| p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дука |
| е! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђерд |
| {S} Улезе при нас у одају - сас ципиле! а жене се тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми |
| а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кр |
| а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли |
| ма вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- |
| е, на сам’ себе; ника граби за причес’, а куде су се виће причестили, за Велиг-дан.{S} Из комши |
| густе и широке, две ми очи, како прс’, а влакна гим дугачка, па се наднела над очи како жалне |
| ко се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у вечер свршу.{S} Једни |
| ме погледа и да види колико сам убава, а он...</p> <pb n="18" /> <p>Сети се ништо.{S} Ћу да на |
| отутке, та на врата!</p> <p>Прошло два, а они још за софром, то јест за столом!{S} Ђаконије, ле |
| беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <p |
| води.{S} Завалија Сотир терзија гледа, а по мешину му се салте претура.{S} Такој, такој, па ти |
| шем да ми домаћицу %славејниле погледа, а с’га сам гу, да ми прошћава твоје лице, стануја пезев |
| вакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, |
| ичестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну тепсију вруће м |
| ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучк |
| ој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што викају људи, млада не |
| се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од ова |
| м везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла у мајсторицу...{S} На честит |
| а узе да не мислим тол’ко за Димитрија, а к’д неје: други мисал немам.{S} Па си кришећим и онеј |
| би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када б |
| етељ!{S} Чорбаџија!...{S} Он чорбаџија, а ја?...{S} Шопа ли ме праји, симсиле му погано!...{S} |
| за пару мани се; Ђоша му попре рекнуја, а он прокле онакој како му мој татко рече.</p> <p>И што |
| ам све повише: пишин ме песма расплака, а после се досећујем бре за овој, бре за оној.</p> <pb |
| шаке.{S} Нога испружена, чарапа кратка, а засукала се, случајно, ногавица %гизија шалвара...{S} |
| што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да зборим сама |
| } Туго!{S} На Цветнице црква пунач’чка, а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџ |
| д Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мисл |
| онија за рамо, још сас се мрвка надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално |
| је сиротиња, кол’ко је и како је могла, а чорбаџије...{S} Ја с’га казујем како служешеју Свети |
| S} Максуз знам што несам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="#SRP19012_N3 |
| > <p>Кад каза на нану ми што сам снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем как |
| за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за ваше смејање ич не бригне |
| Не му отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија С |
| а ћути, нана пак салте сас очи на њума, а татко не се расрди но се па насмеја и вика:</p> <p>- |
| шин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а после помисле: »нак ме пољуби.« Он па иска, мене ми м |
| Ђошинога, ћурчију.{S} Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" / |
| Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај сра |
| ги се предаде ракија, шикерлеме и кафа, а они узимају не помињајећи ни Ђошу ни сина му ни моје |
| ам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике узне испод <pb n="54" /> појас јеглак, та си |
| : »заш’ га нема, да ручка!« Он да руча, а ја ич: сита ћу сам к’да си глеткам њега...«</p> <p>Ја |
| м.</p> <p>Такој, такој, па пројде гоџа, а ја Димитрија ич не видо.{S} Свекрва ми и з’лве запази |
| дам!{S} Неје постара но што сам ја с’г, а збрчкана, па ми се видеше сваки дан помалечка.{S} И с |
| мило ме...{S} Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, |
| аботу.{S} Несу ме остављале саму никад, а с’г два дана, једно по друго!...{S} Тике ники та на с |
| ербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђуре Сот |
| ута, па ђувезлија, па морава, па пембе, а модра си је салте за зумбул и за - очи.{S} Туј ћаше д |
| џиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target="#SRP19012_N14" /> |
| недељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посм |
| собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати те ники стра, да < |
| ..</p> <p>Татко ми седе, прекрсти ноге, а нана донесе ракију и киселу краставицу, па узе да га |
| Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми збори за Димитрија ус |
| <p>Таска узе та се насмеја колико може, а ништо не одговори.</p> <pb n="16" /> <p>- Што се смеј |
| : ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{ |
| главу му фес исти како у Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре- |
| дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па |
| јест за столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> |
| варе; нике на ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антери |
| узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана завика ми: »Маријо, мори Маријо, фрљи очи к |
| > О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</p> <p>Такој, такој, па у |
| сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за |
| шикерлеме и воду, јадан Мита гледа ме, а ја се нигде преко њигову главу загледам, еееј: кроз п |
| ј, такој, па како превара ме пољуби ме, а ја рипну...{S} Истина сам рипнула и дигла руку да си |
| ’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја...{S} Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би п |
| а не урочу...{S}Задевају га онеја жене, а он се салте смеје, две ми очи никад не плачеше.{S} На |
| тка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да |
| че!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а мене ме жал, жал: к’да си на моји девојчики прајим аљ |
| к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим овој, оно |
| па тике сас крила - једанпут.{S} Дуне, а ти отвориш уста да ти улегне у душу мирис од цвеће на |
| моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в драги ноћ несам утешила.{S} Воду ме, а ја.. |
| , дори леткам, ништо ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме...{S |
| е да ручају руч’к туј на дугачке софре, а ја си пак руча сас девојчики у сарачану.</p> <p>Јутре |
| едан дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Поз |
| фрљи очи: оно големо, зелено, мани се, а славеји - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво |
| p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на д |
| итрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин милос’ сам се салте замајувала, а |
| ојде, па си дори глас пушти, како дете, а тике татко та у собу...{S} Оч’с ми се пресекоше слузе |
| јелечики, искитене сас свакојако цвеће, а веђе, како да ги се по две пијавке над очи прилепиле, |
| пред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та <hi>сас |
| низ бутине, око %ѕепови и око ногавице, а шарен, свилен траболоз зафатија га од џепови дори до |
| очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, па вика:</p> <p>- |
| ене у комшилак венчала се пред сирнице, а виће од к’д од к’д викну Малу Персу, што научи шнајде |
| ..{S} Кева Коцина венчала се у меснице, а јоште неје дала Вачинице ни кршену пару кирију.{S} Ва |
| и собраше онеја њигове т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> < |
| је плакање и нетејање излегнеш из срце, а он ће си па учини што је намислеја.{S} И заш’, чедо, |
| е сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар што сам млого била п |
| унце; младе седу како на младе приличе, а све работу, грабу, која кошуљу, која чарапе, на домаћ |
| > <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес године |
| Ћурчија и Дора Митичин.</p> <p>Улегоше, а татко си ги причека насред обор стојећим, гледајећи г |
| Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик дом’ та си узе моју боју.{S} Је |
| , ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме пишин<ref target="#SRP19012_N31" /> стра, а п |
| , бошчалаци на свекра, свекрву, родови, а тике татко ми погледа по жене никако страшно: ја се о |
| е) убаво осмалаци ореже.{S} Орезаја ги, а з’лва ми девојче врзала шишики да си у њија капљу слу |
| {S} Остаји јеменије пред ћошку, и уоди, а ми сви на ноге, младе комшике љубу му руку, старе: »Ш |
| !...</p> <p>Отеза, чуди се ништо, чуди, а у татка ми не гледа.{S} Татко га сврћа, вика га под о |
| ије<ref target="#SRP19012_N49" /> мужи, а ја...{S} Оклопија сам уши како могарац, па салте глет |
| та ги очи искачу, па к’д ги пушту мужи, а оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од |
| огањ ми се качи уз грбину и уз образи, а мене ме неје жал’, но ме никако дори мило, ништо ме к |
| њим’ ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете присмељамо, јербо отидни с’га у цркву |
| ме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и душеме уста-Миле, јорганџија.{S} Па |
| и се, на наглавчики нашарани девојчики, а око ногу гугучики.{S} Грабимо и радујемо с што ће га |
| - Главу сте, Севетке, на прикажњу чули, а реп...{S} Што ви треба реп?</p> <p>- Реп закачи оному |
| туј приказамо што напрајише пријетељи, а Јован, сирома човек, узе та си даде девојче.{S} Мужи, |
| у кућу, што се сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, |
| у.{S} И он се бричеше, како и татко ми, а носеше се како други старци Нишлије, максуз онија кој |
| наокол.{S} На рафови зарфови и филџани, а кај њи’ стоју дуње дори до Велиг-дан!...{S} Јоргани н |
| човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо с’гањи су мужи, две ми очи, како деца, оч |
| S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек гу не дава ништо да работи, нити пак да подиза; |
| ајле дооду родови, пријетељи, кумашини, а у нас тајнооо, како на Распети Петак!...{S} Утишило с |
| нога...</p> <p>- Венчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мен |
| ам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а овеј паре остављам све у једну кутију од тане алву, ш |
| ге дигла к’да си дошеја?« Збори, збори, а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: |
| ос’ неће ми се може заклопу.« Он збори, а нама од њигово зборење ударише слузе на очи, у њему с |
| Нана му предаде што иска, тресејећи си, а жене се тике прибуташе при пенџери.</p> <p>- Елате!{S |
| Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си, а до с’г несам знала кол’ко си паметна!{S} Бре!</p> <p> |
| , шири рукичке како да иска да га фати, а к’да га закусне ветар, он не се заплаче, но се смеје, |
| бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој није дуже од шаке.{S} Нога испружена, ча |
| те закитим!</p> <p>Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке!{S} Мислела сам: »к’да ћу сам т |
| У нас: нити кабардиса, нити се отпушти, а нанино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... |
| аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на шарена шиљтета, старке испружиле ног |
| године пројдоше како јадан праји грнци, а ја још по ники пут узнем та мислим за њега, и дојде м |
| почну, у вечер свршу.{S} Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, |
| од појас јабуку, ники ора, ништо такој, а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте д |
| ијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиница, пријетељица <pb n="49" /> ми пошашавела, па |
| Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори...{S} Узне та на н |
| 9012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани |
| {S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} |
| в би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти модар па сас зелене грањке.«</p> <p>- |
| p> <p>Такој.{S} Ми напред имашемо срам, а с’г. Дор је девојка под нишан не се кута но се води с |
| Не ли је такој?{S} Пишин имашемо срам, а с’г...{S} Чуваја Бог!...</p> <p>У пролет Ђоша, свекар |
| о ли је, туго, татку ми? - мислела сам, а нана си тике на туја Таску кротачко:</p> <p>- Таске, |
| а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала у посмешу, ем сам загуб |
| узе још повише да римам и па да вијем, а татко зар чу, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџ |
| , жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку цркву, ја ћу с |
| p> <p>И најпосле узнем та ништо обучем, а нити се закитим нити станем спрема огледало.</p> <p>К |
| еткам њега...«</p> <p>Ја њега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљи |
| а ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме фаћа на присме’?</p> <p>- Присме’!{S} И њи |
| о Светога Николу служеше, па Јерусалим, а пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, г |
| салте лошо погледаја, па ћу да пантим, а никмо ли шамар!</p> <p>- Заш’ те, стринка-Таске, чича |
| Уво поје, ја ћутим, поје, поје, ћутим, а к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, |
| с’ц</hi> из чаршију што викају трчећим, а кир-Тодорча та пред мене: - »Што си рад?« вика. - »Шт |
| се словеднем та си ништо ђојем докачим, а у лице сам, познавам, станула како панџар,<ref target |
| тике згледаше.{S} Погледа по сви редом, а ми очи та у зем’ - како од муњу!{S} Обрну се, излезе! |
| јимо, па кад избројимо повише од седом, а нам ни мило, што се неће време промени, што ће си <pb |
| але, веселиле се по с’в ноћ, по в’здан, а с’г...{S} Оду по кућу, уплашене, там’, овам’, приличе |
| а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: не ли те је жал за оној кротко јагње, за оној |
| у што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу |
| > <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што |
| и до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, а она ми приказала!</p> </div> <pb n="37" /> <div type= |
| од себе.{S} Појала сам му млого, млого, а у памет <pb n="22" /> ми стоју салте још николико...{ |
| {S} Ћосав, вика, дор је млад свакојако, а кад остареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{ |
| војче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојде на главу.</p> <p>Нана м |
| ал Марију за онога.</p> <p>Збори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S |
| S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Нас |
| обела.{S} Чело му, ете, никако малечко, а нос голем, па модар како патлиџан; мустаћи си је изгр |
| да зборим сама по кућу: »Божном мушко, а срамује се.{S} Срамује се у таткову ми кућу, пред нан |
| енча сас девојче на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види ка |
| растура свадбу ни за ништо јако големо, а никмоли за ђирит и лук, узеја да га за инат мрвке рас |
| На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, |
| n="21" /> само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- |
| се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} |
| .{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика ми татко, - |
| ашто!{S} Пишин си знадомо салте за оро, а с’г?{S} Узну та се по двојица обрћу, како коњи на гум |
| одови; па се у недељски дан фаћаше оро, а ја...{S} Не излегнем при младожењу ми, еееј! дор ме н |
| p> <p>Ћеменчеџије стадоше да свиру оро, а ми се сви фатимо и узмемо да се обрћемо око наћве.{S} |
| на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете |
| баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте гледааа, како, чувај Бог, да си је...{S} |
| бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за |
| по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А |
| <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а онаг ете ти га сас дарови од младожење: на деда чова- |
| S} Па како идемо кроз један голем чаир, а оно трава, трава у пролет како око Ду’ови.{S} Па како |
| тана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам ј |
| бијет.{S} Пита ли за ништо два три пут, а он узне та се расрди.</p> <!-- Недостају стране 68, 6 |
| а чука у врата више но салте један пут, а к’д виће чује л’лане ели папуче кроз обор, иде ники д |
| рата, па тике ми се врну памет у главу, а у срце ми улезе опет жал, голем жал, ја се поклопи па |
| стринка-Таску ми снаја каза за Нишаву, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном |
| >Ће ме венчају.{S} Поведоше ме у цркву, а моји очи...{S} Божном јутре ми венчање, а ја се с’в д |
| у и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски да |
| је.{S} Младожења и млада невеста отиду, а у квартиљ ги ништо! <pb n="32" /> Ни појање, ни свира |
| се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не |
| /></p> <p>Мрвка, па узеше да ме тражу, а татко ми на свакога ману најде.{S} За једнога ћосав, |
| 012_N69" />...{S} Догрмаџија га викају, а <pb n="52" /> он, вика, работеше сас догрмаџиско мога |
| ију, јербо таман си је време за ракију, а он јок, неће, има, вика, дом работу.{S} Једнаг излезе |
| ију,« служи.{S} Старе с домаћицом пију, а ја и Јола погледамо се и смешимо се.</p> <p>Заш’ се с |
| Казује што седи чак на Стамбол-Капију, а дошла да тражи јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} |
| и узе моју боју.{S} Једна гу тура боју, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, т |
| и - не си мож’ да ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један |
| а, девојко.»</l> </quote> <p>Жене поју, а ја божном плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет б |
| </quote> <p>Сплитав ме, сплитав и поју, а ја тике узе да плачем, не да плачем, но да римам, и к |
| појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како кукавица.{S} Мене ми за њег’ |
| с’ турим у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда |
| о је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се видеше како леје једна салте чубар, друга цвећ |
| де за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак |
| он дошеја сас онија тројицу, друсто му, а ја, како сваки пут, принесо да му предадем шикерлеме |
| е да узне.{S} Он казује тој на даду му, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди |
| рамује се у таткову ми кућу, пред нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у ма |
| Туј вечер плака и при снају и при нану, а не ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, |
| ше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу славим славу, је |
| >- Свари питије, па ги изнесо на софру, а он: »Заш’ су ти, вика, овакве?« - »Па с’га несу Водиц |
| гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи како попови, све по књижачки поју - воду м |
| врапци.{S} Развикале се кокошке, носу, а нам ни мило што ће си имамо мастење и шарање за Велиг |
| а кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му га, сестра таткова, сашила; с’га пак прајимо |
| оту, з’лва при девојчики па сас работу, а ја дом’ сама самач’чка: тике ники та на сокакња врата |
| rget="#SRP19012_N79" /> за туцање кафу, а ја си чутуру имам, та што ми треба јоште једна.{S} И |
| е црвенеју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP |
| ; и оба претиснуше озгорке сас песницу, а туја куд су претиснули турише у моје дукат, у његово |
| у посмешу!</p> <p>И другарице ми плачу, а тешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сес |
| надала, а т’г...{S} Девојчики ме тешу, а мене ми јоште по жално дојде, па узе још повише да ри |
| 12_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: две три рупице од пофрљано реше |
| на та се зачуди.{S} - Ти могаре чешкаш, а оно се рита!{S} Не мој, мајке, да си така...{S} На ко |
| тије.{S} Све ми манџе прсти да изручаш, а питије несу ми водене салте на Водице.</p> <p>Замрачи |
| познава се...{S} Иде чак из лојзе, пеш, а стар си је човек...</p> <p>Нана ми ћути.</p> <p>- Е!{ |
| ија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} Кротко збори, та мислиш: у срце м |
| леда у мужи, у нану ми, овам’, онам’, - а у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг |
| сам ти, вика, пешкеш за убаве питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала д |
| с’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје |
| комшике!</p> <p>- Да си жива!</p> <p>- А Свети служешемо свакад. - опет поче Ђул-Марика.{S} - |
| сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема |
| /p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p>- А срам?</p> <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А пам |
| > <p>- И срам сам си загубила.</p> <p>- А памет?...</p> <p>- Кешке и памет да загубим па да иде |
| сети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да |
| и ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у |
| и се, да ме, ваљда, не увреди.</p> <p>- А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од вр |
| е, и тој све за нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, |
| ажем што не неје мило за Миту.</p> <p>- А стра’, Марике?</p> <p>- Стра сам си загубила.</p> <p> |
| у тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n |
| икијицу краставицу, зборејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> < |
| збори онакој како на деца:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а |
| ...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref target="#SRP19012_N216" /> Убав |
| угуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> оћемо л’ те теб |
| а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: <pb n="77" /> |
| а:</p> <p>- ... а, стлинкино гугуце!... а, маценце!... а, цуцкице!... а, Малијо, мека мамудијо: |
| це ми стојеше исто како обрано лојзе... а, туго!{S} Видеше ми се како да ми је умреја татко, ма |
| ба...{S} Ћутим.</p> <p>- Нак те види... а?{S} Што има...{S} При сокакња си је врата...</p> <p>И |
| трава једило, славеј-пиле мушко чедо... а, мори, Таске, мори, стра ме за онај један ми гледац, |
| ши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо: ем сам остала |
| - недостаје страна 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</ |
| учамо гу, и па понесемо на никога дом’; а пушти ли се виће црква, т’га си заредиме по пријетељи |
| p>- Да ви ги изнесем.</p> <p>Изнесе га; а онија гледају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама |
| по обор млада травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтел |
| очи, у њему си се тике притресе брада; а Сотираћ не се смеје, но како голупче гуче, како да ра |
| жачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, |
| очеше да ме викају:{S} Перуника-Марика; а после по кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђ |
| уј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67 |
| сунца, што сијаше као око Петрова дана; а плавооко девојче мојега ручнога девера, чијој сам се |
| е, сас дете, пада по наше косе, шамије; а оној моје модроокасто, Сотираћ, гледа цвеће и радује |
| казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко г |
| рикажњу, две ти очи! - рекоше укућанке; а она:</p> <p>- Какву па моју прикажњу?</p> <p>- %Ђојем |
| то ли му је?« зборимо и поглеђујемо се; а тике отутке та пред сокакња врата три пут: чук! чук! |
| рејећи све што искају - изгостирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један друг |
| поузацки рукави, и треба да су везени; а око шију и низ пазуке треба да су му везена шемшета<r |
| кво му је и девојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си |
| тасија, што је модроок, што је малечак; а нана гу пак приказа што је татко зборија и како је на |
| аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <no |
| ник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни тр |
| г се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?...{S} Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој |
| им па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <quote> <l>Што је гора, да је лис |
| , ја тој не смем при татка ти да кажем; а и да смем, нећу: ти ћеш му заради своје плакање и нет |
| од ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, како словедну се - да ме пољуби, а мене ме п |
| у, покри лице сас руке и ста да плачем; а онаја ме диза, вика да идем - тике свекрва ми...{S} К |
| у, а она ете ти гу отутке дори трчећим; а пред мене божном ништо не зна.</p> <p>- Што ми работи |
| ..{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; а мужи гледају како мачори и салте уврћују мустаћи...{S |
| опре кабардише, онај ће си је посрећан; а кому не кабардише, но се отпушти, он ће си је, викају |
| отовење, око месење леб, прање чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Тат |
| пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек си је за прсти и пете узела од онуја стринка-Т |
| берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани с |
| чер, па добро врже <pb n="26" /> главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине |
| на Дору Стамболију и на овуј Кира-Тану; а он си је стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше |
| еше на дућан, и на туј дојде на вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у тат |
| ро кусне пилав, кога однесоше у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<re |
| слиш: у срце му од срдење не остаде ич; а оно...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш |
| но бућме;<ref target="#SRP19012_N11" /> а да ли је на бућмету кеса или хамајлија нисам питала.< |
| на Водице<ref target="#SRP19012_N45" /> а на св. Јован, Свети му, - поп си је па секаја колач.{ |
| о, пулче,<ref target="#SRP19012_N95" /> а око тој пулче врзан конац, а на конац што ти неје: дв |
| но, црвено како божур... <pb n="106" /> А, туго!{S} Ручање, пијење, смејање, зборење - дори при |
| Димитрије си јадан умре, <pb n="96" /> а салте се један пут сас њега срето...{S} Болан, болан, |
| и с једном ногом под собом <pb n="7" /> а другу је испружила, те јој се види цела чарапа, бела, |
| екимина?<ref target="#SRP19012_N29" /> А?{S} Што ми викаш да прајим, Таске, мори?</p> <p>Таска |
| прајите пијани, кад несте?...{S} Какво? а, симсиле му погано! - па звекну татко и потрча накуде |
| с’г да идем!</p> <p>- Како да идеш?!{S} А прикажњу? - узвикну домаћица.</p> <p>- Главу сте, Сев |
| јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и све сам спр |
| лади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SRP19012_N43" /> не ги има: |
| ди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлије што си ми ги свекрва купи, а ове |
| сто како с’г на Туре Ване.{S} Такој!{S} А што год ће си ми купи татко, он пишин на нану: - »Нак |
| у.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> <pb n="90" /> <p>Ва |
| S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла |
| , мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S |
| ноге сас мој фустан... нагази га!...{S} А он?{S} Не ме погледа, но спушти очи та у зем’!</p> <p |
| та, да прошћаваш, риба - мани се!...{S} А што па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} |
| .. опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што су по ники мужи погани!{S} Обрну главу од натр |
| каја колач.{S} Две ми очи, такој!...{S} А с’г?{S} Ни вечере ни па ручкови ни сабазорске манџе, |
| ..{S} Како с’г да га њега гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој |
| target="#SRP19012_N23" /> О туго!...{S} А к’да ги видим, Бошке, а оно ми добро! добро! добро!</ |
| рци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо заш’...{S} За црни лук.. |
| ај срамежљив Димитрије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не |
| е, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75" /> <p>- Не ми је мене мило за никога, |
| видиш што ће ми се девојче утепа...{S} А ја истина туцам се и вијем.</p> <pb n="95" /> <p>Чича |
| лико је студено дори у зуби удара...{S} А како пак напред служешемо Свети?{S} Дојде ли виће, а |
| ругар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, лелке, туго!{S} Димитрије си јадан умре, <pb n="96" |
| божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна нана ми!...{S} Па видим, ете, како с’г да глед |
| о! - ружи татко и узе та сас зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјан |
| јо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! - ружи татко и узе та сас зуби. |
| вет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и радос’!...{S} А, Ниш, срма ђ |
| аји?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, |
| за Таску, девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је |
| {S} Татко, мајка, кум, стари сват...{S} А што ти не доби’!...{S} Калајна, па калајлије!{S} Сано |
| млоги му жал јоште дојде на главу...{S} А онаг сам чула што <hi>све оној</hi> тај кир-Тодорча н |
| шан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слобод |
| у Манину, пријетељицу си, комшику...{S} А што ми је нана сас комшилак живувала, не знаш.{S} К’д |
| ј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до кра |
| ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S} А к’д дом’: донели од младожењу овна.{S} Жене и мајка м |
| оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<ref target= |
| " /> троскот трава како зелена чова.{S} А под чандије сепечики,<ref target="#SRP19012_N215" /> |
| рва ми, срди се, и све у мене гледа.{S} А јааа!{S} И дојде ми, дојде да гу кажем, па не гу каза |
| оште поголема л’жа, - викну тике ја.{S} А стринка-Таска:</p> <p>- А заш си ти, Маријо, станула |
| итичин, Шишко Коста и Ђорђе Ћурчија.{S} А татко ми - фртуна: у! у! у! - а с’га се утишија.{S} К |
| о кратко, и по убаву:{S} Ђул-Марика.{S} А од ђул, ружицу, има ли нигде у свет цвет поубав?...</ |
| ш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у |
| дете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа |
| ко да и они знају што сам уработила.{S} А затварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да |
| могла да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитриј |
| , несмо саме! - опомене је домаћица.{S} А она рекне: - »Нећу, Севетке, више,« и мало, па забора |
| и, од шесeт паре ли - тике меришљав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се ј |
| ојду две-три дни, па цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли г |
| ај младожењски сапун, но ће се мије.{S} А?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} |
| вице папуче, на стари људи јеменије.{S} А на Варвару две жене месу леб’: по педесет леба умесу; |
| ла што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила сам јој испод кошуље на г |
| једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за ње |
| во венчање; моји су скутали од мене.{S} А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала б |
| ишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријете |
| , намешта се на миндеру, искашља се.{S} А мени мило: у репу њене приповетке, прикажње њене, вид |
| је дала више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} |
| , а чича-Коле га раздува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућ |
| врши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем |
| м, добрим Нишликама; разишле смо се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И |
| мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и мука ми: »зашто,« м |
| - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем знају чкољу, учевни, а за по ништо |
| ет друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жа |
| а у човека, из очи му тамнина идеше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке |
| t="#SRP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз.{S} А ја к’д га видо дори се притресо од радос’ за њега, де |
| а он салте гледа, и како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво |
| плачем и пред нану и пред снају ми.{S} А нана:</p> <p>- Салте, вика, чедо, плачеш та губиш очи |
| очи - црне трњинке, па како филџани.{S} А бој<ref target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, |
| к једнаг, а не видим к’да се ст’мни.{S} А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучни ми |
| ергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, око голему ћошку куде седешем тај д |
| луша, стреља сас очи, фаћка мустаћи.{S} А к’да глумац ућута, татко ми тике звекну:</p> <p>- Сик |
| шке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у кесе красну пловдину<pb n="64 |
| љине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би в |
| салте једну: што си је сирома човек.{S} А девојче му је боље од млоги чорбаџиски девојчики.« Не |
| шан, па ми се неје видеја лош човек.{S} А с’га што се напраји! - збори нана ми и плаче, брише с |
| исто како цветови на шарош-каранфил.{S} А ветар ете ти га тике та на ма’ на ма’; ветар меришљав |
| бо татко грабеше да се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани |
| Такој си сама у мој памет мислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SR |
| мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би |
| се оро три пут, па седомо та ручамо.{S} А после оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p |
| хнусмо, а овде се гласно насмејасмо.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>- Заш’ се смејете?{S} Не ли је так |
| инице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де |
| роз пенџер видо, ја се дори устресо.{S} А сам Господ знаје заш’ се устресо.</p> <p>Рече татку м |
| не отидне ники та да растура друсто.{S} А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дин р |
| иле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S} Туго, душеци!{S} Туго, ј |
| то прају Турци уз Рамазан сас суфур.{S} А татко з’л, з’л, а за гости како и сви Нишлије - дори. |
| " />, кутала и од своји до онај сат.{S} А с’г: стане ли тешка, не пројду две-три дни, па цел гр |
| ата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. <pb n="93" /> Никако: чук... |
| лана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја павучина салте се разлетела, п |
| оне брекћу како лете живина за воду.{S} А по ники од мужи узну по једну, по две, онеја сас које |
| шчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну да ме не фати, к’да ми мене туј искачеше п |
| м ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку ц |
| у и па питује да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш М |
| не фати фетиљ, но на стринка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас |
| Ружу и њега, и мајку му, и татка му.{S} А кад ће ме поведу у таткови ми, заодешеју сву малу сал |
| све жално и пожално, па све за нану.{S} А мене ми слуза слузу претица, све се више ражаљујем и |
| у ми и унучики модроокасти.{S} Нећу.{S} А Мите Ђуриному очи - црне трњинке, па како филџани.{S} |
| м, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше на очи...< |
| па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчили у странство све, п |
| ани се!{S} Да дадемо Марију за њег’?{S} А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли |
| ратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{S} А не ли сам ти се на ноге дигла к’да си дошеја?« Збори, |
| ш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти |
| чеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратила к’да си <pb n="46" /> пошеја?{ |
| млада-невесту оној калуђерско џубе?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуш |
| пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци?{S} А?!</p> <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? |
| тој ми прати на девојче ђирит сапун?{S} А?{S} Заш’ не прати и он како што праћају Нишлије, макс |
| з чорбаџије меришљав сапун но ђирит?{S} А?{S} Керка ми неће пере сас тај младожењски сапун, но |
| } Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и |
| не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогл |
| А не ли сам ти помогла да се обучеш?{S} А не ли сам ти кафу испекла?{S} А не ли сам те испратил |
| питије« - А заш’, бре, да ме удариш?{S} А не ли сам те посипала да се измијеш?{S} А не ли сам т |
| у овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А што ми Мита прати черкез - салте срма!{S} Око шију и |
| - »Узни си, дадо, Таску за Димитрија.« А она та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref |
| ш Марику: на обедве узни од један топ.« А њему како је, мани се; и мене ме за час дојде мило, ј |
| м да отворим, ја при врата: »Кој чука?« А кад се гласу и ја отворим, њим ги мука што несу могал |
| у (сестру му девојче) за један фустан?« А дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S |
| јче; сас жене, жена; сас старке, старка а сас мужи, муж.{S} Две ми очи, и сас мужи је могала.{S |
| па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> <p>Ништо више да неје |
| рстетину, и јоште по доле... тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њ |
| бори татко, а ја не турам уво при врата а све чујем: тол’ко вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е |
| цркву официри, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} |
| се тресем како да ме је фатила грозница а нема слуска да ми појде.{S} Жене пак, чудејећи се, пљ |
| get="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица а сви се устумарали да ми што боље место направе.</p> < |
| а шарена шиљтета, старке испружиле ноге а обрнуле грбину спрема слунце; младе седу како на млад |
| шља се, а ја отрча да отворим.{S} Улезе а не ме погледа.{S} Познава се што ништо има, зацрвенеј |
| редадем шикерлеме и воду.</p> <p>Он узе а неме погледа.</p> <p>Предадо му и кафу.{S} Не!</p> <p |
| вол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а јоште нема ни дваес’ године...{S} Што има јоште, Наст |
| земљу загрну црни облаци оди све стране а огањ и оморина толико, да си издане човек, ветар пак |
| дојде дори тужно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају п |
| о кућу, тепа се у груди, у главу, плаче а глас не пушта, не сме.{S} Ја се тресем како да ме је |
| !</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а ич ме не ктеја погледа.{S} Гледа у мужи, у нану ми, о |
| и младожењски родови, па с’га се врнуше а мене кирију ич.{S} А и како ће ми даду, кад су поарчи |
| не збори.{S} Појде за снајин си черкез а под њега дори земља тутњи.</p> <p>Однесе га.</p> <p>Д |
| ипну, појдо накуде врата од сарачану, и а да отворим врата, па тике ми се врну памет у главу, а |
| недељу препазарили.</p> <p>Татко броји а брат писује; ја си пак појдем на сокакња врата да вид |
| ивију, па т’г онуја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по г |
| донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску ми снаја |
| видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам<ref target="#SRP19012_N22" /> та |
| и дојде ми на жал, искам да се заплачем а срам ме, стра’ ли ме је од Бога што при мужа ми за др |
| target="#SRP19012_N8" /> црним, танким а широким, што јој крије углађену косу готово до чела.{ |
| јадна, да ме теши, да ме моли да ћутим а и сама плаче: а ја хоћу да послушам, а не могу, јербо |
| о ме жал...{S} И к’д чу што збори татко а мене ми мука, и жал, жал, па узе та се како малечко д |
| бав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј треп |
| p> <p>Мрвка, па нана ми виће држи појас а татко се обрће, опасује се.{S} Ја сам донела фес и ту |
| ашем да газим та спушти паниче на траву а узе, да прошћаваш, да подизам шалварке, а тике нана з |
| збори; познавам, мрдају му уста, мрдају а у лице је дори до уши црвен како панџар, како френац, |
| /p> <p>Захвалила сам домаћици на дочеку а Ђул-Марики на њеној прикажњи; опростила сам се са ста |
| м па ја за удавање?!{S} Д’ идем за Миту а у мисал сас Димитрија да се мајем.{S} Неје.{S} Ја си |
| овај убава лимонија за Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће |
| ију црних, живих, веселих; зуба здравих а лице јој је мало смежурано, јер се, ваљда, није белил |
| жално дори да се заплачеш!...</p> <p>...а, моје му татку кућа!... а, Ниш! срма ђумиш!<ref targe |
| н ми у пролет славеј си појеше,,</l> <l>А с’га ми, ете, вије кукавица...«</l> </quote> <pb n="8 |
| ја,</l> <l>За пуне девет година,</l> <l>А данаске га оставља.</l> <l>Славеј си Миље говори:</l> |
| та,</l> <l>Митичин га Дора пита:</l> <l>А бре, Мито, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Ђул-Марику?< |
| а,</l> <l>Зојкина гу Краса пита:</l> <l>А, Марике, две ти очи,</l> <l>Милујеш ли Димитраћа?</l> |
| заш’ не плачешем.</p> <pb n="84" /> <p>А у јутру, к’да га посипем и помогнем му да се обуче, п |
| њала дивне снове.</p> <pb n="108" /> <p>А Ниш?</p> <p>Препорођен, други, више и не личи на онај |
| а тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој рече, у лице стану како панџар, н |
| , 69 --> <pb n="68" /> <pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p |
| При врата си је...</p> <pb n="89" /> <p>А ја обучена, обучена, закитена, јербо јоште половин са |
| xml:id="SRP19012_C5"> <head>V</head> <p>А један дан...{S} Седела сам у таткови ми читаву недељу |
| <p>- Што се напраји.{S} Бошке?!</p> <p>А тај Таске:</p> <p>- Па јес.{S} Заш’ да прати, вика, ђ |
| уваја Бог од такву муку свакога!</p> <p>А к’да чу што је умреја, а ја дањом како камен, а ноћим |
| е!{S} Е што ти приличе, мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченг |
| ли за два тај се кутија напуни!</p> <p>А преко дан, Мита ете ти га та из дућан: божном ништо д |
| } Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам |
| окак...{S} И једнаг тури чивију!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање |
| еше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на <hi>квас’ц</hi> изиграмо, жене си поседаше |
| ој је припев:{S} Оф! опет оф!...</p> <p>А домаћица се подиже и вели:</p> <p>- Фала ти, стринке! |
| ли нигде у свет цвет поубав?...</p> <p>А к’да виће пред Митров дан, поче се свадба.{S} Почеше |
| у!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По |
| би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу <pb n="45" /> што |
| анино ми срце остину како лед...</p> <p>А ја пак... море да се чудиш што сам спрема тај дан, мо |
| је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде да збору, но па звекну, дори грми, с |
| шу потепала.{S} Заш’ да праји...</p> <p>А тике невеста-Краса (ја гу викашем <hi>невесто</hi>) ј |
| што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеја што напраји татко ми, дигаја с |
| 19012_N911" /> за нашу Марику...</p> <p>А јаа!{S} Дори узе да вијем...{S} Забраји што имам мужа |
| к<ref target="#SRP19012_N54" />.</p> <p>А, лелке, туго!{S} У нас: нити кабардиса, нити се отпуш |
| <p>- Не се срдим виће на никога.</p> <p>А она узе да ме милује и да збори онакој како на деца:< |
| аја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, б |
| а може да излегне из њега никад.</p> <p>А, Бошке, изручам те, заш’ си ми даја онолики милос’ за |
| Милујете, вика, јако те милује.</p> <p>А мене ме мило.</p> <p>- Мерак му је... да те види.</p> |
| ем к’да си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко |
| напрајили једну кавгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше |
| ко божјак пред цркву око Водице.</p> <p>А стринка-Таска (такој гу ја викашем) жалејећи нану ми: |
| знам.{S} Тике на тој ми приличе.</p> <p>А ја кад ово чу, узе и да се чудим и да мислим: »Полеј, |
| t="#SRP19012_N30" /> и да сташе.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем |
| ме пишин онол’ко на њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г.. |
| у голем кован дукат - нишан ми.</p> <p>А татко ми рад, рад: што ја салте ћутим, њему се чини д |
| туцање кафу, но гумасти шимшири.</p> <p>А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n |
| ен пенџер поза перде, па слушам.</p> <p>А татко ми:</p> <p>- И за његово здравје свећу да палиш |
| чање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ники вечер к’д дојде из дућан, он на мајку му:</p> <p |
| појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} Побеже.</p> <p> |
| но, ни на друго, ни па на трећо.</p> <p>А ја?{S} Слушам и тресем се.{S} Татко се ућута, а ја уз |
| узели да збору коју ће си тражу.</p> <p>А Дора:</p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: |
| лте да не прођу куд Ђошину кућу.</p> <p>А он, Димитрије, свако јутро и при вечер, к’да је време |
| ијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се расрди.{S} Туго к’да се татко расрди!{S} Нан |
| ан за Димитрија Ђошинога одамно?</p> <p>А татко ми:</p> <p>- Ете, ш’ ћу да прајим, Господине’.. |
| та да се смрзну, но је Ђурђов дан.« - »А зар питије треба да се смрзну не да се стегну?« - па |
| к’да се оно ућута, тике ја: </p> <p>- »А, бре, Мане, заш’ ме удари?« - »Па даја сам ти, вика, |
| Туј се сети што несам збрала филџани. »А!{S} С’га ћу...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бе |
| атварајећи сокакња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако |
| ем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој Димитраћи!</l> <l>Јако ме мило, ете, |
| } Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p>Неје тако.</p> <quote> |
| ли узнем та нову вадим:</p> <quote> <l>»А што сам ти, Боже, тол’ко сагрешила,</l> <l>Та ми узе, |
| леј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале на ш |
| > <p>- Модроокаста Евдокијооо!</p> <p>- Ааа!{S} С’г ћу, с’г, - гласи ми се свекрва из мутвак, м |
| здува та мани се.{S} А нана пак од овај абер дори се разболе, и одеше по кућу како шашава. -</p |
| <note xml:id="SRP19012_N214">Двориште, авлија.</note> <note xml:id="SRP19012_N215">Котарчица.< |
| пазих пред вече крај »сокакња врата«, у авлији, где изгледа своје славеј-пиленце, Димитраћа, да |
| ене мрзеше на њега?{S} Умре му девојче, Агна, убава како ружица, како љубичица; и млоги му жал |
| Димитрија да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка ј |
| е знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула |
| ом плачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, з |
| татко пред сокакња врата.{S} Неје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д вић |
| утроске пратија овна, божном како ни је адет од време, па му на рогови турија вараклисане глави |
| викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref target=" |
| и: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па једнаг |
| .{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p>Викн |
| } И ћутек сам си ручала за тај поган ми адет, па фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем |
| Ич ме и не пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитри |
| ас млада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо до |
| <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап, ели ти да турим уво при в |
| од фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опазила |
| то је па тој!{S} Заш’ се млатите?! - од азганлак<ref target="#SRP19012_N59" /> римате, - узе да |
| } Да је отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> |
| p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> <p>- Да си жива, стринк |
| дор ме не премора снаја ми...</p> <p>- Ајде, Марике!{S} Обучи се па искочи.</p> <p>- Ш’ ћу се |
| е, кунеш човека?{S} Шалија се.</p> <p>- Ајде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се те |
| да ме воду да ме венчају за Димитрија: ајде да се спраљам за цркву.« Помисле и рипну, појдо на |
| кају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> <p>И татко |
| ав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S} Ајде јоште чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Н |
| вели:</p> <p>- Фала ти, стринке!...{S} Ајде с’г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака н |
| тројица %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та |
| -Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти кира-Тано.</p> <p>- Фала!{S} Здрав си комшике |
| епала.{S} Сама си се на себе учини како ајдук, исто како катил...{S} Туго, мајке, што напраји!. |
| и се: »ш’ћу?« па си тике та поза кућу - ајт’. %Проваљим тамо дувар, па наместим око та гледам н |
| им у пазуке.{S} Таман пружи руку, а он: ајт’ та у луг, и вије све жално и пожално.{S} Кда видо |
| намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће се фати за резу: |
| ине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас комшике у цркву.{S} У цркву се крстимо, ста |
| ни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацију: тупе, тупе! тупе, тупе...{S} Изручк |
| си не чека кафа, па и ракија.{S} Одотле ајт’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p> |
| су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си |
| ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, у туј к |
| , девојчики, жене, па наместимо легала, ако је зима у голему собу, лете на ћошку, а оно се виде |
| у!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто |
| гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне |
| S} Ћу га %назгазим...{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митич |
| види убави шамичики за врзување главу, ако убаве папучкице, он па у вечер казује на мајку му и |
| , тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} Истина несам чула ни од |
| з обор пројдеш, она ти се фати за косу, ако си пак муж, за капу...</p> <p>Татко ми седе, прекрс |
| збориш к’да твој неје Нишлија.</p> <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не |
| , у какав, еве, дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило |
| е бојим, Таске?{S} Домаћин је.</p> <p>- Ако је домаћин, он ти је тебе и другар...</p> <p>- Кола |
| и једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’д |
| за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за праске; па такој.{S} А к’да сам пак врзувала у к |
| ан, кира!<ref target="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађеја, ћу ти рекнем да се не досећујеш виће.< |
| .{S} хоћу.{S} Туго, ако запази ники!{S} Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега.. |
| ије - Циганин?...{S} А, кир-Тодорчо!{S} Ако си излагаја татка ми, душа ти не излегла на уста, н |
| тамболију <pb n="85" /> убав лаураћ!{S} Ако ли да узнем од њег’ на Дику (сестру му девојче) за |
| а би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекне, ја ћу па да л’жем... морам да л’жем |
| да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срам |
| а Ђуриничину душу а нама за гушу?...{S} Ако, смејте се ви нама, а ваши ће млађеји вама, ми за в |
| и се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, |
| ако анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу.. |
| итрија, та ми се врне у срце жалос’.{S} Ако види убави шамичики за врзување главу, ако убаве па |
| у...{S} Туго!{S} Појем на Димитрија.{S} Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе.{S} Појала |
| тија, па за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не |
| јурнек за јеглак при Жожину Капију.{S} Ако ми дојде јоште једанпут, жи’ ми Мита, ја ћу гу иска |
| а рогови лук?{S} Заш’ је черкез дуз?{S} Ако је заради пецилак,<ref target="#SRP19012_N68" /> ви |
| о Чело?« Ја пак њума: - »Заш’, дадо?{S} Ако му наодиш ману, наодиш му салте једну: што си је си |
| аљевић Марко.{S} Не ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, че |
| аво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако нана ми напраји нику убаву манџу<ref target="#SRP19 |
| et="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« Ако се расрди, ш’ ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кеш |
| а ли да му пратим од њи једну марамку?« Ако за јабуке, такој; ако за крушке, такој; ако за прас |
| ети што не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да с |
| ти, деткино, жудан за - слободију.{S} А ако умрем, а не дочекам да чујем звона на нишевачку црк |
| л-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Раста је осредња.{S} Црнома |
| а гројзе и мушмуле из туршију - стра га ако не донесе што од њег’ иска скоро, она ће си <hi>изб |
| вачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре моје унучен |
| дећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред |
| дну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по ч’с поглеђујеш у небо, фати |
| к та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не |
| не ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Б |
| и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и |
| рајила.{S} Овуј не знам.{S} Чекај другу ако могу...{S} Чекај...</p> <quote> <l>»Зборила си датк |
| ни треба за јутре дан: уготовимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршиј |
| ко да је истина...</p> <pb n="17" /> <p>Ако се убаво обучем: »заш’ га нема, да ме види!« Ако на |
| у, а она узне та се %осмишка и вика: - »Ако, дадин!{S} Иди у собу та што си забрајија узни.« - |
| да ли да узне на Дику.{S} А дада па: - »Ако, даткин.{S} Салте ми немој проминеш Марику.« Она об |
| дада му се па осмишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обе |
| закитена, јербо јоште половин сат па ће акшам,<ref target="#SRP19012_N89" /> к’да се чаршија за |
| и по друге собе такој; по њи’ душеме и ал-чова дори гори, и јестаци таки, а шија ги је како и |
| e> <note xml:id="SRP19012_N52">Дугачка, алватна хаљина.</note> <note xml:id="SRP19012_N53">Нара |
| аре остављам све у једну кутију од тане алву, што сам гу измила, измила: за месец ли за два тај |
| за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанфес шалваре и кафтанлак фустан; па душанку од ђ |
| Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика највише.{S} И прича ово, оно из доба сво |
| .{S} Виделе смо где прође кроз капиџик, али нисмо знале да је нема к нама за то, да не би преки |
| ј удаји, кад сам им седела у комшилуку; али кад им каза моја јетрва која сам, обрадоваше се, на |
| наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетити и све поменути што траје |
| онај Ниш из Ђул-Марикине прикажње...{S} Али, не.{S} Личи још по мало, и то тамо у Вароши, и на |
| цел град знаје.{S} А човеку, другару си али се (мази се): бре ђојем боли гу овој, бре боли гу о |
| е здравје, па за друго је колај.</p> <p>Али колико се Ђул-Марика обрадовала мени, толико и ја њ |
| ири, обрну на куде врата лица а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!...{S} А па што |
| и татко ми на онија.{S} - Не ли је овој аљина иста <pb n="50" /> како џубе на сићевачки и габро |
| где слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт’ та сас к |
| n="103" /> ни за мал, ни за паре, ни за аљине, ни за милос’, ни пак за пријетељи: салте сам ти, |
| ија!{S} Све телија!{S} И кол’ко ми ката аљине спраји напред, још тол’ко с’г, па све убаво, па с |
| ам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он да дојде, по сат се обукујем, и с |
| боба ми с’г спраља овакав чеиз и овакве аљине к’да му овај зет неје како <hi>онај</hi>?...« А ш |
| се причестила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да вид |
| повише жене!{S} Зашто?{S} Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој.{S} А ники девојчи |
| честито и гледају по мој чеиз и по моје аљине - чуду се.{S} А и ја се сама у мој памет чудим, и |
| лије у посмешу: и за чеиз, и за снајине аљине, и за <pb n="97" /> једно друго.{S} Ђоша, пак, по |
| сипала да се измијеш?{S} А не ли сам ти аљине ичистила?{S} А не ли сам ти помогла да се обучеш? |
| се попре венчам.{S} А што ми Мита прати аљине за Цветнице, за причес’, мани се!{S} Од алев џанф |
| нталеј да се причестим. (Онаг ми је теј аљине прајија, а к’да се врну из цркву најдо дом’ пуну |
| , жал: к’да си на моји девојчики прајим аљине, а оно, јадно, преглеђује...{S} Ја си му купим ов |
| у други, па грабимо која ће попре.{S} И аљинке смо му спрајили, доламицу; и купијо му татко у В |
| е овој!{S} Бре оној!{S} Бре прајила сам аљину! бре у кога си купила шашир; бре искарала (истера |
| ич, та се знојиш и фрљаш једну по једну аљину, собуваш чарапе, ете ако су ти на ноге, а ч’с по |
| нану ми збори.</p> <p>- а, ђул-Марике! ам шебој-Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! |
| get="#SRP19012_N62" />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63 |
| ни се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј пак страну - ту |
| леда...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегн |
| и и једнаг отрча та <pb n="76" /> каза, ама не каза на нану ми, да си она од овој не фати фетиљ |
| шлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковчанин јоште, што |
| беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се познава што неје девојка, не гу је ко |
| .{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око готовење, око месење ле |
| черкез, неје, што викају људи, ни овна, ама к’да се донесе при млада-невесту боја, оно из туја |
| е отишеја за нику малечку работу, ајде, ама овој си је големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- А |
| је умреја једнаг, но гоџа ми ти пројде, ама пак за мене умре...{S} Но се салте чудим како ја од |
| e> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке |
| ла ни од татка ни од мајку, но од жене, ама па ми прилега да неје л’жа...{S} Неје.{S} Јербо заш |
| е на Јована Кршено Чело, а не сас мене, ама свет: ћеф му је да дојде, да види како смо, што пра |
| о га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долети сокол па тике |
| е жааал!... смучни ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду...</p> |
| л-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а младиња ме |
| а сина, правија сам на сна’у ми черкез, ама како?{S} Онакој како треба: убава чова, убав вез, к |
| во, а мустаћи га салте мрррвка ж’гнули, ама познава се што ће да има големи мустаћи, почем су г |
| ају и:</p> <p>- Е, неје требало овакој, ама човек...{S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџ |
| еца.«</p> <p>- И ја суи знајем све тој, ама не зборим.{S} Ете заш’ да ме фаћају у присме’?</p> |
| SRP19012_N14" /> Таван гу истина нисак, ама пенџери млого, врата шарена, и на долапи врата шаре |
| џија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S |
| , не си чујем нанино зборење.{S} Чујем, ама не знам што ми збори.{S} К’да ме по ники пут викне |
| мани се!</p> <p>А ја рипну да излегнем, ама јес’: фати ме како сас ченгеле, па милује, љуби и з |
| ef target="#SRP19012_N57" /> да плачем, ама кад једанпут почнем, оно н’ умем да се утешим.{S} М |
| им од себе жалне песме, појем и плачем, ама кришећим од свекрву, од з’лву ми, на приличе ми, шт |
| м, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --> |
| у ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине |
| момчадија оро...{S} Играшемо, ја и он, ама не један крај другога.{S} Ја си играм, дори леткам, |
| ја аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p |
| болува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипује, лекује, има |
| ом-осам пут; а татко неје тепаја често, ама кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече |
| ун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој |
| е...{S} Све сам теј забрајила.{S} Могу, ама не целу...{S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем |
| азорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пилав ели ју |
| казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не |
| <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми |
| мејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из му |
| у, неје ништо мало.{S} Пишин му умре... ама он неје умреја од Господиново проклетсто, но од дер |
| едо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а с’г?.. |
| рзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жене забрајише да мислу < |
| афендаћ,<ref target="#SRP19012_N90" /> ама не знам куде.</p> <p>- Неси питала?{S} Ни па он каз |
| на гижу,<ref target="#SRP19012_N85" /> ама не га има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била ко |
| јила у бошчу ђирит сапун.{S} Пекиии!{S} Ама кажите ми, крисјани, кој купи, кој нареди да се нап |
| и ли је, у Турци ли је - нема га!...{S} Ама и да га има, заш’?{S} Нема вољу за Димитрија, па то |
| а одовде дори до Стамбол.{S} Бре!...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша |
| им, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си је право, Севетке, да гу попијемо за душу п |
| а две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошч |
| а, он ће си ме проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује |
| м, к’д Мита спије, плачем, плачем...{S} Ама нећу више за тој.{S} Три дана да зборим па не би мо |
| пријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црни лук, па калуђ |
| јде, вика, виће на свадбу се шалија.{S} Ама заш’ се тепа сас сина?</p> <p>- Тој си је л’жа.</p> |
| се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> <p>Удадо се.</p> <p>Туго свадба!...{S} Туго |
| помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо, несу умејали како он, јербо кад отрчим да от |
| вка јабука око Петров дан за ручање.{S} Ама он једно, к’смет друго:{S} Кршено га Чело претече.{ |
| расрди и пред Нишлије попре посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишл |
| е би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} Сиротиња си је сиротиња, кол’ко је и к |
| сник), ели ти, чуваја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да |
| јећи се: »Ш’ћу?...{S} Ћу га нагазим.{S} Ама како?{S} К’да?...« Туј се сети што несам збрала фил |
| е ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па |
| смишка и вик:</p> <p>- »Ако, даткин.{S} Ама немој да ми проминеш Марику: на обедве узни од једа |
| - Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул-Марика и показа гл |
| омшилак та да ништо међу себе имамо.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{ |
| ала, не знам... што несам... свашто.{S} Ама немој да рекнеш да теј песме имаше нигде, у Ниш ели |
| за подручак ели пењерлије ели симит.{S} Ама што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит е |
| снају ми, што ћу си рипнем у Нишаву.{S} Ама не ли искашем да рипам заш’ не ћута?...{S} Снаја ми |
| је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба неје место ни на једно, ни на друго, |
| к ме пољуби.« Он па иска, мене ми мерак ама кршим ђердан.<ref target="#SRP19012_N32" /> Такој, |
| ку боју.{S} Овија су дни, и јутроске на амам играле, играле!{S} Играле, појале, веселиле се по |
| у.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу слузу претица, а она тике уз |
| што га тури поза уво к’д ме поведоше на амам: божном Господ све на добро обрће...{S} А! јадна н |
| ербо тегљише ги и на <hi>боју</hi> и на амам, сас младожењску боју.{S} Овија су дни, и јутроске |
| и празник и недељски дан, пишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што |
| <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отидомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, |
| трија...</p> <p>Јутре дан, у суботу <hi>амам</hi>.</p> <pb n="41" /> <p>На амам отидомо собајле |
| мој син Димитрије.{S} Ш’ ћу, Господине! аман! заман!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Ко |
| а на туја Таску:</p> <pb n="53" /> <p>- Аман, кира!<ref target="#SRP19012_N70" /> Ако сам млађе |
| големо, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се трес |
| рику умре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се |
| то на сина му, та у Господина:</p> <p>- Аман! заман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Кос |
| м, па тике најпосле, плачећим:</p> <p>- Аман, стринке!{S} Нак прају што прају, ја ћу си ћутим.{ |
| очи!...{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, |
| јде из дућан, он на мајку му:</p> <p>- »Аман, датке, што сам данас проодејећи кроз чаршију виде |
| де су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко га пушти да |
| тер сени<ref target="#SRP19012_N65" />! ана сана, домуз бре!<ref target="#SRP19012_N66" /></p> |
| с девет сирочики!«</l> <l>»К’д је дошла Ана удовица,</l> <l>Удовица с девет сирочики -</l> <l>С |
| пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако с |
| ћурчики, нике на душанке, а младе како анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јел |
| е оро, оро...{S} Сви три дана саме како анаме.</p> <p>Бре играње, бре веселба дори вечер, а она |
| шарено, сас пантљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SRP19012_N52" />, са |
| ако ме мило што дојде, и то јоште такој ананс’з,<ref target="#SRP19012_N3" /> - говори домаћица |
| а си помолимо Бога и Богородицу и Божји ангели.{S} К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке п |
| get="#SRP19012_N52" />, салте неје како антерија дугачко, но си је такој до под кукови.{S} Саши |
| ироке, дугачке; друге, старке на сечене антерије, шалваре; нике на ћурчики, нике на душанке, а |
| антљике, широко ништо како анамске узун-антерије<ref target="#SRP19012_N52" />, салте неје како |
| SRP19012_N61">Свилена материја нека, за антерију.</note> <note xml:id="SRP19012_N62">Навезено к |
| , а ја узнем та кутам главу у нанину ми антерију, салте да ме не гледа... од њигови ме очи беше |
| што је искочија под рукав на сечену гу антерију.{S} И саг ете: како да гу гледам!{S} Неје пост |
| шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу невесту од чову черкез.</p> <pb n="4 |
| папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без п |
| е чакшире сас голем тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гиз |
| ако да гу видим онуј од китабију сечену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па |
| ики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеменије.{S} |
| ако анаме, салте на шалварке, на кратке антерике ели ти јелечики, искитене сас свакојако цвеће, |
| и аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како кап |
| et="#SRP19012_N60" />, на бабу селемија-антерилак<ref target="#SRP19012_N61" />, на шуру, бата- |
| му се т’га досетила:</l> <l>»Забрајимо Ану удовицу,</l> <l>Удовицу с девет сирочики!«</l> <l>» |
| , од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде долет |
| ш, удаваш, што викају, девојче за момче арно, убаво, чорбаџиско, а оно полеј, вика, што ти дојд |
| вика, дуваш у жеравку, к’да гу је ветар арно раздуваја?</p> <p>Таска се тике ућута.</p> <p>А на |
| И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref targe |
| </p> <quote> <l>Што је гора, да је лис’ артија,</l> <l>Што је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па |
| а и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо...{S} На Св. Саву све по сиротињу исп |
| вааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да м |
| ојче:{S} Шопови, Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с |
| тко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи маскаре.{S} А заш’ је |
| анталеј да се причестимо...{S} По ћошку аср’а, па озгор килим наокол, јестаци, а жене поседале |
| а усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} У |
| о прају, ја ћу си ћутим.{S} За нанин ми ат’р ћу си појдем ћутећим не за Миту Ђуринога, ного за |
| а Сркало.{S} хоћу!{S} Ћу се за нанин ми ат’р удадем па макар трећи дан умрела.</p> <p>- Нећеш, |
| леђујеш?{S} Погледај у Миту за нанин ти ат’р, - рече ми нана усујле.</p> <p>- А ја?{S} За нанин |
| е у руку пољуби.</p> <p>- Чедо, за твој ат’р...{S} Што знам да прајим...</p> <pb n="36" /> <p>О |
| S} За нанин се ат’р удавам, па за нанин ат’р та у Миту погледа...{S} Убав.{S} Не ме мрзи на њег |
| Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул-Марике! - узвикну и она којој је стара до сад |
| и кафтанлак фустан; па душанку од ђувез атлаз; па фес и срма-пусћул; па стамболске жуте папуче |
| лварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање се по |
| Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref target="#SRP19012_N90" /> ама не знам куде |
| о, дибоко.</p> <pb n="94" /> <p>- Аман, афендаћ!{S} Што има? - пита нана и узе да се тресе.</p> |
| мре, с’в народ казује...</p> <p>- Аман, афендаћ, немој више!{S} Зар не видиш што ће ми се девој |
| .{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де прости, Ђуринице!...{S} Ама с’га си |
| е ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се двоумим: »Е ли да искочим?...{S} Ако |
| а си, ете, а за по нику работу јоште си аџамија.{S} Што ти је на девојче?{S} Ништа.{S} Маје се |
| како да се чуди.{S} А кад ја рек’о: - »Аџамија сам, па несам умејела убаво да сварим питије, п |
| с девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамилак!</p> <p>К’да је отишеја дом’, зар се замислеја |
| Ашкосум<ref target="#SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Такав си Свети Бог највише милује! - узвик |
| и зачуди се к’д виде мене. - »Што има, аџи-Настасијо?« - »хоћеш, Јоване, да си дадеш Таску, де |
| Здрав си, Севетке!</p> <p>- Дал ти Бог, Аџи-Настасијо!</p> <p>- Ајде!{S} Здрав си, Севетке!</p> |
| да!{S} Здрави си!</p> <p>- Дал ти Бог, аџи- Настасијо!</p> <p>- Здрав си, комшике!</p> <p>- Да |
| у по чашку лимонију.</p> <p>- Право је, аџи-Настасијо!{S} А виће си је и време за ракију.</p> < |
| да слави!</p> <p>- Има с’г и међу нас, аџи-Настасијо.{S} Ама овија не рашчовечише, - рече Ђул- |
| а то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Јоште по чашку.{S} Ајде и ти ки |
| Ђошинога?« <pb n="61" /> - »Што збориш, аџи-Настасијо?« Ја па каза. - »Какав Димитрије к’да си |
| е, овде су још и оне две старе Нишлике: аџи-Настасија и Ђул-Марика.</p> <p>Оне ме не познадоше; |
| куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице<ref target="#SRP19012 |
| дељу; спраија сам за свадбу с’га све, а аџи-Костадин не ми дава девојче си: %остадомо у %посмеш |
| ице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А аџи-Настасија прихвати.</p> <p>- Аферим, и Бог та де пр |
| онодило и докарало на лошо.{S} Ете к’да аџи-Костадин овакој напраји, што ћу ја с’га?{S} У кућу |
| ши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко н |
| ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој.{S} Он па пре |
| е Димитрије виће венчаја сас девојче на аџи- Настасијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не беше |
| ман!{S} Господине!{S} Даја сам нишан на аџи-Костадиново девојче јоште у меснице, у редовату нед |
| да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Настасија.</p> <p>- Немам, ете, млого, - рече стари |
| о је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је аџи-Настасијин комшија, Јован Кршено Чело.</p> <p>Ђоша |
| 1"> <head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој и |
| љски дан, татко си је сас брата ми, ете аџи-Сотира, дом’, јербо т’га бројешеју паре што су прек |
| ан!</p> <p>А Господин:</p> <p>- Викајте аџи-Костадина да га питам заш’ не дава девојче.</p> <p> |
| јем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, ј |
| алте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој младос’, и жалос’ и рад |
| е је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Дим |
| и напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија |
| не приказа на прикажњу ти и реп, - вели аџи-Настасија.</p> <p>- Не млати се, стринке, жив ти Бо |
| гледам и снају ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, н |
| мо у лојзе у Ћурлину ја, нана и брат ми аџи-Сотир.{S} Па како идемо кроз један голем чаир, а он |
| ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - заврши аџи-Настасија тужно, чудећи се.{S} А Ђул-Марика:</p> <p |
| Димитрије к’да си је за њег’ под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на с |
| в, овај пак други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се с |
| ; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и |
| в. Николу при софру сами седнемо; јербо аџи-Ђока, татко ми знаја је наус’ фрси овуј песму:</p> |
| чашку, - вели домаћица, и послужи прво аџи-Настасију, па тада Ђул-Марику.</p> <p>- Здрав си, С |
| ишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул-Марика, ја - |
| о викају људи, човек право да збори.{S} Аџија си је, истина, з’л, прековише з’л, ама је, вика, |
| Што сам ја?{S} Ели сам коњ, ели вол?{S} Аџија ли сам, могарац ли сам?{S} Да ли ми пак пријетељ |
| и?{S} Напраји се, вика, резилак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, он |
| и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде га, каза на нану ми овој:</p> |
| по књижачки поју - воду му чес’ што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да |
| овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, мани |
| ; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml:id="SRP19012_N73">Кадунин прст |
| јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.< |
| под нишан аџи-Костадиново девојче?{S} И аџија ме виће викаја на свадбу.« Ми туј приказамо што н |
| о сас нас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref target="#SRP |
| ма, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџија, ако си крисјанин - не! јербо у туј кућу... јес, |
| <p>- Ако је Нишлија неје звер.{S} Твој аџија Нишлија, ама не те је ударија, а мене мој Лесковч |
| а 72 --><pb n="72" />; а таман и ја сам аџија, и пријетељ, Митин чича аџија.</p> <p>Отиде, виде |
| ак...{S} А аџија...{S} Ако неје при нас аџија, оно си је, вика, онај од небо, Бог, па треба, шт |
| ote xml:id="SRP19012_N72">Коју зову <hi>аџија</hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi |
| рицу; где је вечити мир, одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодо |
| здравје свећу да палиш.</p> <p>- Заш’, аџијо?</p> <p>- Заш’?...{S} Што не запалимо девојче... |
| си рад?« вика. - »Што си се растрчаја, аџијо?« Ја па: »Прајим свадбу.« Он на мене: »Кога жениш |
| а та на мене: - »Тој си ми с’г рекнула, аџијо,<ref target="#SRP19012_N72" /> па више немој.{S} |
| , - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? рече нана кротачко.</p> <p>Он мрдну сас главу, п |
| обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаше и узеше да гу бутају, |
| /p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је м |
| ?{S} А?</p> <p>- Какво калуђерско џубе, аџијо? - т’нацко пуштише глас онија божном чудејећи се. |
| S} Згрешија је; људи смо...{S} Куде је, аџијо, онај на твоју снају?</p> <p>Татко ич не збори.{S |
| , око рукави.</p> <p>- Па и овај си је, аџијо, чова убава, черкез...</p> <p>А татко ги не даде |
| иде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, зава |
| е мило.</p> <p>- Модра си је боја, ете, аџијо, за фустани, не за очи.</p> <p>Туј се татко сети |
| о...</p> <p>- Што искате?</p> <p>- Ете, аџијо, знаш, ми си дојдомо да загледамо онај черкез...{ |
| и калуђери?</p> <p>- Овој си је черкез, аџијо, - зборију онија кротачко.</p> <p>- Ка! ка! ка! - |
| сподин пак:</p> <pb n="58" /> <p>- Иди, аџијо, та доведи девојче: да га питам заш’ неће.</p> <p |
| сви никако чудно.</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Заш’ не даваш бошчалаци?</p> <p>А татко се ра |
| глумац та отутке:</p> <p>- Што је тој, аџијо?{S} Не ли ви је девојче стасало?{S} Куде су ви бо |
| <p>- Заш’ да не иска?...{S} Што је тој, аџијо? - питују онија чудејећи се.</p> <p>Татко ми се ј |
| е кир-Тодорча пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле м |
| ..{S} К’да тај ноћ и Ђошиница: - »Аман, аџијо!{S} Иди и ти сас мужи у Кршено Чело: збори, моли. |
| сало?{S} Куде су ви бошчалаци?{S} Камо, аџијо, ваш аманет?{S} Ми си наш донесомо.</p> <p>Татко |
| и колико може.</p> <p>- Ништо не знамо, аџијо...{S} Какво калуђерско џубе? - прозборише онија ј |
| 66" /></p> <pb n="47" /> <p>- Што, што, аџијо?</p> <p>- Сиктер сени! - па викну татко и појде н |
| е, Настасијо?</p> <p>- Нема више ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке н |
| >Господин пита:</p> <p>- Заш’ не даваш, аџијо, девојче, к’да си је под нишан за Димитрија Ђошин |
| је малечак па дебел.{S} Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање |
| комшике љубу му руку, старе: »Ш’чиниш, аџијо?« Он на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше |
| А?</p> <p>- Тој си је, вика нана, твоје аџијо.{S} Не ли викаш што је туј добро, да гу дадемо.</ |
| S} Заш’ не прајите свадбу?{S} Што је на аџију?{S} Ђојем има млого девојчики, па му оваја неје и |
| <p>- Чуваја Бог!{S} Измећарка ли си на аџију ели домаћица?{S} Заш’ му се тол’ко бојиш?</p> <p> |
| а у ники недељски ели добар дан прокуне аџију у цркву пред сав народ.</p> <p>Тике туј јадна нан |
| тка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} Сас овој искам да почнем, јербо то |
| /hi> значи да је ишла на хаџилук; а <hi>аџика</hi> зову ону чији је муж аџија.</note> <note xml |
| ас, па једнаг:</p> <p>- Отиде ли аџија, аџике?</p> <p>- Отиде, афендаћ,<ref target="#SRP19012_N |
| target="#SRP19012_N80" /> му је, вика, аџике, како онеј селвије,<ref target="#SRP19012_N81" /> |
| е.</p> <pb n="92" /> <p>- Дај ми, вика, аџике, онај други појас.</p> <p>Нана излеже.</p> <p>- И |
| .</p> <pb n="73" /> <p>- И таман, вика, аџике, и њега си је име Димитрије, та да си неје жал Ма |
| ит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p>- Неје.{S} Запазила сам, Таске, ја овој п |
| ју људи, млада невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г ут |
| си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - мани се! |
| <p>- Што?{S} Да ми прошћава твоје лице, аџике, онај могарац, Ђоша, отишеја у Господина та му ре |
| ј, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>ч |
| да га служи.{S} Тике он:</p> <p>- Седи, аџике.</p> <p>Нана седе, и то на варке, како ће да рипн |
| к’д за Миту Ђуринога:</p> <p>- Д’ и’м, аџике, да видим какав је ублизо.{S} И ћу да видим како |
| во здравје свећу да палиш, и за његово, аџике, - вика па се смеје.</p> <p>- Што има, аџијо? реч |
| /p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тод |
| рејећи:</p> <p>- А виде ли кир-Тодорчу, аџике?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мен |
| квас’ц</hi>.</p> <p>- Заш’ га не питаш, аџике, што му је?</p> <p>- У!{S} Чуваја Бог!{S} Како ћу |
| љу.{S} Трчи, ете, трчи и вика:</p> <p>- Аџике, комшике!{S} Ела!{S} Дајте ми тој калуђерско џубе |
| у, та вика из обор на нану ми:</p> <p>- Аџике!{S} Кажи Марије да не плаче, јербо нема за што да |
| виде га, каза на нану ми овој:</p> <p>- Аџике!{S} Момче је убаво, убаво, а мустаћи га салте мрр |
| ко мене викају на мајку ми:</p> <p>Море аџике!{S} Ајде праћајте дар.{S} Што је тој, ооо?!</p> < |
| одмор, гробље, аџије и аџи-Настасије, и аџике, кира-Султане и кир-Тодорче, Димитраћи и Сотираћи |
| па насмеја, па вика:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} Одртела си, ете, а за по нику работу јоште си |
| ем) жалејећи нану ми:</p> <p>- Еј, мори аџике!{S} За тебе ме, вика, две ми очи, најжал.{S} Тама |
| а виђуваја преко моро к’да сам ишеја на аџилак.{S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, |
| ија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас њега несам у комшилак та да ништо међу себе |
| SRP19012_N96" /> како шапица, донето од аџилак, па на њега залепен ладен,<ref target="#SRP19012 |
| ку кротачко:</p> <p>- Таске, мори!{S} У аџину мешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит зара |
| te> <l>»Нишан даде Димитраћи!</l> <l>На аџиску Ђул-Марику.</l> <l>Друсто си је питувало,</l> <l |
| , мислешем: како ете ти га Димитрије та ашићаре на сокакња врата, па т’г у обор - тражи татка м |
| ачи.</note> <note xml:id="SRP19012_N44">Ашколсун, браво.</note> <note xml:id="SRP19012_N45">Бог |
| е је свећа запалила.«</l> </quote> <p>- Ашкосум<ref target="#SRP19012_N44" />, аџи-Ђоко!{S} Так |
| а, Ђул-Марике!{S} Опет машала!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24 |
| .</p> <p>- Машала, Ђул-Марике!</p> <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!</p> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - шт |
| па сас зелене грањке.«</p> <p>- Ооо!{S} Ашкосум, Ђуринице! - узвикну домаћица задовољно.{S} А а |
| > <p>- Ашкосум, Ђул-Марике!{S} Сто пута ашкосум!</p> <pb n="24" /> <p>- Бре!{S} Бре!{S} Бре! - |
| а Димитрије.{S} Севда’!</p> <p>Глумац и ашчика, што донесоше дарови, врнуше се.</p> <p>С’га ћам |
| , па узе сркати каву, коју нам предаде »ашчика« Васка.{S} Кад попи каву, поче, и то мени говори |
| ми је: бре спрема, бре ћеменчеџије, бре ашчике, бре глумац...{S} Да прошћаваш, Господине, сас о |
| веше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготови пила |
| лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у новине: »Нећу си могу |
| ги избројиш, па поју, а такво појање не б’е никад чула.{S} Сви поју, а један узеја та вије како |
| Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Црна, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете, две ви очи?{S |
| рече кира-Тана.</p> <p>- За моју љубав, баба-Маријо! - узвикну Јола.</p> <p>- За мој атар, Ђул- |
| се смејете?!{S} Што ми викаш, чедо, еј, баба-Маријо?{S} Не ли је такој?...{S} И завалија<ref ta |
| >- Јес’ па!{S} Јес’ па!...</p> <p>- Еј, баба-Марија!...</p> <p>- Заш’ се смејете?!{S} Што ми ви |
| ми, тога Сотираћа спраљашем кошуљку.{S} Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему |
| сан искочи.</p> <p>- Доста виће! - вика баба-Сика, наша комшика, и кротко тегљи стринка-Таску о |
| ареје, а оно како да се обукла у чешире баба.{S} А малечак, па дебел, вика, тој си је чутура<re |
| остареје оно како да се обукла у чешире баба?{S} Што ћемо онаг, аџијо?</p> <p>Жене се присмејаш |
| сас зелени пушћулчики.{S} Друга му пак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану |
| јетрвина мајка рекла: - »Салте да чујеш баба-Марију...{S} Ђул-Марику једанпут да чујеш, Ђул-Мар |
| па дори прежижа, та обрнуле спрема њега бабе грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шеф |
| .{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се на бабе, а за ћосаво нема на кога да се фрљи: покојному Ђу |
| кине човек за њега, за приказ: седи при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, г |
| 012_N41" />, купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, н |
| учак«; где се и сад готови наут и месо, бабње; где је и сад...{S} Али откуд се могу свега сетит |
| ано.</note> <note xml:id="SRP19012_N83">Бабо.</note> <note xml:id="SRP19012_N84">Роба.</note> < |
| белак<ref target="#SRP19012_N60" />, на бабу селемија-антерилак<ref target="#SRP19012_N61" />, |
| ачеше.{S} На татка се фрљило кротко, на бабу, таткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, м |
| ткову му мајку, модроокасто, а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, |
| се.{S} А знам да смо се једним мислима бавиле по за дуго.{S} И знам да је Ђул-Марика уздисала, |
| на черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, па ти приличе како |
| грбине; дрвеће исцавтело, па како да је бадем, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па |
| ирају се; а кад се венчају несу тазе но бајат: виду се један другому како ћуфлија<ref target="# |
| што је донеја, кол’ко је пазарија пред Бајрам а кол’ко пред Велиг-дан...{S} На стринка-Таску м |
| ије, калајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе ш |
| лајлије, санови, големи мангали, бак’р, бак’р, па дајма све чисто, мани се!{S} По собе шавдани< |
| !{S} И два мангала!{S} И три гевгира од бак’р!{S} И четири шавдана голема!{S} Па стамболски лег |
| големе тепсије татлије, па две тепсике баклава...{S} Туго!...{S} Ама и ја несам остала у посме |
| отиде домаћица ни при мајку сама, а на бал: фати гу један па гу води, води.{S} Завалија Сотир |
| #SRP19012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та |
| S} Фатија му жену лад к’да се врћаше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, а он једнаг та у нови |
| илак, и свако чудо, свашто.{S} На један бал салте голе...{S} Руке, грбина, пазуке - на мегдан; |
| јагањчики, к’да си је на што време, па баница, па најпосле сирење.{S} Манџе, манџе!{S} У нас ј |
| идомо собајле.{S} Тамо свирање, појање, бањање, и прајише сас млада-невесту што прајише, што ни |
| ојега Димитрија једнаг по моје венчање, барабар сас чеиз ми, поклопила сам се на јестак, што га |
| а римам, зборејећи на другарице ми, што барабар сас мене плачу:</p> <p>- Леле мене, остадо си п |
| при бабине му ноге; на њега су си једне басмене шалварке, горе је на мактицу, па врз мактицу је |
| тур; горе на шарену антерију, у делници басмену, у недељски и добри дан гизију, озгор на фермен |
| , бос на папуче, горе је салте на једну басмену антерију, доле на човане чакшире, без потколенк |
| ак у Женско Друсто, та гу саши ништо од басму<ref target="#SRP19012_N51" />, вунено ли је, шаре |
| а куде кућу, натури фес на чело, подиза бастун<ref target="#SRP19012_N64" /> на горе, спушта ве |
| фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстетину, и јоште по до |
| ве т’нацке уснице, а он узе да чука сас бастун у калдрму и да отеза:</p> <p>- Полеееј... жив ти |
| роз обор, питује што работимо и све сас бастун: чук, чук...</p> <p>Пољуби га у руку и нана, јер |
| татку, ми, неје чукаја у врата, но сас бастун у калдрму трипут.{S} А ники неје могаја као он. |
| уја сас једну руку фати а сас другу сас бастун (куд најде бастун не знам): по грбину, по крстет |
| бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па један ми брат од чичу; ђаволи, правешеју м |
| викну татко и појде на куде глумац сас бастун.</p> <p>А глумац тике држ’ за сокакња врата.{S} |
| ref target="#SRP19012_N61" />, на шуру, бата-Сотира ми китабија за кратку антерију, на младу не |
| па моја нана готовеше сабазорску манџу, бата!{S} Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутва |
| , Бугари; а Димитрије је асли Нишлија - бата!...{S} За нашу ће си Марику умре, с’в народ казује |
| Тражија са пријетеља, па си га најдо - бата!...{S} Ка ка ка ка!...{S} Ете јутроске пратија овн |
| ече:</p> <pb n="20" /> <p>- Ете, питује бата тражиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што |
| 3" /> Никако: чук... чук... чук...{S} И бата-Сотир толико пут та у калдрму сас бастун, и па јед |
| век, род ли, кумашин ли, млади мужи сас бата-Сотира - мани се!{S} А ћеменчеџије<ref target="#SR |
| ажиш ли ништо од њег’?</p> <p>- Кажи на бату што несам ништа тражила, - рекну, па узе та обрну |
| /> <pb n="69" /> <p>А њему, познава се, баш мерак да га она па пита.</p> <p>Стојим уз отворен п |
| ас’ц</hi> снила.</p> <p>Снила сам, ете, баш к’д да запоју трећи петли, како појдомо у лојзе у Ћ |
| у мене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг- |
| ти је убава!</p> <p>И још једну знајем, баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»Нишан даде Димитра |
| а...{S} Од уроци умре... од напољицу... баш га пресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше та |
| дојде незвана.</p> <p>- Ако, пријо!{S} Баш ме мило... две ми очи, јако ме мило што дојде, и то |
| у собу.</p> <p>- Филџани! - па погледа баш у Димитријев филџан, мрдну сас главу мрвка на горе |
| ?</p> <p>- Добро, фала Богу!</p> <p>- Е баш си згодила у добар дан да дојдеш...{S} Јутрос сам в |
| S} Убаво си је момче, вика, убаво!{S} Е баш ме, аџике, мило за њег’.{S} Па што збори у дућан - |
| е знам што ми је на девојче; ништо неје баш...{S} Ја зборим, питујем гу ништо, а она ме салте г |
| <pb n="6" /> <p>Па та Ђул-Марика и није баш толико стара, једва ако је прешла шездесету.{S} Рас |
| а мислим: »Полеј, полеј!{S} Татко ће ме баш истина удава!{S} Њега га је мило за Миту Ђуринога, |
| /p> <p>- Е, ништо, Настасијо: за тој ме баш ич неје стра’.{S} Јербо сас бој и сас очи фрља се н |
| ашчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичку, та не мога да му се дигнем; а он, ете, |
| е он на чардак.{S} Пројде, виће не знам баш кол’ко пројде, а тике ете ти гу једна жена та ми зб |
| S} А!{S} Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до крај.</p> <quote> <l>»А, туго! леле! мој |
| бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носешем га чак до ћурлински поток, па како т |
| је, но једнаг да отворимо.{S} Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим.{S |
| } Ако види друсто му...{S} Дора Митичин баш је при њега...</p> <p>- Маријо! - викну ме нана.</p |
| мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотираћ, модроок, с ц |
| н прекачи се преко дувар на Кршено Чело баш пред петли појање.{S} Прекачи се, па га нема, нема |
| ско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пут; од напред му џубе подугачко |
| >- Па ли, вика татко, хоће да продавате башчованџије краставице и симиџије симити?{S} К’да сам |
| несте видели?...{S} Искате да продадете башчованџије краставице и симиџије симити!{S} Ка! ка! к |
| ојеше легало.</p> <p>Лети и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ош |
| на татка му, мој Димитраћ.« У овуј сам башчу Димитрију појала, у њума сам се мислејећи за њега |
| год од меснице, и преко лето гледала по башчу, одејећи, седејећи и работејећи - све сам за Дими |
| м, шефтелије, црешње и сливе, што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја |
| е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запа |
| време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетешем, шијешем, ама понајвише сам би |
| и у пролет из башчу не искачешем.{S} У башчу су: бре осмалаци, бре ошав,<ref target="#SRP19012 |
| та у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у од |
| <p>У слунце заод излего на мала врата у башчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У |
| обор - тражи татка ми; па како улезе у башчу при мене, а мене ми приигра у срце баш под ложичк |
| ути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од сабајле работила; обадве гу руке пуне; у једну |
| /p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија неје у башчу?{S} Гласи се из мутвак...{S} Што работи там?!...{ |
| и у лојза.{S} И свекрва ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магд |
| кад фати да тепа, мани се!{S} Улегне у башчу, осече фидан од дут, ели нику сливу, па ме не теј |
| ер, к’да је време на посипување цвеће у башчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, ви |
| ного изникло и исцавтело, како цвеће у башчу!...</p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше |
| ше.</p> <p>А један дан, пак, седејећи у башчу при гергеф, мислешем: како ете ти га Димитрије та |
| ву загледам, еееј: кроз пенџер па чак у башчу.{S} А к’д предадем и кафу, ја станем у нико ћоше |
| а сокаци,</l> <l>Та си ми надни татку у башчу,</l> <l>Та си ми стани на ђул црвени:</l> <l>Пој |
| -пиленце,</l> <l>Та си ми падни татку у башчу.«</l> </quote> <p>Ели узнем та нову вадим:</p> <q |
| туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S} А како јадну |
| 9012_N87" /> Видеја ме из кумашинову му башчу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило |
| ше.{S} А онија пусти мустачики салте га бе’у ж’гнули; усничке му се црвенеју како лис’ од каукђ |
| фрљи: покојному Ђуре Сотираћевому, деда бе’у мустаћи еееј! у мене, да прошћаваш, <pb n="105" /> |
| > убави, шарени па големи како мене к’д бе од седом-осам године.{S} У голему собу на један дува |
| е чудиш.</p> <pb n="15" /> <p>Јоште к’д бе’ чучка (мала) имала сам адет да си се бутнем у долап |
| чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ под нишан за Димитрија, а ники јоште к’да сам ишла |
| ш, срма ђумиш!{S} Нишлије, севдалије! и бе’у за гости, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би мо |
| резив</hi>!...{S} На <hi>презив</hi> ми бе’у сви родови...{S} Татко, мајка, кум, стари сват...{ |
| ..{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па јеглаци: ники сам везла кад бе’ |
| ја несам остала у посмешу, јербо што ми бе’у бошчалаци, што пешкири, што чарапе: како да неје т |
| ит сапун, ем цигански пештимаљ.{S} Лоши бе’у, ама <hi>једно</hi> што је чуја аџи-Костадин за њи |
| к, узе та си даде девојче.{S} Мужи, што бе’у сас мене дошли, отидоше, а ја отрча кроз капиџик д |
| и дни; несу девојчики око мене како што бе’у; салте татко оди по обор и причекује црнич’чки мој |
| како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе, собе, а напред гу голема ћошка.<ref target= |
| се смејеш, две ти очи?...{S} Образи гу бе’у како ружице, а с’га...</p> <p>Оваја се па насмеја, |
| љав, од пролет, што га Турци викају <hi>бе’ар</hi>, дуне, ама кол’ко?{S} Како да ти од нигде до |
| тепа, тепа а онаја вије и усе се отима, бега...{S} Свекрва ми по њума трчи, тепа и збори: - »Ку |
| се донесе дом’, па си узни од оној што бегендише Марија.« Не бутам се у долап, а све чујем, то |
| ма себи у зид, у једну тачку само, где, без сумње, виде читав големи свет свој, далеку прошлост |
| На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовице папуче, на стари људи јеме |
| доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да |
| смену антерију, доле на човане чакшире, без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... о |
| е ме неје забрајија, и што неће да може без мене.</p> <p>Пројдоше две три дни, ете ти гу па:</p |
| -Марика, као све старе Нишлике, не може без шалвара испод фистана.{S} Пре их носила што је био |
| јле:</p> <p>- Димитрије Ђошин неће може без теб’; ће си, вика, умре завалија за тебе.</p> <pb n |
| трије те јако милује...{S} Неће си може без теб’...{S} Пушти ми тија речови, па тике од свекрве |
| ременом, за доба својега живота, кад је без витих крила летела на небо, и машала се звезда, мес |
| љав.{S} А овдена има, вика, ништо, неје без ич.{S} Умешаја се је, вика, ники међу пријетељи, не |
| , стринке.{S} У зборење пројде ни време без пијење.</p> <p>- Фала ти, Севетке!{S} Овај си је ча |
| иротињу из своју нурију.{S} На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца антерике, на удовиц |
| ућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на Водице |
| у, а мене ме жал, жал што овој работимо без ћеменчеџије, та скидо од полицу једну тепсију, и у |
| ита.</note> <note xml:id="SRP19012_N63">Без украса.</note> <note xml:id="SRP19012_N64">Палица.< |
| о николико усујле.</p> <p>Ники су, пак, безбели, знали што ће се Димитрије венча сас девојче на |
| >- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови ц |
| «, садањем у Нишу, и негдашњем, кад Ниш бејаше под Турцима.{S} Све говоре, али Ђул-Марика најви |
| пке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се прекине човек за њега, за приказ: седи |
| чену антерију; и с’га како да гу гледам бел коцак њојан, па како да гледам и онај лангир,<ref t |
| без потколенке, без појас, на главу му бел келепош... онакој како к’да си је човек дом’.{S} Чу |
| испружила, те јој се види цела чарапа, бела, вунена, шарена на прстима и пети, а горњиште јој |
| отовимо: манџе, манџе, %моруња дебела и бела како сирење.{S} По онуј попову артишку разделимо.. |
| Турци што је, а на ноге, и зими и лете, беле чарапе и роганлије јаре-путине...<ref target="#SRP |
| ле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада како капка, ама по чешљање |
| ми, домаћицу на брата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке |
| снила, а њума мука, мука, салте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на |
| едан, озгорке од чову фермене; око шију белеје му се кошуља; на главу му фес; једна рука стоји |
| еју како лис’ од каукђул ружицу, а зуби белеју како јагањчики у торљак!<ref target="#SRP19012_N |
| што се по башчу и па по обор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се |
| да травка како зелена черга; а по траву белеше се цвеће од бадем, што виће прецавтело и опало, |
| атраг за фустан.</p> <p>- Ете ти, вика, бели лук!{S} Ете ти гу поприка!</p> <p>- Мори Таске! - |
| се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и у прол |
| , мани се, не ли ти реко: дајма опрани, бели, бели...{S} У њи си стојеше легало.</p> <p>Лети и |
| а не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук ти у очи.{S} Па не ми се задевај више око дете |
| ’чко сас зелену поприку и <pb n="39" /> бели лук.{S} Па како тој паниче носешем баш ја.{S} Носе |
| ножеви и пушке син и татко: свекрва се бели како анама, па ће ти и чедо набели...{S} Ако си аџ |
| жно на срце.{S} Ветар дуне а разлету се бели цветови што су прецавтели, и падају по ћошку куде |
| ми од собајле у башчу: садила арпаџик и бели лук, сејала ћеревиз и магданос<ref target="#SRP190 |
| и Димитрија одамно, салте одимо по овој бели свет јоште ја и аџи-Сотир, брат ми...{S} А, мој мл |
| приличе како да су по туј зелену чергу бели цветови, ткајени на прсти.{S} А зумбул пред кућу, |
| ски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани се!{S} А ја изручам пењерлиј |
| је мало смежурано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с |
| ано, јер се, ваљда, није белила турским белилом; %сухоњава је; говора је брза, с кратким наглас |
| а %плауће.</p> <p>- Глумац!...{S} Ајде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија |
| бавога Миту Ђуринога?...{S} Тебе те је, белки, јоште мило за Димитрија...{S} А?</p> <pb n="75" |
| сам тој напрајила, а онакој, кој знаје, белки...«<ref target="#SRP19012_N37" /></p> <p>Такој.{S |
| .{S} За црни лук...{S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тро |
| сас модри очи, две ми очи, модри!...{S} Бело, убаво...{S} Друго си је човек, друго чедо.{S} Од |
| дајма<ref target="#SRP19012_N15" /> све бело, опрано, е, Боже!{S} У голему собу миндерлаци од о |
| еше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пролет <pb n="57" />, такој си је била |
| ла, убав како цвећка, па здрав; лице му бело а коса, веђе и трепке - црн ибришим!{S} Пусте онеј |
| ote xml:id="SRP19012_N73">Кадунин прст (бело грожђе, дугуљастих зрна).</note> <note xml:id="SRP |
| столом!{S} Ђаконије, леблебије, а поред белога вина црвени се вино »испод комину«.</p> <p>Осим |
| дође, и да јој спије на меком јастуку, белој руци »дори до зору«...</p> <p>Ја сам видела ово, |
| ти да ми спијеш</l> <l>На меки јестак - белу ми руку</l> <l>Од по вечеру дори до зору...</l> </ |
| ата ми аџи-Сотира: на беле шалварке, на белу антерику, боса, на беле атласке папучке; млада как |
| ак баба (моја нана) плетеше чарапке: од белу пређу, турану на <pb n="101" /> сумпор; а јурнек с |
| Часни је пост, јер док стигох из своје Београд-махале до Ћир-Костине улице добро осетих топлот |
| <p>Прештампано из „Нове Искре“</p> <p>У Београду</p> <p>Штампано у Државној Штампарији Краљевин |
| t="#SRP19012_N21" /> да се знаје што је бератлија.{S} Мустаћи му црни, големи; веђе црне, густе |
| гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један.</p> <p>- Један.{S} Ама |
| ика:</p> <p>Напред ако се прави свадба, берем си је свадба, а с’г?{S} Пред ручак гу почну, у ве |
| , крисјани, нигде у Турци, у Евреји, ја берем у Цигани?...{S} А?!</p> <p>- За сапун не знамо за |
| фајда ич.{S} И од татка сам га изручала берем најмало, најмало седом-осам пут; а татко неје теп |
| ће ми работи?{S} Ће ме тепа...{S} Кешке берем да ме утепа.«</p> <p>Туј вечер плака и при снају |
| ћу?!{S} Ш’ћу, лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} |
| ама сам зборила: »Овој ће си је на гижу берем до Божић, па које си је најблаго и најубаво, нака |
| ури, вика, <pb n="51" /> јабуке: оне су берем, што викају људи, ништо - пет паре, десет ли ока! |
| ање.</note> <note xml:id="SRP19012_N59">Беснило.</note> <note xml:id="SRP19012_N60">Чоха за џуб |
| о жене.{S} Да ли је свет стануја толико бесраман, ели шашав?</p> <p>- Не се срди, стринке!...{S |
| ...{S} Не!...{S} Мош’ си помисли да сам бесрамна, и кој знаје заш’ му ступам на ногу...{S} Ћу г |
| p>- А заш си ти, Маријо, станула тол’ко бесрамна?</p> <pb n="78" /> <p>А јааа!{S} К’д ми тој ре |
| ики, за тој.{S} А ники девојчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву |
| ?...{S} Овој си је једно, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој: |
| > несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике звекну:</p> <p>- Сиктер сизи, до |
| проодејећи погледа...{S} Ама, с’га неје бећар; ја па имам мужа...{S} Да ме чује муж...«</p> <p> |
| .{S} И да те је мило:{S} Димитрије неје бећар, што ћеш...</p> <p>Ја тике излего из одају, и не |
| а л’же дек божом ја нећу, немам вољу за бећара.{S} Излагаја га, јербо је чуја дек Господин не д |
| пак појдем на сокакња врата да видим - бећари.{S} Таман, јадна, појдем а татко ми чукне у џам< |
| деца, игра се; сас девојчики, збори за бећари; сас жене, за деца и кућу; сас старке, за цркву, |
| о зборија и како је наодија приготке на бећари к’д су мене тражили.{S} Све гу каза, и за модроо |
| м би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојчики што работију.«</p> <p>Пусти аџамил |
| лелке, ете: мило ме да си берем глеткам бећари, к’да не смем сас њи да зборим.{S} Мислим се врћ |
| око та гледам на сокак: тражим да видим бећари Нишлије, ђокси ђумишлије...<ref target="#SRP1901 |
| #SRP19012_N78" /> Помиње татко при нану бећари, што ме мене тражу, наоди ги ману, к’д за Миту Ђ |
| потирњу, јербо од голем стра’ за чедо, беше гу притупкало под ложичку. -</p> <p>А к’да се на < |
| а на другу бабу, моју нану малечко.{S} Беше никако дете кратачко, кратачко, а дебело.{S} Узела |
| 12_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N48" /> та мани с |
| алте у лице белеје...{S} Знајем како да беше јучерке што збореше на онуја Таску Манину:</p> <p> |
| јка, не гу је коцак низ грбину.{S} Рада беше онија дни, и собајле на амам рада, а с’г: слуза гу |
| target="#SRP19012_N47" /> Сотир терзија беше на бал, а беше к’сканџија<ref target="#SRP19012_N4 |
| алте још николико...{S} Како онај једна беше:</p> <quote> <l>»А, бре, Мито...«</l> </quote> <p> |
| море, неје за Миту Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да с |
| е за Димитрија...{S} Туго!{S} Што си па беше тај Димитрије!{S} Висок како топола, убав како цве |
| љак!<ref target="#SRP19012_N24" /> Убав беше, па се убаво и носеше.{S} Дајма си је на човали-че |
| е...<ref target="#SRP19012_N25" /> Убав беше јако!...</p> <p>Татко ме даде за њег’ у меснице у |
| у тамнину ме слунце огреје!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје уб |
| ега гледашем, а он мене...{S} Срамежљив беше, е Боже!</p> <p>Срамежљив.{S} Доодеше, доодеше а и |
| гизију, озгор на фермене ели ћурче; с’г беше на џубе.</p> <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не |
| пита, а даде ме.{S} Такав ни адет онаг беше.</p> <pb n="13" /> <p>Даде ме за Димитрија...{S} Т |
| Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, т |
| т’ та дом’ на ручак.{S} Такој си напред беше.</p> <p>- Јес’ па, - вели аџи-Настасија, ћутљива и |
| је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич |
| ујем, тол’ко вика...{S} Туго!...{S} Све беше за прикажњу!{S} А што ми бе’у убави чеврики, па је |
| а њега мрзеше.</p> <p>А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г..{S} Сад Митин мило |
| и је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам <hi>овој</hi> чула.{S} |
| посмешу, ем сам загубила оној за што ме беше мило, мило, мило...</p> <p>А Ђоша пак к’д је видеј |
| срма ђумиш - убав ли у моје младо време беше!{S} Нишлије, севдалије!!...</p> <pb n="107" /> <p> |
| 012_N216" /> Убав ли у моје младо време беше!...</p> <p>У делници сам, у башчу, работим: плетеш |
| мо мерак кој’ ли је; знаш, турско време беше.</p> <p>Улезе.{S} Фес му баш до уши, како сваки пу |
| посмеши.{S} Ама татко ми, видела си, не беше Цинцарин, но асли Нишлија - те не теја да трпи мас |
| > <p>Никад ми ништо овај кир-Тодорча не беше учинија, а ништо га мрзешем, мрзешем га јоште к’да |
| rget="#SRP19012_N71" /> што га јоште не беше слана дофатила, црвен као жеравка, што га тури поз |
| т, и лисје зелено, јербо слана јоште не беше пала ни једанпут.{S} А кол’ко је убаво, онаја паву |
| што ће ми шесет паре?{S} За десет паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: б |
| ју на замршен ибришим.{S} Сас трепке се беше фрљило на татка му Сотираћ, бел, убав, да се преки |
| ј дан такој.{S} Таман ми се огањ у срце беше сас пепел прекрија, а чича-Коле га раздува та мани |
| />.{S} Такој треба, ама овај си черкез беше - дуз<ref target="#SRP19012_N63" />!...</p> <p>Дуз |
| RP19012_C1"> <head>I</head> <p>Татка ми беше име аџи-Костадин, мајку пак аџика Костадинка.{S} С |
| ше се од њега, мани се!...{S} И нана ми беше јако убава, ама она не висеше на дувар.{S} На онуј |
| ување у собу на орозан.{S} У таткови ми беше измећарка дајма, ама за што: да помогне нане око г |
| уго, мајке, што напраји!...{S} Пишин ми беше мука, а после ми дојде криво, расрди се и узе да з |
| ку не викашем како што <pb n="11" /> ни беше адет, дада, но <hi>нана</hi>).{S} Завалија<ref tar |
| да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџи |
| на њи: - »Снолај на Господа!« такој ни беше адет.{S} Седе на једно шиљте и прекрсти ноге, па ј |
| вадба.{S} Почеше гу у четвртак, како ни беше адет, и татко и на свекар ми.</p> <pb n="38" /> <p |
| у ручамо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце |
| алте да ме не гледа... од њигови ме очи беше и стра.</p> <p>И т’га при вечер к’да га кроз пенџе |
| од Ђул-Марике, - ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим.{S} Пишин зборешем, а млади |
| уње, тресак... ууу!...</p> <p>Ете такој беше у нас.{S} Мене ми се јоште видеше никако глуво как |
| олемо дрво, (ете, како никакво дрво туј беше).{S} Ја гу послуша, фрљи очи: оно големо, зелено, |
| , не помињајећи никога.{S} Господин пак беше Грк, та поган за пару мани се; Ђоша му попре рекну |
| над кладенци; око пак - огањ!...{S} З’л беше јако, та си имаше од њег’ стра’ нана ми (мајку не |
| и каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, |
| к други Николаћев, с’г, пишин аџи-Ђокин беше.{S} На такав висок чардак седне, па се спрема нашу |
| ...</p> <p>Такој су у нас Нишлије пишин беше, а с’г?{S} Бог да прости Димитрија ми!{S} Четрес г |
| а од тол’ки нишлиски девојчики најубаво беше обучено Аџи-Костадиново <pb n="81" /> девојче, Ђул |
| ме је караја за појање никад, освем ако беше у комшилак болево (болесник), ели ти, чуваја Бог, |
| е од татка млого постареј.{S} Стар јако беше.</p> <p>Чини здраво живо сас нас, па једнаг:</p> < |
| о на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду р |
| и веђе...«</l> </quote> <p>Такој никако беше, ништо за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле |
| пред овеје иконе, ете, зар што ми татко беше аџија, гореше кандило дајма.{S} Долапи пак што су, |
| шчу, укачи се на тетинов му чардак, што беше убав, висок како овија чардаци...{S} Фрљи, ротке, |
| да си удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око |
| ресече сас очи једна Врањанка.{S} А што беше тај Врањанка!{S} У један се обор насмеје, у десети |
| ла више да зборим - расрди се.{S} А што беше Ђошиница: на свакога ће си најде ману...{S} И Ђоша |
| /p> <p>Пројде ми свадба...</p> <p>А што беше зборљив Мита Ђурин, човек ми, мани се.{S} По с’в н |
| , девојче на Кршено Чело...{S} А па што беше тој девојче!{S} Комшиско ми.{S} Дајма је у мене, а |
| д собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb n="67" /> на јесен н |
| анџе, у вас; у нас си је јоште како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви |
| p>Зар што доодеше скоро, скоро, зар што беше убав, улезе ми Димитрије у срце такој како неће да |
| н’ уме ништо да сакута!...{S} Јако стар беше!...{S} Па и овај дан такој.{S} Таман ми се огањ у |
| ачем и бришем слузе сас јеглак.{S} Адет беше да се плаче, а мене ми се ништо не плачеше, зар шт |
| ада-невесту што прајише, што ни си адет беше: пише кафу, ручаше пењерлије, па се врнумо дом’.{S |
| стоку доносија све из Стамбол; дућан му беше у чаршију први, исто како с’г на Туре Ване.{S} Так |
| ре...{S} Зар што ми јако добро при Миту беше...{S} Другар добар, свекрва добра, з’лве...{S} А, |
| ашчу.{S} Туго! туго! како ми па у башчу беше!</p> <p>У башчу ме фати поголем жал, но у одају.{S |
| ене ич.</p> <p>К’д у један празник, баш беше Велиг-дан...{S} Неје...{S} Јес’, такој, Велиг-дан, |
| Не!</p> <p>Мука ми, мука!{S} Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и ф |
| ијинога кириџију.{S} Јооок.{S} Ништо не бешем чула за њигово венчање; моји су скутали од мене.{ |
| па ме не тејаше по фустан, но...</p> <p>Бешем у долап, а нана на Таску Манину, пријетељицу си, |
| е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S} Запази и тој свекрва ми, па га ру |
| брне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипувала, е га би ме он видеја...{S |
| дне, па се спрема нашу кућу обрне, е га би ја кроз обор прошла, е га би по башчу цвеће посипува |
| о вика.{S} Да л’ па максуз викаше, е га би ја чула што си је момче и јако убаво и добро, не зна |
| у; ђаволи, правешеју максуз такој, е га би ја помислела што божном чука чича-Коле.{S} Ама ништо |
| јчики што су бесрамни, мани се!{S} Е га би виделе к’да уоду у цркву официри, обрну на куде врат |
| заш’ је пак кир-Тодорча лагаја?{S} Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури |
| какња врата, мислела сам: »а, кучка! да би кучка! - заш’ да га нагазим?...{S} Ако ми ништо рекн |
| го...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја човек...{S} |
| очи правешеју ладовинку дајма.{S} К’да би пак погледаја у човека, из очи му тамнина идеше.{S} |
| а њега, ама не ме је ни мило.{S} А к’да би ники могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како |
| ги каза што сам намислела.</p> <p>К’да би собајле, а ја ајт’ та на куде собу при татка, и виће |
| да дизам очи - млада невеста.{S} А када би нико пиленце летејећи прозборило: »И Димитрија је жа |
| ништо, аџијо.</p> <p>- Е не ли нема, ја би ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо с |
| он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђошу потепала.{S} Заш’ |
| орило: »И Димитрија је жал за тебе,« ја би се онако жална од радос’ насмејала.{S} Ама ич!</p> < |
| ти с’га прикрајке ништо казаја; казаја би ти ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно |
| несам питуваја онаг, у време.{S} Ручаја би се што си дадо красно наше <pb n="70" /> чедо у цига |
| ки могаја да улегне у срце моје, нашаја би га како лојзе једнак после брање: лисје је на гижу,< |
| бор на редови белеју, пало иње; мислеја би човек да си је иње, да се не зеленеје по обор млада |
| дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако, полако - д |
| да сам онај дан чула, кој знаје, умрела би, утепала би се.{S} Пројде гоџа, па т’г чу.{S} Полако |
| Сефте сам тај дан на сокак искочила, па би погледала ћу ли си видим Димитрија, а несам могла да |
| а пришеја зборејећи: л’жем, аџијо, - па би напрајија што напраји...{S} А, симсиле му циганско! |
| ешиш; искаш ми сина ражалиш...{S} Какав би ти фустан даја Димитрије, не знам, а од мене све ти |
| и Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би кабаат<ref target="#SRP19012_N76" /> на мене узеја: |
| нану, а ништо да излегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би |
| е Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодил |
| дин работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја.{S} Дор си је татко при софру, а гости мужи |
| лимон ели каранфил, па, види ми се, не би дошла у овакав саат, у какав, еве, дојде незвана.</p |
| дбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам <hi>човек</hi>.{S} Сав би каба |
| овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не би жи’ ми Бог! јербо сам < |
| мо знале да је нема к нама за то, да не би прекинула стару Нишлику, аџи-Настасију.</p> <p>- Још |
| о.{S} Ама и ако сам си чуја овој, ја не би растурија свадбу.{S} Не би, аџике, две ми очи!{S} Не |
| ише за тој.{S} Три дана да зборим па не би могала дертови ми да кажем; а да сам писмена:</p> <q |
| је вода, да је мурићепа - </l> <l>Па не би могала јади да испишем.</l> </quote> <p>И јоште на к |
| е.{S} И како да најде?{S} Чорбаџиске не би могаја да добије такој...{S} Нака ти с’г прича аџи-Н |
| сти, и с’га су па.{S} Освем ако ники не би могаја, ако си је сирома човек.{S} Ама и онаг...{S} |
| сас Циганина опријетељи, а ич ништо не би правија.{S} Ама к’д видо ђирит сапун, па главице црн |
| о гу, бре не мож’ ништо да руча - салте би ручала киселе краставице.{S} А човек пак... ђојем зн |
| среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и други бећари сас девојч |
| еме, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како човек, како |
| аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја...</p> <p>А тике онеја жен |
| , ели к’д би ме ништо среја у маалу, он би ме: ем гледаја, ем би се око мене задеваја, како и д |
| олако - дор ми казаше.</p> <p>Не ли ово би при вечер, та ми нана простре килимче, како ја други |
| ..{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто как |
| И тебе би ти облажили керко!...{S} Како би ти онаг нана доодила...{S} И да те је мило:{S} Димит |
| и песма гу искочи.{S} Јербо напред како би си ника <hi>ништо</hi> изручала, једнаг гу песма иск |
| Ђуринога, што истина беше јако убав, но би ме сас њојно зборење обрнула да се удадем за Станка |
| ој како му мој татко рече.</p> <p>И што би?{S} У нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било од |
| ама је, вика, човек: он и не праји што би ја прајила.{S} Ја би се, вика, жи’ ми Господ, сас Ђо |
| у!</p> <p>А ја к’д видо из сарачану што би, и да од моје венчање виће нема ич ништо, узе да пла |
| њу једанпут да слушаш, па виће...« И ту би одмахнула и главом и руком, што значи: мани се!</p> |
| време промени, што ће си <pb n="100" /> бидне убаво кад идемо на Панталеј да се причестимо...{S |
| /> <p>- А како те тебе, аџијо, може да бидне мило за тој твоје унуче, к’да је модроокасто?... |
| Ђуриному?{S} Неје.{S} Салте тој неће да бидне.{S} Не ме је више стра од татко, ич ме неје стра: |
| у...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Србија Слободија; салте, вика, да улегнем у н |
| ли дедино мушко?{S} Ако неје к’смет да бидне попре, оно ће се, вика, ти, чедо, тепаш сас наши |
| си ништо неје за појање.</p> <p>А к’да бидне празник онакој, ели ти недељски дан, татко си је |
| и лојза, од својега пријетеља Цинцарина бидне пред Нишлије у посмешу: и за чеиз, и за снајине а |
| Не ли познаваш, аџијо, што ће ти унуче бидне исто како чутура за туцање кафу.</p> <p>Татко се |
| Ако ме види једанпут, истина: ш’ ће ми бидне...{S} Срамежљив, не ме је гледаја пишин, па га за |
| на онуја Таску Манину:</p> <p>- Неће ми бидне, мори Таске, добро.{S} Поприка си је љутина, лук |
| како што беше, и па ће <pb n="31" /> си бидне, да смо живи, и ви да сте си живи, да Бог да!{S} |
| је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок како селвија.{S} Тике туј онај |
| узе ја та се зачуди.</p> <p>- Ш’ ће ти бидне... салте да те види...</p> <p>Око мене се обрће с |
| а...{S} Салте иска да те види: ш’ ће ти бидне?...</p> <p>... излезе, а ја, аџамија, узе да се д |
| не ваља, та се трже.</p> <p>- А ако ти бидне унук ћосав, та к’да остареје оно како да се обукл |
| ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни, а човек |
| не.{S} А мене ме, слушајући Миту, пишин бидне мрвка мило за њег’, јербо ем је убав, ем венчање |
| ко напред: ће си звекне на жену, па што бидне пак бидне.{S} С’га: станула тешка има две-три дни |
| ћи и закачи ги поза уши), у татка ће му бидну исти овол’ки, не ли почеја виће да ги уврћује а ј |
| {S} Како тој’?...{S} Белки глумац...{S} Бија је зар пијан, - збору онија тројица %плауће.</p> < |
| авице и симиџије симити?{S} К’да сам ја бија у теја ваше године, ви још <pb n="56" /> несте бил |
| Па човааа!{S} Ко зна кол’ко си је гроша бија аршин. <pb n="82" /> Све беше убаво, ама нафиле, к |
| и је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чуваја своју веру: чуваја гу је повише |
| ке?</p> <p>- Не, аџијо.</p> <p>- С’г је бија при мене...{S} Уморан, завалија, уморан, познава с |
| а рогови!!{S} Што је тој?{S} Инат ли је бија, ели маскара, ели ника шала?{S} Ама к’да је свадба |
| Србија; па ће си је Ниш како што си је бија пишин, еееј к’д беше цар-Душан; па ће си на цркву |
| ме л’же кир-Тодорча?{S} Сас њега несам бија у ортаклук; сас њега несам ишеја на аџилак; сас ње |
| е у Горицу; а сас мужи, кој си је скоро бија у Стамбол за стоку,<ref target="#SRP19012_N84" /> |
| јде, белки глумац.{S} Безбели је глумац бија пијан та турија овну на рогови црни лук, а Ђошиниц |
| ем у нишевачку цркву једанпут к’д звона бију, па ако ћу једнаг да умрем.{S} За ништо ти, бре мо |
| беше цар-Душан; па ће си на цркву звона бију...{S} А, туго!{S} Салте да дочекам да бидне Ниш Ср |
| ајија узни.« - »Несам ништо забрајија,« бика ми мене к’д улегне у собу, - »но ми се науми да те |
| за њег’ у меснице у редовату недељу, а била сам под нишан<ref target="#SRP19012_N26" /> чак до |
| шем, туј под пенџер од собу куде сам ја била; а време па што беше, мани се!{S} Не приличеше <pb |
| } Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била како и друге чорбаџиске куће по Ниш што бе’у: собе |
| це од пролет <pb n="57" />, такој си је била кротка мајка ми.{S} Узе, јадна, да ме теши, да ме |
| ка-Таску.{S} А тај стринка-Таска што је била!{S} Сас деца, дете; сас девојчики, девојче; сас же |
| >А оваја па се задева (јербо врс’ му је била):</p> <pb n="104" /> <p>- А како те тебе, аџијо, м |
| честила).</p> <p>Ете у теј њигове аљине била сам, па ми дојде мило да ме погледа и да види коли |
| а ми и мајку ћеш да знајеш каква сам си била.{S} Кућа ни беше у овуј малу.{S} И она је била как |
| је!...{S} Убав беше он, ама и ја сам си била јако убава.{S} Па моје убаве аљине!{S} А к’д ће он |
| невесту.{S} И кој знаје, аџике, да сам била заврзана како ти, он би ме до с’г утепаја; ама ја. |
| о га мрзешем, мрзешем га јоште к’да сам била чучка.<ref target="#SRP19012_N74" /> К’д дојде у н |
| ислешем.{S} А истина: сас Димитрија сам била дајма.<ref target="#SRP19012_N82" /> Сас Димитрија |
| м: плетешем, шијешем, ама понајвише сам била при <!-- недостаје страна 11 --><pb n="12" />герге |
| и, керко, ја одболува.{S} Истина, несам била у легало, ама стану како вејка.{S} Нана ме просипу |
| ја Бог, ники жал.{S} Ама заш’?{S} Несам била серсем нити толико шашава та да појем к’да си ништ |
| авгу, мани се.</p> <p>А ја истина несам била дом’: татко ми, к’да га викнуше у Господина, рече |
| а има гројзе - па жално...</p> <p>Несам била кол’ко напред под нишан, јербо татко грабеше да се |
| се ништо не плачеше, зар што сам млого била под нишан, па ме мило да виће једанпут отиднем при |
| а сам спрема њигову свадбу у таткови му била.{S} Дојде Ђоша сас онија дом’...{S} Зборимо за Тас |
| о за веђе, ама...{S} У, чедо, што су му биле веђе!{S} Како пијавке...{S} Све сам теј забрајила. |
| ваше године, ви још <pb n="56" /> несте били...{S} Туј ништо јако, јако бесрамно рече, па тике |
| т паре беше симит еееј; нишлиски симити били су за прикажњу: буди су бели, туј су големи - мани |
| каше ни невесто, нити пак... друсто смо били).{S} Туго, Маријо!{S} Не давашем да ми домаћицу %с |
| ана.</p> <p>- Несу!{S} И па викам: несу били таки.{S} Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке?! - завр |
| А који је њи рашчовечија.{S} И они несу били таки од време, - говори кира-Тана.</p> <p>- Несу!{ |
| чу кроз проваљен дувар, и једнаг, вика, било га мило за мене.{S} А мене ме, слушајући Миту, пиш |
| друго:{S} Кршено га Чело претече.{S} А било ли је овој истина, не знам, тике мене ме беше жал |
| но, а друго...{S} Бесрамник.{S} Срам га било, да би га!{S} Друго је овој:{S} Јутроске узеја чов |
| а гледам!...{S} А један дан, како да је било јучерке, такој ми је овој у памет.{S} Пролет.{S} В |
| Ш’ћу?{S} А бешем си, пантим како да је било јучерке, у шалваре и фустан што ми он напраји, за |
| , а на мене како беше пантим како да је било јучерке.{S} Собајле дооду родови, пријетељи, кумаш |
| , Ђул-Марика, ја - ама нафиле: не ме је било мило ич за ништо.{S} А што ми татко спраји чеиз!{S |
| прикажњу.</p> <p>- Јок.{S} Доклен ме је било мило, приказувала сам С’г ћу си идем, - рече и узе |
| ак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Наст |
| о је чуја аџи-Костадин за њи, тој си је било л’жа; јербо кол’ко ники да је бија лош, па је чува |
| од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господиново проклесто у цркву, неје ништо мало.{S} |
| ње чемашир; а метење и судови тој си је било моје и снајино.{S} Татка пак сви слушашемо; чим до |
| нчали се, туго, они, а јааа!{S} Како је било на Димитрија, не знам, а на мене како беше пантим |
| је кућу болево, и умирање куде је неје било без колач и свећу.{S} Аџи-Тодор, ујка ми умре на В |
| ше убаво, ама нафиле, к’да ме мене неје било мило ич за ништо.</p> <p>Ће ме венчају.{S} Поведош |
| реду и петак.{S} Па за тој си ни онаг и било добро, а с’г...</p> <p>- Ете, од овај дан, - вика |
| па, чедо.{S} Како ти исприча’ такој си било: ама онаг се је знало и за гре’ - и па за срам; а |
| овде, кућа затвори, затре му се, долеко било од свакога, све до корен.{S} Тој си је било Господ |
| нашу кућу ништо.{S} На Ђошу се, долеко било одовде, кућа затвори, затре му се, долеко било од |
| испод фистана.{S} Пре их носила што је био адет, а сад из навике.{S} А, јест, још и то.{S} Опа |
| је:{S} Тане, Ване, Спира, Сотир - еписи бир.<ref target="#SRP19012_N78" /> Помиње татко при нан |
| Марике! а, каранфил-Марике! а, нанин ти бисер! а нанини ти дукати! а, нанин ти ђердан, а обоци: |
| ешину претура се ништо...</p> <p>- Може бит заради черкез.{S} Заш’ је па онакав, аџике?</p> <p> |
| /note> <note xml:id="SRP19012_N37">Може бити.</note> <note xml:id="SRP19012_N38">Буђаво.</note> |
| ешу ме:</p> <p>- Ћути, Маријо! ћути си, блага ни сестрице.{S} Бог је добар.{S} Он ће си даде та |
| за то ме обрнуло на појање.{S} Ако пак, блага ћерко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... ш |
| амо по руч’к и по вечеру, такој си беше блага нана ми.{S} Како бубица, како бело јагњенце од пр |
| .</p> <p>А нана ми!{S} Кротко јагње!{S} Благи шикер!{S} Плаче, брише слузе сас рукав што је иск |
| те је жал за оној кротко јагње, за оној благи ошав, за онуј мученицу што је заради тебе станула |
| уго: узе да збори кол’ко си му је унуче благо, кол’ко убаво, што ће си бидне к’да порасне висок |
| ти и татка и нану ми, и Миту, и моје ми благо првенче, Сотираћа!...{S} Умре ми завалијица...{S} |
| ас фишек сас шикерлеме, ели нешто друго благо за ручање, па онаг па отиде на дућан.</p> <p>А ни |
| а обучемо, и што ће га носимо и њег’ на Благовес’ на Панталеј - да га причестимо: мило не што ћ |
| га причестимо: мило не што ће си је од Благовес’ и он баш крисјанин...{S} Он, туго! мој Сотира |
| тру за Димитрија.{S} Од мене то на сина благослов.</p> <p>Искочили на сокак и узели да збору ко |
| Тој си је л’жа.</p> <p>- А заш’, вика, блажи?</p> <p>- Тој си је јоште поголема л’жа, - викну |
| У турско време, ако би се ники Нишлија блажија, он би ни се видеја исто како Циганин, не како |
| - Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек кир-Тодорча не |
| зуби...{S} А нана салте:</p> <p>- Туго, блажу!...{S} Ђојем крисјани...</p> <p>- Крисјани!...{S} |
| викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим... ја знам дек |
| очи сас руке и викну:</p> <p>- Туго... блажу!</p> <p>- Блажу, аџике, блажу.{S} Јербо ја мислим |
| јербо у туј кућу... јес, у туј кућу... блажу<ref target="#SRP19012_N75" />...«</p> <p>Тике нан |
| л’же?</p> <p>- Заш’ па та де л’же...{S} Блажу! - збори нана а јоште не скида руке од очи.</p> < |
| дба растурила: у кућу куде је Димитрије блажу, неје мало.{S} И тебе би ти облажили керко!...{S} |
| виће доста.{S} Како Турци, како Цигани блажу!!...{S} Јес, чедо.{S} У турско време, ако би се н |
| рекнуја татку ми, салте ово једно, <hi>блажу</hi>, па виће доста.{S} Како Турци, како Цигани б |
| о се ућута, а ја узе кротко да зборим: »Блажу!!!{S} Зар је онај срамежљив Димитрије - Циганин?. |
| /p> <p>- Ја познавам једно девојче овде близо: убавачко је, кротачко, мани се!{S} Татко гу је а |
| е собајле, па ћу му њем’ кажем: - »Ете, боба!<ref target="#SRP19012_N83" /> Не ћу се удавам.« А |
| ме Евдокија), а ми сви та у смејање.{S} Боба-Настасија пак:</p> <p>- Ама, вика, зар Евдокија не |
| ете, око дединога Краљевића Марка.{S} А боба- Настасија, татку ми за инат, погледа у Сотираћа, |
| о.{S} Узела та <pb n="102" /> га задева боба-Настасија, што је модроок, што је малечак; а нана |
| p>Татко се пак не сећаше заш’ га задева боба-Настасија, та вика.</p> <p>- Неје, Настасијо.{S} М |
| досећујеш виће.</p> <p>- Јес па, - вика боба-Сика.{S} Заш’ притураш, вика, сламу на огањ, к’да |
| поприка!</p> <p>- Мори Таске! - па вика боба-Сика.</p> <p>- Ђирит сапун!{S} К’да се, вика, жене |
| инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} При мене си од како си |
| ...{S} На кога правиш инат?</p> <p>- На боба ми.</p> <p>- На боба!{S} Бре!{S} Бре!{S} Бре!{S} П |
| о си паметна!{S} Бре!</p> <p>- Салте на боба.</p> <p>- Не ли ти реко, вика, јако си паметна: тв |
| ...{S} Ама салте ми кажи што ти је крив боба?{S} Не ли је Ђоша прајија маскаре, ђаволи се сас њ |
| си |