{S} Ми као да улећемо у једну мрачну бездану провалију, у којој не си |
ТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> </front> <body> < |
м сад посетити једну од најзнаменитијих улица у овоме граду.{S} То је „Венац високе знаности,““ |
це за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца.“ Сам споменик имао је облик пирамиде, којо |
зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје уз |
де да врве горе-доле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палат |
тре: ко ће доћи, а ко проћи овим пустим улицама овога негда живога и велелепног царског града.< |
и је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простору давало |
ве и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} Изгледа да су елипсасти круго |
м споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица Сунца. |
а <pb n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а онај насред трга |
дух. „Ено тамо, на самом завршетку ове улице, подиже се једна електрична кугла, коју је констр |
мо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми се одје |
не, као какви зраци гранале многобројне улице, у које се био сконцентрисао елит престоничког гр |
део није.{S} И то је све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и са |
неко продужење оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај |
/> <p>Ја се брзо обучем.{S} Излетим на улицу.{S} Косанчићев Венац пуст је и у пола дана атоли |
it="*" /> <p>„Погледај горе уз „Сунчеву улицу““ рећи ће ми Лапласов дух. „Ено тамо, на самом за |
, то ја брже боље савијем у Иван-Бегову улицу, а тамо је и стан докторов.</p> <p>На самом углу |
негда играли тако велику и тако сјајну улогу!...{S} Овоме вечитом боравишту мртвих треба прист |
} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па се одмах |
величанствени строј васељенин, а ни на ум ти не пада, да ту није твоје тело, као ни то, да ти |
чна времена обесмртити; а није им ни на ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година н |
лико сањао ваш научник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпун |
први пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, к |
11" /> оне велике тајне васељене у које ум људски није кадар ни да завири ни да их разуме.....< |
ва, бесвесна материја, а не онај велики Ум који има једно једито име, познато свима народима и |
треба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; разгонити таму у којој живе душе њихове и так |
ко баснословно удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој басн |
лу планету опасују једном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слој |
сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што |
ца што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај бе |
те да прогледаш очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на бел |
послу једно зрнце великога божанственог ума?!{S} Та се божанствена искра налази и у мозгу мрави |
евини, творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ће ми Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" |
н опет има огромних заслуга за развитак ума људског.{S} Његова је то блага и мека светлост, у к |
мој загонетни вођ и сад ми не силази с ума.{S} По његовом уверавању духовни је свет распрострт |
е питању!...{S} А немој ни то сметати с ума, да су сви светови, сва сунца и све њихове планете |
коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенина безграничност, слична оној бескон |
нашли трага Божјега!...{S} Они смећу с ума, да би такву теорију могао поставити и какав „научн |
pb n="213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да м |
ше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам |
p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш т |
ду са великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Пе |
душе њихове и тако их оспособљавати, да умеју не само питати, већ да могу и разумети оно што им |
није државних стега, — које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, нег |
.{S} Она је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сун |
ших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава к |
о су се пред њим ређали, а које он није умео да разреши; а заблуда је највећи камен о који се ч |
етети.{S} Он је од материје само толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи |
м венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређали су се мали крилати анђелчић |
о да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уместо да вам је то мило, а ви ударили у кукњаву!“ — св |
твој вароши неки аветињски облик....{S} Уместо да видиш људе да врве горе-доле по овим простран |
ршину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан |
в омален, нешто мало погурен старац.{S} Уместо одела, он је нешто имао на себи од финог , као г |
на морским лађама и на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, |
вајар и живописац, по имену Арико Еуро, уметник овога жанра какав се икад јавио на овој знамени |
е бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику зверске разј |
само сувих имена наших првих научника и уметника преко пет милиуна!.{S} И ја вас сад питам, ко |
за које се зна да су највећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} |
то су само узети научници, књижевници и уметници првога реда, <pb n="187" /> онако од прилике к |
ђенијални неимари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јавља |
на сунчану зраку!.... погледај како је уметничка рука у труње овога студеног мрамора унела сам |
тности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка резарија од некаква, као смарагд зелена, гран |
чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке у знаменитој гобеленској<ref target="#SR |
ога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себе и по стил |
ељка, а сваки је одељак држао на својим уметнички изведеним капитолима по један кубасти павиљон |
ви подељени на групе, које су на својим уметнички извајаним капитолима држале живописне и по фо |
ј равне; а њихове саставке покривале су уметнички извајане каријатиде<ref target="#SRP19020_N39 |
храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички извајани од зелена смарагд-порфира, а њихове |
а, Палмире, или је то, па и саме облике уметничких грађевина, пронео по васељени духовни свет? |
окна на прозорима већ благе и живе очи уметничких творевина на овој мртвој планети....{S} Мени |
> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна исто |
гордоме граду Паризу, — све су то према уметничкој изради велелепних дворова царске династије Г |
128" /> и у лепоме и у симетричноме и у уметничкоме — још нико никад на нашој Земљи видео није. |
станак, развиће, високу културу, науку, уметност, силу и моћ, не само овога пространог града, в |
четворо-сестарства: хармонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула |
аставити:</p> <pb n="143" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете |
во је морало бити некаква виша вајарска уметност; јер ми и она група небесних анђела и онај веч |
га претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,... |
јављати велики прогреси на пољу науке, уметности и открића огромних сила природних, пред којим |
ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <pb n="139" /> подигао |
ама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’о бих за |
p>А, сад, може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који је за чуд |
{S} То беше творевина све саме вајарске уметности; сви скупа представљали су неку симетријску ц |
и била узлетела само ова грана мозаичке уметности!....{S} Они су били необични мајстори у спаја |
палатама били су одиста дело неке више уметности.{S} Сами оквири — нише — били су уметничка ре |
оне грандиозности, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске п |
ој су висини науке астрономског знања и уметности били становници ове планете, а особито у доба |
а крст разапињали, да тиме своје богове умилостиве и да од њих искамче какву било милост њихову |
си ми се око врата, па се поче мазити и умиљавати.{S} Мило и добро дете!{S} После ће ме одједно |
е ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиромаси опет чу |
— рада стварања и рада рушења, рађања и умирања....“</p> <milestone unit="*" /> <p>После смо уш |
обнављање — вечито постојање, рађање и умирање светова<ref target="#SRP19020_N3" />!...</p> <p |
на да се ови помамни елементи стишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и у |
е просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него н |
е нису ништа друго до ропац сунаца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов роп |
аца која умиру.{S} Тако је.{S} Сунца не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година |
обље;“ па оно, да се и светови рађају и умиру, — ето, то ми троје није ишло у главу: зар ова на |
налази у рушевинама!...{S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.< |
S} Кад светови умиру, они на овај начин умиру,“ рећи ће Лапласов дух.</p> <milestone unit="*" / |
а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, више су личиле на нек |
а и креће, док, велим, једна светлуцава умна варница не само зна да она постоји, већ зна да пос |
ли, напредовали, радили и збирали своја умна и материјална богатства и не слутећи, да ће их јед |
Божји избраник, да се само па њој јаве умна створења, а сви остали милиуни светова да буду лиш |
а.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, интелигенци |
искони, владају данас и владаће вечито умне силе које непрестано теже за поступним прогресом, |
очима душе своје, очима ума свога; јер умне очи виде и у мраку као год и на белу дану: њима не |
црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још стоји под импресијом твојих материјалних о |
очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са које друге планете н |
да на свету има створења савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, |
преовлађује мишљење, да на Земљи и нема умних створења.{S} А Коперником су га назвали ваши астр |
шти са осталим световима, на којима има умних створења.{S} И они одиста дају и вама знакова, да |
е; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој год другој звезди...{S} Али хај |
уд и камо су савршенији, телом гипкији, умно моћнији него становници ваше Земље.{S} Они су прем |
P19020_N34">Патагонци су људско племе и умно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару зем |
рински прихвата, чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ она очевидно отура од |
вио први живот, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и уз |
интелигенцији њиховој, као и о огромној умној моћи и великом знању њихову на пољу више технике. |
и су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна времена обесмртити; а није им |
а примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да завире у велике тајне вечит |
га изумења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то |
S} О њој су лупали главу толики светски умови па је опет нису довољно расветлили.{S} И ја сам с |
тевица, моје јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!... |
своје дубоке старости!{S} Оно је већ на умору.{S} Њега су астрономи с једне суседне планете, ње |
што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Х |
илону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију времена и свију народа на вашој Земљи, |
гробнице.{S} У њима почивају свеколике умотворине свију народа, свију епоха и времена, из који |
ти, да се у свој земљи спале све људске умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда н |
да нико није ни водио рачуна, њихове су умотворине умирале пре својих аутора, а ови су се сиром |
толико умео узети, колико тек да његову умотворину смртне очи виде, а остало је било само божан |
ста поноћна тмина — да све виде, да све умотре, да једно од другог разликују и распознају,“ реч |
још није ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више |
открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него доста о томе: |
ди....{S} О да ти је само знати и добро умотрити разлику савршенства која постоји између питија |
.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене две три магличасте пруге |
ајте, да је то створено да једнога дана умре: мре биље, мру животиње, мру људи, па мру и светов |
ени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство, своју младост, своју зрелост |
ва небесима!..“</p> <p>„Зашто ли он оно умре на крсту мученија, с оном анђелском трпљивошћу?... |
асоносног лека, до сад би само у Европи умрло преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, ти |
нљиво.</p> <pb n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S |
е <pb n="154" /> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме те |
</p> <p>И ми се кретосмо — брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми см |
и песника Молијера?!.{S} О, ти узвишени Уму, ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржав |
а небесног, — већ је тај огромни, вашем уму недостижни, простор небесни једна мрачна, једна туж |
на једном месту, већ и оно лети, вашем уму, непојамном брзином кроз овај бескрајни звездани св |
екова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима нама непознатога |
сни светови, који испуњавају ову, нашем уму недостижну, васељенску просторију, просторију без к |
ше Земље...{S} Све је то убрисала нашем уму недостижна даљина, која нашу постојбину дели од тих |
ма!..{S} И како то да се још боље нашем уму представи?..{S} Замислимо једну безграничну сферу, |
о је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно.{S} Да се све |
великоме Оцу своме, ономе божанственом Уму, из кога су, у праискони својој, синуле као искре в |
кве светске дивове, дивови по телу и по уму.{S} И ако на свету има богова онда су то они.{S} Њи |
ше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага о |
ку; а самим венцем овога полигона, свуд унаоколо, уместо балистрада, поређали су се мали крилат |
н црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху по |
им цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживале црвени дво |
ици ове планете <pb n="124" /> могли су унапред предвидети све метеоролошке промене на целој пл |
свима висинама.{S} Све су непогоде још унапред сазнаване: <pb n="194" /> и одакле почињу и как |
чка рука у труње овога студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада век |
е, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и образована нација — поноснога Албиона ?! |
> свеколику раду.{S} И она је тај закон унела у све своје створове.{S} И у томе лежи прогресија |
ајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, складнога, колосалнога, |
ти, и страховите борбе на смрт и живот, унео и онај животињски бес и онај самртни бол, што неми |
е у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непром |
сељени; а, сем тога, тај велики научник унео је много светлости и у област треперења некретница |
ену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први почео да |
амљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост |
а сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о дуализму тела и душе чо |
сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете колико толико правога божанственог видела! рече |
да то <pb n="179" /> божанско праштање унесу у душу свеколиког рода људског?...{S} Питајте пус |
к, а вид несавршен, те нису кадри да се унесу у тако неизмерне дубине васељенине.{S} Па ипак за |
може се тек мислити колико је уметности унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје им |
од најзнаменитијих и најпрослављенијих университета на читавој овој планети.{S} На овим палата |
огромног трга што је између ове четири университетске палате, али му то породични савет Круне |
и сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске палате творевина су славнога и ђенијално |
живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-философски.{S} Имали смо ва |
ом особитом благошћу.{S} Он тебе тим не унижава, већ те узноси у више духовне реоне.{S} Примиш |
нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онако као и огњени пламен.{S} |
и род изумео, да њима сам себе сатире и уништава!...</p> <p>„Е, сад пази!..{S} Сад ћемо изићи и |
лизовано стање ваше; вас и данас просто уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: в |
хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n |
ико је нараштаја њене деце прождирано и уништавано, тако, да им се никад више није знало ни мес |
је до стварања савршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је |
н-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадуг |
и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „Сфере виших државних |
а један другог прождре, да један другог униште.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref ta |
, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, |
т, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опет огледало у о |
век.{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облике |
ion:{S} Колико ли је природа створила и уништила модела, док је створила претечу човека!... --> |
ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и неп |
unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и |
зјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жерав |
свим оздравити.{S} То ми каже неки мој унутрашњи глас....{S} И видећеш: мене тај глас преварит |
Па ипак у вас има пуно „научника,“ који уображавају да њиховој дубокој научности нема граница и |
и, писци драма и трагедија, они су себи уображавали, да ће том својом умном муком себе за вечна |
атом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један другог једете, сатирете, |
.{S} Страхота смрти, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши п |
осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, та |
није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то знао!?...</p> <p>И у тај мах мој |
рења, онда је, опет велим, права лудост уобразити, да је само ваша Земља обдарена божанском моћ |
јмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити |
ћ...</p> <p>И баш у тај мах у моју собу упаде мали Стевица, долети ми и обеси ми се око врата, |
же бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ово брдо има |
у других људи, људски би се род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу да |
познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим.</p> <p>— Ене, зар си т |
е под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме одједном вођ мој.</p> <p>„Бога ми, ако ти не з |
та мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он одједном.</p> <p>Морам признати да ме је ти |
ло веће дурбине посматраш вашег Марса?“ упита ме он одједном.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> |
сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме мој пратилац.</p> <p>„Видим, како да не видим. |
терзијски напрстак.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме Лапласов дух опет.</p> <p>„Е сад видим.“</p> < |
су једна звезда.</p> <p>„Видиш ли их?“ упита ме он опет.</p> <p>„Видим, како не видим.“</p> <p |
ео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубо |
нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку |
бо.{S} И онда се окрете да ме још нешто упита, али у тај мах газдарица бану на врата, погледа н |
да излила на овога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, |
црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Мизаром представља двогубо сун |
вота на овој суморној кугли Месечевој“? упитам вођа мог.</p> <p>„Има, како да нема; али је живо |
, кићо, а ко ти је то казао, рођо моја? упитам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти |
Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас ми је дрхтао од неке слутње.</p> <p>„ |
веда, или точкове и руду Великих Кола?“ упитам га.</p> <p>„Па ено их свију; али оне одавде глед |
рогљевима један према другом окренута?“ упитам га.</p> <p>Он се осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„ |
се оно деде, а куд Месец и Земља наша?“ упитам га.</p> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице шт |
35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехну, па ће |
како се зове ово брдо на коме смо ми?“ упитам га.</p> <p>Он ме оштро погледа.{S} Може бити да |
зличности, кад су елементи једни исти?“ упитам га.</p> <p>„Боже мој, па зар и то још не видиш?{ |
еде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним. |
<pb n="103" /> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да |
оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми одговори:</p> <p>„Ово је Миза |
ем бије дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p |
небеских светила.. .</p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васе |
тора и времена.“</p> <pb n="196" /> <p>„Упитан једном, да ли Бог има какво обличје, он је смест |
настави Лапласов дух „пророк Емедаруха упитао бога Аруху:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати |
и рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то су она два брата, |
..{S} Ја сам једном своју покојну мајку упитао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се |
лаго и смешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита |
з њих желела да нешто прочита, па ће ме упитати:</p> <p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта |
да ли да ми верује или не, па ће ме тек упитати:</p> <p>— А куда је сад она одлетела?</p> <p>— |
ни дисао није.{S} И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једн |
милостивим погледом, па ће ме одједном упитати:</p> <p>„Јеси ли кадгод слушао ону причу о једн |
на.</p> <p>Он мало заћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?< |
ветлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме мој вођ.</p> <p>Ја погледам.{S} Одмах сам их |
васељенским...{S} Видите ли га ви?...“ упитаће нас он.</p> <p>И ми погледамо на ону страну, на |
тема, а колико ли у његовим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће |
ст.</p> <p>„Знаш ли која је то звезда?“ упитаће ме одједном мој вођ.</p> <p>„А откуд бих ја зна |
Па, Боже мој, где се дела толика вода?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне сло |
ринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседла и себи у службу уведе.</note> |
— које су вас више умекшале, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска |
гробног велике нације ове давно и давно упокојене кћери Амадурамине!“</p> <p>После мале паузе Л |
и жене данашње на вашој Земљи.{S} Ко би упоредио те две жене, жену примитивну и жену данашњу, ж |
нашу, и ако још слабачку, интелигенцију упоређује са схватањем и интелигенцијом једне корњаче, |
ћ вашега схватања, а још мање да то све упоређујем са способношћу и интелигенцијом једне корњач |
којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, електрицитета, сунчаних зракова, |
је, у недостатку горива — дрва и угља — употребљавана за грејање станова у доба зимских сезона |
арктичке студени.{S} Сунчана је топлота употребљавана и за произвођење електричне струје, која |
су његове ерупције и вулкани још силни, управ страховити; да се његова површина често разјапи и |
да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара преко десет милијарада |
вих небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна светлуцава умна варн |
има се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> |
владају и да друге науче да се по њима управљају, они су својим грешним и каљавим ногама погаз |
инастија, а који ли народ, којим је она управљала и владала преко 96 векова?“</p> <p>Ја га погл |
ом Оцу — Богу Свевишњему.{S} Одатле је, управо, и почео онај велики период преображаја не само |
.{S} И ја сам тек тад потпуно појмио и, управо, уверио се, да је и наша Земља једна небесна зве |
{S} Ти си се прилично ослободио од тих, управо сулудих предрасуда, па ипак мало пре рече: ,,и т |
своме апсолутно један другом раван.{S} Управо атом је тако мален делић материје, да он са те с |
unit="*" /> <p>И ми се кретосмо.{S} Ја управо ни сад не знам како ми изађосмо из мог стана, да |
.{S} Сам распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју |
мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управо сама мисао.{S} Дух је пламен из кога непрестано |
у.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближе вашем Сунцу: о |
еви пространога Тихог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше једа |
т.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бе |
ки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенк |
ј палати неки божанствени изглед.{S} То управо не беху окна на прозорима већ благе и живе очи у |
не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама |
.{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; |
а једно тако пусто место посетимо, а то управо и јесте права сврха нашега садашњег путовања кро |
оју главе наших људи на Земљи.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старч |
је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То су просто |
о да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи |
, то је једно просто уображење.{S} Смрт управо и није смрт, већ један виши прелом у животу души |
удо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били видна историја развића више архитектуре на |
звезди,“ рече ми мој вођ...</p> <p>И ја упрем поглед у ону мрачну бездану небесну.{S} Ништа нис |
, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубок |
још опаснији зверови; вас је сатирало и упропашћивало полуцивилизовано стање ваше; вас и данас |
тињски инстинкт, да свога противника не упусти, да га уништи и да свој живот спасе; а то се опе |
из очевидне бојазни, да своју жртву не упусти.{S} Уметник беше у ову, анатомски верну, слику з |
Сунцу; а сад пази, ми ћемо се право њој упутити!“...</p> <milestone unit="*" /> <p>И у једном т |
<pb n="4" /> огромна породица — Нептун, Уран, Сатурно са својих осам пратилаца и оним тајанстве |
мља, Марс, Астероиди, Јупитер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та |
rget="#SRP19020_N5" />, Сатурно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног п |
месеци и 16 дана и то је његова година; Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, |
је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену своме ко |
е од те маглине оделио Нептун, а за њим Уран, па Сатурно, па Јупитер, па астероиди — има их око |
<hi>Јупитер</hi>, <hi>Сатурно</hi>, <hi>Уран</hi> и <hi>Нептун</hi> са свима својим пратиоцима, |
но збаци са небесног престола свога оца Урана, па бојећи се да и њему деца његова не отму прест |
ако изгледа ваше Сунце, гледано с вашег Урана, ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Ур |
ма--><pb n="33" /> па да ти је видети и Урана и Нептуна и све планетске пратиоце, онда би ваш З |
Уран за 84 наше године и 8 дана и то је Уранова година, а Нептуну треба 164 наше године и 281 д |
као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданима, каквих нигда у своме веку |
а, сместа би замолио Русију, да нам она уреди војску.{S} Стеван Зоља, Савамалац, на другој стра |
н од другог, и по стилу и по кроју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи пе |
што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно-рујеви, капитоли на стубовима; а озго н |
тај се процес вршио уз бесни и помамни урлик оркана под језовитом праском и ломњавом <pb n="11 |
мената — борба ватре с водом.{S} Ко тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим |
небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана: као да је испуњавало читаву б |
теже за поступним прогресом, за вечитим усавршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном |
ивни закон Бога Свевишњега — ка вечитом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} |
површином мора.{S} Сигнали су тако били усавршени, да су они казивали, не само правац, него и с |
от, јавио се, разгранао се, умножио се, усавршио се, пролепшао се, украсио се, и узлетео на ону |
олико ли опет док се тај живот развио и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; |
а и уништила модела, док је, непрестано усавршујући облике својих створова, постао човек?{S} Шт |
ко тај природни <pb n="81" /> инстинкт усади у ону малу главицу мравију, пчелину и термитову.{ |
Сунцу, да у ова суморна брда, да у ове усамљене и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што виш |
и долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су ради |
отивприродно!“ рећи ће мој вођ, а преко усана му прну нешто мало болна осмеха.</p> <p>Мени баш |
а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повиче |
и ти великога порекла; јер ти долазиш с усана највећег мученика, са усана самога Христа Спасите |
каког покојника, како му се око бледих усана оцртао некакав благ осмех, пун среће и задовољств |
е Лапласов дух, а преко његових румених усана прну један подругљив осмех, па онда настави:</p> |
ком, док би ово угинуло на северу а оно усахло на екватору.{S} На Земљи има сезона — годишњих в |
су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог Панонскога мора!...{S} Али је ово све друкчиј |
некаква топлина, као да ме је поклопио усијан сач.{S} Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Ч |
игну у само срце — као да кроза њ прође усијана летка...{S} Мени се смрче пред очима и ја се, у |
водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лаве сад је дошао океан воде.</p> <p>Вода, вода |
рено ждрело његово, покуља огромна маса усијане лаве; да она оном непојамном силом разних гасов |
тром, они се, велим, налазише ван своје усијане кугле, и то у виду водене паре, у неизмерним сл |
паре, налазе изван своје матере, изван усијане кугле.{S} Помисли само: сва она силна маса стих |
очека их она страховита јара, врела као усијани пламен од неколико стотина степена над пулом, п |
<pb n="203" /> се неописаном брзином у усијани океан лаве, те их је он опет стапао у своје прв |
не...{S} Али све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађ |
То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, |
е прелазиле из гасног у течно, али опет усијано стање; онда кад је океан лаве на овој планети б |
ије — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; али оне још не дођу ни д |
су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих и доњих вилица |
усци, мало по мало, расхлађивали су ову усијаност док је најпосле нису толико расхладили, да се |
а над пулом, па ти их наново претвори у усијану водену пару и баци их муњевитом брзином опет го |
оту, и кад први пљусци кише додирну ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је |
>Ту је и његово величанство Мизар, онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени буков |
авој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро навршити петнаест милијарада векова, од како се |
мидова неће дуго трајати.{S} Његов отац ускоро ће завршити своју каријеру као Сунце, па ће ући |
S} Она је због многих и многих повољних услова и других климатских прилика за живот — и биљни и |
к и да развија — наравно, догод постоје услови за то развиће: северна плетика и маховина бујају |
, али живота, који се прилагодио стању, условима и свеколиким климатским приликама, које данас |
изгледа мало невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи |
осмех опет залепрша на његовим руменим уснама....{S} После ове мале препирке ми опет настависм |
залепрша на његовим као кармин руменим уснама.....</p> </div> <pb n="36" /> <div type="chapter |
ушу; а кад мало после иза сна скочи, па усплахирено повиче: „Мама, мама, не дај ме!... <pb n="1 |
сама „бесловесна“ стока од тога потреса усплахири, а не знате да нема ниједног секунда кад се к |
ка: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало и |
его под Пилатом!....{S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један другог једете, |
ројено боја, у стотину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан |
ја оно нигда заборавити нећу!...{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref ta |
знаменитије васељенске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца |
иљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на |
у црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећенога Париза!“ болно повика Лапласов дух, |
} Земаљско уживање њу не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, |
би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске насладе |
мрамора: њена мала, као кармин, румена, уста, као да су само за то створена, да те својим осмеј |
роју лубање, стаса, руку, ногу, вилица, уста, зуба; разлика је у откању, у еластичности коже, у |
е дивљачко, његове вилице животињске, а уста и зуби прождрљива звера; кожа једно грубо откање, |
планети,“ повика Лапласов дух, а преко уста му прну један тужан и сетан осмех.</p> <p>После ће |
м растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех пун неке тужне ироније.{S} И |
о, његов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима |
</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак као перо.{S} Погледам на свој к |
/p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја скочим, и ни с |
глас:</p> <p>„Господине, ако Бога знаш, устани!....{S} Мој Стевица, моје јединче, мој очни вид |
јединче, мој очни вид — на умору је!{S} Устани кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и |
кумим те Богом и Светим Јованом!...{S} Устани и трчи по лекара!...{S} Ох Света Мајко Божја, см |
оз прозор обасјала месечина....</p> <p>„Устани!“ рече ми он.</p> <p>Ја устанем.{S} Био сам лак |
би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао сам!{S} Не бојте се!!...{S} Уздајте се у Бога мил |
ме, ја сам оздравио, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунч |
неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или да ме з |
и другом споменику.{S} Он се подизао на устима улице за коју ми мој вођ рече да се зове: „улица |
омне звезде.{S} На <pb n="117" /> самим устима сваке ове улице подизао се по један споменик; а |
не одобре ову брачну везу, него Ориона устреле стрелама Артемидиним — богиња лова — али му за |
е као да нас је он опазио, па се на нас устремио!...{S} Просто се видело како се надима и како |
вато математичкој тачности, по којој су устројени меканизми кретања, брзине, заустављања, часа |
и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло стрме нагибе, без замора и тешкоће; а |
> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клон |
је Сиријус.{S} Он се спремао да зађе да уступи владу својој вечитој супарници Веги; а ту је на |
ру протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!...{S} Т |
Сократа да отров попије, јер се он беше усудио да се отресе њихових ланаца који су онда окивали |
итав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што се |
ни су се међу собом клали, један другог утамањивали, једни друге спаљивали и живе на крст разап |
а средства којима једни друге убијате и утамањујете; којима у прах и пепео претварате читаве гр |
ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе који им никада никаква зла учинили нису |
— пе поче кострешити као каква демонска утвар.{S} Оне његове блиставости неста; и мени се лепо |
о сам неимар, те да њом још боље веже и утврди мраморни строј овога величанственога храма!..{S} |
наше планете још се нису како треба ни утврдили били, а већ их је плима и осека лаве, на своји |
о сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горос |
овај безброј колосалних светова унео и утврдио један вечити ред и поредак, један непромењљиви |
ли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је к |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црн |
ш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресуда |
Мизара, оца свога, најмоћнија по сили и утицају своме, јер је она од свију својих сестара најве |
о нам је о трансандаталним појавама и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени... |
бе, без замора и тешкоће; а то све јако утиче на развијање телесно, а, по томе, и на развијање |
ре све мање и мање; како се она везује, уткива у слојеве земљине, у дрвеће, у биље, у животиње |
да?“ упитах га.</p> <p>„Она се вековима уткивала у разне слојеве Месечеве коре, у неизмерно тки |
олетеше овоме пламеном океану да се у њ утопе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, |
их и епохалних проналазака народи су се утркивали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизаци |
дана, нестало сутона, нестало прозорја; утрнуле би све нијансе боја; нестало би пролећа, лета, |
је на овом љубимцу ваше лепе постојбине утрнуо сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!.... |
грдне разјапљене ране покуљала је сама утроба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман |
з тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па с |
се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, ш |
— одсекао Медузи главу, Пегаз искочи из утробе материне и одлети на Акрокоринт, да се тамо напи |
шину, док се није најпосле, највећи део утробе Месечеве од лаве очистио.{S} И у те огромне Месе |
и ја нисам ништа напоменуо да у његовој утроби још бесни онај силни океан лаве; да се на његово |
а и таласања онога силног океана лаве у утроби Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изош |
имаш право; али зато ти ваља мало дубље ући у то питање; ваља ти га мало боље са свију страна р |
авршити своју каријеру као Сунце, па ће ући у друго стање свога живота: рад ватре биће у главно |
ne unit="*" /> <p>„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сун |
оју небесну <hi>ехору</hi>, у коју могу ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела |
ернога океана лавиног не <pb n="109" /> ухвати прва тврда гранитска кора, а силни вали лаве што |
тре воде на студенцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитом |
, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, он |
могла наћи паралакса — те да се по њој ухвати рачун њене баснословне удаљености од наше Земље. |
ани од бела, готово прозрачна, мрамора: ухватили се за руке па као да воде весело анђелско коло |
гао ни да вечерам, а то ли да се у коло ухватим.{S} Оно ми није силазило с ума, да је васељенин |
Д. С. о томе није више мислио: и он се ухватио у коло и играо је, да га је свега зној пробио.{ |
некаку, као небо плаву, ћубу, налик на ухо у буљине; а на овим ћубама почивала је једна грдоси |
сматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n=" |
о човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговара |
хија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у по |
о рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени меурак |
и ореол, у који је ваша Земља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља |
ранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти онај огромни, онај непрег |
се на његовој површини још није са свим учврстила гранитска кора, да је тамо сад тек у највећем |
у стању да схватимо, акамоли овај твој ученик....{S} Него баталимо то, па говоримо о ономе што |
ђенијалнога архитекта Амајума и његових ученика.{S} То је, како ми рече Лапласов дух, заклада п |
а ја бих вас још замолио да овоме моме ученику покажете и саму величину овога џина васељенског |
толи ноћу.{S} Нигде живе душе.{S} Петли учестали, знак да је зора близу.{S} Месец па самом захо |
што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара! |
о да његова благост и доброта и тамо не учине каква квара...{S} Тако је, Божји су пути неиспита |
оздо из дубине ових мрачних просторија, учини:</p> <p>„Ој!...“</p> <p>И нисам се преварио.{S} У |
..{S} Мени се смрче пред очима и ја се, учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне |
>— Ја?...</p> <p>— Неко од вас двојице, учини он, па ме благо и смешећи се погледа, као да ме ј |
безазлено стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчин |
онда, кад се са својим телом растави!“ учини Лапласов дух, а преко уста му прну некакав осмех |
иријада миријада оваких сунчаних јата,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко б |
ете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p>И он то рече и не рече, а она се |
х звезданих гомила.{S} Небо нам се онда учини као да је све с краја накрај посуто ситним блиста |
ти као крилати лептир...{S} А ако преља учини и најмању погрешку у раду своме, у животу своме, |
} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бо |
!“ болно повика Лапласов дух, и мени се учини, као да су му очи биле пуна суза!....</p> </div> |
у својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуц |
е то било ја и сад не знам, тек мени се учини као да ме неко по имену зовну.{S} И ја се пробуди |
ов дух.</p> <p>И у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се |
tone unit="*" /> <p>У један мах мени се учини, као да однекуд сину нека полутамна дрхтава светл |
у један душак проломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену |
суморне кућурине!{S} Јест, баш се мени учини, као да некакво „ехо,“ оздо из дубине ових мрачни |
ву краљевину Етиопију.{S} И бог мора им учини по вољи.{S} Он пусти велике кише, те надођу све р |
егове блиставости неста; и мени се лепо учини, као да к нама јури једна накострешена грдосија н |
оја јесу, Господе!...{S} Мени се просто учини, као да из онога колоса огњеног на све стране пли |
ј секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, кол |
шен, сан божанствен!....{S} И у тај мах учини ми се, као да испред мојих очију сину некаква све |
milestone unit="*" /> <p>Највећи утисак учинила је на мене њихова тако звана пијаца „Црних пала |
ди.{S} И не само да се и њему та почаст учинила, већ и његовим ловачким керовима:{S} Сиријусу и |
амањују људе који им никада никаква зла учинили нису и који су од њихових огњишта — хиљадама ми |
оши, толико дивљаштва, каква бели не би учинили ни дивљи зверови; оне под изговором да уносе об |
м ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с |
м месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај северни небесни капак померио |
ора близу.{S} Месец па самом заходу.{S} Учинило ми се да је много већи него обично.{S} Био је п |
ам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у некако мрачно подземно царство! |
арну Звезду.{S} Морам признати да ми се учинило као да ова сазвежђа нису на истом месту као што |
, какав величанствен поглед!{S} Мени се учинило као да сам на врху нашега Ртња, па као да с њег |
то, шта је све његово божанствено длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чу |
а смо већ на њој....{S} И онда ће ти се учинити као да си негде иа вашој Земљи....“</p> <milest |
estone unit="*" /> <p>„А, драгане мој,“ учиниће Лапласов дух, „ти мене канда и не слушаш?!{S} Т |
а?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и ш |
148" /> као неблагодарност и заборав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} |
звишене законе Божје, које им је велики Учитељ у аманет оставио, да се по њима владају и да дру |
људи који су права деца.{S} Децу треба учити, обавештавати, расветљавати ум њихов; разгонити т |
мислили о томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехниц |
Зар не видите да је у ове наше научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, |
код својих очију — слепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и |
е!...{S} И мени нешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а |
луци Академије Наука и високе знаности, ушла у књиге бесмртних, о којима сам вам мало пре говор |
/p> <milestone unit="*" /> <p>После смо ушли и у саме унутрашње просторије овога светог храма Б |
е и жртве им приносили.</p> <p>Ми бесмо ушли у галерију бога Аруха.{S} То је један, како ми реч |
овамо...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ушли смо у један велики салон.{S} У њему је било силест |
о је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и самртних мука нејакој дечици, а ко |
о на расположењу; безброј индустријских фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кади |
него ти оне нашле готовину: оду на како фабрично буњиште па ту нађу парчади каква канапа, или п |
#SRP19020_N28" /> има да прође кроз све фазе живота, кроз које је прошла и кроз које пролази и |
И ова небесна звезда прошла је кроз све фазе живота свога“ настави Лапласов дух даље. „Најпре и |
е.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, код своји |
је тело, као ни то, да ти ишта на свету фали: је л’, де кажи сам, зар се не осећаш да си онај и |
милиуне милиуна година у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном одн |
су као какви исполински зидови; ово до фантастичности нагомилано стење на подножју ових џиновс |
казу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански |
и су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљивали су хиља |
да — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог као восак мрамор |
ра, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, као небо порфира, |
неко постоље другом, а други трећем.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур уг |
о.</p> <pb n="129" /> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним боб |
стубови трећега појаса главних црквених фасада....</p> <p>На средини ове импозантне плаве купол |
убови, у сва три одељења ових трокатних фасада, биле су подвојене у две групе са по 24 каналира |
правиле су, са својим главним и тешким фасадама, елипсасти круг око једнога огромног трга, на |
оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг оне астрономске куле.< |
а трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове све чет |
ледај ове до дивљења уметнички изведене фасаде, како свака за себе и по стилу и по формама коло |
ове све четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огромни прозори са својим овалним фронт |
{S} Сваки раздео ове колосалне трокатне фасаде<ref target="#SRP19020_N41" /> разликовао се једа |
едну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкчијег мрамо |
је: он је био једнокатан.{S} Само су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој сл |
погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по ј |
десна, то су ти: <hi>Дубе</hi>, Мекар, Фегда и Мекрец.<ref target="#SRP19020_N25" /></p> <p>„А |
а је ту створено и уништено животињских фела док је од мајушне, невидљиве, питијасте монере пос |
ајбујније вегетације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама и |
одигну и одгаје све животињске специје, феле и родови, почињући од пиктијасте инфузорије у води |
вотињско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и животиња — разгранали и пролепша |
тна, питања, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није уме |
ебројеним мрљама свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрег |
, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно из |
ни научник Бехимора био нам је професор физике.{S} А, то вам је био великан рода</p> <p>свога! |
једном пронео глас, да је неки електро-физичар изумео некакав апарат, који ће и на морским лађ |
Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, како на нашој планети с године у год |
језерца!...{S} Па онда, она писка, оно фијукање, она демонска помама небеских стихија, што хоћ |
ше од златно-рујевог гранита са некаком филигранском резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за |
што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који одиста краси знаменити трг „Слоге“ у Пар |
а, коју је замишљао велики математичар, философ и астроном Лаплас, становник једне још доста мл |
е наш добри старина Ламухо, прослављени философ математичар и геолог.{S} То беше права ризница |
ци су толиких народа, њихових научника, философа, песника, астронома и астролога, који су на ов |
има су записана имена разних научника — философа, математичара, астронома, књижевника, живописа |
тагонца <ref target="#SRP19020_N2" /> и философа Канта, великог астронома Коперника и песника М |
ној мери заслужили...{S} Тако, професор философије и теологије био нам је Велики Сакиа Мини.{S} |
...{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у |
на царском университету одсек природно-философски.{S} Имали смо ванредно добре професоре.{S} П |
учне апарате, па све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга сво |
Земљиној.{S} И ви код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ |
есто одела, он је нешто имао на себи од финог , као горски снег белог, готово светлуцавог папер |
ренутак</hi> вечности."</quote> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим вед |
нину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и мене позову у Г |
замолићу га, да са собом понесе и коју флашицу серума....{S} Та проклета болест не трпи одлага |
вио како лагачко перце или какав листић флиспапира, ми бисмо га и сад овде нашли; јер за све то |
иљон Сахатни с павиљоном Сили и павиљон Флор и павиљон Марсан; и павиљон Ришеље и павиљон Дари, |
идимо .једну веома сјајну звезду: то је Фомалхаут у Јужној Риби...</p> <milestone unit="*" /> < |
м блиставом звездом прве величине — <hi>Фомалхаутом</hi>.</p> <p>И сад ја погледам и сам јужни |
одабирања при образовању нових облика и форама, и у биљном и у животињском свету, скрива у себи |
дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сами готски радови и ништа више.</ |
вао се један од другог и по облику и по формама како су поједини делови њени израђени.{S} Сам р |
аде, како свака за себе и по стилу и по формама колонада, њихових живописних капитола, што на с |
ајаним капитолима држале живописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и |
из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично незграпним скелама на как |
а — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, предавао нам је о |
њих као да избијају некакве светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу |
; а сваки тај млаз беше оперважен неким фосфорастим сјајем.</p> <p>„Колико боја, а колико нијан |
ком, иза које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали ч |
њихови највиши овршци треперили у неком фосфорастом сјају.</p> <p>„А, баш је ово лепо!{S} Диван |
знао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам се најдуже |
ли су огромни прозори са својим овалним фронтонима од зеленог смарагд-порфира и нишама од некак |
ом углу негдашње „Сребрне Кугле“ у ниши фурунџијских врата, наслонио се патролџија на своју пуш |
чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде много забависмо!{S} До сад смо већ треба |
.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, сад је већ поноћи превалило на вашој Земљи!.. |
, и онда ће одједном узвикнути:</p> <p>„Ха, ено га!...{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Ху |
а колико нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се |
а — кад је овако нагрдну погледам...{S} Хај, ала на њој <pb n="185" /> некад беше живот!...{S} |
ва на којој год другој звезди...{S} Али хај!...{S} Његов је поглед још нејак, а вид несавршен, |
а, па ће онда дубоко уздахнути:</p> <p>„Хај, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је |
ети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, хајде да се вратимо!“ повичем ја, а и сад не знам, да л |
да у њему самом нађеш одговора.{S} Ето, хајде пођи за мном са твојим мислима, па ћеш се и сам о |
итам га ја.</p> <p>— Мама; она ми рече: хајде да и ти легнеш сине! ено и Бога оде да спава!...< |
да, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи ће Лапласов дух.</p> <p>И |
ао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму унесем нешто светлости, те да о ду |
тога безброја сунаца и сунчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{ |
цара ове чаробне провинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се кретосмо.</p> </div> <pb n="71 |
еличине....{S} Него доста о томе!...{S} Хајдемо право у букове његовога величанства Мизара; али |
..</p> <milestone unit="*" /> <p>„А сад хајдемо доле, да разгледамо овај, негда славни, град, о |
ке и благе месечине његове?!...{S} Зато хајдемо да њега прво посетимо!“...{S} И ми се кретосмо. |
ер, Жан-Жак Русо, Канова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични вели |
ада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне стражњ |
је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њим и сва она зв |
анцио, Коперник, Галилео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Ка |
нитога научника и астронома Њутна, па и Халејеве, Клерове, Алембергове и Елеове, а све у прилог |
т раздражене душе моје, да то није била халуцинација моје распламтеле уобразиље?{S} Ко би то зн |
лац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геруг XXII.{S} Крво |
представља Сунце Амадураму.{S} Научник Хамариџе изнашао је сразмеру и по величини светлости и |
лавни техно-механичар <pb n="123" /><hi>Хамариџе</hi>.{S} Она је сјала јачином од 1,500.000 ваш |
>Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова |
дила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас и Хамео, — само су могли на својим снажним плећима уздиза |
опет од ње издвојила њена деца — Итас и Хамео, којима је она, поред свога оца Амадураме, као су |
та тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као да м |
Беулиџа био нам је професор биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; |
а, образовао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкаст |
.{S} То беше један неизмеран васељенски хаос, састављен из вечитог огња и пламена и оних помамн |
те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чуде |
м размештајем боја умела да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остал |
уговима, образовао некакав неразговетан хаос, хаос од паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црв |
тину слика и прилика: усред среде овога хаоса као да се оцртавао један грдан глоб.{S} Око овога |
прекидно севање муња по оном узбурканом хаосу, пуном громова и муњевине; ко није слушао оне јез |
ри:</p> <p>„Ово брдо има два имена: <hi>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га наз |
i>Харива</hi> и — <hi>Коперник</hi>.{S} Харивом су га назвали, још пре два и по милиуна година, |
ти, оне лепоте, оне више уметности, оне хармоније, оне тако рећи архитектонске поезије у хармон |
колосалности, од уметности, од небесне хармоније, <pb n="139" /> подигао и овако украсио?...{S |
нина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде миријада светова, те чине да је овај |
врсту нераздвојнога четворо-сестарства: хармонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ак |
љају неку небесну лепоту, једну заносну хармонију, једну песму над песмама, једну анђелску симф |
, оне тако рећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупности и општем распореду ових царски |
то тежи ка лепшему, ка савршенијему, ка хармоничнијему!...{S} И још их има који мисле, да то св |
ршавањем облика: оне теже нечему лепом, хармоничном, узвишеном.{S} Силе те саме уништавају све |
злетео њихов префињени укус у лепоме, у хармоничноме, у истинитоме, у узвишеноме, у племенитоме |
:id="SRP19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустралију.</note> |
е, треперио као звук на каквој небесној харфи....</p> </div> <pb n="161" /> <div type="chapter" |
<p>— Ја сам ти то обећао.</p> <p>Јест, хвала ти; то је баш лепо од тебе.{S} Њу сад слабо ко по |
корити Албиона; сви сте ви једнаки: ни хвали Ерака ни куди Петака!..{S} А зар је на твоме Балк |
тпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапласов дух замисли.{S} Дуго |
површине, на којој се овде онде почела хватати гранитска кора, али коју сила лавине ватре зача |
ква мрачна дубина, од које ме језа поче хватати. <pb n="29" /></p> <p>„Не бој се!..{S} То је ме |
знати како је бујна његова вегетација: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог |
и у животу самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом п |
вљи, крвожедан, готово бестијалан...{S} Хе, а да ти је још знати разлику између првобитне жене |
ете око своје осе и око свога сунца.{S} Хе, али на којој су висини науке астрономског знања и у |
еличанственога, божанственога?!</p> <p>„Хе, куд су се дели, питаш?“ учиниће Лапласов дух, који |
али животињски круг на небу....</p> <p>„Хе, брајане мој, да ти је знати како би тај круг тек он |
ух опет осмехну па ми одговори:</p> <p>„Хе, драгане мој, друкчије то пише у књизи постања свето |
.{S} Осмехну се, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, брајане мој, један, два—десет, па и двадесет милиун |
се само осмехну, па ће ми рећи:</p> <p>„Хе, ко сам, питаш ме?{S} Па да ти кажем.{S} Ја сам она |
па ће од прилике овако почети:</p> <p>— Хеј, Боже мој, како ништа на овоме свету није стално!{S |
јих стихија у самоме себи, као у каквој хемијској лабораторији, не производи све нову и нову то |
он то рече и не рече, а она се небесна хемисфера предвоји на две половине, предвоји је један с |
ње преко небесног екватора — из северне хемисфере неба у јужну и обратно; а та путања пролази к |
ми северци видимо на северној небеској хемисфери.{S} Доле на јужном небеском полу имају са сви |
</p> <p>Одмах испод екватора, на јужној хемисфери неба, налазе се многа звездана јата, која и м |
ине.{S} Лепа су звездана јата на јужној хемисфери и <hi>Олтар</hi>, <hi>Паун</hi> и <hi>Ждрали< |
xml:id="SRP19020_N4">Сазвежђе на јужној хемисфери неба.</note> <note xml:id="SRP19020_N5">Један |
звездама.{S} И на северној и на јужној хемисфери небесној једва их се могло голим оком видети |
ра да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" /> <p>Лапласов с |
он пружи руку и показа ми, на северној хемисФери неба, наше Сунце, Земљу нашу и наш Месец.{S} |
стала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној |
ли на две половине — на северну и јужну хемисферу — пролази опет кроз ова звездана јата: <hi>Ри |
Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо Змију и Змијара.{S} Велики Медвед се при |
и између Великог Медведа и Лире, између Херкула, Кочијаша и Аждаје.{S} Јужно од Херкула видимо |
ија са својом сјајном звездом Арктуром, Херкулес, Змија и Змијар, Дјева са својим златним класо |
ждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес.{S} Те вечери и тога сата на самом истоку види |
угу, види се велико звездано јато — <hi>Херкулес</hi>, а пред њим лепо сазвежђе — <hi>Северна К |
и тамо у правцу великога звезданог јата Херкулесова; те тако и оно кружи око свога центра и пра |
нцу Пеанрени, но ту га ухвати коринтски херој <hi>Белерофон</hi>, те га упитоми, па после оседл |
} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али ожалошћена њихова |
н, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Араго, Молијер, Волтер, Жан-Жак Русо, К |
ицама.{S} Њих је знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко |
им се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Деметру, Херу — Јунону — Ада и Посеидона; али |
професор више математике славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова пла |
гинуса,<ref target="#SRP19020_N23" /> а Хигинус се налази на самим окомцима негда грднога вулка |
<note xml:id="SRP19020_N23">Име светога Хигинуса, папе римскога од 139-142 год.</note> <note xm |
ви вулкански отвор — кратер — у близини Хигинуса,<ref target="#SRP19020_N23" /> а Хигинус се на |
ова, Гете, Бајрон, Хајне, Гогољ, Виктор Хиго</hi> и други њима слични великани.<ref target="#SR |
лађе <hi>Арга</hi>, а даље:{S} Бусола, Хидра, Пехар, Гавран, а нешто јужније од Гаврана видимо |
онат прекрилило је велико звездано јато Хидре — водене Хале.{S} И млечни се пут померио, а са њ |
<hi>Дјеву</hi>, <hi>Сектанта</hi>, <hi>Хидру</hi>, <hi>Ориона</hi> — пролазећи посред његова п |
S} Сунчани комплекс од 26 милиуна и 400 хиљада сунаца. --> исти облик; од њеног обруча образова |
година па да до ње дође.{S} Помисли 10 хиљада сунаца, па се све збило у ону мајушну мрљицу, у |
S} Ја. мислим да ће јој бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је о |
доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених градова, везани једни с дру |
тора, како ми рече Лапласов дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова |
ави своју годину, коју оно заврши за 25 хиљада ваших година,"<ref target="#SRP19020_N19" /> рећ |
ла са свога места: једва ако би се у 25 хиљада година опазило, да су поједина сазвежђа у неколи |
а их се могло голим оком видети око 4—5 хиљада, али кад се небо погледа на мало веће телескопе, |
ања пише, да је овај свет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је |
лезе — из које се до сад образовало 159 хиљада сунчаних система....{S} Систем нашег Сунца стар |
буде бачена у вис на неколико десетина хиљада километара, да та маса избачене лаве буде често |
и бацани су у вис на неколико десетина хиљада километара; — ови њени крбањци враћали су <pb n= |
била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна милиуна г |
амена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке страхови |
среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима има 24 милиуна су |
што у једној секунди прође три стотине хиљада километара простора, — летели ми, велим вам, том |
сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљаци узлете на ову виси |
опет заузима простора деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сун |
у водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших тона, бацане су чак под |
есних пустиња на којима има по неколико хиљада угашених сунаца.{S} Тако једно место, ето, и ово |
не маглине из које се образовало толико хиљада сунаца и сунчаних система, међу које долази и си |
оле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ векова, — м |
у, десно или лево, доле или горе, — сто хиљада, не, већ милиун милиуна, не година, већ векова, |
<p>Оно је две стотине седамдесет и пет хиљада пута даље од вашег Сунца него ваша Земља, а то ј |
сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до ваше Земље стиг |
хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити за милиун, за два, за |
за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, о |
гмизи: да се броји и дан и ноћ за десет хиљада година, не би се ни половина пребројала; а сад к |
у Грађанској Касини, да у њој има десет хиљада Сунаца.{S} И одиста ви сте ипак доле на Земљи у |
оком једва видна група звезда од десет хиљада сунаца!{S} И ово су све сами младићи тек настали |
на малена група звезда — група од десет хиљада Сунаца!....</p> <p>„А ево нас већ усред средине |
VI</head> <head>НЕБЕСНА МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске ш |
и и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту су, сем тога, морали бити и они |
шег Сунца, а по тежини масе своје десет хиљада пута тежа, док опет заузима простора деведесет и |
брзином светлости, требало би нам десет хиљада година даноноћног путовања, па да се до тога све |
пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а то ће рећи, да у оној маленој магличастој гом |
ој магличастој гомилици има преко десет хиљада сунаца, или, боље рећи, сунчаних система, и већи |
а <pb n="120" /> владала је преко десет хиљада ваших година, која је и своју државу и свој наро |
ти један милиун и две стотине осамдесет хиљада ових наших земаља, — то му ни луд не би веровао, |
тесати милиун и две стотине и осамдесет хиљада ових наших земаља, која је опет за себе један ко |
> била једна јединица....{S} Седамнаест хиљада година, то је већ нешто...“ одговорим му.</p> <p |
на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од тежине |
је се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу небесном |
или нису и који су од њихових огњишта — хиљадама миља удаљени.{S} У нас је свега тога нестало ј |
ни на вашој Земљи...{S} И на Амаре-Мару хиљадама година беснеће силне ерупције и страховити зем |
запињали су, тестерили су, спаљивали су хиљадама невиних жртава: они нису мучили и убијали само |
Месеца.{S} Одавде до ваше земље има 162 хиљаде километара, а толико исто до Месеца....{S} Погле |
ло да се њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане |
, о коме људи доле на земљи кроз толике хиљаде година сањају?...{S} И да ти у овом вилинском пе |
Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће бити после милиуна ми |
и је сад отишла?{S} Где је била она пре хиљаде година, пре хиљаде хиљада векова; а где ли ће би |
xml:id="SRP19020_N17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски пастири почел |
наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каже да се |
ња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке с |
, па и сами духови.{S} Ја тек досинем у хиљади две година — тек да ме жеља мине; али и кад дође |
или десно, доле или горе — сто, двеста, хиљаду, сто хиљада, не, већ сто милиуна, не година, већ |
ик.{S} Па и само ваше Сунце не би се за хиљаду и више година ни помакло с онога места, на коме |
ум падало, да ће доћи време да им се за хиљаду година не би могла само њихова имена прочитати, |
а нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хиљада година, а ш |
де, с којих би сунчана светлост требала хиљаду, десет хиљада година даноноћног путовања да до в |
ње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има једна, дав |
о на које се у далеким тамним временима хиљаду хиљада људи са страхом искупљало, да се Творцу н |
ешто страшно запишта у ушима, као да је хиљаду громова у један мах треснуло; а испред очију су |
ни нема.{S} Ми бисмо овде могли стајати хиљаду година, па не <pb n="20" /> бисмо приметили да с |
горостасни Јупитер, из кога може изићи хиљаду и две стотине ових наших земаља; то је онај блис |
ти; погледајмо како се то све прелива у хиљаду блиставих боја — као златно-румено <pb n="69" /> |
аскрницу, а и прозори и врата прскоше у хиљаду комада, а некакав очајан глас стаде викати: „пат |
све је то било још врело и усијано.{S} Хиљадугодишњи пљусци, мало по мало, расхлађивали су ову |
,<gap unit="graphic" /><!-- caption:{S} Хиљадугодишњи пљусак --><pb n="63" /> што је у добу сво |
дишњи раст, ваш дивни крунасти платан и хиљадугодишњи Боабаб!....{S} Како се извршио овај прогр |
нитски слојеви; а за тим да настану они хиљадугодишњи пљусци, па оне непрекидне провале облака; |
рах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нараштаја; све то и мног |
ти читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу културу и образованост претварати у прах |
у небесноме са дна душе отпева божанску химну:</p> <p>„Тебе Боже хвалим!“</p> <p>И онда се Лапл |
ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ, Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицер |
вно оставила, и које непрестано оставља хладећи се и збијајући се у све мање и мање просторе.{S |
степени испод нуле, она се мало по мало хладила, док најпосле није прешла из гаснога стања у те |
зда на небу, — све је то на Месецу нека хладна, нека укочена светлост — светлост без треперења |
адурамину.{S} Пролазећи непрестано кроз хладне струје етера — на скоро три стотине<ref target=" |
евине дечице, као лубенице, разбијале о хладне камене зидове несрећнога Јерусалима; питајте она |
и, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни мравци.</p> <p>„Не бој се!“ рече ми Лапласов дух |
овога облачног океана, додирујући се са хладним струјама леденога простора небесног, расхладе с |
Од синоћ нешто је и мени било око срца хладно.</p> <pb n="221" /> <p>Доктор се извали на мој д |
Паре</hi>, <hi>Море Магловито</hi>, <hi>Хладно Море</hi>, <hi>Море</hi><pb n="46" /><hi>Мочара< |
ла — у гаћама и кошуљи — водили једнога хладног дана зимског, <pb n="178" /> тесним тулуским ул |
жује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет беласа као какво посреб |
ених брда и њених провалија.{S} То су — хладноћа и топлота; а оне су <pb n="44" /> овде и једна |
на степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, уништава сваки живот исто онак |
ената, борба између ватре и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање |
вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладноће ни врло велике врућине.{S} После, Марс је гото |
е небесне — од неколико стотина степени хладноће испод нуле....{S} А хладноћа пржи, сагорева, у |
вајући се вечитим законима гравитације, хлађења и — згушњавања; али ће опет до тога времена и в |
рошла <pb n="66" /> кроз све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сун |
им је мало по мало настао период њенога хлађења и прелажења из гаснога у течно стање.{S} И тад |
а стања у течно, а после, путем вечитог хлађења, прешла је и у стање тврдо.{S} Најбурнији живот |
аша.{S} На њему има да се изврши процес хлађења и процес згушњавања водене паре; на његовој пов |
мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене васељенске просторије.{S |
ихија, из којих се доцније, непрестаним хлађењем , образују сва сиња мора, све оне грдне реке и |
И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба,- коље се и бије око варљивог сјаја и пролазног г |
о, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, Рафаило Санцио, |
вим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја и Андромеде видимо Бика |
реливала у безброј боја, док се западни хоризонат ове вилинске земље губио у пурпурном сутону.{ |
евом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато Хидре — во |
стоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вег |
е у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, |
еја.{S} Плеаде се губе у магли западног хоризонта...</p> <milestone unit="*" /> <p>А посмотримо |
на што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пегаз, Ован, Кит и река Еридан, док су с |
најпосле се губи у магли самога јужног хоризонта....{S} Млечни Пут — наша Кумова Слама — овога |
онта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова звездана јата:{S} Бик, Во |
ма Великог Медведа, који се са северног хоризонта попео готово на сам зенит.{S} Тако исто сва п |
самој Кумовој Слами, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, |
је нешто мало више одскочио од северног хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом |
И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана света, света што вечни |
и животињског <pb n="64" /> света, а на хоризонту се указати први пут његово величанство Мизар; |
а пред њим Јарца.{S} На самом западном хоризонту видимо .једну веома сјајну звезду: то је Фома |
парници Веги; а ту је на самом западном хоризонту и Орион: коме се дивно блистао појас од три н |
се једва виде у магли на самом западном хоризонту: све остале звезде из Близанаца већ су давно |
величине — Алтаиром; а на самом јужном хоризонту видимо Стрелца и дивно лепезасто сазвежђе — С |
ој страни, по свој прилици, на источном хоризонту ове високе покојнице, беше се оцртала некака |
Круну и Каигџију видимо на југоисточном хоризонту.{S} По самој Кумовој Слами, пошав од северног |
једва виде на северном и североисточном хоризонту.{S} Делфина видимо где је већ високо одскочио |
е граду онда се апсолутно није знало за хотимична убиства, за пљачку, отимање, разбојништво...{ |
:id="SRP19020_N46">Ја сам баш погледао, хоће ли кога од наших великана књижевника поменути, па |
</p> <p>— „Учило нешто, па подигло нос: хоће њим небеса да запара!...{S} Прича нам о ономе у шт |
ш смо батли!“ повикаће мој вођ. „Гамидо хоће да добије кишу; а то се њему ретко дешава.{S} У де |
а демонска помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па |
не дај ме!... <pb n="147" /> мене нешто хоће да удави! — она ће вриснути као да ју је гуја шину |
/p> <p>— Је ли истина, бато, да и Бога ’хоће да оде да спава? и пружи свој прстић на месец који |
чна и одбојна моћ, сила, назови је како хоћеш, тек у тој сили скрива се заметак свима облицима |
кроз безброј сунаца и сунчаних система; хоћу да те одведем на један давно и давно изумрли свет, |
ути, куд ја мислим да те одведем!...{S} Хоћу да те разуверим о твојој неверици — о бесконачност |
олевка и гроб безбројних светова....{S} Хоћу да те проведем кроз безброј сунаца и сунчаних сист |
обожном народу улазе у овај свети Божји храм.....</p> <p>Сам кубасти кров у ове божанствене гра |
о је уметности унето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега |
у.{S} На самим улазима у овај колосални храм стојала су по два крилата анђела, извајана од бела |
лни портали — главни улази у овај свети храм.{S} И оквири ових портала били су уметнички изваја |
гранском резаријом.</p> <p>Како је овај храм био за неколико метара уздигнутији од нивоа црквен |
"135" /> каква мајушна капелица.{S} Сам храм изгледао је да је на три грдна спрата, а није: он |
дратних метара, од кога је простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служил |
ди мраморни строј овога величанственога храма!..{S} Погледај ове до дивљења уметнички изведене |
мо су му фасаде давале облик трокатнога храма.{S} Први је бој служио као неко постоље другом, а |
вовској грађевини дају облик трокатнога храма, па онда погледај овај складни размештај боја как |
да дохвате највише сводове овога светог храма, а са стране једва су биле видне две црне паклене |
саме унутрашње просторије овога светог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се |
е весело анђелско коло око овога светог храма Божјег.{S} На улазима у порту стојала су два крил |
рилике овога светог, али и овога пустог храма.</p> <p>Као кроз неку полу-провидну маглу назирао |
ишли даље од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле ово |
од споменика до споменика, од храма до храма, од палате до палате од виле до виле овога простр |
епрегледног мора од кућа, палата, вила, храмова, споменика и по грандиозности и по стилу и по о |
д једним од највећих и најимпозантнијих храмова у овоме граду а по свој прилици и у целој прост |
стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, извајана од белог мрамо |
е све пусто, — пусте улице, пусти Божји храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} |
врста мртвачке светлости: оне куле, они храмови, она небројена кубета, оно море од палата и вил |
о, као да се крећу саме оне палате, они храмови, она многобројна кубета, оне мермерне виле и он |
послао Амадурама...{S} И оне куле и они храмови и оне небројене палате и споменици, <pb n="116" |
ове куће, и ове палате, и ови велелепни храмови са овим многобројним кубетима својим, и ови без |
само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на палатама политехнике и царс |
ну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четир |
ту занимљивога; може ли ово бити права храна нама духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта виш |
ају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се оне ви |
девојкама; али кад му понестаде војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те |
ле со из његових руку, а он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупљ |
он их миловао, хранио и појио; а сам се хранио корењем и медом из дупља.{S} Свакога првог дана |
а пространога океана, — живите у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зелен |
војсци хране, а и само је робље требало хранити, он нареди те се старци покољу и њихово месо ба |
сана највећег мученика, са усана самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири св |
ири, како ће свети оци да спале једног „Христова отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ваниниј |
о били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; али су |
оја сама себе прождире; од оне узвишене Христове науке, од оних божанствених принципа њених, ви |
али само иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велик |
да објаве земљама и народима рождество Христово, и да запоје песму Господњу:</p> <p>„Мир земљи |
како за се зна.{S} Сам син Божји, Исус Христос, сишао је на земљу, да га својим мучеништвом на |
то исто налаже нама наш Господ Бог Исус Христос!“ повичем ја...</p> <p>„А, је ли?...“ обрецну с |
еји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили су, спаљив |
с државом, а религија с религијом...{S} Хришћанство је постало двоглава ала која сама себе прож |
олок као и њихово месо бацао пред своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подиза |
те се старци покољу и њихово месо баци хртима и огарима; а децу, жене и девојке раздели војсци |
уским улицама на спалиште, па кад се не хтеде одрећи своје узвишене науке, онда му прво џелат к |
а на своју пушку па — рче ли рче!...{S} Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да м |
..{S} Спаси ми сина јединог!“</p> <p>Ја хтедох да скочим али се пусто не може: тежак сам, као д |
и други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре двадесет веков |
баш у тренутку, кад је она морска неман хтела да прогута краљеву кћер, од некуд бане Перзеј — с |
светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да |
и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад је доказ |
а? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би т |
ечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да видите, све да опипате, па да веруј |
непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да дохвате највише сводове овога светог храма, а |
еко необично осећање.{S} Његови погледи хтели би да продру у дубине небесне; да виде шта је там |
им огарима, те да се види, да ли би они хтели јести пресољено месо.{S} И то се, наравно, на дла |
ела.{S} Његови детињи погледи као да су хтели да продру у оне плаве дубине небесне.{S} Дуго је |
ијативи становника овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик насред огромног трг |
гонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи? |
о, са свим оздравио, устао и обукао се; хтео сам мало да изиђем на свеж сунчани зрак; а ви? уме |
ћи дан Стевица је већ био на ногама.{S} Хтео је да излети и на поље, али му мајка није дала.{S} |
ударили у кукњаву!“ — све би он то њима хтео рећи, али му се пусто језик одузео.{S} И он се опе |
Сунце, Сунце Амадурама, тако, да ко је хтео да зна, да својим очима види, где настаје дан а гд |
е, али му то породични савет Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати |
им?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео да ти објасним.{S} Док смо се ми овој лепој Земљи, |
мешећи се погледа, као да ме је упитати хтео: да ме ти ниси звао?..{S} И онда тек упита, а ко ј |
корњаче.{S} Не, Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открил |
{S} Њему то буде загонетно.{S} Он би им хтео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, је |
тавише иа „плафону“ — као да је кроза њ хтео да погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је |
и астрономи...“</p> <p>„Ја сам нарочито хтео, да сиђемо на ово брдо,“ настави мој вођ даље, „је |
еда благо у ме, баш као да је тај говор хтео нарочито на ме да управи, — „наша је планета стара |
и пете величине; а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада |
7091, кратер <hi>Казатус</hi> 6956, <hi>Хуигенус</hi> — на Месечевим Апенинима — 5560,<hi>Калип |
само две године.{S} Био је благ, добар, хуман и милостива срца према сваком поданику своме, за |
на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманости и свеколика полета друштвенога,...{S} Трагови |
у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — да и тамо <pb n="34" /> пронесе своју |
.{S} Јест, то је он, он главом — Махари-Хун — свет сунаца!...{S} Сад му је баш време: он се у 2 |
ута су убитачнији и пустошнији него они Хуна и Авара!...{S} Јест, на оној вашој веселој кугли к |
је тако прошао и Ђордано Бруно и Јован Хус и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда х |
орданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то били добри и ве |
ди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километара, а то је, колико ода |
рви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target="#SRP19020_N38" /> а из са |
и пред вратима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... хајдемо!“</p> < |
рви камен темељац, а под владом силнога цара Гомора од кога је и своје име град Гомор добио, — |
, ови споменици на тргу „Слава и победа цара Гомора“ представљају у алегорији постанак, развиће |
_8"> <head>VIII</head> <head>ПРЕСТОНИЦА ЦАРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноста |
и рече Лапласов дух, заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по ин |
трга, као год и од трга „Славе и победе цара Гомора,“ гранало се 24 улице у облику звезде.{S} И |
д сјајним дворима прослављене династије цара Гомора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су |
ни, град, ову, негда сјајну, престоницу цара Гомора“ рече ми Лапласов дух.</p> <p>И ми се спуст |
и надгробне споменике знаменитих људи — царева, краљева, кнезова; црквених великодостојника из |
ији, — подигнута је друга држава, друга царевина на са свим другим друштвеним основама: на осно |
странијих, најмоћнијих и најнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду |
мањих ратова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорс |
само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ рећи |
о у овом граду, тако и у свој Гоморовој царевини, творевина су његовога женијалног ума,“ рећи ћ |
а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој вођ.</p> <p>То беш |
дважан суседни кнез, кнез Гомор, њихову царевину освојио и на тим развалинама засновао своје си |
мех, па онда настави:</p> <p>„На њихову царевину овако разривену међусобном борбом њених првих |
n="172" /> главом, ако је коме љубимцу царевоме ма и с репа длака полетела.{S} На развалинама |
} А погледај је сад!...{S} Од оне праве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једн |
нственој грађевини у новоме Вавилону, у царици градова, у оној ризници умотворина свију времена |
антне плаве куполе уздиже се, као каква царска круна, једна блистава група небесних нимфа.{S} О |
ма уметничкој изради велелепних дворова царске династије Гоморове и по формама и по стилу — сам |
{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучно |
Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну библиотеку.{S} Бити на овој п |
оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту с |
а.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библиотеке има једна огромна серија старих прото |
Итасових брда; а одатле је пренета пред царски дворац у овај град из даљине од 8000 километара! |
ови; јер то не беху више палате ни бели царски двори, у којима људи живе, већ надгробни спомени |
храмови, пусти домови, па пусти и сами царски двори!{S} А она мртвачка светлост Сунца Амадурам |
мо!...{S} Ја сам, негдашњи, дугогодишњи царски библиотекар ; а у последње време заступао сам и |
Круне није хтео одобрити:</p> <p>„Наши царски предци не могу имати већих и виднијих споменика, |
мраморном капку лепо се видео претурен царски престо.{S} То су били очевидно некакви символичн |
в вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, мрамора, а с |
подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мр |
тије цара Гомора.</p> <pb n="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарств |
дноставном обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо |
ве из једног комада.{S} Он је одваљен у царским мајданима <pb n="121" /> на 8000 километара дал |
хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога овалног круга, |
га болног пријатеља Маримеју, директора царских Музеја...{S} А ви?{S} Знам, ви сте она виша инт |
е и од висине и од тежине скинута је из царских мајдана доле у дољу за 4000 метара низ једну ст |
сивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Рин |
n="126" /> крововима.{S} За овим редом царских палата ишао је други од некаквог, као небо плав |
ој целокупности и општем распореду ових царских дворова, онога баснословнога богатства, оне рас |
арод, а по иницијативи становника овога царског града, хтео му је подићи нарочити споменик наср |
ате — то је знаменита политехника овога царског града.{S} Она је дала најславније неимаре — арх |
12"> <head>XII</head> <head>ДУХ ЈЕДНОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — |
овога пространог, овога величанственог царског града, док се најпосле не нађосмо пред сјајним |
улицама овога негда живога и велелепног царског града.</p> <p>„Ето, ови споменици на тргу „Слав |
као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта |
колико толико појмити да! “ повика дух царског библиотекара....{S} И онда се загледа у Сунце А |
две и по милијарде година!“ повика дух царског библиотекара, а она <gap unit="graphic" /><!-- |
нигде, задоцњења још маље!“ повика дух царског библиотекара, па ће онда дубоко уздахнути:</p> |
икад ништа ни мање ни више,“ повика дух царског библиотекара, с неком узвишеном збиљом, па онда |
красној кугли Земљиној!...“ повика дух царског библиотекара, а две трепераве зраке <pb n="213" |
ској.....“</p> <p>И ту мало застаде дух царског библиотекара па ће онда опет наставити:</p> <pb |
т беше наступио сад.{S} Најпосле ће дух царског библиотекара <pb n="189" /> дубоко уздахнути, п |
гледамо на ону страну, на коју беше дух царског библиотекара упро своје погледе.{S} Имали смо ш |
<p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а погледа благо у ме, баш као да |
ани систем,“ започе нам објашњавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у |
ћутање.{S} Ћути Лапласов дух, ћути дух царског библиотекара, па ћутим и ја.{S} Има узвишених м |
pb n="184" /> <p>Док је ово говорио дух царског библиотекара, опазио сам лепо, да су се образи |
еимарства — не убије! “</p> <p>И ту дух царског библиотекара мало застаде, па ће опет почети:</ |
ога Тројства“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мра |
им остатцима није дато места ни у самој царској костурници, по свој прилици зато, што се бојало |
ријални живот!</p> <p>„Ја сам свршио на царском университету одсек природно-философски.{S} Имал |
д својих дедова и прадедова наслеђеног, царства...{S} У тој зверској борби ето како су оба прош |
династије, како пролазе земље и народи, царства и краљевства, кад се у њима овако кољу први син |
лескопе, какве имају астрономи Мизарова царства, одиста прави пламен,“ рећи ће Лапласов дух.</p |
измерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта л |
демонске прилике, прилике из подземнога царства, него на сенке од кућа, торњева, кула, кубета и |
p>„А ево нас већ усред средине мрачнога царства Амадураминог; ево нас на једном васељенском гро |
ет своје порекло од последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово |
{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства — већ је погурен старац.{S} Њему су, као Сунцу, |
у огромном организму једнога пространог царства звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљу |
врата моје небесне ехоре, мога вечитог царства;</p> <p>д) „Живот којим сад живе деца моја, то |
а у оних безбројних малих животињица из царства инсеката и водоземаца — све су то сковале и изр |
„Е сад пази; сад ћемо ући у саму област царства Мизаровог.{S} То је једна сунчана система, као |
а засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио темељ својој |
о три велике царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима |
ова; он је разорио три велике царевине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он |
ревине: царство амарско, царство Еола и царство игорско.{S} Он је у тим ратовима са земљом срав |
и усавршио; док се и биљно и животињско царство раширило; док се разне феле и родови — биља и ж |
, да смо сишли у некако мрачно подземно царство!....</p> <p>„Ми смо сада на једној астрономској |
азвалинама засновао своје силно и моћно царство, царство Гоморово, а на овоме месту ударио теме |
да једнога светлога дана, опет узлети у царство духова одакле је и пореклом од пра-праискони <p |
само сенка правога живота; живот у моме царству, у мојој небесној ехори, то је прави небесни жи |
иљном и животињском свету у пространоме царству своме, а колико ли је отопило леда на грудима с |
о је била најлепша невеста у пространом царству Амадурамину...{S} А сад?...{S} Мумија!...{S} Не |
период преображаја не само у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у жи |
их духова — у каквом подземном духовном царству.</p> <p>„Ето то је Сунце Амадурама; то је отац |
по овој вечитој ноћи, по овоме мрачном царству, давно и давно угашена Сунца Амадураме!...“</p> |
по господству и по високим положајима у царству.{S} Насред среде онога овалног круга подизао се |
а су то два, са свим различна, створа у царству животињскога света.{S} Примитивна жена могла је |
омињем оне астрономе и њихова открића у царству Мизарову, а ти опет — ба ну!...“</p> <p>„Опрост |
а: његов утицај на све остале планете у царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју б |
и у биљноме и у животињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон вла |
ињскоме свету, и у царству материје и у царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, |
ове; погледајмо овај вилински перивој у царству Мизарову; погледајмо она брда и оне планине што |
човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизарову биће и проћи, а у њему се неће јавити |
} Његови верни поданици у пространом му царству нису га толико волели, колико су га се бојали; |
с пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} И док су се ова звездана јата клонила ка |
ростасне расцветане лале, други опет па цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, |
је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и мириса, а први |
ругог важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје дет |
несавршена: она је била без лишћа и без цвета; први је цвет био без ових данашњих дивних боја и |
та, попрсканог неким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни улази на овим палатам |
мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биља и животиња, па и |
ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати |
Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не може н |
су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <note xml:id="SRP19020_N28">Тако су назв |
ви овде на Аруџа-Дари, негда најлепшем цвету у круни сунца Амадураме; ви овде у престоници сла |
славних Гомора онда је била у најлепшем цвету <pb n="193" /> своме.{S} У њој је онда могло бити |
ке природне лепоте, пуна зеленила. пуна цвећа и мириса, пупа миријада Божјих створова — пуна пе |
нита, већ да је то једна колосална кита цвећа...{S} Ти су се људи просто играли бојама; они нис |
ијама „Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те |
као прави венац оплетен од разнобојног цвећа.</p> <p>На деветој раскрсници, источно од политех |
ла, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, |
з онога сплета од пузавог биља, лисја и цвећа вири по који безазлени гуштер, негде се опет у ко |
о, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе боја у оних безбројних малих |
по негде жутнулим, лисјем и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав |
е гора преодела листом, а поља мирисним цвећем, док је почело вескање птица и крик дивљих живот |
миријада Божјих створова — пуна песме и цвркута, пуна љубави и доброте; пуна мрзости и зависти, |
све то пропустили кроз фина и осетљива цедила великога <pb n="80" /> мозга свога и ни у једном |
авом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда |
етара у пречнику, а то је оно на острву Цејлону.{S} Међу тим вулканско огњиште брда <hi>Клавиус |
ерне и јужне Америке, Гренланд, Европа, цела Африка, већи део Азије, западни део Индијског Океа |
Путања се та с овога места, где смо ми, цела види, јер ваша Земља не заклања њену другу — јужну |
ела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ вашега Сунца смештена је између оне две зве |
ра на тој страни и сви њени континенти: цела Енглеска са Скотском и Ирском изгледали су као нек |
ко ништа на овоме свету није стално!{S} Цела васељена то је један калеидоскоп.{S} Она се вечито |
небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једну мају |
дух, на 820 хиљада квадратних метара, а цела група царских дворова имала је облик огромнога ова |
се ваше Сунце и његова система, његова цела породица, налазе између оне две звездице — између |
планете више него ваше Сунце.{S} Његова цела област износи у пречнику 2862 милиуна миља.{S} Дак |
а свим ишчезао, а и ваше Сунце и његова цела породица отишли су у ништа.{S} Ето, цела обитељ ва |
пи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти мах, рекао бих, из тога |
е имају и по десет и дванаест, тако, да цела ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, м |
ишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, |
рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и |
м, мени никако није у главу ишло, да је цела система нашега Сунца, која је у пречнику широка дв |
ибати горостасни пламенови, а његова се цела површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као |
а места, на коме смо ми били, видела се цела Сунчева породица.{S} И ја сам тек тад потпуно појм |
виделе још по неке групе звезда, док се цела остала небесна просторија претворила у једну непро |
усу могло рахат сместити и ваше Сунце и цела његова рођа, изузимајући јединог Нептуна, који би |
, не година, већ векова, и наше сунце и цела његова огромна породица били су овака небесна магл |
„да ће се у току времена и наше сунце и цела његова породица скочањити и постати једно васељенс |
огњишту којом несрећом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену прест |
здице.</p> <p>„Ето, одавде се лепо види цела система Мизарова....{S} Погледај га погледај како |
стоји на једном месту, а око њега кружи цела његова породица — <hi>Меркур</hi>, <hi>Венера</hi> |
о и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је то човек с неке |
и се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца!...{S} И још нешто.{S} Теби с |
, западни део Индијског Океана и готово цела Предња Индија...</p> <p>Лепо се виде сва њена мора |
ml:lang="FR">Harmonie</foreign>"</p> <p>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је с |
е задруге, по својој тежини, тежи је од целе своје породице на 1800 пута.{S} Ова небесна провин |
као гавран, а оба праве грдосије.{S} Из целе <pb n="118" /> њихове набрекле мускулатуре, која ј |
> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, то је само један трен у животу ва |
, не само овога пространог града, већ и целе царевине Гоморове....{S} Хајде да их прегледамо!“ |
звездано јато види на нашем небу преко целе зиме.</note> <note xml:id="SRP19020_N17">Има преко |
ишају и умире, да се гранитска кора око целе планете ухвати и учврсти, и да се на њу спусти она |
док јој се топлота мора спусти па 20—30 Целзијевих, те да се у крилу њихову могла јавити прва к |
е њена температура спусти од две хиљаде Целзијевих на 200?...{S} Требало јој је, брајане мој, р |
оју и по уресу, различни, па им је опет целина носила на себи печат необичног склада, јединства |
скупа представљали су неку симетријску целину.{S} То беху као нека врста стражара који мотре: |
алате представљале су једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са |
је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо амо растурене радове знаменитога |
два света састављају једну дуалистичну целину свеколике, бесконачне вечите васељене — свет мат |
ина страна, на којој су Атлански Океан, цело источно прибрежје и северне и јужне Америке, Гренл |
малопређашња сутонаста румен убриса, а цело се Гамидово поднебље испуни једним божанственим сј |
Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до басносло |
не блештећих праменова, те њима покрише цело небо над нама....{S} Боже, ја страховит ли је то п |
ком неодољивом нагону станем разгледати цело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад. |
је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су сена једној страни неба виделе јо |
, пошав од северног хоризонта, па преко целог неба све до јужног хоризонта, поређала су се ова |
шло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} После, и то |
том.</p> <p>— И ви сад овде у овоме, од целога света заборављеном, крајичку васељенину ; ви овд |
{S} Они су и давали и примали депеше из целога света — света Аруџа-Дариног.{S} Беше се једном п |
зе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба год |
уги полукруг Млечнога Пута оцртао преко целога источног неба, а по њему се поређала звездана ја |
а главнија звездана јата, а њих има, на целој небесној планисФери, на сто дванаест.</note> <not |
више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има преко 60.000 које брда, које ву |
И неминовно мора доћи један дан кад на целој површини ове наше лепе планете неће бити ни једна |
предвидети све метеоролошке промене на целој планети; појава комета; ројеви звезда падавица, и |
о у пространом царству Гомора, већ и на целој кугли овој, не само у животу друштвеном и државно |
алим градовима.{S} У то доба је било на целој овој кугли око 20 хиљада великих, просвећених гра |
" /> са свим другу звездану панораму на целој небеској куполи.{S} Зенит нам је тога вечера на с |
нзија, па опет: треба да знаш да у овој целој грађевини нема ни једне мистрије малтера; па ипак |
уверавању духовни је свет распрострт по целој васељени, онако исто као и материја.{S} За њ нема |
царству духова.{S} И тај закон влада у целој васељени, — како на једној тако и на другој звезд |
ова у овоме граду а по свој прилици и у целој пространој царевини Гоморовој, како ми рече мој в |
ом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да се доб |
вни.{S} И то је са свим природно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно шт |
милијарада километара.{S} И она опет у целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пр |
ли то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је св |
боље рећи до десетог слоја.{S} Дебљина целокупне коре Аруџа-Дарине износи на 124 километра.<re |
рбите Нептунове, или боље рећи, пречник целокупне обитељи вашега Сунца.{S} Система Мизарова обр |
јање и једно апсолутно трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма он |
P19020_00"> <head>ПРОЛОГ</head> <quote>„Целокупно трајање човечанства на земљи — само је <hi>је |
етријске, вештачки изведене фигуре; а у целокупном том раду њихову види се дивно изведен план, |
ећи архитектонске поезије у хармоничкој целокупности и општем распореду ових царских дворова, о |
У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, читави светови, сунац |
с које се год стране погледа на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у неком дал |
блиста најлепша и најсјајнија звезда на целом нашем небу, по имену Сиријус.{S} Десно од Ориона |
рих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових ст |
е, извори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде |
ацијом кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова |
мно и интелектуално најнеразвијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на |
ично блиста најдивније звездано јато на целом нашем небу, то је Орион са својим златним појасом |
зарана, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је |
с онакав облик...{S} Па и ваше Сунце са целом својом многобројном породицом има онакав исти обл |
S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој планети, већ и на |
ији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — цела се т |
ао тако, да је он, у исто време, служио целоме граду као сат-регулатор.{S} И не само то, него ј |
м покретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет |
мења великих и женијалних људских умова целу су куглу вашу прекрилили, а ви, којима је то све с |
у тај мах, као да нека надземаљска сила целу васељену из темеља заљуља...{S} Најпре као да се м |
јпосле нису толико расхладили, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо |
здушно море преплавило <pb n="42" /> је целу куглу Земљину; у његовим се валима купају брда и п |
е рећи, некакав провидан обруч, који је целу нашу Земљу опасивао.{S} Да нисам видео и познао на |
} Онај исти блистави појас предвајао је целу небесну планисферу на две поле; али су сад у томе |
а Слама — овога вечера сече на две поле целу ову небесну куполу и то у правцу од југоистока па |
то хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; па оно језовито урликање помамног оркана |
ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и сва она небројена светила |
да би ваше Сунце могло на небу сијати и целу своју породицу снабдевати новом својом топлотом и |
ј „научној“ анализи!...{S} Стрпали људи целу васељену и све законе њене у своје научне апарате, |
страни.“</p> <p>И ја станем разгледати целу небесну планисферу и по њој растурена звездана јат |
....{S} Него пази, сад ћемо лепо видети целу Мизарову породицу — све његове планете па чак и по |
траховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из |
ескрајни звездани свет, водећи са собом целу своју породицу.{S} Оно јури тамо у правцу великога |
им слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљином коју ум обична чов |
обра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу предвојио <pb n="XV" /> скоро на дв |
ховног света и материје, што испуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материј |
ао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали је од и |
ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> </front> <body> <pb n="VII" /> |
д своје хрте и огаре, које је он високо ценио, неговао и подизао, и због којих је многи чувар п |
hi>Алкиона</hi>.{S} Неки држе да је она центар око кога се све звезде нашега неба окрећу; а има |
неба окрећу; а има их који тврде да је центар нашим звездама лепо звездано јато <hi>Орион</hi> |
којој је свако њено место њен апсолутни центар...{S} Летели ми брзином сунчане светлости, — што |
којој је свако њено место њен апсолутни центар: летело се ма у ком правцу, десно или лево, доле |
Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и с |
половини наше Земље.{S} Њега ено између Центаура и лађе Арга, који се такође одликују лепим и с |
а нешто јужније од Гаврана видимо главу Центаурову, Курјака а још даље, у истој равнини, Скорпи |
Тукану,<ref target="#SRP19020_N4" /> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у |
им,“ одговорим му.</p> <p>„То је Алфа у Центауру: то је управо двогубо сунце.{S} Оно је најближ |
вашега Сунца, па до атара звезде Алфе у Центауру, — нема ни једне једите звезде, ни једнога јед |
не и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца....{S} Отуд долазе сва привидна к |
којом планете Мизарове круже око свога центра, око његовога величанства Мизара....{S} Ето, то |
ину кретања и око своје осе и око свога центра Сунца; а кад је после сто педесет година констру |
кулесова; те тако и оно кружи око свога центра и прави своју годину, коју оно заврши за 25 хиља |
питер, Сатурно, Уран и Нептун око свога центра Сунца!..{S} Путања се та с овога места, где смо |
ојасева, неки ближи, неки даљи од онога централног глоба.{S} Један од ових појасева, и то онај |
ону теже — гравитације — полете доле ка центру своме, оној усијаној матери својој — лави; али о |
ици, овоме вечитом граду, овоме великом центру свеколикога преображаја људског на овој планети. |
налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... :</p> <p>И, одиста, с онога ме |
е, док се оно, у самој ствари, налази у центру тога прстена, а то је у центру своје обитељи!... |
ина, већ векова, — ми бисмо били увек у центру те безграничне сфере!...<ref target="#SRP19020_N |
сунчане светлости, — увек би се било у центру те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку с |
, те да је ова прождере, па ће се по ту цену искупити опроштај од Нереида и Посеидона.{S} И кра |
елипсасти кругови и облици звезда веома цењени у престоници Гомора.{S} То ме је подсећало на — |
е, кад у то доба наступе пролетњи дани, цео се свет, у густим ројевима, крене у прошетњу, било |
о мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутон |
ност и вечитост материје, која испуњава цео простор; а бесконачност простора и вечитост материј |
на балонима служити уместо телефона за цео свет, али се у то није веровало, због неке материја |
а полутамна дрхтава светлост, те обасја цео онај огромни град.{S} То беше више нека врста мртва |
из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет исколачило; а онај непрегледни гра |
а грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су им богови били зверови, а д |
S} Њу сад слабо ко посећује; од мртваца цео се свет клони, па и сами духови.{S} Ја тек досинем |
>.{S} Он је далеко доле на југу, где је цео терен несрећно испреламан, или, боље рећи, издробље |
, на коме се као какав исполин, који је цео овај град надвисио, подизала она иста астрономска к |
<p>„Венац високе знаности“ опасивао је цео крај у непосредној близини царских дворова — онако |
оломи, а за тим нам се учини, као да се цео онај пламени океан у једном трену ока на двоје расц |
а природним, <pb n="95" /> по којима се цео небесни космос креће, живи и управља...{S} Разумеш |
ад се ти сутра у њему пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледа |
ојиш, ти знаш да постоји и твоје тело и цео овај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај |
о на срце паде, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И |
.{S} Ми то доживети нећемо!..</p> <p>„И цео овај живот и нашега сунца и целе његове породице, т |
ан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онда осећала да је бе |
псолутно не може да буде; јер би се тим цео небесни механизам пореметио, јер светови, звезде, п |
вршило....{S} Овоме тиранину беше тесан цео овај пространи свет, а погледај само колико му је п |
S} Пред Дјевом видимо Гаврана, а готово цео јужни хоризонат прекрилило је велико звездано јато |
ли, да се на целу површину коре спустио цео водени океан.{S} Уместо првашњег океана усијане лав |
а представити ни пером описати.{S} Тако цео Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пла |
боји — по изради и по стилу, те је тако цео овај „венац високе знаности“ одиста <pb n="131" /> |
што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утврдио једа |
њихову на пољу више технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — |
ај свет.{S} Још јасније да се изразим: „цео овај бесконачни космос постоји, али он не зна да по |
десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину свога опаког противника.</p> <p> |
шта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се к |
ђених око 400.{S} Прва је откривена <hi>Церера</hi>, па <hi>Палас</hi>, па <hi>Јунона</hi>, па |
а</hi>, а последња <hi>Нефтиса</hi>.{S} Цереру је пронашао астроном Пијаци 1801, а све остале п |
уништава ова ваша назови образованост и цивилизација: ваши данашњи ратови сто пута су убитачниј |
вали, ко ће кога претећи на пољу науке, цивилизације, уметности, хуманости и свеколика полета д |
...</p> <p>„Да и ово није плод европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, |
S} Ви и дан-данас, усред ваше уображене цивилизације, један другог једете, сатирете, убијате.{S |
нога,...{S} Трагови те високе културе и цивилизације ових народа, ево, видно се огледају на ови |
е под изговором да уносе образованост и цивилизацију у далеке, тамне и непросвећене куте друштв |
езом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу с |
"34" /> пронесе своју познату културу и цивилизацију!..{S} Али ме је највише ганула, негда клас |
вима, ватром и железом проносе ту своју цивилизацију, убијају, тлаче, утамањују људе који им ни |
платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганлија слили се уједно с повијарцем Топчидерских вин |
прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте браш |
ао миријадама векова — то је само једна цигла жица у бесконачном ткиву живота васељенина.....</ |
ох, један убод иглин!...{S} То је један цигли атом међу атомима из којих се састоје сви небесни |
у живота васељенина?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то |
један већи звездани комплекс, до један цигли, у већем небеском стилу, сунчани систем!..{S} А к |
вет створен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска |
ца.{S} И сад пођимо даље.{S} Између тих циглих осам планета вашега Сунца има једна по величини |
ога никад није могла попети.{S} Само је цигло једном Бог Аруха допустио своме пророку Емедарухи |
нчаних планета хајде да издвојимо једно цигло Сунце и његове планете.{S} И то нека буде ваше Су |
прагу пламеног двора Мизаровог.{S} Још цигло пола милиуна миља, па ћемо бити у самим буковима |
лавом, па да питате?!{S} Ево ти једнога циглог примера из кога ћеш сам увидети, како си оно мал |
та баш....{S} Ја мислим да вам је прави циљ да разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да с |
њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу своме, Богу своме, обра |
вима њеним лепотама не би имало никаква циља; она би код све своје лепоте и сјаја, код све свој |
дивно изведен план, изведен у очевидном циљу, да се тим каналима плови и одржава жив и брз трго |
целој васељени владају, одела у једином циљу, да се добрим и племенитим делима и познавањем веч |
Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу, да и тамо изврши једну велику „хуману замисао“ — |
амо за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање срца.{S} И кад се ти сутр |
но се сад састоји само из голих и сувих цифара и математичких формула, а то је обоје слично нез |
дана збрише као сунђер кредом исписане цифре на табли?!.{S} Не, то би била права, па макар, Бо |
Пиндар, Аристотело, Праксител, Архимед, Цицерон, Сенека, Хорације, Овид, Данте; Михаило Анџело, |
невидљиве, питијасте монере постао <hi>црв</hi>, овај праотац свију савршенијих грана и ограна |
ји између питијасте инфузорије и једног црва.{S} Она је много већа него разлика између корњаче |
много већи него обично.{S} Био је пун и црвен као да је у крв умочен, а преко њега превучене дв |
беше сунце, већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрља |
сунце?{S} То беше једна огромна кугла, црвена као усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкас |
т и по пута сјајнији од Сиријуса; а она црвена и лепша је и сјајнија од вашег Марса,“ објашњава |
#SRP19020_N25" /></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> |
До ње је жмиркала једна друга, као крв црвена, звезда.{S} Десно од нас видела се једна мала, а |
у очи једна необично сјајна али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс |
е немани, извајане од некаква као рубин црвена мрамора; а озго, на доста великој равнини оне не |
бичасте боје, а оно друго, далеко мање, црвене.{S} Ово друго сунце у области Мизаровог царства |
као снег беле, а по врату, као кармин, црвене пловице, налик на наше лабудове!{S} Тамо се опет |
оре миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а |
оло као какав вилински венац окруживале црвени двор царски, беху од самога, као злато жутога, м |
овалног круга подизао се величанствени црвени дворац царски, од дна до врха саздан од, као руб |
а али као крв црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, так |
љусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као у усијаној пећи жива жеравица; а из горњих |
према једноставном обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S} То је деве |
црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим |
свију могућих облика и фигура.{S} Слаба црвенкаста светлост беше облила непрегледни океан ове м |
дне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештеће-бела светлост |
енкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева страна, коју је оп |
д паре и облака.{S} Обасјан оним слабим црвенкастим зрацима Сунца Амадураме, он се преливао у н |
вечити санак свој, заогрнуо се некаквим црвенкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га ј |
се учини, као да из оног мора од некога црвенкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто трепера |
мну биљурску призму, пробијали су слаби црвенкасто-плави зраци Сунца Амадураме, те некаквим мрт |
а његова, коју је Мизар обасјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте б |
све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим цветићима.{S} И главни и споредни ул |
опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на по некој гра |
ежђе <pb n="XII" /> Малог Пса са својом црвенкастом звездом прве величине — Проционом.{S} Готов |
еке и језерца, све је то пламтило неком црвенкастом ватром, док су њихови највиши овршци трепер |
чило и почело да сија нешто мало живљом црвенкастом светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто |
>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit |
бо, а на њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и д |
блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега у истој равнини небесн |
l:id="SRP19020_N28">Тако су назвали ово црвено сунце астрономи једне суседне планете.</note> <n |
кунада, а то је време за које обиђе оно црвено сунце око онога љубичастог — око Мизара, — нарав |
ти наћи овако поднебље.{S} Погледај оно црвено сунце, како је по својој површини избраздано бор |
ми Лапласов дух показавши ми руком оно црвено и пегаво Сунце.... „А треба још и то да знаш, да |
ну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш М |
то је време за које он обиђе око онога црвеног сунца.{S} Друга му година траје 8 месеци, 10 да |
г као восак мрамора, а њена колонада од црвеног гранита; фасада трећег боја била је од плавог, |
м.{S} Фасада у првог боја срезана је од црвеног, као биљур углачаног, порфира, а њена колонада |
/> <p>Платна њихових фасада била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе кол |
ки, од дна до врха саздан од, као рубин црвеног, мрамора, а с колонадама свуд унаоколо од црног |
ва“ на палатама политехнике и царскога „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне пала |
тога, мрамора, а с колонадом стубова од црвенога гранита, опет подељеном на групе, које су на с |
, па бљештећи белом, на златнобелом, па црвеном, док се најпосле није охладила.{S} Милиунима и |
ин као да беше оперважен неком, као крв црвеном, траком, иза које су на све стране избијали фос |
боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова средина била са свим засенчена... |
ући границе између интелигенције једног црвића и интелигенције ловачког кера, а ко ли између је |
задовољства налазите у посматрању ових црвоточина давно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шт |
од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака: па ни оне нису с |
иноверце век и саму децу свете Христове цркве; узвишене законе Божје, које им је велики Учитељ |
е су то били добри и верни синови свете цркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; |
.</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у аманет примили, да ту небесну б |
вога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она ј |
етвртину, а остало је служило храму као црквена порта, у коју се улазило са све четири стране у |
за неколико метара уздигнутији од нивоа црквене порте, а како су прве колонаде с главним црквен |
угом и на трећем боју ове величанствене црквене фасаде.{S} Између стубова у сва три раздела ове |
светитеља и богоугодника, и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најста |
орте, а како су прве колонаде с главним црквеним платном образовале пространу отворену платформ |
енитих људи — царева, краљева, кнезова; црквених великодостојника из свију крајева ове одиста и |
мраморни стубови трећега појаса главних црквених фасада....</p> <p>На средини ове импозантне пл |
га мало пре видели горе над оном плавом црквеном куполом.{S} И ово је морало бити некаква виша |
е оних степена којима се с улице пело у црквену порту.{S} На самим улазима у овај колосални хра |
је лицем окренута према главном улазу у црквену порту.</note> <note xml:id="SRP19020_N42">Муња |
у животу вашем, ни у држави вашој, ни у цркви вашој: у вашој души као да је са свим изумро стра |
е.{S} Један је зелен као трава, а други црн<ref target="#SRP19020_N37" /> као гавран, а оба пра |
без и једне звезде.{S} То беше као неки црн понор небесни!..{S} Некаква мрачна дубина, од које |
} То управо и није било небо, већ један црн, бездани понор; а овде онде светлуцала је из те вас |
то треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним светл |
по његовим низијама и провалијама права црна ноћ.{S} Тако је исто и кад га ваша Земља својом „м |
ба.{S} У први мах рекло би се да је ова црна неман остала победилац; али није: њен зелени проти |
епота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечито |
о посуто треперавим звездама, већ једна црна, црна као поноћ, небеска пучина, посута небројеним |
савлада и да му се крви напије.{S} Она црна хала беше дубоко укопала оштре канџе своје десне с |
n="90" /> <p>„А, не бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само ј |
а одбрану; јест, лепо се видело како је црна неман изгубила и свест и моћ за даљу одбрану: њена |
е образова једна непрегледна, као угљен црна, сферична периферија.</p> <p>„Видиш ли?“ упита ме |
!..{S} Око нас се свела једна као угљен црна небесна планисфера, посута безбројним звездама кој |
плавила, већ је над нама пукла, као ноћ црна, бездна небесна, посута небројеним звездама, и то |
а „Црвеног дворца,“ а особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, |
ма, а са стране једва су биле видне две црне паклене немани.{S} Оне се беху над <pb n="142" /> |
учини ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто стр |
закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај мрачни свет ис |
ком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Земљине плоче неста а на небу се нађе једно сунце |
мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфере, док се најзад не |
онор, пун језе, и мрака, у понор вечите црне ноћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је т |
здане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим главним и тешким фас |
ојих очију пролазили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тмином.{S} У два са |
свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 одељка, а сваки је оде |
о су она два брата, она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представ |
ва видну звездану гомилу, дотле је онај црни понор захватио половину неба, онако исто, као кад |
.{S} И лепо сам видео како се оцртавају црни хоризонти — једнога мени незнана света, света што |
, онако исто, као кад се на небо навуку црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ пов |
ину васељенину.{S} Само се још над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још некол |
била су од црвеног порфира, попрсканог црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изв |
човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним стубовима — црвени, по црвеним — црнкас |
нас водио, ми и не опазисмо, да је она црнина небесна прекрилила готово цело небо.{S} Само су |
ојим очима све се преобрази.{S} Небесна црнина истина је остала иста, ако не још и гушћа и црња |
кад имали нисмо.{S} Оне суморне небесне црнине више није било, нити се на небу видела и једна з |
енске пустиње.{S} Тако усред те небесне црнине има хиљаду осам угашених сунаца, а међу њима има |
на светлост....{S} Звезде су се по оној црнини небесној необичном брзином на све стране разилаз |
90" /> његови обручи блистали су у оној црнини небесној — као да су од самих брилијаната.</p> < |
над нама црнило нешто неба и у оној су црнини жмиркале још неколике звезде; а све <pb n="76" / |
е паре, у неизмерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљином |
шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморних дворова?...{S} Зар ви овде немате ништ |
ко нас, оцртавао се неки венац од самих црних палата...{S} То управо и не беху куће и палате, в |
ћег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узаман сам тражио о |
ну нађосмо у просторијама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале п |
ројица обресмо на балкону једне од оних црних мраморних палата....</p> <milestone unit="*" /> < |
ла је на мене њихова тако звана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосал |
морним стубовима — црвени, по црвеним — црнкасти; по жутим — зеленкасти, а по зеленим — жућкаст |
о усијано гвожђе, а овде онде попрскана црнкастим мрљама, као да је по њему просуто мастило.{S} |
get="#SRP19020_N39" /><pb n="133" /> од црнкастога гранита.{S} Ове су каријатиде на својим снаж |
ла, кубета и споменика....{S} Небо беше црно — као катран.{S} То управо и није било небо, већ ј |
{S} Ми усред једне мрачне ноћи.{S} Небо црно као гагат.<ref target="#SRP19020_N24" /> Не, то уп |
тмосфере земљине, зато нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им |
Како је онда дивно изгледало ово данас црно и суморно небо над нама, — то се не да ни описати |
="101" /> <p>„Не видим ништа, сем овога црног понора небесног.“</p> <p>„Па твој умни вид још ст |
боље!{S} Узми на око саму средину тога црног понора небесног!...“</p> <p>Ја га послушам.{S} И |
це: прва код „Две Славине“ а друга код „Црног Коња.“ Ја убрзам кораке.{S} И таман сам избио на |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Око овога црнога понора небесног на јужном небу има пуно лепих зв |
а, а њена колонада — од 48 стубова — од црнога гранита; фасада у средњег боја била је од жутог |
воје кубасте павиљоне, — биле су све од црнога гранита, попрсканог неким црвенкасто-светлим цве |
рамора, а с колонадама свуд унаоколо од црнога гранита.{S} Ови црни стубови беху подељени на 24 |
.</note> <note xml:id="SRP19020_N37">Од црнога и зеленог мрамора.</note> <note xml:id="SRP19020 |
снази, којом су оштре канџе десне ноге црнога звера још непрестано цепале трбушну слабину свог |
ан, таман, једва видан колут, оцртан на црној пучини небеској.{S} Никад и никад не бих веровао |
о је био дан на Месецу, она је, на оној црној пучини небесној необично лепо сијала — баш као да |
шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној тмини, у некој неодређеној даљини лепо с |
онској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре светога огња, зајапуреном |
} Ја сам још непрестано тонуо у некакву црну бездану провалију....{S} И ја се обезнаним!</p> </ |
при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај светао, онај |
крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Вартоломејску Ноћ усред просвећеног |
пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; његов се руб узнемири; из њега ста |
78" /> се то стопило у једну страховиту црну, у једну вечиту ноћ!...“</p> <p>И онда Лапласов ду |
на је остала иста, ако не још и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетни |
ме сенке на Месецу са свим су друкчије: црње су и мрачније....{S} Свако брдо на Месецу кад је с |
јају косе; у очима, у погледу; у изразу црта на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је |
нита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебавости са |
ога чудноватог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и доброћудна лица одсијавале су неком |
ко, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један трен, из о |
илиуне милиуна векова, нивелисали...{S} Чак и подземни вулкани стишали су се и смирили.{S} На п |
што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недогледним дубинама небесним видео сам сија |
е, он је готов да у све то посумња и да чак постоји!“ готово <pb n="112" /> се мало обрецну на |
85" /> би био просто растргнут, а можда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја |
n="23" /> је својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом додирује сам небесн |
сиопеју и њенога мужа краља Кефеуса, па чак и саму његову краљевину Етиопију.{S} И бог мора им |
ни сад пронашли и да иде и како иде, па чак и колико у њој има ока!..“ рећи ће на то неки Драго |
о што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, огласе као неистинито, као немогућно, |
кад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишчезне....</not |
о, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} Она дакле почне да тражи земаљске на |
усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно њу опија, те онда |
овечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, који су му били мили и драги; он у своме |
м завирите дубоко и у срце и у душу, па чак и у саму мисао: зар ви не познајете кад је ко од ва |
ва, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце не стоји на једном месту, већ и оно л |
она баш осећа смрвљена, незадовољна па чак и несрећна.{S} Земаљско уживање њу не задовољава, н |
зарову породицу — све његове планете па чак и по кога пратиоца њиховог,“ учини мој вођ.</p> <p> |
што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сама небеса, па ће се одједном окренути ме |
Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<ref target="#SRP19020_N9" /></ |
најлепша жена на свету, па да је лепша чак и од самих Нереида — морских нимФа.{S} Ове се нађу |
таван, као снег бео, мрамор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И е |
царства биљног; кад-и-кад продирала је чак до огњишта лаве, ту се претварала у пару, а пара је |
Мизар.{S} Његова периферија допирала је чак до орбите Венерине; али, душа ваља, у то доба још с |
ол, одмах је лево од Андромеде, а ту је чак и Пегаз.{S} Њега ено где се пропео десно од Андроме |
а Месеца--><pb n="41" /> се у њој почне чак и да развија — наравно, догод постоје услови за то |
ушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цаклила и пушила,<ref target= |
огама о патос и кревељење; неки стадоше чак и језике да плазе, а у оној силној светини зачу се |
е знаменити астроном сер Хершел старији чак и пребројио: има их, вели се, преко десет хиљада, а |
но, да се неко с неким може разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо |
прочитати, атоли да неко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном |
је између оне две звездице; па, готово чак ни то нисам могао веровати, да су оне две звездице |
сад пред зору пробудило и послало ’вамо чак мени?<ref target="#SRP19020_N52" /></p> <p>Ја му св |
то и ноћ...."</p> <p>„После, ту недавно чак су и ваши астрономи опазили, да на Месецу још нису |
савршенијих и умнијих од нас, а особито чак и од наше браће термита, за које се зна да су најве |
и племенита душа.{S} Блесани се познају чак по цртама на лицу, по грубом откању коже, по згебав |
праву а ко није у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истини |
овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије небесне, то је она бле |
ла Бежаније па оперважује Савску долину чак доле до Земуна и хладнога Дунава; а Сава се опет бе |
се и неко мумлање и претња: неко викну чак и: доле, доле!...{S} У тај исти мах зачу се нека пи |
ичу.{S} Главе ових змијурина досегле су чак горе до самих капитола ових стубова.{S} И свака је |
не килограма већ ваших тона, бацане су чак под облаке као какво иверје, а особито што је и атм |
или како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то помишљали, да су се сувише рано родили, али |
има се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врс |
и многобројни црквени сосуди.{S} Има их чак из првобитног доба најстаријих народа и племена што |
васељена, пуна сјаја, пуна лепоте, пуна чара?...{S} Заиста, онда њено биће са свима њеним лепот |
почне да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца |
своме пратиоцу:</p> <p>„Боже благи, ја чаробан ли је овај свет!...{S} Да ово није онај небесни |
атима сјајнога двора Мизарова, цара ове чаробне провинције небесне.... хајдемо!“</p> <p>И ми се |
а десетина милиуна година, а овај ће се чаробни пратилац Амаре-Марин <pb n="65" /> тако преобра |
и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробном перивоју небесном?!..{S} Ми смо стојали над ов |
дном трену ока ми се нађосмо над једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} |
све своје лепоте и сјаја, код све своје чаробности и грандиозности остала у вечитој тами, незна |
, река и потока, опет сину својом првом чаробношћу.{S} И мени се учини, као да из оног мора од |
о призор био!...{S} То беше одиста неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са миријадама |
унце.{S} И сад може се мислити, како су чаролијски одсијавала она живописна брда и планине, из |
една у другу слију, и опет као на какву чаролијску призму, једна од друге одвоје, па се расплин |
раћу и сестре држи као на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да од |
ији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није било слика и обл |
на неким уздама, час им узде попушта, а час их затеже, те им не да да оду у страну!....{S} И ми |
.{S} Све се то журило <pb n="217" /> да час пре остави наше небо, те да га уступи цару дана.{S} |
амо духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небесној пучини, онако |
</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу не образо |
звежђе Возарево јурило је напред, да се час пре дочепа запада.{S} Њему стопу у стопу ишла је зл |
ватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И свет навали <pb n="84" /> — као на причешће.{ |
која не треба ни одговарати; деца сваки час за свашта питају; а има људи који су права деца.{S} |
тли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу страну.{S} Каквих ту није би |
ти се мало прошетај, а мене ето за тили час,“ додаде он.</p> <p>Тако је и било.</p> <milestone |
ости, па најпосле и њима куцне последњи час, те се и оне за навек угасе.</p> <p>Неизмерно крило |
} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, — док као из неке подземне дубине чух |
меканизми кретања, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> с |
ају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе ок |
затури кавгу: опкладио бих се, да овога часа негде од његова беса лете столице и прскају прозор |
} Ваш Стевица има гушобољу!{S} Ја овога часа трчим за доктора.{S} Његов стан није далеко одавде |
егда класична, Предња Индија, где овога часа у њој, од глади, мру милиунима оних добрих и питом |
јужни део Африке — тамо баш, где овога часа силна Енглеска пролива потоком људске крви, у циљу |
упита, а ко је оно од вас двојице овога часа онако дубоко уздахнуо?...</p> <p>— Ја, одговори му |
да назебе!“ Ето таке јој се мисли овога часа по глави врзу; али ће се она, веселница, следити д |
ња, брзине, заустављања, часа поласка и часа доласка.{S} Све је <pb n="195" /> свођено на срачу |
видети.</p> <p>И тај мрачни простор, с часа на час, бивао је све већи и већи, док се на небу н |
и крвожедност!...{S} Попусте ли само за часак државне узде и ђемови, ви сместа подивљате, из ва |
гонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења своју светлост од д |
ли на отворено место првога априла у 9 часова увече и погледамо ово исто наше небо, видећемо, |
и свод небесни пад нама првога јула у 9 часова увече, онда ћемо видети <pb n="XIV" /> са свим д |
нашем небу.{S} Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над н |
је, на којима су били првог јануара у 9 часова увече.{S} То је исто и с осталим звезданим јатим |
о тако исто и на дан првога октобра у 9 часова увече.{S} Млечни је пут целу небеску куполу пред |
вде и сувише забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p |
ске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово величанство Мизар, о |
љачке, отимања, злоставе, насртаји и на част и на живот свога ближњега и онда у вас сместа анар |
ote> <note xml:id="SRP19020_N48">Девета част света на Харуџа-Дари.{S} Нешто налик на нашу Аустр |
признати му се мора.{S} Он се по већој части бавио небесном механиком и много је допринео поле |
да је то наша земља, да су ту оних пет „части“ света — Азија, Африка, Америка, Аустралија и Евр |
акиа Мини.{S} Предавајући нам на једном часу о бићу Божјем он нам је ово говорио:</p> <p>„Бог!. |
локупна васељена?“...</p> <p>„На једном часу он је своје предавање закључио овим речима:</p> <p |
по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву чаролијск |
Бог....{S} И небо и Земља — све се то у часу преобразило.{S} Она се малопређашња сутонаста руме |
да се од тога силнога судара сви, било чврсти било течни, делови поново претворе у гасно стање |
оју.{S} Оно је само костур од онога, до чега ћете доћи у далекој будућности.{S} Оно се сад саст |
драсуду, да сте <pb n="93" /> ви једина чеда Божја „створена по образу и подобију Његову“; да ј |
т, у то доба овај лепи младић, ово живо чедо Амаре-Марино, биће један небесни леш.{S} Он ће тад |
пратилац Земљин; он је, најпосле, њено чедо, пород срца њена, јединче њено: он је праизвор љуб |
а и њих овака иста <pb n="106" /> судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!....</p> <mile |
те после било, једном речи, каква судба чека њу после <pb n="150" /> смрти мога тела, после веч |
ени и рећи ми:</p> <p>„Па ипак та судба чека не само ваше Сунце и целу његову породицу, него и |
овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет коље и бије око залогаја хлеба, |
анинских котлина....{S} Та иста судбина чека и вашу Земљу и сва њена мора и језера, све њене ре |
p unit="graphic" /><!-- caption:{S} Ово чека и нашу Земљу! --> воде. — Ње неће више бити ни у а |
вим обручима ?“ упитаће нас он; па и не чекајући на наш одговор, он ће рећи:</p> <p>„У ономе гл |
<pb n="219" /> докторову.{S} Нисам дуго чекао а више мене се отвори једно крило прозора и указа |
Марса.{S} И тако ће они још дуго и дуго чекати, да им се јавите <pb n="45" /> и да им на њихове |
; његова коса <pb n="166" /> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крво |
ст, оно је.{S} Ја, баш истоветни ја.{S} Чело ми се беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта с |
уцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубоку мудр |
ина пута, а Мизар је опет тежи од своје чељади на 804 пута, — па и по томе је Мизарова породица |
стубова.{S} И свака је разјапила своје чељусти тако, да су им се унутрашње дупље црвениле као |
на неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али у исти м |
зверови међу собом воде.{S} Страховите чељусти у зеленога звера биле су се грчевито стегле, да |
егао, тако, да му је с обе стране доњих чељусти цурила свежа крв, не попуштајући ни за један тр |
и Пут</hi>, док <pb n="23" /> је својим чељустима обзинула чак Северну Круну, а својим трбухом |
ије: њен зелени противник својим грдним чељустима беше обзинуо сву главу њену, па је, као гвозд |
вајана је глава некакве але с отвореним чељустима а затвореним очима.{S} На левој страни видела |
мислима на то деликатно питање дошао, а чему сам опет ја сам крив, — онда хајде да и у ту таму |
дао, али просто нисам могао смотрити на чему је стојао овај анђео смрти, како га је назвао мој |
аква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога |
а наша интелигенција и Бог свети зна, о чему се ту још не би говорило и препирало, да неко не п |
ио овим речима:</p> <p>— „О,васељено, о чему ти још ниси кадра да сањаш: слобода, у свој својој |
к право ругање и исмевање свега онога о чему је научни мрав говорио....“</p> <p>— „Е, оно је би |
е научнике ушао некакав ук, те немају о чему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не |
хог Океана....{S} Ово управо није ни по чему личило на Сунце.{S} То беше један неизмеран васеље |
ивописније и велелепније!“</p> <p>„Па у чему леже узроци овој различности, кад су елементи једн |
и.{S} Ја то управо и не умем да кажем у чему и како, али цела старчева појава казивала је да је |
и и науком утврдили, то је тек кокошије чепркање на подножју горостасних Давалагира.{S} Та ви с |
ер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у којима се мељу све могућне врсте брашна; али у |
ва, док је са својим телом у заједници, често и залута, али она увек зна и извесна је кад се Бо |
, на својим снажним плећима, уздизала а често и проламала; а кад је вода на те пукотине јурнула |
управ страховити; да се његова површина често разјапи и из његових неизмерних дубина, на то стр |
лометара, да та маса избачене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мис |
у матере гаје и подижу свој подмладак и често и саме гину, бранећи свој пород од прождрљивих и |
јом материјалном одећом спутана; она би често прнула у више регионе духовне, али не може, трома |
и букови и ерупције!. <pb n="18" /> Они често достижу висину на преко 300.000 километара, а то |
не задовољава, не усрећава; оно је њој често теретно, па чак и одвратно, оно њу убија, јер оно |
о у службу, ваших жеља и пожуда, а врло често и ваших страсти и ваших каприса, ни десетом прона |
проводе железничке пруге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама пут |
своје верске противнике.{S} Они су врло често бивали крвожеднији и од своје простодушне пастве. |
у представљале неку врсту нераздвојнога четворо-сестарства: хармонију, лепоту, уметност и поези |
"#SRP19020_N5" />, Сатурно осморо, Уран четворо.{S} За Нептун се зна да има самог једног пратио |
о је наш Месец; Марс има двоје, Јупитер четворо<ref target="#SRP19020_N5" />, Сатурно осморо, У |
свој сат. „Ене, сад је већ у вас три и четврт по поноћи по средње-европском времену!...{S} А, |
чине, а понекад спадне на звезду треће, четврте, па чак и пете величине, а понекад са свим ишче |
отрио.{S} То су биле две звездице једва четврте величине, и са свим једна уз другу: да су мало |
се само две три сићушне звездице —једва четврте и пете величине; а ја сам међу њима још хтео на |
е један извијуган низ сићушних звездица четврте и пете величине, који потиче од самог Ориона и |
наца једва се виде две мајушне звездице четврте величине.{S} И то је Рак...{S} Још нам ваља пом |
секунда мења своју светлост од друге до четврте величине.</note> <note xml:id="SRP19020_N13">Ми |
вобитни — па за њим други, па трећи, па четврти, па пети, и тако редом до последњег или боље ре |
S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по теж |
ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим оком можемо в |
ко 300.000 километара, а то је скоро за четвртину сунчевога пречника, или на 26 пречника ваше З |
што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су ти: <hi>Дубе</h |
простора сам храм заузимао једну добру четвртину, а остало је служило храму као црквена порта, |
умотворине другог и трећег реда; а, оне четвртог реда нису ни примане ни у царске ни у државне |
ој би требало да путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде |
имао је онакав исти облик: а од његова четири обруча образовала су се четири његова пратиоца; |
ве поле; али су сад у томе појасу сјала четири небесна светила.{S} Прво и највеће беше оно љуби |
ространој раскрсници.{S} На четири угла четири велелепне палате: не зна се која је од које лепш |
ote xml:id="SRP19020_N21">Овде се узима четири километра у једну миљу.</note> <note xml:id="SRP |
на једној пространој раскрсници.{S} На четири угла четири велелепне палате: не зна се која је |
на својим снажним плећима држе некакве четири крилате немани, извајане од некаква као рубин цр |
насред огромног трга што је између ове четири университетске палате, али му то породични савет |
ступљени сви мрамори наше Земље.{S} Све четири университетске палате творевина су славнога и ђе |
а била је за себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту н |
црквена порта, у коју се улазило са све четири стране уз велике мраморне степене полукружнога о |
змеђу стубова у сва три раздела ове све четири <pb n="136" /> колосалне фасаде, били су огромни |
<milestone unit="*" /> <p>„Ето, те све четири дивне палате — то је знаменита политехника овога |
note xml:id="SRP19020_N41">А било их је четири: свака је лицем окренута према главном улазу у ц |
<note xml:id="SRP19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</n |
д његова четири обруча образовала су се четири његова пратиоца; ваш Сатурно има и дан-данас она |
У ономе глобу у среди има два милиуна и четири стотине хиљада сунаца, а у његовим појасевима им |
путује, и дању и ноћу, четири године и четири месеца, па да са ове лепе звезде стигне до вас. |
идане, већ да су саздане.{S} Двадесет и четири, као гавран црне, палате правиле су, са својим г |
> <note xml:id="SRP19020_N17">Има преко четири хиљаде година како су китајски и индијски пастир |
литехничких палата, уздизале су се опет четири велелепне палате!..{S} То је био један од најзна |
теже од наше земље три стотине двадесет четири хиљаде пута....{S} Он сам себе побија: онамо каж |
сту, где су стајала и треперила још пре четрдесет и више векова!..{S} Па ипак тако није у ствар |
о је на округло десет трилиуна миља или четрдесет трилиуна километара, док је ваша Земља, као ш |
дају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један виши неима |
у њој никад није фалила ни једна једита чивијица...{S} Кад се једном однекуд беше пронео глас, |
изливене од некаква благородна метала, чиј сјај и блиставост нису могли нагристи ни киша ни вл |
мцима негда грднога вулканског огњишта, чиј је највећи кратер <hi>Агрипа</hi> на северним обала |
им; а ти ћеш бити једини са ваше Земље, чиј је дух, још за живота свога тела, био тако срећан д |
а.{S} То беше некакав окамењен гобелен, чиј живопис још нису до данас извеле ни уметничке руке |
ад неко из небуха бане на врата, онога, чија је душа, некуда отишла, и стане га будити.{S} Тада |
већ један огроман, као жар црвен глоб, чија површина беше измрљана небројеним мрљама свију мог |
езгра, онога силног океана његове лаве, чија врелина не да да и једна кап воде допре до њене по |
ачким керовима:{S} Сиријусу и Проциону, чија имена носе две лепе звезде прве величине — Сиријус |
а Сунце привидно улази у сазвежђе Бика, чије је десно око вечито закрвављено.<ref target="#SRP1 |
ена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отворена шака |
породица били су овака небесна маглина, чије су се границе тада простирале далеко иза граница Н |
о од последњих владалаца царства Игора, чије је робље онај крволок као и њихово месо бацао пред |
и исполин, ово силно, ово пламено срце, чије <pb n="77" /> моћне откуцаје осећа сваки дамар у о |
стало претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше, онако исто |
испреламано земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target=" |
онај ускипели океан од ватре и пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном |
Мора Плодности“ расте нека врста цвећа, чији цветни листићи изгледају да су коштани, те им не м |
облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви допирали скоро до половине неб |
ане избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну, час на другу с |
царства звезданог; — овај огњени океан, чији вали запљускују чак горе у недогледне просторије н |
ту, по једну троструку седмобојну дугу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до |
; ево нас на једном васељенском гробљу, чији су покојници у историји свемира негда играли тако |
е развалине каквога опустелог дворца на чијим се зидинама сунча нека врста крилатих <pb n="134" |
мари, они Богом задахнути уметници, под чијим се длетом на студеном мрамору јављао сам живот, к |
о, онај зелено-плавкасти азурни застор, чијој се лепоти још нису сити надивили велики песници в |
рзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој коси блиста загонетна звезда <hi>Алг |
Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како се звао онај заслужни муж, што је први |
Лондон, Беч, Берлин, Петроград, Пекинг, Чикаго, Њу-Јорк, Сиднеј, Калкута и многи други богати и |
полумртвилу, а ти, душа његова, здрава, чила, лака као перце, прелећеш, са мном заједно, са зве |
е и зато су његови становници и лакши и чилији и интелигентнији.{S} Они могу устрчати уз врло с |
њених првих синова ударио је са својом чилом, и боју вичном, војском један крепак и одважан су |
не би ли у њима нашла замену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чин |
зало се неко необично пријатељство: ама чим би устао, ето га мени, да ми нешто важно каже, или |
то, он их стане, једно по једно, гутати чим се које роди.{S} Тако је он прогутао Хестију, Демет |
и с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се она после занимала; где би њено боравиште пос |
умаје су деца моја; ја сам их послао да чине добра дела, те да се с њима своме <pb n="176" /> о |
оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно |
pb n="92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих ин |
хармонији миријаде миријада светова, те чине да је овај свет и тако леп и тако величанствен и т |
оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла дела!“</p> <pb n="177" /> <p> |
едан око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: они се вечно крећу — или |
ивеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чини неверица?“ Окрете се он мени па ће ми тек рећи:</p |
ад налази, док се вама, на вашој Земљи, чини, да се оно свако јутро на истоку рађа, а увече на |
астрономије и инжињерије; а ја сам ти, чини ми се, једном поменуо њихову славну горгонску звез |
а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просве |
је у материјалној вези, те нам се сада чини, да онај магловити хаос за себе лебди у ваздуху.{S |
ијак, кроз који ваше Сунце како се вама чини, прелази, правећи вашу годину.{S} Али тако није у |
лиза није тако страшна, како се то вама чини, док сте у вези са својим телом.{S} Страхота смрти |
лиза није тако страшна, како се то вама чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у |
и видите, друкчије него како се то вама чини.{S} Али о томе за сад доста!..{S} Него деде да ми |
иуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, после десет милиуна |
e unit="*" /> <p>На први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне |
ред овим питањем!.{S} Па и опет нама се чини, да се они ни за једну длаку са свога места помери |
асов дух рећи:</p> <p>„Наравно, теби се чини да је ово све друго, све друкчије; али то није.{S} |
е приближавали вашем Месецу.{S} Теби се чини да Аруџа-Дара <pb n="102" /> лети нама, а није, ми |
оба прошли су милиуни година, а мени се чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица |
Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...</p> <p>„Оп |
ебесна светила!..</p> <p>„А, како ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, |
но жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, да ће бити срећан.{S} И он г |
хова ни с које стране, с тога се теби и чини, да смо код сва три небесна светила окружени неком |
<pb n="107" /> <p>„То се тако само теби чини; али кад би ти знао и узроке томе, ти онда не би т |
ругу страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну поло |
ј— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, којим |
та?" повика Лапласов дух, а глас му је, чинило ми се, треперио као звук на каквој небесној харф |
опе.{S} И овај грдосни голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само |
свега подузима нека необична страва.{S} Чинило ми се да тонемо полако и нечујно у некаки бездан |
још страховитијим тресцима громова.{S} Чинило се да ће она лепа Земља сва отићи у стромором.{S |
ну слабину свога зеленог противника.{S} Чинило се као да се под снажном оштрином њиховом још не |
Од силне јаре нисам могао да дишем.{S} Чинило ми се као да је дошао последњи час животу моме, |
рмонију, лепоту, уметност и поезију.{S} Чинило се, ако би једна посрнула, посрнуле би и оне дру |
оле по овим пространим улицама, мени се чинило, као да се крећу саме оне палате, они храмови, о |
ј, ала то беше бујан живот!.{S} Мени се чинило, да је мој цео овај свет; а душа је моја још онд |
а на овој мртвој планети....{S} Мени се чинило, сад ће се какав жив створ откуд било појавити; |
површина страховито узбурка.{S} Мени се чинило као да све небесне звезде неописаном брзином пол |
а и сад не знам како то би; тек мени се чинило да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се виш |
по се оцртавао један грдосан глоб.{S} И чинило ми се као да нас је он опазио, па се на нас устр |
це и два огромна месеца — па ми се опет чинило да није дан већ ноћ...</p> <p>И таман ја у тој м |
а њ насрнуо, платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био сна |
„На то је бог Аруха одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} |
.{S} И то ће бити ваша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — ј |
есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова земља не би могла др |
тао зашто неће да падне месец, који се, чињаше ми се, беше наднео баш над нашу башту...“</p> <p |
јте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње верске |
вете цркве Христове и исповедници праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вуко |
ивима и језерима: и то су све правилне, чисто геометријске, вештачки изведене фигуре; а у целок |
венкасто-светлуцавог зеленила, из онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допи |
зио сам лепо, да су се образи мога вођа чисто зажарили.{S} То је морао приметити и дух библиоте |
у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — Истина Б |
кубета, они кубасти кровови од павиљона чисто су дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чуднова |
м светлошћу.{S} Цео овај пространи град чисто је треперио у некој сутонској зажарености; али он |
жности,“ рећи ће мој вођ гласом који је чисто треперио неком узвишеном благошћу и страхопоштова |
иставу, љубичасту бразду.{S} Стевица се чисто припи уза ме.{S} Она светла бразда ишчезе, али је |
ратак мој у своје тело; а то би, кад се чисто на чисто ствар узме, мени донело напрасну смрт! — |
и.{S} Дуго је мислио и ћутао, док ће се чисто тргнути па ће ми рећи:</p> <p>„А ха, ми се овде м |
чини као да је то јуче било; чини ми се чисто неверица да се онај бујни, онај просвећени живот |
ног перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај како је ум |
једном чаробном Земљом.{S} Небо се беше чисто преобразило.{S} Ми се обресмо у једном дану, али |
во са свим ишчезли; небо вечито ведро и чисто, а на њему нигде једнога једитог облачка; облици |
у тај исти мах мени се учини, као да ми чисто свану, и пред мојим очима све се преобрази.{S} Не |
его и сам наш Сиријус.{S} Њена светлост чисто се преливала из љубичасте у зеленкасту боју.{S} Д |
да се почеше мицати.{S} Мој се пратилац чисто трже, па се окрете на ону страну, откуд је она из |
еко слудује, да им чак и њихове саставе чита.{S} Ако се не варам, у једном одељењу царске библи |
иди, види издалека као и изблиза.{S} Он чита туђе мисли као отворену књигу.{S} Дух, то је управ |
престано кидају откања трбушних мишића; читав млаз крви отегао се чак доле по стени: она се цак |
ки и бесконачно мали: кап воде је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева план |
ку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младост, своју зр |
су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, складнога, колосалнога, величанствен |
себе по једна песма, а све четири један читав еп: оне су представљале неку врсту нераздвојнога |
васељену, те зато ниједан атом, ниједан читав свет не може мрднути у страну са своје путање кој |
не умиру брзо.{S} Њихов ропац траје по читав милиун година и више.{S} У ових небесних колоса с |
ор љубави њене, која се после пренела у читав род људски; — он је украс њен, понос њен... <pb n |
е!...{S} А њене очи?{S} Да у њима видиш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена |
е — архитекте — какве је игда имала ова читава планета; а међу њима био је најславнији архитект |
и прстом“!...{S} Та то је, болан, једна читава вечност!...{S} Десет милиуна година!...{S} И то |
да се земља око своје осе окреће, а не читава небеса и сва његова светила око ње; она је то, ш |
необичну тежину на грудима — као да се читава планина на ме навалила; а опет ме беше подузела |
не на вашој Земљи; беснеће и уништавати читава поколења људска, а сву њихову хиљадугодишњу култ |
и, у коме се вози преко океана вечности читава милијарда и по људи!...{S} Одатле ћемо видети да |
та маса избачене лаве буде често колико читава једна покрајина.{S} И сад можеш мислити, кад се |
ра и преко мора;—многобројни пароброди, читаве мреже железница, телеграфа, телефона, стоје вам |
или једна играчка за снагу водене паре: читаве стене од неколико хиљада, не килограма већ ваших |
шта више; а ми смо јој се приближили за читаве три четвртине пута, и једва је тек сада голим ок |
експлозивних гасова бацали су у облаке читаве пределе; земљина кора дробљена је у милиуне кома |
енабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове да једна другој натуре своје богове и сво |
да одвоји онај хаос, оно постање једне читаве сунчане системе од остале групе с којом је у мат |
трајање....{S} И целокупни живот једне читаве сунчане системе, па ма он трајао миријадама веко |
ујете; којима у прах и пепео претварате читаве градове и хиљадугодишњу тековину толиких нарашта |
оде разговоре, договарају се и склапају читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи |
уњава целокупну бескрајност васељенину, читави светови, сунаца и сунчане системе, губе се — као |
руге, па им се врло често дешава, да се читави тунели сруше над главама путника, и то само зато |
овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи —: виде се зелене рудине, плава као огле |
бом види живу жеравицу из које избијају читави букови светлуцавих пламенова, што се непрестано |
као из какве огромне призме, сипали су читави млазеви светлуцавих зрака од небројено боја; а с |
ати.{S} Испред мојих очију пролазили су читави светови, црни као авети, а покривени вечитом тми |
оне силне и боју вичне војске; да су ту читави паркови Крупових, Дебанжових и Астронгових топов |
огобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледај |
људи гледају, посматрају, проучавају за читавих четрдесет векова, нису ништа друго, до један ви |
али му мајка није дала.{S} Држала га је читавих петнаест дана као у апсу.{S} Слушала је лекара |
есе њихових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог |
об небесни — као да је неко на њ просуо читаво море мастила!....{S} Страшно га је било погледат |
стоје најниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужно |
ан једини атом, он би зауставио кретање читавога једног света у коме је тај атом; јер је то све |
жавају живот људски, напредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стоп |
уо га да мисли о небу, о звездама и о — читавој васељени: та он је прво слово у огромном буквар |
све то време, од 28 милиуна година, на читавој површини ове планете ништа се са свога места по |
ајмоћнијих и најнапреднијих царевина на читавој кугли Аруџа-Дариној, ми смо у граду Гомору“ — о |
јих и најпрослављенијих университета на читавој овој планети.{S} На овим палатама заступљени су |
на историја развића више архитектуре на читавој овој планети.{S} Они су захватали простора, как |
у једној планети, а колико ли у једној читавој сунчаној системи,на прилику у системи вашега Су |
ти, већ и на свима осталим планетама, у читавој васељени, на којима има разумних створења, што |
учне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики научник унео |
читом усавршавању и улепшавању облика у читавој васељени.{S} Ти исти закони владају и у твореви |
е од најстаријих неимарских творевина у читавој овој небесној покрајини; сад ће се ускоро наврш |
бију Његову“; да је ваша Земља једина у читавој васељени, обдарена разумним створењима- — људим |
атмосфера!...{S} Ретка је то планета у читавој васељени, која је била одарена онако Богом благ |
некадашњих најобилнијих извора живота у читавој васељени!...{S} Оно је сјало најинтензивнијим с |
, какве би страховите промене настале у читавој области вашега Сунца кад би се оно угасило: нес |
како постају сунца и сунчане системе у читавој васељени!..."</p> <pb n="184" /> <p>Док је ово |
неисцрпним изворима и живота и смрти у читавој бесконачности васељениној!...“</p> <milestone u |
и о утицају духовног света на прогрес у читавој васељени....{S} Све су ово славна имена научник |
а, са оним крилатим анђелима, давали су читавој палати неки божанствени изглед.{S} То управо не |
које ретко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наре |
а је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу са свим нестати звезда!“</p> <pb n="90" /> |
лика минула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезд |
ећи инжињери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко |
борав за учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него |
технике.{S} Они су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширин |
свећених градова, везани једни с другим читавом мрежом речних и морских канала, електричних жел |
и голијат небесни, чинило ми се, испуни читаву пучину васељенину.{S} Само се још над нама црнил |
надимао, и мало по мало стао запремати читаву половину оне црне, а звездама осуте, небесне сфе |
p> <p>свога! <pb n="199" /> Он је изнео читаву теорију, основану на физичким законима, како на |
е помамног оркана: као да је испуњавало читаву бесконачност васељенину!...</p> <milestone unit= |
, у само срце завиримо, да један другом читамо најскривеније мисли.{S} Вама се то, је л' те, чи |
вор и забаву, и библиотеке и одељења за читање, и кревети за спавање, и све остале удобности за |
ије губио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, писали су за доцније нар |
ј чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>После малога посматрања нађем и лепо са |
чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар чов |
д био велики наш дуд пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног пра |
> се мало обрецну на мене мој загонетни чичерон, па онда настави: „јест, ја сам казао, да се и |
одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити:</p> <pb n="143" /> |
невероватно!...“</p> <p>Па уснама мога чичерона опет се развуче онај малопређашњи осмех, и онд |
едном застаде, погледа право у очи моме чичерону, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама па коме ја ов |
а другој страни онога блиставог појаса, чкиљило је оно пегаво црвено сунце; а недалеко од њега |
, нити ће их икад бити.{S} Овај мајушни члан велике породице Мизарове и сувише је кратког века, |
е по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово друго сунце по тежини је н |
није у самој ствари.{S} Ваше Сунце, као члан оних безбројних звезда у <hi>Млечном Путу</hi>, ст |
о.{S} На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породице беше избила некаква љубичаст |
И још нешто : ваше Сунце има преко 400 чланова у својој задрузи, а Мизар их има око 600. И он |
ова огромна сунчана породица има на 969 чланова, међу којима се налази око 429 од којих ниједна |
>Цела обитељ нашега Сунца од 427 својих чланова, то је само мајушни заселак у општој отаџбини — |
нчана породица, која је по броју својих чланова, двапут већа од породице вашег Сунца, а по тежи |
ј силни откуцај срца његова осећају сви чланови ове огромне породице Мизарове, већ га осећају и |
и ваше Сунце и ваша Земља и сви остали чланови његови, почињући од Нептуна па до Меркура, само |
, источник, око кога су поседала весела чобанчад, а мало ниже њих притрчала нека сорта наших ов |
егова заборави и на саму себе, онда он, човек, пориче и саму своју душу.{S} Безбожник у очајању |
остало је било само божанство.{S} Ето, човек би се заклео да је она магловита слика „постања“ |
на ма коју целокупну пространу фасаду, човек види, као у неком далеком проспекту, по једну тро |
е иа Месецу, не тежи више од 164 грама; човек који је тежак 70 килограма, овде на Месецу не би |
мену за оно, за чим непрестано жуди.{S} Човек тежи за богатством, и чини му се, ако га добије, |
а послетку док се јавио мезимац Божји — човек, те да се природа огледа у њему, а он у Богу?...{ |
.</p> <p>„Вала то му је и којекако — да човек и верује и не верује — али кад оно рече да се из |
овратак ка своме великом Оцу.{S} И онда човек дрзне да доказује, да Бога и нема; а кад душа њег |
а чини.{S} После тешких и самртних мука човек се уљуља у један мио, заносан сан.{S} Он заспи па |
Изгибосмо!!...“ Како у оваким приликама човек може ни крив ни дужан да добије расцопану главу, |
ати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра ово наше плаво |
ли је тај проналазак!...{S} Ето, тај је човек двадесет година за својим столом капао, испитујућ |
лима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио.{S} Него |
тајана, које у истини постоје, али које човек још није открио, а неће их с овим слабим и несавр |
једна морска нимфа; али тако, да би се човек заклео, да се овај лепи створ сам пробио кроз ова |
слику неке опипљиве реалности, е би се човек заклео да је све живо и да се миче!....</p> <p>„Е |
огим гранитским стубовима, заклео би се човек, да види, како доле-горе миле по црним мраморним |
и; а заблуда је највећи камен о који се човек спотицао од кад је почео да посматра природу и св |
ље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињама; он |
на Земљи, већ да лебде у ваздуху.{S} И човек би се заклео, да пред собом види живу жеравицу из |
више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на своје дос |
њиховим леђима тако се преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} |
сад пази!“ повика он.</p> <p>И, док би човек оком тренуо, оних ватрених млазева и оне црне Зем |
— брзином моме уму несхватљивом: док би човек ударио длан о длан ми смо већ били, Бог те пита у |
и то већ жутнуло лисје; и то, рек’о би човек, мирисно и разнобојно цвеће, и оне живе нијансе б |
овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није створ од студенога мрамора и гранита, |
је знати како је био нагрдан примитивни човек; он је био куд и камо ближи Горили него данашњем |
на ону висину на којој се могао јавити човек.{S} Колико ли је природа створила и уништила моде |
го данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепш |
преко 156.000 деце....{S} Колико је тај човек, тим својим проналаском, уштедео тешка бола и сам |
ојене специје биља и животиња, па и сам човек — све то живи, све то дише у атмосфери и атмосфер |
вршујући облике својих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фел |
ла старчева појава казивала је да је то човек с неке друге планете...{S} Поглед његових очију п |
да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то |
нате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша замисао, то је највеће дело Бог |
ку, отимање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то чо |
највеће дело Бога Свевишњега.{S} И зар човек да насрне на сама себе, на узвишено дело великога |
епи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер кредом и |
ито хтела да сакрије од свога мезимца — човека: она као да се и сама бојала, да га грандиозношћ |
ме у велико развијене!{S} А одавде до — човека има поћи!{S} Овај мали заселак у царству Мизаров |
ци и фарисеји разапели су на крсту Бога човека, а хришћански фарисеји разапињали су, тестерили |
та на лицу.{S} Крој тела у примитивнога човека био је незграпан, здепаст; његово лице било је д |
ад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема човека, да то све види, да то све осети, да се тој лепо |
опасују једном дебљином коју ум обична човека није у стању да схвати.{S} Крајњи слојеви овога |
па те то збуњује.{S} Тако је то: ништа човека тако не вара, као његове рођене очи,“ рећи ће ми |
човек неће у многоме личити па данашњег човека.{S} Лепша и снажнија раса осваја ружнију, нагрдн |
а, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубање, стаса, руку, но |
но удаљени, да ту удаљеност ум данашњег човека није кадар да појми.{S} И у тој баснословној уда |
претече човека и од првога примитивног човека па до оних великих умова који су били кадри да з |
је разлика између Гориле и примитивног човека, толика је иста, ако не још и већа, између прими |
, ако не још и већа, између примитивног човека и данашњег човека!..{S} Разлика је у кроју лубањ |
до препотопног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Вол |
b n="68" /> од овога, па до препотопног човека, а од препотопног човека па до каквог Коперника |
о по мало, озаравати; он је то, који је човека отргао од земље и покренуо га да мисли о небу, о |
НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — Богу.. |
ликога животињског стабла па до претече човека и од првога примитивног човека па до оних велики |
имање, разбојништво...{S} Ама зар човек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и |
ништила модела, док је створила претечу човека!... --><pb n="206" /> му се два ока заблисташе к |
ске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачности васељениној...."</quote> <p>„А |
ви пут погледати; она је то, која је ум човеков почела, мало по мало, озаравати; он је то, који |
му се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина, како је то тужно.{S} Поглед |
ви и на своју нејаку дечицу....{S} Душа човекова прва осети кад је понижена, кад је са свим пал |
знавањем вечитих Божјих истина.{S} Душа човекова, док је са својим телом у заједници, често и з |
љу везана.{S} Тело, у коме станује душа човекова, то су њени окови.{S} Она се у њима једва крећ |
е, ноћи сањарија, ноћи у којима се душа човекова узноси до самога престола свевишњега!{S} Па и |
ек рећи: јест, то сам био ја.{S} И душа човекова има неких мена али не у облику, већ у узвишено |
мислилаца лепо о души казао:</p> <p>— „Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостиж |
ближавања и познавања оне велике задаће човекове, да се добрим делима приближује ка своме велик |
светлости, те да о дуализму тела и душе човекове добијеш колико толико појма,“ рече ми он па ов |
од грубости <pb n="167" /> и суровости човекове, па до ове данашње питомости и племенитости ње |
Ти исти закони владају и у творевинама човековим: његове пећине, његове подземне јазбине, у ко |
ов дух настави:</p> <p>„Обично се каже: човеково је тело подлежно смрти, а не душа његова.{S} П |
то блага и мека светлост, у коју је око човеково смело први пут погледати; она је то, која је у |
уме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни видело није нити је ухо његово икад с |
te>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нити је кад видело нити ће икад видети.{S} То |
а!.{S} Вас није посматрало ни једно око човеково, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваш |
змерне дубине васељенине.{S} Па ипак за човекову душу нема већега ни узвишенијег задовољства, н |
ела, али је она оживела и најузвишенију човекову мисао, која се винула на крилима великог ђениј |
екова <pb n="162" /> били сакривени оку човекову; он је тај који је, мало по мало, почео да раз |
ику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, који је први |
те бескрајне сфере....{S} Та ово је, да човеку свест мркне!...{S} После оно „да ће се у току вр |
} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стане!...{S} Ја сам га звао кићом, а он ме |
ћа огромних сила природних, пред којима човеку просто памет да стане.{S} Употреба водене паре, |
ead>ПРОБУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам |
о куд и камо ближи Горили него данашњем човеку; тако исто ни будући човек неће у многоме личити |
ка Оцу своме.{S} Живот њен на земљи, у човеку, има тај једини циљ.{S} И она се приближује Оцу |
рави и на своје достојанство и на своје човечанске дужности, и на свој понос, па чак и на оне, |
ика Геруга, па велике работнике на пољу човечанскога преображаја, на славну династију Гомора, н |
вот људски, напредак и развиће читавога човечанства; а све би <pb n="78" /> се то стопило у јед |
ајниже од свију осталих племена читавог човечанства.{S} Они живе у Патагонији, на јужном крају |
ПРОЛОГ</head> <quote>„Целокупно трајање човечанства на земљи — само је <hi>један тренутак</hi> |
о некаком вишем духовном блаженству.{S} Човечанство ове планете било је већ узлетело на највишу |
лас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после десет м |
ових ланаца који су онда окивали читаво човечанство; она је то, која је нагнала и самог Птоломе |
учињена добра земљи, народу, и читавом човечанству.{S} Ви радије помињете Цезара него Галилеја |
и ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и један друг |
обрецну Лапласов дух.</p> <p>„Немој се човече љутити; ја нисам имао намеру да те вређам!...{S} |
> <pb n="35" /> <p>„Ама ко си ти, добар човече?“ упитам га већ једном.</p> <p>Он се само осмехн |
ри једно крило прозора и указа се једна човечја глава.{S} То је био сам Dr.{S} Д....{S} Он ме н |
/> да ја ово одиста нисам умро?“ Сирота човечја душа!{S} Њу су, док је у своме телу била, толик |
на највишем врху брда Итаса, на који се човечја нога никад није могла попети.{S} Само је цигло |
оре на дебљем крају грдна ћула — колико човечја глава, а тањи крај права држалица...{S} Само па |
ицу вечитога стварања и вечитога рушења човечје око никад завирило <pb n="204" /> није...{S} Зб |
о није баш апсолутна истина.{S} Тело је човечје састављено из атома; а атоми су, то знаш, вечит |
што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може догледати.{S} Небо ведро као срче, а м |
ре судара природних стихија нити је око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, |
нама леже узроци из којих се родио први човечји страх од смрти.{S} Само грешне душе желе да се |
х фабрика, у којима се израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама дру |
прво траже.{S} Из побочне собе се опет чу неки глас, да је свему томе крива наша интелигенција |
, напредно, она то матерински прихвата, чува, негује, подиже — умножава!..{S} И не само то, већ |
у кокону — свилени меурак свој, који је чува и од претеране Сунчеве жеге и од претеране зимске |
еговао и подизао, и због којих је многи чувар плаћао <pb n="172" /> главом, ако је коме љубимцу |
им мачевима у руци: то су били као неки чувари овога Божјега станишта.</p> <p>Па и сама црквена |
и праве чисте науке његове; али су њени чувари били вуци и вукодлаци!{S} Ванинија су гола — у г |
тала у нарочитим нишама стојали су, као чувари ових просветних храмова, по два крилата анђела, |
ма 28 милиуна година.</p> <p>„На далеко чувени научник Беулиџа био нам је професор биологије; Х |
и јутрења прозорја долазила су у права чуда небесна.{S} Преламање многобројних боја, стапање < |
није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре свуда је једна иста, како на |
сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о кој |
ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quo |
еро.{S} Погледам на свој кревет, кад, о чуда, а ја се испрућио на кревету па спавам као — закла |
црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред нашим очима, поче добијати |
и пуни барута, динамита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима с |
ни, које је опет измислио некакав њихов чудак — Едисон; па још нису ни с тим задовољни, већ рад |
било свршено,“ рече мој вођ, а некакав чудан осмех прелети му преко усана.</p> <p>„Па за Бога, |
платио је главом, После је чинио права чудеса, а дао га Бог, те је и иначе био снажан — прави |
ио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише као сунђер |
"92" /> сад у највећем јеку и које чине чудеса од пустоши.{S} У њих од културе и каквих индустр |
м распоред мраморних боја био је управо чудесан: с које се год стране погледа на ма коју целоку |
дне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим размештајем бо |
је почео да посматра природу и све њене чудесне појаве и која је многоме женијалном мислиоцу ук |
вање и образовање његове атмосфере, оне чудесне средине воде и ваздуха у којој ће се као у топл |
у оне атомске <pb n="157" /> силе и оне чудесне симпатије — овога јединства у двојству, ове сил |
стромором.{S} Оба сунца златила су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко дру |
и неопажених боја...{S} То беше некакав чудесни букет од боја и њиховога блиставог преливања!.. |
то термитима врло ретко дешава: њихови чудесни насипи, њихова живописна села и засеоци ретко к |
м зрацима“ одговори ми вођ мој.{S} Овај чудесни младић просто ми је сваку мисао читао....</p> < |
им сјајем...{S} Мислиш ли ти да је овај чудесни преображај — од грубости <pb n="167" /> и суров |
ј само,“ рећи ће ми Лапласов дух, „овај чудесни распоред боја.{S} Рек’о би човек да ово није ст |
и престо свога бога види“...</p> <p>Мој чудесни вођ ама као да је и он с њима био, на брду Итас |
Гамидов исток беше се претворио у један чудесни пламен.{S} Изгледало је да су се сама небеса от |
е лебди у ваздуху.{S} Он је овим својим чудесним делом потпуно завирио у тајне оптичке обмане.. |
а?“ повика мој вођ очевидно и сам ганут чудесним преливањем боја по овој мраморној простирци, ш |
м бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале своје кубасте павиљ |
хових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњег раста, или оне |
/> <p>„Ама где смо ми ово?“ упитам мога чудесног вођу, јер ми се одиста учинило, да смо сишли у |
ога кристала, од кога је заната на овој чудесној планети било необичних мајстора; а што је најч |
/> радионици у нашем Паризу.{S} По овој чудесној каменој простирци виде се читави пеизажи —: ви |
ар у њиховом сјају, у њиховој лепоти, у чудесној правилности њихових линија, у лепоти самих обл |
баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику!..</p> <p>Ту је и његово ве |
д друге одвоје, па се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мајушни засел |
се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет лепога, складн |
осле се одједном све то стапало у једну чудесну призму из које сипа као какав вулкан миријаде м |
а ја сам међу њима још хтео наћи и ону чудесну небесну мрљицу од десет хиљада сунаца!...{S} Ту |
е и склапају читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет и |
војих аутора, а ови су се сиромаси опет чудили како их свет не разуме.{S} Многи су чак и на то |
ренуло није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од |
60.000 и 150.000 метара.{S} И ти се сад чудиш како је то могућно, да су вулкански кратери на Ме |
друге угашене звезде....“</p> <p>„Него чудна је ово зверка, овај Месец,“ окренуће као у неку ш |
а наше Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — ј |
и на том путу видео, изгледати као неки чудноват сан; а није: за људске душе сан је док су веза |
р, негде се опет у колут савила по која чудновата, црвенкастом длачицом покривена, гуја, а на п |
лута, и то с једне стране, поче да игра чудновата, сад црвенкаста, сад љубичаста, а сад блештећ |
ве своје остале другове.{S} Сви су били чудновата облика.{S} Онаквих споменика нема ни у Лондон |
дрхтали у некој мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост |
право и не беху куће и палате, већ неке чудновате сенке, сенке у тмини....</p> <pb n="103" /> < |
томе, где ови вредни неимари учише овај чудновати занат свој; на којој ли политехници свршиваше |
т свет!!“ одговори ми као из рукава мој чудновати чичерон.</p> <p>После ће наставити:</p> <pb n |
као његове рођене очи,“ рећи ће ми мој чудновати вођ, ама као да ми је мисли читао...</p> <p>П |
адионици у свемиру?“ окрете се мени мој чудновати вођ.</p> <p>„Са свим“ одговорим му.</p> <p>„Е |
стадо оваца међу тигровима!“ учини мој чудновати вођ с неком особитом тугом И горчином.</p> <m |
ет његова чудесна кичица!....{S} Она је чудноватим размештајем боја умела да одвоји онај хаос, |
кој сали јавно предавање о неким својим чудноватим „откровењима.{S}" Одреди се дан и час.{S} И |
ами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" /> што се на небу одје |
осподо и Госпође, може изгледати мало и чудновато и невероватно, али је то ипак така овејана ис |
суто мастило.{S} На једној страни овога чудноватог члана из Мизарове породице беше избила некак |
ку мудрост и велику интелигенцију овога чудноватог <pb n="182" /> старца; а црте његова блага и |
, висоравана, клисура — не виде на овом чудноватом глобу небесном!{S} Виде се некакви, готово н |
велико звездано јато Китово са његовом чудноватом звездом Миром.{S} Северозападно од Перзеја, |
ки део звезданог јата Китова, са својом чудноватом звездом <hi>Миром</hi>.<ref target="#SRP1902 |
вођење електричне струје, која је неком чудном транслацијом кретала све железничке возове на це |
ховог „Коперника,“ који је изнашао неку чудну методу, како се општи са осталим световима, на ко |
менити трг „Слоге“ у Паризу, то, велим, чудо старих Мисираца, није ни колико какав мали кочић п |
ња оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — природа као да је жива, као да мисли |
ето у овај божанствени храм, који је за чудо Божје имао у основи облик нашега православнога крс |
p>Па и сама црквена порта била је право чудо од уметности.{S} Она је била не патосана, већ рек’ |
а, гранита; а портали тек су били право чудо; они нису ни ливени ни ковани, већ везиљски везени |
="125" /> <p>Царски двори били су право чудо од уметничког неимарства.{S} Они су управо били ви |
огромне димензије?..{S} То није никакво чудо, јер у природи и нема чуда.{S} Снага водене паре с |
је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметности, од небес |
онела и наместила, — то је просто једно чудо!</p> <p>„Е мој брајане,“ рећи ће вођ мој, ,,њихова |
орцем у овоме граду!...{S} То је девето чудо на овој планети.{S} Тај обелиск има дебљине у свој |
то створио овај лепи бели свет и у њему чудо од чудеса — човека, па да га једног дана збрише ка |
вана пијаца „Црних палата.“ То су права чудовишта од њихових колосалних грађевина.{S} Изгледало |
преливао, да би човек рекао, да су ова чудовишта жива и да се мичу.{S} Главе ових змијурина до |
куља цела ватрена утроба овога небесног чудовишта од огња и пламена, па се онда стаде цепати у |
их, ви сте начинили једну наказу, једно чудовиште....{S} Књижници и фарисеји разапели су на крс |
небесном?!..{S} Ми смо стојали над овим чудом од лепоте, стојали и посматрали га озго као с как |
ји су женијалним радом својим, науком и чудотворним проналасцима дизали род људски из животињск |
али већег „решпекта“ према оној његовој чудотворној буџи, него и према њему самом....“</p> <p>„ |
рестало да куца; кад би се огањ на овом чудотворном огњишту којом несрећом угасио, онда би цела |
давању?"</p> <p>„Нисам.“</p> <p>„Е онда чуј!..{S} То је овако било:{S} Тај велики мравји научни |
чи, открије, да се потпуно сазна, види, чује, осети, измери, процени и свакој појави нађе пра-п |
<note xml:id="SRP19020_N24">У народу се чује и <hi>гак</hi>.</note> <note xml:id="SRP19020_N25" |
домак раскрснице бивше Варош-Капије, ја чујем неку грају.{S} Она је долазила с оне стране где с |
иће и проћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина, како је |
ћи, а у њему се неће јавити ни чукундед чукундеда човекова...{S} Него истина, како је то тужно. |
и код свију тих ваших „фино изоштрених“ чула, код све ваше и „дубоке и високе“ научности — нити |
дно и тако проређено да и најосетљивија чула ваша нису кадра осетити никакво таласање њено....{ |
n="61" /></p> <p>доле под нашим ногама чула страховита грмљавина, проламана још страховитијим |
есавршене очи нису кадре да виде и ваша чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобрази |
ству душе и доброти срца; ма да су ваша чула још тупа и непрефињена, ма да у вас злоба, пакост, |
те и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осетљива, тако моћна и тако саврш |
живота и међусобних одношаја; јер наша чула беху тако изоштрена и префињена, да таким ниским о |
кви исполински димњаци.{S} Из далека се чула потмула тутњава; а мало мало па нам испред очију < |
како се у природи ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи |
уше своје, на изоштравању и префињавању чула својих; ваше садашње образовање, ваша питомост, пл |
и ради, ту треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Б |
, а неће их с овим слабим и несавршеним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад |
, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви икад ослушкивали како се у прол |
га округа у други...{S} И никад се није чуло да се коме броду, ја коме балону, каква несрећа до |
е око човечје икад видело ни ухо његово чуло!...{S} Изгледа, као да пуно ствари у постању свето |
један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, једва приметна, борица, |
ову лепу постојбину твоју, овај малени чунић васељенски, у коме се вози преко океана вечности |
гов изасланик Емедарухо из његових уста чуо, у своју свету књигу записао и после народима објав |
тај урлик беснога тадашњег оркана није чуо; ко није својим очима посматрао оно непрекидно сева |
ти победу.{S} Глас Весе Ћука највише се чуо.{S} Он је доказивао да ова садашња организација наш |
према сваком поданику своме, за кога би чуо да од људске неправде страда и пати.{S} Зато је, по |
!....“</p> <p>„О, господине, Бог те сам чуо и Света Мајка Божја!...{S} Ево ме, сине, ево, ево т |
Притиснем у електрично дугме и лепо сам чуо његово силно зврјање тамо негде у предсобљу <pb n=" |
о овоме граду, — никад ни од кога нисам чуо ни да постоје на овоме свету, акамоли да знам, кад |
ј, био заглибио — али га ја ништа нисам чуо.{S} Мени се нешто непрестано мело по глави оно, как |
ће дете оздравити!</p> <p>— О, Бог вас чуо и Мајка Божја! повика веселница, па се стаде гушити |
/> на глави — чекиња, а маље по телу — чупа; његов поглед дивљи, крвожедан, готово бестијалан. |
те ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим вашим несавршеним чулима?{S} Да ли сте ви ик |
ту нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осетити, измерити и проценити |
муња мину мимо ме, а у исти мах као да чух из неке неодређене даљине један глас:</p> <p>„И ти |
моме, — док као из неке подземне дубине чух пеку потмулу лупњаву, а иза тога један очајан глас: |
зажарене пећи кад у њу угарком станемо џарати!....{S} Ја сам још непрестано тонуо у некакву цр |
онога чисто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ј |
спајању боја: погледај само оно зелено џбуње, над оним језерцем, како се доле у води дивно осе |
сне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, предавао нам је о дуалист |
ог „Христова отпадника"!...{S} После је џелат бацио Ванинија на ломачу, на којој је буктила стр |
рећи своје узвишене науке, онда му прво џелат клештима из корена језик ишчупа и у ватру баци!.. |
или зверови, а други све сами намћори и џенабети.{S} Државе су с државама водиле читаве ратове |
епати у хиљаде хиљада пламених стубова; џилитнуше се као неке страховите алусије право горе неб |
је на Јупитеру и Сатурну, ова два права џина те сунчане системице.{S} Он је тај који је оборио |
ћом угасио, онда би цела породица овога џина-Сунца у томе истом трену престала да живи.“ — — — |
ученику покажете и саму величину овога џина васељенског и не само величину, обим, већ и његову |
прождиру!...{S} Површина овога небесног џина не да се ни одредити ни описати.{S} То управо и ни |
о ми рече мој вођ.</p> <p>То беше права џиновска грађевина, подигнута на једном осмоугаонику, с |
пазити ни најмањи брежуљак, атоли каква џиновска брда и планине, долине и провалије — све су то |
А сад?...{S} А сад — цела се та његова џиновска огромност свела у једну мајушну светлу тачкицу |
стожера, Поларне Звезде, — баш као две џиновске сказаљке на овоме чудесном небесном часовнику! |
е рећи, издробљен те више личи на какве џиновске рушевине, него на брда и планине, клисуре и пр |
еса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске борбе природних елемената, достижу свој врхуна |
ква паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождре, али |
каква љубичаста светлост у облику једне џиновске трепераве лепезе, чији су зракасти млазеви доп |
>“ у Паризу.{S} И не само то, већ и оне џиновске колонаде на храму „Светога Тројства“ на палата |
hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море Ведрине</hi>.{S} А ова |
е онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбро |
а његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова планинска ждрел |
авалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног океана — мај |
асали читавом мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они |
су цео тај глоб опасали читавом мрежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и |
<milestone unit="*" /> <p>Мрачност ових џиновских палата давала је неки тужан и суморан изглед: |
ности нагомилано стење на подножју ових џиновских брда и кратера, — све нам то казује да су и о |
!{S} Изгледало је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас |
ава се опет беласа као какво посребрено џиновско платно...{S} Окосине Бановог Брда, Ада Циганли |
олу беше промолила једна огромна светла шака, а одмах испод ње на самој плавој куполи блистао с |
канџе беху опружене као каква отворена шака, и ако је на десној плећки зеленога звера зјапила |
седим старцем назва ћупом!...</p> <p>— Шали се твој вођ, рођо моја, немој се љутити, окрете се |
ног видела! рече му мој вођ као у некој шали; али мени лепо букнуше образи, кад ме пред овим се |
е израђује платно, чоха, свила, кадифа, шалови, ћилимови, и тушта тама других којекаквих потреб |
верка, овај Месец,“ окренуће као у неку шалу мој вођ. „Он ти је слика лишајива јежа, који је ве |
бојали-листиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске тру |
тко да је дошла икоја држава на читавом шару Аруџа-Дарином.{S} Његов један потомак наредио је п |
ула племена и изумрли народи на читавом шару земаљском...{S} Јест, ово небо и ове звезде и сазв |
њери, уметници и грађевинари на читавом шару земаљском!...{S} Па, онда, оно, да се неко с неким |
.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео грандиозне радове Марсових становни |
ори и потоци, језера и језерца на целом шару планетину, — у то доба страховите борбе воде с ват |
кретала све железничке возове на целом шару Аруџа-Дарином.{S} Брзина електричних возова просто |
интелектуално најнеразвијеније на целом шару земаљском.{S} Они живе у Патагонији, доле на самом |
а, извештавали сав остали свет на целом шару планетином.{S} Ваше астрономско знање још је у пов |
радови, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на оном мрком лопару живи једна мили |
владалац из династије Геруга; а звао се Шаха Хама,<ref target="#SRP19020_N42" /> Геруг XXII.{S} |
илеја, Бонапарту него Едисона, Бертолда Шварца него Гутенберга...{S} Ето, де ти чик погоди како |
а, а каква је данас; какав је првобитни шебој, а какав је данас и по разноликости боја и <pb n= |
истиће у мирисаве мајске руже и шареног шебоја?!...{S} Ви само осетите оне земаљске трусове, ка |
вергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма....< |
ео, Кеплер, Њутн, Халеј, Корнељ, Расин, Шекспир, оба Лаланда, Лагранж, Кант, Хершел, Струве, Ар |
овека па до каквог Коперника и Кеплера, Шекспира и Волтера!....</p> <p>„Гамидо је тек сад у доб |
биологије; Хамулеха — небесне динамике, Шериха минерала и фосила; Џезира, прослављени психолог, |
пратиоце и то неке по два, неке но пет, шест, а има их које имају и по десет и дванаест, тако, |
0_N26" /> а то је тек 6 сунаца, а то је шест сунчаних система; а знаш ли, болан не био, да је н |
{S} У нас је свега тога нестало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а ка |
овај на милиун и три стотине педесет и шест хиљада и та слота и од дебљине и од висине и од те |
ко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунча |
ко шест стотина сунаца, а то је — преко шест стотина сунчаних система и већих и мањих, него што |
ростору, помоћу телескопа, нађено преко шест стотина звезда, а то је — преко шест стотина сунац |
око у тој звезданој гомилици види само шест звездица,<ref target="#SRP19020_N26" /> а то је те |
орен пре 7 хиљада година и то за циглих шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешк |
ги виши комплекс звезда, у коме има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем |
мирују.{S} Изгледа да један око другог шестаре.{S} Они то исто чине и кад су у већим групама: |
ашега Сунца око Земље, или путању којом шестаре ваше планете:{S} Меркур, Венера, ваша Земља, Ма |
крупно одвали, кад рече, да наша земља, шестарећи око сунца, у једној секунди, а то је док шета |
ј ствари и јесте.{S} Она је по величини шести а по даљини четврти члан његове породице.{S} Ово |
.</p> <p>Овим је г. Д. С. завршио своје шесто предавање.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је |
ости васељениној.{S} Ово је било његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на прв |
и ми се, стрмоглавих с балкона оне црне шестокатне мраморне палате!...{S} И мени нешто страшно |
ко сунца, у једној секунди, а то је док шеталица на сату учини „цак,“ прође простора 29 километ |
х и излишних тканина; у којима се прави шећер, без кога данас нису чак ни циганске черге; у кој |
пламена, чији су огњени букови мало пре шибали по целом небесном своду.{S} А сад?...{S} А сад — |
у; његов се руб узнемири; из њега сташе шибати горостасни пламенови, а његова се цела површина |
оквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и павити; погледајмо како се то све прелива у хиљ |
ла треперава тачкица — колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим |
једно до другога начичканим, као стреле шиљатим, брдима, страховитим урвинама, мрачним безданим |
зебња од ње да је једна заблуда, једна шимера и више ништа?" повика Лапласов дух, а глас му је |
ви! — она ће вриснути као да ју је гуја шинула, и онда може, као ван себе полетети на твоја вра |
сто треперавога ткива од цвећа, џбуња и шипрага, допире до нас мирисна свежина, какву ја у свом |
и воде, борба хладноће и топлоте, борба ширења материје и згушњавање материје...{S} Па оно непр |
Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто острвце на овоме к |
камен гранита од 20 метара висине и 38 ширине према једноставном обелиску што је пред црвеним |
као и на коме степену, било дужине било ширине у ваздушним слојевима над земљом.</p> <p>„Бродов |
n="138" /> срачунатој, тежини, дебљини, ширини и висини, тако, да сваком комаду тежа пада тамо, |
ежом џиновских канала — џиновских: и по ширини и по дужини и по множини.{S} Они су <pb n="98" / |
полигон опасивале, биле су и висином и ширином, па и самом дебљином, једна другој равне; а њих |
истема нашега Сунца, која је у пречнику широка две милијарде и две стотине <pb n="53" /> милиун |
, на који је излазило 24 велике, дуге и широке, улице, те је овоме, нешто мало овалном, простор |
спустисмо у оне простране, у оне дуге и широке улице оне величанствене мртве вароши.</p> <p>Ми |
То беше нека врста кафтана са великим и широким рукавима, који су више личили на крила, него на |
е светлуцаве фосфорасте зраке; велико и широко чело сведено на благу амајлију, издавало је дубо |
етли двори нашега Свевишњег Оца биће ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у о |
да посматрамо једну другу књигу, књигу широм отворену, књигу божанствену, књигу пуну тајана Бо |
але, углачале и упитомиле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — |
ле него све ваше школе, него сва ваша и школска и домаћа образованост — из вас би још непрестан |
пит зрелости и кад си отишао у Париз на Школу Права.{S} Сети се свију тих момената, па ћеш увек |
/head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — још је мањи човеков у бесконачн |
рчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огума |
<hi>Калипус</hi> на Кавказу — 6216, <hi>Шорт</hi>, недалеко од брда Њутна 5500, кратер <hi>Тихо |
забависмо!“ И мој вођ трже часовник из шпага.{S} Био је сав у брилијантима.</p> <p>„Ха, рече, |
дмогодишње верске војне; питајте крваву шпанску инквизицију; питајте ону црну, ону аветињску Ва |
е није најпосле и она охладила...{S} А, шта мислиш, колико јој је времена требало да се њена те |
у ону усијану масу земаљске лаве.{S} А, шта мислиш, колико је требало времена да се ови помамни |
њавати дух царског библиотекара.... „А, шта мислите, колико има у ономе глобу сунаца. или боље |
е ти широм отворени!...{S} Него, збиља, шта смо се збили у ове мрачне избе ових црних и суморни |
с и још многи други!....</p> <p>„Збиља, шта је онда хтела она божанска песма, кад су оно пре дв |
беше нешто намрштило — Бог једини зна, шта се у тај мах по оној мојој глави мело?...{S} И да л |
ке ни у државне библиотеке....{S} Боже, шта је ту спаљено романа, новела, приповедака, драма, т |
!{S} Теби се још једнако по глави врзе, шта би с тобом било, ако би се та несрећа догодила, да |
ма, па куд се деде оно љубичасто сунце, шта би с њим?“ упитам га.</p> <p>„Па то сам баш и хтео |
јужнога — тај није у стању ни да појми, шта је то сила и бес природних елемената!...{S} И, одис |
ало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским валима овога пом |
ћи!{S} О, је ли ко озбиљније размишљао, шта је то управо ноћ?{S} И каква је суштина њена?{S} То |
ту једнога стогодишњег старца..{S} Ето, шта мислиш, колико је стара ваша Земља?“ упита ме он од |
ана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово божанствено длето учинило од једне ст |
<p>— Господине, да си ми по Богу брат, шта вели доктор?“</p> <p>— Добро вели... ваше ће дете о |
као противприродно; а стиде се да кажу, шта је којешта на овоме свету корњачи несхватљиво, непо |
о исто до Месеца....{S} Погледај Месец, шта ти се чини?...{S} Опажаш ли какву год разлику?“...< |
сна средства прелазила су и саме бајке: шта је ово: један камен гранита од 20 метара висине и 3 |
.{S} После бејах са свим изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На |
студеног мрамора унела сам живот!...{S} Шта мислиш, колико ће хиљада векова проћи док ваши земљ |
мру; то исто бива и са звездама....{S} Шта, ти сумњаш?{S} О, ви, неверне Томе!...{S} Ви верује |
/> бити једно васељенско гробље....{S} Шта се мрштите?..{S} Не бојте се.{S} Ми то доживети нећ |
покрију и оно мало неба над нама...{S} Шта Давалагири, шта Кордиљери, — то су према џиновским |
сребрнасте реке и отоке Гамидове...{S} Шта Евин и Адамов рај <pb n="60" /> према овоме чаробно |
вима са земљом сравнио 1806 градова.{S} Шта је ту само погажено, измрцварено људи, жена, деце!. |
ма духовима? <pb n="186" /> Не може.{S} Шта више, хтели сте да прегледате и царске библиотеке; |
за душу моју, мој вођ ништа не рече.{S} Шта би с њом било?{S} Куд би се она дела, су чим би се |
е, бато?</p> <p>Ја се просто збуних.{S} Шта да му на ово питање одговорим?...</p> <p>— Небесне |
вно и давно изумрлих људских ројева?{S} Шта сте нашли ту занимљивога; може ли ово бити права хр |
блике својих створова, постао човек?{S} Шта је ту створено и уништено животињских фела док је о |
S} Д....{S} Он ме није познао.</p> <p>— Шта желите, господине? упита ме.</p> <p>Ја му се јавим. |
И онда ће ме одједном упитати:</p> <p>— Шта је оно, бато?</p> <p>— То је једна залутала звезда, |
може иштетити „више државне интересе.“ Шта више, његовим посмртним остатцима није дато места н |
изгубио рачун: шта је <hi>горе</hi>, а шта <hi>доле?</hi>..</p> <p>На то се мој вођ осмехну, п |
ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је бог Аруха одговори |
великим философом Ванинијем у Тулузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у |
n="8" /> у Змају, у Лафу, у Водолији, а шта опет о оном горостасном и светлуцавом небесном поја |
по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један дебељко - мрав, за ког |
лузи, а шта с Ђорданом Бруном у Риму, а шта са Јованом Хусом у Констанци ?!....{S} А све су то |
они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И |
те да прегледате и царске библиотеке; а шта би тамо имали да видите поучнога?..{S} Ништа баш... |
длето учинило од једне студене стене; а шта ли опет његова чудесна кичица!....{S} Она је чуднов |
небесну.{S} Ништа нисам могао видети; а шта је ко још могао видети у једној пустој и непровидно |
оже разговарати чак преко мора!...{S} А шта ми нисмо радили да створимо какве било „комуникациј |
— колико убод мале шиваће игле!...{S} А шта би се тек могло рећи о осталим, безбројним небесним |
рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би рекао за она сунца, за оне звезде, с којих би су |
аћута па ће ме опет упитати:</p> <p>— А шта су то небесне покрајине, бато?</p> <p>Ја се просто |
а самога Христа Спаситеља!...</p> <p>„А шта су радили пастири свете цркве његове, који су у ама |
глави мело?...{S} И да ли је она знала шта се ово са мном збива?!...</p> <p>„Не брини, ништа н |
тео нешто казати, хтео би им рећи: „ама шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} |
у црни градоносни облаци...</p> <p>„Ама шта је ово ?“ повичем: „још мало па ће на читавом небу |
ти они малопређашњи мравци.</p> <p>„Ама шта се то десило мојој газдарици?!“ упитам га, а глас м |
коју од његових планета.{S} И ту се има шта и видети и научити,“ додаде мој свезнајући и свевид |
разгледате музеје васељенине.{S} Ту има шта да се види; а у мојим библиотекама?{S} Ништа од све |
вао ми је Лапласов дух.</p> <p>„Ама, па шта би с нашим Сунцем, куд се оно деде, а куд Месец и З |
едија, песама, — томе есапа нема!{S} Па шта се и могло друго чинити?{S} Морало се, иначе их ова |
би да продру у дубине небесне; да виде шта је тамо и има ли живих и умних створова на којој го |
идети ни опипати ни осетити; а најпосле шта сте ви у стању видети, осетити, опипати, чути с тим |
ао од <pb n="86" /> мрава — према ономе шта још свега има да се у васељени, у животу њену, у не |
ио на првих пет предавања, али по ономе шта причају они који су га слушали изгледа да је којешт |
ивописне и по форми и по кроју павиљоне Шта они павиљони на старом и новом Лувру, а шта они што |
да мало свратимо и на Месец.{S} Има се шта и тамо видети!...{S} Та он је прва станица на нашем |
почињати изнова!...{S} Та ви и не знате шта је све ваша весела постојбина претурила преко своје |
е зимске студени.{S} О, ви још не знате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да |
које мало пре нисам могао видети.{S} И шта сам још видео?{S} У оној као гагат црној небесној т |
ов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома тугаљиво питање... |
ек човека да убије?...{S} А знате ли ви шта је то човек и — ко је то човек?{S} То је највиша за |
њем некако и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и ус |
каљавим ногама погазили....{S} Знаш ли шта су учинили с великим философом Ванинијем у Тулузи, |
рстак.“</p> <p>„Са свим тако; а знаш ли шта је то?“ —</p> <pb n="89" /> <p>„Бог с тобом био, от |
ту самих небесних светова...{S} Хе, али шта се све у њеном крилу извршило у том дугом периоду в |
љам!{S} То је од мене одиста дрско; али шта ће се, да није те дрскости и у других људи, људски |
Као да ми нисмо били по свету и видели шта све може бити, а шта не може!... повикао је један д |
сељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васељени се не зна ни за <hi>ис |
хну, па ће ми рећи: „У васељени нема ни шта је <hi>горе</hi>, ни шта је <hi>доле</hi>; у васеље |
је ванприродно.{S} Да се све оно умотри шта се и како се у природи ради, ту треба и више чула и |
у:</p> <p>— А како ћемо, Господе, знати шта су то добра, а шта су зла дела ? —</p> <p>„На то је |
тобом био, откуд бих ја сад могао знати шта је ово; без сумње опет некаква небесна маглина?“</p |
не праве царице небесних лепота, гледај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и н |
нијанса њихових !...“</p> <p>„Ха, знам шта ће ово бити!“ повика Лапласов дух. „Ово се рађа Сун |
ветог храма Божјег.{S} Ја и сад не знам шта ми би, али ми се учини да ме свега подиђоше хладни |
!“</p> <p>И ја скочим, и ни сад не знам шта ми би те повиках: „Газдарице Јело, ево ме, устао са |
дамар.{S} И таман да заустим да упитам шта је ово са мном, а онај ће ми младић рећи:</p> <p>„В |
Боже сачувај ; него сам хтео да изнесем шта чуда истина има које су људи открили, пронашли, и о |
текара упро своје погледе.{S} Имали смо шта и видети.{S} Дубоко тамо у мрачним дубинама беше се |
световима и сунчаним системама, па, ето шта је од њихова сјаја преостало?...{S} Једно васељенск |
едан трен у животу васељенину!..{S} Ето шта је бесконачност васељенина!“...</p> <p>Овим је г. Д |
</p> <p>— „Опрости им оче, они не знају шта раде!...“</p> <p>„О, узвишено праштање, како си ти |
моја врата:</p> <p>„Господине, ако знаш шта је Бог, устани!{S} Мој Стевица мре!“</p> <p>И ја ск |
ус</hi>, а друга <hi>Вега</hi>."</p> <p>Шта?...{S} То Сиријус и Вега!...{S} Не може бити!...{S} |
p> <p>„Прво да се упитамо,“ започе он, „шта је то управо васељена? — Васељена је све, све што о |
ли блистао се некакав натпис...</p> <p>„Шта ли му оно пише, Боже мој ?“ помислим у себи.</p> <p |
„Ово се рађа Сунце Амадурама?!“</p> <p>„Шта, Сунце Амадурама ?!{S} Па не рече ли ти, да је и он |
it="graphic" /> <p>БЕОГРАД, 1902</p> <p>ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ИВАН-БЕГОВА УЛИЦА</p> <p>Ц |
их шест дана — ја држим да је то просто штампарска погрешка: ту мора да је пред оно <hi>седам</ |
/hi> — пролазећи посред његова појаса — Штапаца; — од Ориона екватор улази у велико сазвежђе Ки |
у ући само она деца моја, која к мени о штапу добрих дела дођу....</p> <p>г) „Грешнике ћу за ве |
зде у појасу Орионову наш народ зове — „Штапцима.{S}" Ово се депо звездано јато види на нашем н |
м.</p> <p>„Нисам“ одговорих му.</p> <p>„Штета.{S} Ти би онда на целом шару Марсовом видео гранд |
/> у Центауру, у Ждребету, у Ориону, у Штиту Собјевскога, у Великом Медведу, у Андромеди, <pb |
у лепо звездано јато <hi>Скорпије</hi>, што у њему необично блиста звезда прве величине, по име |
i>, а његова пратиоца: <hi>Гамидо</hi>, што ће рећи <hi>пламени</hi>.{S} И он је, гледан на тел |
назирете.{S} Ви сте за миријаде појава, што се фактички пред вама догађају, врше, појављују, ко |
ације и оних животињских фела и родова, што су слични оним грдосним животињама из доба угљене п |
зи кроз оних дванаест небесних знакова, што се зове <hi>Зодијак</hi>.{S} Па чак ни ваше Сунце н |
ем муња и страховитим тресцима громова, што небеса потресају; а све ове страхотне, ове џиновске |
је слушао оне језовите проломе громова, што су целу ову планету из темеља потресали, потресали |
ју читави букови светлуцавих пламенова, што се непрестано дижу и спуштају и као да би хтели да |
ривидно.{S} Девет десетина је од онога, што ви видите, друкчије него како се то вама чини.{S} А |
ту, то је тек милијардити део од онога, што су ти мрави радили.{S} Ми смо морали свакога века н |
вечита тајна, ако почем није због тога, што Хамео — неверни — нигда на време не стиже, баш као |
каног црним бобицама; а групе колонада, што су на чудесно изведеним капитолима држале своје куб |
је небесне, то је она бледуњава звезда, што је друга по реду у репу Великог Медведа.{S} И не са |
може голим оком видети и рој Астероида, што кружи око Сунца између Марса и Јупитера, <gap unit= |
аља; то је онај блистави рој астероида, што кружи око нашег сунца између Марса и Јупитера; то ј |
дивно осенчило, а види и онога лабуда, што је пола у сенци а пола ван сенке: погледај му ону т |
i>Амалтеја</hi>, а то је ова иста коза, што је запристала за овим небесним Возаром.</note> <not |
везда друге величине и то је Касиопеја, што веома личи на отворено латинско W....{S} Јужно испо |
р или, боље рећи, она замишљена линија, што наше небо дели на две половине — на северну и јужну |
регледни сплет њихових вена и артерија, што откивају оно чудесно ткиво листа у какога стогодишњ |
, она демонска помама небеских стихија, што хоће из темеља да покрену и небеса и целу васељену; |
мерним слојевима густих и црних облака, што целу планету опасују једном дебљином коју ум обична |
ју свој гњев не само на онога грешника, што их је увредио, већ и на цео род његов...{S} Први су |
колонада, њихових живописних капитола, што на својим снажним раменима држе оне китњасте, оне, |
ним звездама, и то оним истим звездама, што их ми, о лепим ведрим вечерима на небу са Земље гле |
о да пуно ствари у постању светова има, што их је природа нарочито хтела да сакрије од свога ме |
ли таквих звезданих комплекса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни ств |
и колевка и гроб безбројним световима, што се непрестано рађају и мру.....</p> </div> <pb n="I |
оворило се о последњим великим указима, што су их донеле службене новине, а за тим се прешло на |
м одећом, којом се по вечитим законима, што у целој васељени владају, одела у једином циљу, да |
о је исто и с осталим звезданим јатима, што се налазе ван севернога круга небесног.{S} Нека су |
а, али опет лепо видна његова површина, што је између она два српа, дошла у своју сенку.{S} И т |
недостижних, оних божанствених закона, што владају сваким покретом вечите материје што испуњав |
ељени, на којима има разумних створења, што се рађају и мру.{S} И кад си већ својим мислима на |
ead> <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупну бескрајност васељенину, читави с |
о бучи од ових силних појава и призора, што их за кратко ово време видех путујући с тобом по ов |
а муке наћи и сва остала звездана јата, што су на северној хемисфери небесној, а тако исто и он |
ерио, а са њим и сва она звездана јата, што су се по њему и око њега поређала, као:{S} Мали и В |
росторијама једне од оних црних палата, што су својим тамним фасадама опасивале пространи трг о |
а.</p> <p>„Ето, то су два рођена брата, што се беху покрвили око деобе свога великог и простран |
материјалне облике онога великог света, што је <pb n="140" /> живео милиунима година на овој, с |
ницима нама непознатога духовног света, што га наша душа назире, али га ми не видимо...“</p> <p |
намита и триста других чуда и сијасета, што их је људски род изумео, да њима сам себе сатире и |
тако савршена, да на свету нема ништа, што ви не можете видети, чути, омирисати, опипати, осет |
ад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од |
нских ланаца — она непрегледна равница, што је окружена брдима као каквом горостасном оградом, |
пред кућом, а мали чича Милошев Перица, што није могао ни преко кућног прага да пређе....{S} И |
и долина, мора и језера, река и речица, што тамо амо вијугају кроз непрегледна зелена, негде ру |
опиру; погледајмо она језера и језерца, што се у њима огледа ово смарагд - небо Гамидово, погле |
сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога мрамора и горског кристала, н |
ет исколачило; а онај непрегледни град, што доле под нашим ногама спава вечити санак свој, заог |
љавао!“ одговорим му, и би ме баш стид, што сам му то морао признати.</p> <p>„Знам ја да ти не |
да је жива, као да мисли и као да све, што ради, ради с неким утврђеним планом!.{S} Све оно шт |
крива онај тамни вео, под којим ће све, што је живо, да проспава ову благу и тиху ноћ...</p> <p |
" /> сазвежђа, све те небројене звезде, што их људи гледају, посматрају, проучавају за читавих |
рођеним очима толике безбројне звезде, што су поред нас пролетале као густи ројеви блиставих п |
први поглед нама се чини да су звезде, што на небу вечно трепере, непомичне; оне нам изгледају |
дне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на постељи види другога себе, где лежи колико је ду |
о стење и оне мрке клисуре и провалије, што су их ту оставили последњи таласи давно усахнулог П |
а вечито сем духовног света и материје, што испуњавају целу васељену, али не материје што се ви |
и злато, док се све оне његове стихије, што ће се од њих после сто педесет милиуна година створ |
т све стапа у оне златно-пурпурне боје, што их просипа оно слабо и жмиркаво Сунце.{S} И сад мож |
су оне чудесне облачне слике и прилике, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, |
мртвачкој светлости; а чудновате сенке, што их је бацала ова умирућа светлост Сунца Амадураме, |
што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињс |
ог екватора простире се таласасто поље, што је испреламано вулканским брдима и кратерима, — и т |
у суседни астрономи назвали Амаре-Лиме, што ће рећи владајућа.{S} И она је заиста, после Мизара |
id="SRP19020_N12">Загонетна је по томе, што за два дана, 20 часова, 48 минута и 54 секунда мења |
јато Овна.{S} Ован је знаменит по томе, што је ту негда била, тачка пролетње равнодневнице, али |
наксагору протерала из његове отаџбине, што се усудио да каже, да је Сунце веће од Пелопонеза!. |
не паре, надимање плиме и осеке лавине, што су их производила оба пратиоца Аруџа-Дарина — Итас |
иње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико ра |
се на све околне предмете, па и на оне, што су у каквој сенци.{S} Овде на Месецу нема тога.{S} |
... на оне, што још немају кичме и оне, што су им кичме у велико развијене!{S} А одавде до — чо |
едовршеној палати; а астрономско знање, што су га имали становници ове планете још пре 36—40 ми |
из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи сво |
мамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне, — што једна другу п |
ове старије сестре, назвали Амаре-Маре, што ће рећи <hi>крвави</hi>, а његова пратиоца: <hi>Гам |
е плод европске цивилизације и културе, што их је у ове, негда рајске, земље унела велика и обр |
и разнобојним цвећем!{S} Друге палате, што су свуд унаоколо као какав вилински венац окруживал |
мених валова, оне грандиозне ватромете, што их некака незнана сила пали и баца чак горе под сам |
тановник једне још доста младе планете, што се налази у једној малој сунчаној системи.{S} А, је |
љеног пламеног океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалу каквога тихог ј |
испрскани терен; ове гранитске литице, што су као какви исполински зидови; ово до фантастичнос |
ојих је највећа тако звана Калиџе-Раџе, што му значи: ватрени океан.{S} Ова је планета девет пу |
погоди како се звао онај заслужни муж, што је први пронашао силу паре и увео је у службу људим |
вашем Сунцу.{S} То су они исти појави, што су их ваши астрономи толико пута посматрали <gap un |
рубога материјализма — то су они мрави, што су свога научника мрава извиждали.{S} Ваши су људи, |
ву истоку рађа.{S} Они ватрени млазеви, што допиру до половине неба Гамидова, то су весници њег |
то осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, лепо од ружнога, складн |
многи други богати и велелепни градови, што су посејани по непрегледном шару земаљском; да на о |
га осећају и свеколики остали светови, што испуњавају ову бесконачну пучину васељенску....“</p |
ило духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује светлост од таме, леп |
стоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели н |
т држи да је извор оној творачкој сили, што све светове држи на једном вечитом карару, сама гру |
а, која су му постављали сами феномени, што су се пред њим ређали, а које он није умео да разре |
ља, то је онај дивотни перивој небесни, што смо га мало пре посматрали.{S} Онај сребрнасти срп, |
највиши врхунац у овој вајарској групи, што је пред нама.{S} Ово је извео ђенијални вајар и жив |
да руди!...{S} Погледајмо све те чари, што их је издашна природа излила на овога љубимца свога |
ивот, куд су се дели они виши мајстори, што су у ову чудесну грађевину унели један читав свет л |
осле, нама људима не треба ни замерити, што нам и у памети и на језику вечито лебди питање: да |
што је у добу своје младићске бујности, што просипа зраке љубичасто-блиставе...{S} И све оно шт |
вањем боја по овој мраморној простирци, што је беше лепо обасјало издишуће Сунце старца Амадура |
релативно већи инжињери, него они ваши, што пробијају брда и планине, те кроз њих проводе желез |
од Возара види се звездано јато Перзеј, што држи у руци Медузину Главу, у чијој се змијастој ко |
то неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи зверови међу собом воде.{S} Страховите чељ |
онај животињски бес и онај самртни бол, што неминовно прати овакав крвав двобој, што га дивљи з |
ебље испуни једним божанственим сјајем, што се, у трену ока, у миријаде боја слива и прелива... |
другога.{S} Перзеј с Медузином Главом, што јој у коси сија варљиви Алгол, одмах је лево од Анд |
ли као мухе по дувару; а с оном снагом, што са Земље скоче на столицу, могли би скочити на кака |
ратиоцима, и то они круже оном путањом, што су је ваши астрономи назвали <hi>еклиптиком</hi>, а |
највећим, пред најузвишенијим олтаром, што су га икад разумна створења подигла у славу Бога ст |
а: хе, али се она поји изобилном росом, што пада од првог сутона па до изласка ма кога од она д |
<hi>Поље Мртвих</hi>; она друга раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џ |
дрине</hi>.{S} А ова непрегледна раван, што је лево од нас, то ти је — <hi>Океан Бура</hi>; а М |
ти се чини?..{S} Ни налик на оно небо, што га ви, било дању, било ноћу са своје Земље гледате! |
о у главу ишло да је ово оно исто небо, што сам га целога свога века гледао са наше Земље.{S} П |
им планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, сама пушта да про |
асов се дух намршти.{S} Не би му право, што у овоме моме питању беше као и неке сумње у оно њег |
леда.{S} Може бити да му је било криво, што сам му упао у реч; али ми ипак одговори:</p> <p>„Ов |
томе размишљати, него погледај ти ово, што је, тако рећи, пред нама!“..{S} И он пружи руку и п |
а, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и неверни; а зашто су им ова имена д |
ли се он тек у правом смислу прославио, што је поставио здраву основу космогоничној системи — к |
је као какво закрвављено џиновско око, што се из оне црне небесне дубине на нас и на цео онај |
и навикне, па почне да тражи шта било, што би је разгалило, развеселило, па чак и усрећило.{S} |
ану, код твоје газдарице, нешто десило, што би нам могло прекинути ово наше путовање, а по неср |
; њена мека коса то је свилено повесмо, што се прелива као да је обливено неким небесним сјајем |
убокој научности нема граница и да оно, што њихова глава не може да схвати, да појми, и не пост |
ник Лаплас.{S} Његов ум назирао је оно, што ће човечанство да појми и потпуно разуме тек после |
тело, а ти си душа његова: оно је оно, што се вечито на теби мењало и обнављало, а ти си оно ш |
к у твоје тело?{S} Десило би ти се оно, што се дешава и целом осталом свету, не само на вашој п |
нагрдно, нескладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно.. |
ком; а сад ме пусти да ти објасним оно, што видим да ти је мутно и нејасно.{S} Дакле слушај.</p |
кладно; а грли и мази оно, што је лепо, што је весело, живахно, мирисно, складно...{S} Закон од |
и сва његова светила око ње; она је то, што је веселог Анаксагору протерала из његове отаџбине, |
војој— атмосфери!..{S} Атмосфера је то, што чини да ваша Земља живи животом, којим живи сад, ко |
а овој знаменитој планети.{S} Он је то, што је узнео игру боја до невероватне вештине; он је та |
јстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била из једнога самосталног <pb n= |
чула да осете; ви у то верујете и зато, што сте уобразили да су ваша чула тако оштра, тако осет |
рској костурници, по свој прилици зато, што се бојало да његова благост и доброта и тамо не учи |
ше над главама путника, и то само зато, што нису били у стању да узму у обрачун све елементарне |
ви у то слепо верујете, и то само зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене о |
ог поповска измишљотина и то само зато, што га они нису кадри видети ни својим рукама опипати, |
ону, каква несрећа догодила, а то зато, што се ништа није остављало голом случају, већ је све п |
матрањем није могло опазити, а то зато, што су ти векови један трен у животу једне звезде.{S} А |
то прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Сунце налази у добу своје потпуне мушке сна |
а ноћ на вашој Земљи, а то просто зато, што је њена ноћ ретко кад била без месечине ма кога од |
савету, да се удави, и то просто зато, што се држало, да његово одвећ добро и племенито срце — |
ујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви бисте хтели најпре све да ви |
то-руменкастих боја; и друго љубичасто, што прелази у небројено друге — из зеленкасто-светлих у |
нкастим плаштом.{S} То беше тужно рухо, што му га је овом приликом на дар послао Амадурама...{S |
басјао; а онај црвенкасто-жућкасти срп, што је више тамно-црвенкасте боје, — то је његова лева |
ени.{S} Познао сам и острво Мадагаскар, што су га Французи пре неког времена освојили; али сам |
другој страни љутио се нешто на одбор, што се ништа не стара за њихов крај, већ сваки одборник |
идући мало у косо — да је онај простор, што раставља ове две лепе звезде вашега неба, са свим и |
две поле предвојио онај блистави појас, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> или <hi>Кумова Слама</h |
ној удаљености; а онај огромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба т |
ај шта се начинило!{S} Једна црна авет, што се нечујно и незнано вула по овој вечитој ноћи, по |
важније и претежније.{S} И водени цвет, што се у једном дану и роди и умре, има своје детињство |
есној ехори, то је прави небесни живот, што га је отац спремио за добру децу своју;</p> <p>ђ) „ |
„Да није ово каква магнетска. светлост, што наша Земља из себе пушта, а коју наши астрономи нис |
/p> <pb n="143" /> <p>„Висока уметност, што се беше последњих дана живота ове планете развила, |
и да тако казни лепу краљицу Касиопеју, што се похвалила да је лепша чак и од самих Нереида!.<r |
миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљним и животињским организ |
ги срп имао некакву сиво-жућкасту боју, што је по мало преливала у тамно-црвену, док је његова |
се расплину по ономе чудесном перивоју, што га представља овај мајушни заселак у огромној општи |
погледа у ону бескрајну пучину небеску, што је баш овога вечера треперила миријадама небеских с |
} И ми се тамо спустисмо на једну кулу, што се као какав исполин подизала из једнога непрегледн |
пео па катедру.{S} Смешкао се: мило му, што се његова предавања овако лепо посећују.{S} И онда |
— Офиукуса — и његову грдну Змијурину, што крајем репа свога дохвата <hi>Млечни Пут</hi>, док |
остасном и светлуцавом небесном појасу, што се зове <hi>Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — |
<quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо, другим светом који ми не видимо...</q |
нога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безброј колосалних светова унео и утв |
у очи са својом веома живом светлошћу, што је преливала из љубичасте и у зеленкасту светлост.< |
S} А погледај опет ону сјајну звездицу, што је до самог руба онога црвеног сунца!{S} То је њего |
авршенијих облика и до уништавања оних, што нису за напредан живот.{S} Чудо је то Божје — приро |
ихов месец има покрета, а особито оних, што долазе са спљоштености земљине и удаљености њене пу |
вита пустоћа његова, онај гробни тајац, што је у њему владао, душу је моју ледило.{S} Ја сам се |
вота. --><pb n="67" /> погурени старац, што је једном ногом већ у гробу — док се није најпосле |
није; <pb n="108" /> а ти се сад чудиш, што се овај исполински град, што је подигнут од самога |
шено?“ приметим ја.</p> <p>„Опет он!... што год није у стању да појми, да разуме, он у то и не |
Јупитер, па астероиди — има их око 400 што су до сад пронађени; а, по свој прилици, има их још |
нашао неких општих заједничких одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — шт |
} У ње нема ништа нагло и преко колена: што не сврши за хиљаду година, она то сврши за десет хи |
или, али нико од њих није губио куражи: што их свет више није читао, они су све више писали, пи |
одлика: што имају и једна и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све оста |
..{S} Тамо је и она била <pb n="223" /> што је сад прелетела, одговорим му онако насумце...</p> |
} Хиљадугодишњи пљусак --><pb n="63" /> што је у добу своје младићске бујности, што просипа зра |
ним чудноватим звездама, <pb n="114" /> што се на небу одједном појаве у пуном сјају своме па и |
шта вам је, јесте ли ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене з |
о каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — да човеку памет стан |
ина, већ си ти главом сам дух његов.{S} Што ми се човече не кажеш?!...{S} И онда рашири руке и |
мет нису кадри да схвате и да појме.{S} Што ви људи мало не мућнете главом, па да питате?!{S} Е |
ележио своје биће на својој планети.{S} Што јес, јес, признати му се мора.{S} Он се по већој ча |
грао је, да га је свега зној пробио.{S} Што се мене тиче морам признати да ме је предавање овог |
о да Месец иде к нама, а не ми њему.{S} Што се више приближавао, све је постајао већи и већи.{S |
еног сунца!{S} То је његов пратилац.{S} Што је ваш Месец вашој Земљи то је она звездица ономе з |
да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се најслађе |
, што једна другу потискују, прогоне, — што једна другу прождиру!...{S} Површина овога небесног |
Летели ми брзином сунчане светлости, — што у једној секунди прође три стотине хиљада километар |
авнији архитект, тако звани, Амајумо, — што значи отац лепога....{S} Најдивније грађевине, како |
Млечни Пут</hi> — наша „Кумова Слама“ — што је цело небо опасала, а која ништа друго није, до б |
ти вечита и непојамна сило васељенина — што одржаваш на карару и вечитој хармонији миријаде мир |
ест небесних знакова — звезданих јата — што представљају привидну путању вашега Сунца око Земље |
не загонетне луталице — репате звезде — што се с времена на време на небу појаве, облете око на |
една и друга руке; што усправно иду и — што обе могу да говоре; а све остало изгледа, као да су |
ет мисли твојих, али ми је опет криво — што сте таки!...{S} Та Бог вас видео, пустите памет исп |
213" /> из његових ватрених очију умал’ што ме не прожегоше!....{S} И ја лепо осетих да ме нешт |
она то сврши за десет хиљада година, а што не сврши за десет хиљада година, она ће то извршити |
Хтедох да га пробудим, али помислим, а што?{S} Што да му кварим овако леп сан; а пред зору се |
сној планети било необичних мајстора; а што је најчудесније то је то, што је овална купола била |
е под њиховом руком вио као тесто.{S} А што су опет били мајстори у спајању мрамора, то се појм |
евање муња, они језовити тресци громова што ни за један трен не партишу и, најпосле, треба да с |
S} Дух — то је узвишени архитекта свега што у васељени постоји, а материја је градиво, од које |
дугом проучавању природе и свега онога што се у њој збива наишао на некакве светске дивове, ди |
се ове наше веселе Земље и свега онога што се на њој збива, па ми нешто тешко на срце паде, ка |
купили се око његове постеље, око онога што на постељи непомичан лежи, па се гуше у плачу и јец |
нарочити споменик насред огромног трга што је између ове четири университетске палате, али му |
м ја, а и сад не знам, да ли од стра да што мени не буде, или малом Стевици, кога сам и ја веом |
/></p> <p>„А која је она црвена звезда што је до самога Мизара?" упитам га.</p> <p>„Она с Миза |
и, да ми нешто важно каже, или да ме за што било упита.{S} Што ме је тај којешта запиткивао — д |
осмехну па ће ми рећи:</p> <p>„Знам ја што сам те тако упитао.{S} Последњи огранци њени — то с |
огња и пламена и оних помамних стихија што једна другу не трпе, што једна другу потискују, про |
веност и по своме разноликом сјају боја што се у часу једна у другу слију, и опет као на какву |
руше.{S} Оне небројене миријаде облика што их у бескрајном простору васељенину видимо, произво |
апају читаве планове путем неких чудила што се зову телеграфи и телефони, које је опет измислио |
моју.{S} То беше некаква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а н |
шњост, прошлост и будућност; он је сила што креће материју; он је у свему и што се види и што с |
одицу, него и сва она небројена светила што су расута по овој бесконачној пучини васељениној... |
к сачувају од опаких својих непријатеља што се хране њиховим јајима и младим тићима ?{S} Сад се |
овници ваше Земље.{S} Они су према вама што и ви према вашим Патагонцима.<ref target="#SRP19020 |
лепо небо са својим безбројним звездама што на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и |
ело небо.{S} Оно се беше осуло звездама што ретко кад....{S} Све сами моји стари познаници и по |
ило и с осталом њеном браћом и сестрама што сачињавају ову велику сунчеву задругу Амадурамину.{ |
S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљкама од танке и меке пав |
а, свију сунаца, свију сунчаних система што испуњавају безграничне просторије васељенине....{S} |
одговорио:</p> <p>— Чините оно другима што би желели да други вама чине.{S} И то ће бити ваша |
аша добра дела; а не чините оно другима што не желите да вама други чине — јер би то била зла д |
то је синула из онога божанственога Ума што је свуд и на сваком месту, што је у цео овај безбро |
е верујем,“ почнем му се извињавати, на што ће ми он опет рећи:</p> <pb n="94" /> <p>„Знам ја т |
ажио и тражио, али га не могох наћи, на што ће ми мој вођ смешећи се, рећи:</p> <p>„Није ти га |
ога љубимца свога, па се упитајмо: а на што то све, кад ту нема мезимца Божјега, кад ту нема чо |
та,“ учини Лапласов дух...</p> <p>„А на што му то?!.{S} Ко би пребројао атоме у једној оловној |
складнога, узвишено од нискога, онда на што би и била цела ова бесконачна васељена, пуна сјаја, |
амор, донет овде чак из царског мајдана што је у Итасовим брдима.{S} И ето, шта је све његово б |
итног доба најстаријих народа и племена што су некад на овој кугли живели: скитали се као номад |
ође,</p> <p>„Бесконачност је васељенина што и вечитост њена.{S} Има светова који су сад у повој |
бој се, неће!{S} Та црна небесна/пучина што се пред нама шири, то је само једно мајушно пусто о |
евет пута већа од вашег Јупитера; а она што су је суседни астрономи назвали <hi>Клева</hi>, ист |
изласку и при заласку Сунца; то је она што на ову црну и суморну пучину небесну навлачи онај с |
ј хемисфери небесној, а тако исто и она што су на јужној страни.“</p> <p>И ја станем разгледати |
S} Нека су са свим ишчезла, а то су она што су 9 јануара била близу западног хоризонта, као Пег |
ушног атома, па до ових небесних колоса што се Сунца зову — управља и креће, док, велим, једна |
ваља ти знати, да сва она звездана јата што их ви са ваше Земље гледате и на северној и на јужн |
нти — једнога мени незнана света, света што вечним сном спава....{S} И тај је мрачни колос јури |
вет.{S} И кад не би било духовног света што осећа, што види, што се лепоти диви, што разликује |
непрестаним падањем метеора и метеорита што их огромна Сунчева маса при пролазу њиховом себи пр |
постала и сунчана система звезде Алиота што је такође у репу Великога Медведа.{S} Од то доба пр |
иродно; јер у целој васељени нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљи |
света!...</p> <p>У васељени нема ништа што је једно од другог важније и претежније.{S} И воден |
о исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што дају живота безбројним биљни |
} У тај исти мах зачу се нека пишталица што у сам мозак задире, и на то се као киша осу на науч |
а да постоји, док једна мајушна варница што је синула из онога божанственога Ума што је свуд и |
игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Него ни ова лепота Га |
то је просто једна игра светлости Сунца што умире, и Сунца што је тек настало да живи!...{S} Не |
а сјајни, овај негда живи и весели град што доле под нашим ногама вечитим сном спава?“ упита ме |
питао: где је онај силни и велики народ што је ово чудо од лепоте, од колосалности, од уметност |
тврда гранитска кора, а силни вали лаве што их производи плима и осека њених пратилаца, раздроб |
погледајмо оне многобројне отоке њихове што су уоквирене читавим сплетом светло-зеленог шибља и |
управо васељена? — Васељена је све, све што она у себи садржи: то је наша земља и наш месец; то |
та да пропадне, да са свим угине; а све што је здраво, једро, напредно, она то матерински прихв |
то, већ она очевидно отура од себе све што је ружно, наказно, нагрдно, нескладно; а грли и маз |
реоне.{S} Примиш ли све, разумеш ли све што си видео на овоме твоме путовању по небесима, онда, |
rget="#SRP19020_N44" /> створио сам све што живи и миче се на овој лепој простирци мојој; па са |
апласов дух. „Да би потпуно разумео све што ћеш на овој кугли видети треба да знаш, да је ова п |
вишеном.{S} Силе те саме уништавају све што је наказно, слабо и болешљиво. <pb n="97" /> О да т |
ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови богови!..“</q |
21" /> на 8000 километара далеко одавде што су отворени на 4000 метара висине у тако званим „Ит |
повичем.... „А где су оне остале звезде што представљају с њим труп и реп Великог Медведа, или |
hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што их о лепим ведрим вечерима гледамо, како су се по н |
"SRP19020_N25">Ово су оне четири звезде што представљају труп Великог Медведа.</note> <note xml |
уку, може равнати етеру, и једва ако је што гушћа доле у низијама и у дубоким долинама Месечеви |
од вашег Сунца, а по тежини мало ако је што тежи; он има две планете више него ваше Сунце.{S} Њ |
рива се заметак свима облицима материје што испуњавају ову бескрајну просторију васељенину.{S} |
пуњавају целу васељену, али не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све он |
владају сваким покретом вечите материје што испуњава целу васељену, те зато ниједан атом, нијед |
и не материје што се види, већ материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" |
ом писму ове религије, значи од прилике што и наш земаљски рај.</note> <note xml:id="SRP19020_N |
ледај питомог; погледај примитивно биље што је било без листа и зеленила, а погледај данас ваш |
тих природних закона то је, према ономе што још нису открили, и према ономе што по свој прилици |
оме што још нису открили, и према ономе што по свој прилици нигда ни открити неће, — то је, вел |
} Него баталимо то, па говоримо о ономе што се колико толико појмити да! “ повика дух царског б |
е Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад ни в |
рову; погледајмо она брда и оне планине што им врхови до облака допиру; погледајмо она језера и |
дио је душу све оне многобројне светине што је дошла да сеири, како ће свети оци да спале једно |
ате на раскрсницама биле су од 6, а оне што су између раскрсница биле су од 5 спратова и сваки |
отиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађају.... на оне, што још немају кичм |
а развића одакле се гранају на животиње што се легу из јаја и на животиње што се из утробе рађа |
и вечито пусте пределе Месечеве, унесе што више светлости и видела...{S} Али и светлост Сунчев |
бих, додирује онај једва видни руб косе што се повија изнад села Бежаније па оперважује Савску |
особито на ове 24 црне мраморне палате што окружују трг астрономске куле, јако су личиле на ко |
напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да схвате и да појме |
те тако надокнађује онај мањак топлоте што га непрестано добија хлађењем у пролазу кроз ледене |
познати.{S} То мора да су неке звездице што су на јужној хемисфери нашега неба.“</p> <pb n="52" |
> <p>„Видиш ли оне две мајушне звездице што светлуцају таман доле под нашим ногама,“ упитаће ме |
тњасте, оне, тако рећи, трепераве венце што овој дивовској грађевини дају облик трокатнога храм |
таст облик налик на какво мајушно сунце што сија тамо негде у далеким небесним дубинама....</p> |
раван, што сири иза <hi>Апенина</hi> и што изгледа као какав џиновски лопар, то је — <hi>Море |
ромни квадрат, што је налик па Пегаза и што је покрио четвртину неба тамо нама с десна, то су т |
о сам, у времену, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам не |
екса још има, што их очи наше не виде и што их никад ниједан умни створ са наше земље, па ни са |
е кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала ни у животу |
то се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунц |
ну, свет и небеса и све и што се види и што се не види;</p> <p>б) „Створио сам небеса и све зве |
материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, то је све Бог.. |
ријалном телу твоме било непроменљиво и што ће вечито остати непроменљиво.</p> <pb n="13" /> <p |
ито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршет |
о на њему вечито трепере; — то је оно и што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни поче |
за навек раставио, већ само за ноћас и што у њему није престала циркулација крви и откуцавање |
ила што креће материју; он је у свему и што се види и што се не види; он је мисао...{S} Јест, т |
То се познавало по оној демонској срџби што се огледала на њиховом црном, али од оне силне јаре |
мислидер-те ви мало о овој материји, ви што сте тек настали да живите на оној вашој красној куг |
жу дани, недеље, месеци, године, векови што обележавају живот људски, напредак и развиће читаво |
них система; а последњи сунчани светови што су из ове пра-праматерије образовани, то је она све |
девојке раздели војсци, да с њима ради што јој год њена зверска ћуд зажели.</p> <p>Он није бољ |
у прилог научне расправе о гравитацији што влада у читавој васељени; а, сем тога, тај велики н |
„Изгледа да има; али то обличје може ли што друго бити до целокупна васељена?“...</p> <p>„На је |
мртно око никад видело није.{S} И је ли што створено, онда знајте, да је то створено да једнога |
шеном Сунцу Амадурами.{S} Збиља јеси ли што слушао о оним чудноватим звездама, <pb n="114" /> ш |
дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на њој је понекад трајао дан, и т |
вати у једно нарочито своје клупче; али што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео |
она два звера, онај црни и онај зелени што смо их мало пре гледали представљене у ономе њином |
страну неба.</p> <p>„То ти се зато чини што ти није Земља под ногама да заклони јужну половину |
љони на старом и новом Лувру, а шта они што су красили негдашње тиљеријске дворе?!{S} И павиљон |
идети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка зап |
..“</p> <p>„Не питам те то; видиш ли ти што друго у тој мрачној небесној пучини?“</p> <p>„Ништа |
чности — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S} Ви сте за миријаде појав |
ше и „дубоке и високе“ научности — нити што позитивно знате, нити што од свега тога назирете.{S |
оскоп.{S} Она се вечито мења.{S} Облици што их она у својој вечитој лабораторији ствара неисцрп |
а; питајте она сверепства и оне пустоши што су чињени за време тридесетогодишње и седмогодишње |
јер се и он беше обукао у сунчани сјај што очи засењава,“ стоји забележено у светом писму прор |
дног потока, па пишта!“ повикао је онај што је почео први да звижди.</p> <p>— „Учило нешто, па |
ви при себи?...{S} Што плачете?{S} Тај што ту лежи то нисам ја; ево мене здрава и жива; поглед |
царству Мизарову пресудан је: он је тај што сву своју браћу и сестре држи као на неким уздама, |
боја до невероватне вештине; он је тај што је својим бојама давао такав колорит, који је вечит |
у астрономије на тој планети; он је тај што је прикупио, средио, у једну целину довео све, тамо |
ласовити научник Мерихамо.{S} Он је тај што је рачуном нашао да у системи Сунца Амадураме није |
ке славни научник Хиамаху.{S} Он је тај што је срачунао кад ће се ова планета скочањити и кад ћ |
и у ватру баци!...{S} Страховити врисак што се у тај мах оте из груди несрећном Ванинију, следи |
о његово шесто предавање.{S} Ја не знам што је он говорио на првих пет предавања, али по ономе |
љалац: ви се кикоћете, кад један другом што боље и што вештије подвалите.{S} У вас нема морала |
а само једно Сунце и то светлошћу белом што прелива на жуто блиставу, а то зато, што се ваше Су |
ој прилици, она страховита морска неман што ју је послао бог мора — <hi>Посеидон</hi>, да опуст |
исли се па опет настави:</p> <p>„А, као што видиш, Месец нема атмосфере, нема је ни изблиза она |
остор, који они пређу за 40 векова, као што се губи кап воде у неизмерном океану вечности!...</ |
јентисања иа Земљи вашој, али тога, као што рекох, у васељени нема.{S} Ми бисмо овде могли стај |
иуна километара, док је ваша Земља, као што знаш, удаљена од вашег Сунца само 37 милиуна миља и |
ило је времена кад је и ваша Земља, као што сам мало пре напоменуо, била једно овако васељенско |
ог.{S} То је једна сунчана система, као што сам ти и раније напоменуо, доста слична системи ваш |
ље:</p> <p>„Ова је сунчана система, као што сам вам мало пре напоменуо, живела, трајала, напред |
фирију небесног простора, која има, као што горе рекох, у пречнику на, скоро, девет милијарада |
тудени....{S} Даље, ваша Земља има, као што рекох, једно непроцењиво благо, које овај Месец нем |
note xml:id="SRP19020_N35">Њих има, као што знамо, два:{S} Итас и Хамео, што ће рећи: верни и н |
али је то ипак така овејана истина, као што ја гледам вас и ви мене.</p> <p>„Ево вам једног при |
као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунце.{S} И једно и друго, по своме пост |
о ће онда постати Мизарова планета, као што у самој ствари и јесте.{S} Она је по величини шести |
ала ове планете!...{S} И то је све, као што видиш, било и битисало!...“ У овим речима Лапласово |
о нам је небо тако црно.{S} Звезде, као што видиш, више не трепере, јер им се зраци не ломе кро |
аш?“ учиниће Лапласов дух, који је, као што се види знао и шта ја мислим. „То је велико и веома |
стигне до ваше Земље...{S} А то је, као што рекох, капи-комшија вашем Сунцу...{S} А шта би река |
ем била двогубо сунце.{S} Мизар је, као што видиш, Сунце љубичасте боје, а оно друго, далеко ма |
„Месец нема оне и онакве атмосфере, као што је има ваша <pb n="39" /> Земља, која, обасјана Сун |
овога колоса небесног, из кога се, као што сам вам недавно напоменуо, може истесати милиун и д |
, онај небесни колос, у коме би се, као што ти рекох, окретала готово цела система вашега Сунца |
онако су исто на небу поразмештани, као што се са наше Земље виде....{S} Сунце сија, али са сви |
рео вечити свети огањ, онакав исти, као што смо га мало пре видели горе над оном плавом црквено |
ако Богом благословеном атмосфером, као што је била ова на којој смо ми сад: она је то што је б |
целој васељени није ништа друго до, као што вам мало пре рекох, један убод иглин!...{S} То је ј |
пре ваше поноћи, док је твоје тело, као што си видео, остало на твоме кревету, остало је, штоно |
све мене свога хлађења, овако исто, као што пролази и ово Гамидово сунце, овај <gap unit="graph |
мља тако рећи учаурена, онако исто, као што је учаурена свилена преља у своју кокону — свилени |
своје више опредељење, онако исто, као што и човек који се непрестано опија, заборави и на сво |
ори планете Аруџа-Даре, онако исто, као што су на Париској Опери заступљени сви мрамори наше Зе |
оно не зна да постоји, онако исто, као што постоје миријаде сунаца што светле, што греју, што |
де је један читав свет, онако исто, као што је и једна сунчева планета, као што је и једно сунц |
и своју дубоку старост, онако исто, као што и један читав свет има своје детињство, своју младо |
по природном инстинкту, онако исто, као што граде пчеле своје саће у које прибирају мед,“ одгов |
изини царских дворова — онако исто, као што опасује бечки Ринг стару варош Бург.{S} И он је био |
овај глоб био осветљен онако исто, као што је Сунце Амадурама осветљавало ову своју планету.{S |
target="#SRP19020_N21" /> Светлост, као што ти је познато, пређе у једној секунди 300.000 килом |
не градове извајане на овоме глобу, као што је, у самој ствари, ову планету, истог сата и минут |
ј лабораторији ствара неисцрпни су, као што је и живот њен неисцрпан.{S} Па ипак, она је баш у |
друга страховите, јер је на Месецу, као што сам рекао, дан дуг за 14 ваших дана и ноћи, а толик |
њему ноћ, али не ноћ <pb n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша п |
" /> нас било немо, пусто и мртво — као што су неми, непомични они студени мраморни зидови; јер |
била тако исто лепа и величанствена као што је и сад, пошто је она за вечита времена угашена; ј |
а ноћ Аруџа-Дарина буде онако тамна као што може да буде тамна ноћ на вашој Земљи, а то просто |
до једна небесна звезда, онака иста као што је и ваша Вечерњача, ваш Марс, вага Јупитер и Сатур |
да, <pb n="187" /> онако од прилике као што су ваши: <hi>Конфучије, Сократ, Аристофан, Хипократ |
си, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Земљи; беснеће и уништав |
старости и изнемоглости, исто онако као што то сад гледамо на лицу овога изнемоглога старца у п |
и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског библиотекара, а поглед |
вернога пола ваше Земље, онако исто као што буја тропско биље на жарком, док би ово угинуло на |
огле догледати очи наше, онако исто као што се не виде крајеви пространога Тихог Океана....{S} |
м, у васељени безбројни, онако исто као што су и атоми безбројни из којих су ти светови образов |
и страховити земљотреси, онако исто као што су беснели и као што и дан-данас бесне на вашој Зем |
n="73" /> као што су ваше ноћи, већ као што су ваши сутони или ваша прозорја.“</p> <p>„А какво |
да ова сазвежђа нису на истом месту као што сам их са Земље гледао: учинило ми се да се овај се |
"48" /> људи на Месецу и то великих као што су на Земљи, они би се по овим горостасним и овако |
лна осмеха.</p> <p>Мени баш не би право што наше умне способности, нашу, и ако још слабачку, ин |
лепи, а код својих ушију глуви!.{S} Ово што сте до сад открили, пронашли и науком утврдили, то |
година прошло је док је она постала ово што је; и милиуни и милиуни проћи ће, док се и наше сун |
пробудиш, теби ће цео наш пут и све ово што си на том путу видео, изгледати као неки чудноват с |
живи и управља...{S} Разумеш ли ти ово што ти ја говорим?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>„Дај Боже! |
род просто упарложио, те не би био ово што је...{S} Дакле ја ћу данас говорити о бесконачности |
S} Лак као перо и никаква бола.{S} Прво што му падне у очи и чему се јако зачуди, то је, што на |
имати већих и виднијих споменика, него што им је сама њихова владавина испуњена великим делима |
треба и више чула и оштријих чула, него што их ови садашњи ваши људи имају.{S} Ваш Бихнер, Моле |
стало још пре шест милиуна година, него што сам се ја био родио; а кад сам ја живео у овоме гра |
ћ <pb n="88" /> летело много брже, него што лети сунчана светлост....{S} Звезде су се по оној ц |
и постала система Сунца Амадураме, него што се и јавио онај бујни, онај велелепни живот на овој |
лина без <pb n="47" /> трага више, него што их има ваша Земља.{S} На целој кугли његовој има пр |
има пет-шест милиуна сунаца више, него што их има у оном вашем комплексу.{S} И сви су они, по |
милиуна миља њен је пречник већи, него што је пречник орбите Нептунове, или боље рећи, пречник |
Зато ћемо ићи много већом брзином, него што је брзина светлости; јер кад би ишли брзином светло |
ного даље у интелигенцији измакао, него што се човек узнео над осталим, њему најближим, животињ |
> <p>„А ми се овде више задржасмо, него што сам и сам мислио!“ повика одједном вођ мој, па погл |
илике далеко су угодније за живот, него што су у вас.{S} Тамо не може бити ни врло оштре хладно |
сунчаних система и већих и мањих, него што је ваше Сунце <pb n="54" /> и његова система.{S} И |
северног хоризонта, <pb n="XI" /> него што је Вега.{S} На самом зениту видимо звездана јата:{S |
вршеним чулима нигда ни открити, — него што их је човек до сад умотрио, појмио и потпуно открио |
а је година била таман двапут дужа него што је година ваше Земље; али што је најзначајније, на |
црвена звезда, куд и камо црвенија него што је наш Марс.{S} И, о чуда, и она, тако рећи пред на |
више важности бесконачно великоме него што се даје бесконачно маломе; јер ово обоје јесу и бес |
се и оно смањити и бити нешто мање него што је сад ваша Земља; али сад пази добро и посматрај М |
поте ни сјаја.{S} Она је много пре него што је и постала система Сунца Амадураме, него што се и |
деведесет и осам хиљада пута више него што га заузима система вашега Сунца.{S} Отац ове изумрл |
„А ми се ето и овде задржасмо више него што сам мислио!“ рече ми мој вођ пошто од онога језовит |
ма да је Мизар одавде двапут даљи него што је Уран од вашег Сунца; а да је Мизар по волумену с |
вља и на којој напреднијој планети него што је његова отаџбина.{S} Он је добро обележио своје б |
жам, како не опажам: много је већи него што је кад га са земље гледамо.{S} После није ни онако |
Сунца има људи, далеко напреднијих него што су на вашој Земљи.{S} У осталом Марс је врло сличан |
сунчаних система, и већих и мањих него што је систем нашега сунца, овога колоса небесног, из к |
аква неодољива сила што привлачи: умало што му нисам полетео у наручја, а ни сам не знам зашто? |
n="13" /> <p>„Ама зар ја умро?!“ умало што не писнух.</p> <p>„Не бој се; ниси.{S} Имаш ти још |
великим квадратом Пегазовим, који умало што пе додирује западни Хоризонат.{S} Јужно од Перзеја |
S} Дакле слушај.</p> <p>„Оно твоје тело што је остало доле на вашој кугли у твоме стану, на тво |
о што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви нашли, да у ову његову ћупу унесете кол |
озорја.“</p> <p>„А какво је оно светило што личи на наш пун Месец?“ упитам га.</p> <p>И он ми о |
од прилике у ранг нашега Сатурна, само што Веја нема оних Сатурнових обруча....</note> <note x |
дица слична породици вашега Сунца, само што је ова много млађа, јер се, наравно, на неколико ст |
а слика издишућег Сунца Амадураме, само што нема оних црних мрљотина на лицу своме....{S} Узама |
као какав огроман звездани прстен, само што би у томе прстену било и само ваше Сунце, док се он |
гоме је личио на Пантеон у Паризу, само што је париски Пантеон према овоме диву од грађевине, б |
вљале су једну симетријску целину, само што су им фасаде и групе колонада биле са свим од друкч |
оно исто ваше Сунце и ваш Месец — само што им се сад придружила и ваша Земља!..{S} Ено погледа |
} На Месецу није тако.{S} Сенка је тамо што и густ мрак:{S} Сиђете ли у сенку ви сте већ у густ |
/></p> <p>небу сијају два сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго, |
Земље.{S} После, и то ми је било чудно што на небу светле три велика небесна светила — једно с |
а њему два сунца — једно као крв црвено што прелива у стотину жуто-руменкастих боја; и друго љу |
ије јато <hi>Јужнога Крста</hi>.{S} Оно што је нашим северним мрнарима наша Поларна Звезда, то |
отекама?{S} Ништа од свега тога.{S} Оно што је тамо то су црвоточине једнога угинулог мравињака |
е нанети вреда ни ватра ни вода.{S} Оно што он зажели да види, он то види, види издалека као и |
нски извор у природним законима.{S} Оно што су људи до данас открили од тих природних закона то |
ј бити више од 20 хиљада година.{S} Оно што у књизи постања пише, да је овај свет створен пре 7 |
тек после десет милиуна година.{S} Оно што се данас људима чини да је недостижно, то ће онима, |
и нема ништа што је ванприродно.{S} Оно што је људском уму несхватљиво, то још није ванприродно |
лекс звезда и — ништа више....{S} А оно што га сад тамо гледамо на овоме небу, то је са свим др |
вео сам га да својим очима види, да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И |
и су људи, казао сам ти, навикли да оно што они не могу да виде, да појме, па чак и да опипају, |
огађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; св |
p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће се догодити, као и оно шт |
и с неким утврђеним планом!.{S} Све оно што је нездраво, што је кржљаво, слабачко, несавршено, |
ате шта свега има ваша Земља, и све оно што на њој живи, да благодаре тој добродетељици својој— |
раке љубичасто-блиставе...{S} И све оно што видиш: овај сјај, ово заносно преливање боја — то ј |
материје што се не види.{S} Јер све оно што се види, <pb n="208" /> то је само облик, појава, п |
Јест, то је све Бог...</p> <p>„Све оно што се догађало, све оно што се догађа, све оно што ће |
што видимо и што не видимо — то је оно што нема ни почетка ни свршетка!...{S} Васељена је, дак |
зато, што још нисте кадри да видите оно што ваше несавршене очи нису кадре да виде и ваша чула |
онаке какву има ваша Земља.{S} Па и оно што је још има на најнижим својим низијама, то је тако |
, све оно што ће се догодити, као и оно што ће томе следовати; сви преображаји, који се врше у |
ш и гушћа и црња, али сам ја и њу и оно што је у њој све разговетније видео.{S} Чак тамо у недо |
Мизарове.{S} Она је у овој системи оно што је ваш Јупитер у системи вашега Сунца: његов утицај |
на теби мењало и обнављало, а ти си оно што је у ономе материјалном телу твоме било непроменљив |
а да се љутим.{S} Нико не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, |
не може дати оно што нема, ни знати оно што не зна,“ рећи ће ми вођ мој, а онај му се благ осме |
само питати, већ да могу и разумети оно што им се каже....{S} Ја сам једном своју покојну мајку |
засенченог перја његова, а погледај оно што се чисто прелива на сунчану зраку!.... погледај как |
жда чак и жив спаљен на ломачи, као оно што су хтела твоја браћа спалити веселог Галилеја кад ј |
и вечитом рушењу облика није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} |
ти и <pb n="141" /> душу твоју; јер оно што ти не знаш, не видиш, не разумеш, то она — душа — з |
ка није главно оно што се види, већ оно што се не види.{S} А то је Он.{S} То је сам Господ Бог. |
да оно што се види није главно, већ оно што се не види...{S} И баш ми је мило што сте се и ви н |
ри које не постоје, а не верујете у оно што постоји, што је вечито, што је непроменљиво.{S} Ви |
ead> <head>ПРОБУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p> |
А, ми се морамо журити!{S} Ваља нам, по што по то, још прегледати царске музеје и бар једну биб |
ођене очи варају!..{S} Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину |
била ова на којој смо ми сад: она је то што је била овој планети прави заштитник и од сувише ве |
о у службу људима уведени.{S} Она је то што је пренос највећих терета с једнога места на друго, |
а ваша и цветне ливаде; атмосфера је то што онако идилски злати румено-светлом пеном врхове брд |
у њему и храните се њим Атмосфера је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелен |
спуњава свеколику васељену.{S} Он је то што је у душу човекову унео мисао о Богу.{S} Он је тај, |
<head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, о звездама, о — |
ли што ми је и сад најчудније, то је то што сам лепо видео, да се кроз ону плаву кристалну купо |
да појми, и не постоји...{S} Они су то што су први дрзнули да кажу, да је Бог поповска измишљо |
кав је отпор на који она наиђе.{S} Зато што је Месец од Земље мањи 49 пута, по тој сразмери и с |
под облаке као какво иверје, а особито што је и атмосфера Месечева била једва приметна, па ни |
ометара, — стала у онај мајушни простор што је између оне две звездице; па, готово чак ни то ни |
су тако далеко од нас, да онај простор што смо га од ваше Земље прошли просто ишчезава <pb n=" |
иш читав један свет, свет духовни, свет што усхићава; њена мека коса то је свилено повесмо, што |
, кад помислих, да и њу и цео овај свет што на њој живи та иста судба чека.{S} И овај се свет к |
велике врућине; <pb n="104" /> а, опет што јој је била атмосфера!...{S} Ретка је то планета у |
љенина?....{S} То је један цигли кончић што га је ту оставио чунак живота њена, то је једна, је |
са да запара!...{S} Прича нам о ономе у што не би ни луд веровао!{S} Као да ми нисмо били по св |
ему паметнијем да говоре, већ о ономе у што ни луд не би веровао.{S} Ја од кад знам за се наша |
она ваша вечито напућена сујета да ни у што не верујете што ваш ум и ваша памет нису кадри да с |
ова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезд |
S} Видиш ли ону сјајну љубичасту звезду што је пред нама?“</p> <p>„Видим, како не видим,“ одгов |
совим“ брдима.{S} Онај обелиск у Паризу што га је Мехмед-Али-паша поклонио Лују Филипу, а који |
елу и обоје баци у страховиту провалију што је зјапила баш пред њим.{S} И у то исто доба заори |
сторију без краја и почетка, просторију што има једно једито име: васељена.....</p> <p>„Господо |
сунца — једно што баца црвено-жуту боју што је већ на умору; а друго,<gap unit="graphic" /><!-- |
у моју собу.{S} Ова бесна звер у длаку што ово весело дете није удавила...{S} Да сам којом сре |
и 38 ширине према једноставном обелиску што је пред црвеним царским дворцем у овоме граду!...{S |
зора и посматрам ону живописну панораму што се дала преко Саве и Дунава, докле човечје око може |
е, жену примитивну и жену данашњу, жену што је живела у тамним давно и давно минулим временима |
ним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у велелепним салонима у Паризу, Лондону, |
па ону у околини <hi>Кита</hi>, па ону што се простире иза <hi>Лађе Арга</hi>, па ону на самим |
гу, чији се краци губе у огромном венцу што су га држали до дивљења извајани и урешени, златно- |
и мало ни важнија ни претежнија од оних што су давно и давно прохујале....{S} Васељена нема епо |
бру децу своју;</p> <p>ђ) „А живот оних што их испред врата моје ехоре у неврат отерам — то је |
ром.</note> <note xml:id="SRP19020_N43">Што значи: посланик Арухов.</note> <note xml:id="SRP190 |
ка у томе,“ настави Лапласов дух даље, „што се ти ниси с твојим телом за навек раставио, већ са |
она иста појава,“ рећи ће ми вођ мој, „што смо је посматрали кад смо се приближавали вашем Мес |
им, имао би права да се на ме обрецне: „што се плећеш у ствари које нису твоје?!,“ а Бог зна да |
пчелину и термитову.{S} А, знате ли ви штогод о оним птицама што своја гнезда праве на вешаљка |
ео, остало на твоме кревету, остало је, штоно кажу, ни мртво ни живо, остало је у једном беуту, |
или разумни створови; али су и они тек, штоно кажу, у повоју: сад баш воде борбу са неком врсто |
дбрану: њена лева предња нога просто је штрчала, чије крваве канџе беху опружене као каква отво |
а брда и планине, из којих су овде онде штрчали камени гољаци, као какви џиновски шкрби зуби; о |
земљиште његово; ова брда, чији врхови штрче до на 7600 метара у вис;<ref target="#SRP19020_N2 |
сваки покрет, умукао сваки глас и сваки шум!....{S} Ама нигде трага од живота!...{S} Па ипак, и |
језера, ни река, ни потока; ни најмањег шума ни жубора; а свега је тога у далекој прошлости њег |
плакале кише и покривали зелени застори шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; |
Месечеве коре, у неизмерно ткиво бујних шума и свеколикога царства биљног; кад-и-кад продирала |
и давно минулим временима у препотопним шумама, гудурама и пећинама, и жену што данас живи у ве |
оре њихове, одговарају оним горостасним шумама из јурског доба ваше Земље; а животиње, што сад |
ратког времена, нашао негде у прастарим шумама неку замашну буџу и то са свим природну буџу; го |
а ваше Земље; а животиње, што сад у тим шумама живе, стоје на оној средокраћи свога развића ода |
ућности.{S} Океани, мора, реке, потоци; шуме, зелена поља, цветне ливаде; небројене специје биљ |
te xml:id="SRP19020_N27">То су Гамидове шуме с разнобојним лишћем и цветом.</note> <note xml:id |
кви џиновски шкрби зуби; оне непроходне шуме, па они безбројни огумасти брежуљци, она сива мора |
е ваше Земље.{S} Оне густе и непробојне шуме што их сад доле гледамо, а које око човеково никад |
је то што облива веселим зеленилом ваше шуме и дубраве, зелена поља ваша и цветне ливаде; атмос |
нити је ухо његово икад слушало заносне шуморе њихове, одговарају оним горостасним шумама из ју |
ово, нити је ухо његово слушало заносне шуморе ваше !!... --><pb n="70" /> пшенично класје, кад |
и шума; да су и овде некад текле реке и шуморили потоци; да су већи део ових непрегледних равни |
ана, зашто су сва његова брда и кратери шупљи као какви џиновски сулундари, зашто су ова његова |
аве очистио.{S} И у те огромне Месечеве шупљине сручила се сва вода из ових њених старих планин |
ина воде продире дубоко доле у подземне шупљине, које је лава давно и давно оставила, и које не |
пошто доктор оде, газдарица ме грчевито шчепа за руку, погледа ме право у очи, као да је из њих |
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
заклада племенитог цара Абугора Гомора CХХIV.{S} Благодарни народ, а по иницијативи становника |
<?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |
e>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> </p> <p>„А ми се овде виш |
плод прошлости а клица будућности...."</quote> <p>Leibnitz</p> <p>После смо се обрели пред једн |
веков у бесконачности васељениној...."</quote> <p>„А ми се ето и овде задржасмо више него што с |
о, проткано жицом вечитога прогреса.."</quote> <p>Лапласов је дух имао потпуно право.{S} Није п |
је <hi>један тренутак</hi> вечности."</quote> <p> <hi>Фламарион</hi> </p> <p>И саме звезде што |
} То је допуштено само духу његову....</quote> <p>Ми се за час опет нађосмо у оној мрачној небе |
мисли о небу, о звездама, о — Богу....</quote> <p>„А, сад да пођемо, у име Бога, даље,“ започе |
е се — као труње у мору ваздушном!“...</quote> <p> <hi>Arago.</hi> </p> <p>А, ја оно нигда забо |
оначност васељенину и да све сазна“...</quote> <p> <hi>Фламарион</hi>.</p> <p>Једнога вечера и |
<quote>Посматрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад човек о ведрим ноћима стане да посматра о |
мо, другим светом који ми не видимо...</quote> <p> <foreign xml:lang="FR"> <hi>C-te de Maistre< |
е колосално, па и сама смрт њихова!..“</quote> <p>Ја сам лепо осетио, да ме свега подузима нека |
— пропада, па и сами њихови богови!..“</quote> <p>Лапласов дух још је дуго гледао преда се.{S} |
uote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И тако као што видите,“ настави дух царског |
ошћу сваки је век једнога истог доба.“</quote> <p> <hi>Lamartine</hi> — „<foreign xml:lang="FR" |
е човеку сан, то је духу његову јава.“</quote> <p>Кад сам почео долазити к себи, осетио сам нек |
Ми смо при расвитку једне нове науке.“</quote> <p> <hi>Flammarion.</hi> </p> <p>Духовни свет, о |
ТОРИЈА ЈЕДНОГА ДУГАЧКОГ ПЕРИОДА</head> <quote>„Мру људи, па мру и — светови!..“</quote> <p>„И т |
<head>ЈЕДНА ВИША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА</head> <quote>Све се објашњава на овоме свету, што га ми видимо |
head> <head>У СУНЧЕВИМ БУКОВИМА</head> <quote>„Има пуно ствари у васељени које око човеково нит |
> <head>БЕСКОНАЧНОСТ ВАСЕЉЕНИНА</head> <quote>Ни вечност једне душе не би била довољна да обиђе |
УХ ЈЕДНОГА ЦАРСКОГ БИБЛИОТЕКАРА</head> <quote>Све што је људско — пропада, па и сами њихови бог |
d> <head>ПРЕСТОНИЦА ЦАРА ГОМОРА</head> <quote>„Сви светови — то је једноставно ткиво васељенино |
d>ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДУХОВНОГА СВЕТА</head> <quote>„Живот је борба; смрт је победа...."</quote> <p> |
А МРЉИЦА ОД ДЕСЕТ ХИЉАДА СУНАЦА</head> <quote>„Колики је видик у морске шкољке на дну океана, — |
" n="SRP19020_15"> <head>ЕПИЛОГ</head> <quote>„Пред вечношћу сваки је век једнога истог доба.“< |
" n="SRP19020_00"> <head>ПРОЛОГ</head> <quote>„Целокупно трајање човечанства на земљи — само је |
head>XIV</head> <head>ПРОБУЂЕЊЕ</head> <quote>„Оно што је човеку сан, то је духу његову јава.“< |
II</head> <head>ИЗУМРЛИ СВЕТОВИ</head> <quote>„У ових небесних колоса све је колосално, па и са |
n="SRP19020_0"> <head>НАШЕ НЕБО</head> <quote>Посматрати, то је проучавати...</quote> <p>Кад чо |
ead> <head>НИШТА ПОД НЕБОМ НОВО</head> <quote>„Нема више чуда!...{S} Ми смо при расвитку једне |
>IX</head> <head>СВЕТО ТРОЈСТВО</head> <quote>„Садашњост је плод прошлости а клица будућности.. |
<head>ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО МИЗАР</head> <quote>„У неизмерном океану етера, што испуњава целокупн |
head>III</head> <head>НА МЕСЕЦУ</head> <quote>Он је то што је човека покренуо да мисли о небу, |