| њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем |
| љела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да ник |
| ion" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза |
| е нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале ц |
| ито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника. |
| па</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ |
| и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} |
| дократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој |
| ликога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано |
| га <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединц |
| , стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од оно |
| премљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ |
| ен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица |
| /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јан |
| весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу |
| аља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано |
| оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако пр |
| ка у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути |
| } Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи... |
| задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на ври |
| добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албре |
| у уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се |
| твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Шт |
| царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовје |
| {S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, прип |
| не и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниж |
| огољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрест |
| воје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав |
| х ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној |
| , колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљес |
| ше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици |
| 9" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањ |
| гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ по |
| , гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и |
| „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђ |
| еље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспат |
| е ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепа |
| доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те |
| есједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла кру |
| у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>С |
| Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни |
| е...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да с |
| Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задр |
| ад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да |
| убровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је |
| зи.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама влас |
| дио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: |
| Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од с |
| "124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као мил |
| ва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и |
| баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно пр |
| ћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубр |
| се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> < |
| ло и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| , те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у |
| ају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Ме |
| новату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичн |
| да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} |
| је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као |
| је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котро |
| дабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизаб |
| те, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунц |
| ије најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угар |
| Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" |
| омке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни |
| тража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на к |
| ежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра |
| ле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ |
| низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гој |
| тне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други вла |
| ркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од с |
| провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се б |
| бичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенц |
| своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па ј |
| ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети |
| , јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежа |
| о слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и призна |
| ешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге б |
| тску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи свој |
| ело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, ч |
| >Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од лов |
| " — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кн |
| во поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кће |
| } Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана |
| и угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји п |
| низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је |
| устињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово |
| ..{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех |
| ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту |
| е, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као сли |
| је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, глав |
| и, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, ј |
| ла су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је моли |
| огла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље нез |
| онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојев |
| о доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјер |
| ор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо ц |
| из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако |
| мањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је га |
| Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два |
| и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Мил |
| /hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S |
| чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак |
| Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом г |
| ету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће т |
| ана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој |
| лави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— |
| ђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетк |
| р га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје прови |
| оника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јунач |
| } На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара |
| а, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — |
| емаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар |
| ити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Ду |
| под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наш |
| ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> |
| глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио д |
| лавом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон сврш |
| илога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога |
| цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плашт |
| а!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“ |
| отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у вели |
| улама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци принос |
| орској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Де |
| ао рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас б |
| а од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бе |
| ром.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златај |
| нога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише |
| } У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето |
| ра, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све по |
| и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зеле |
| ошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хо |
| да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ро |
| Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина |
| ли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастир |
| кућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећ |
| ори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разго |
| куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свј |
| евјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар |
| е, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљат |
| казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је |
| на, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле ц |
| ан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Х |
| ао стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и |
| љицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је |
| узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гој |
| шировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је пр |
| е Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, |
| ти у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако |
| ве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: |
| и је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави |
| Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво ду |
| с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; |
| арој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе з |
| ле властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> |
| ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>тов |
| огибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је |
| рцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је |
| ти онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{ |
| е Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине |
| лгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је |
| кала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављ |
| бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су |
| разговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти власте |
| уго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво к |
| каће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувиш |
| {S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је |
| у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И |
| иси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није |
| е женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископал |
| Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шк |
| те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је |
| може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за |
| диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Л |
| реко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спас |
| еће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гл |
| јанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са зап |
| роша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, |
| ..“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још је |
| говина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ |
| телу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, д |
| јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у п |
| а осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукаш |
| оре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, |
| часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости |
| а овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Про |
| ладару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је |
| јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви нар |
| .“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одвед |
| и божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује |
| ашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје |
| и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А ви |
| сак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Ж |
| .{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — |
| рста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво оби |
| прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећ |
| на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на |
| Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан доб |
| ке планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Пок |
| службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед |
| кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, д |
| мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране вели |
| ијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у св |
| ћије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира |
| да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није |
| уху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се ди |
| Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Д |
| одали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа ј |
| ца до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се на |
| , дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти |
| довољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе |
| мјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред |
| ...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепш |
| рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Јед |
| леменита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво |
| аје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, шт |
| емена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гл |
| рце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме гра |
| десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Б |
| светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Мле |
| ечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разгов |
| онила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза дру |
| } У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Ца |
| умскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="3 |
| бра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми с |
| авада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и б |
| у постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечн |
| е се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника |
| на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда |
| слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане |
| ве кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радил |
| р Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великоду |
| ам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор дав |
| погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од чо |
| отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач... |
| неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на су |
| топелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="4 |
| лио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе |
| вијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благосл |
| дарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Ур |
| ављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Репуб |
| ре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: св |
| ака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на не |
| ачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве при |
| >Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јунач |
| бро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве |
| до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, |
| рда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, удар |
| ју за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични ј |
| Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан п |
| атрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је |
| Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубр |
| ути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, шт |
| безно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зача |
| } Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мј |
| до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од |
| је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера |
| вен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући в |
| ожанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у им |
| ља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, д |
| {S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковч |
| ика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи |
| прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одма |
| ровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса |
| ик служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима |
| даницу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, |
| омене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла |
| p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi> |
| у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од о |
| Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину |
| има), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одреже |
| S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. < |
| ст сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да н |
| и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фаби |
| ер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; |
| у гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздр |
| р Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је |
| на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех д |
| и хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Ст |
| гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} Н |
| ако на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада нај |
| јетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у |
| жац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није |
| ана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је |
| нути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају |
| , који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехо |
| .{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у |
| те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитат |
| овчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, |
| атом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из дале |
| нудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар |
| Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно |
| бави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог оја |
| има и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ |
| е, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је д |
| иљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но |
| аставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике г |
| ресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у окл |
| и поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у нев |
| постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама |
| струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила |
| је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама ј |
| па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и пол |
| стом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници с |
| на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицо |
| ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} |
| укашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине |
| !{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi |
| ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и |
| мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као про |
| Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лиј |
| обовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се |
| у, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пуч |
| ога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред |
| им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за |
| ра), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњани |
| тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; |
| сти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелен |
| ти у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, д |
| да зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето |
| чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и |
| то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца |
| земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјерни |
| S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — г |
| прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да |
| а коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на |
| прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особит |
| Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права |
| ду пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не да |
| у доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с |
| ј је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се за |
| н, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку сре |
| и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене |
| ати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да |
| чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша |
| е, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би |
| не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, по |
| на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима |
| дарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе вл |
| љу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{ |
| разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му оз |
| се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уреди |
| ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ов |
| оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу прек |
| него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али |
| бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми |
| , па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше свет |
| ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима |
| с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, |
| до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упит |
| ати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И п |
| помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и преда |
| е велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља д |
| је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зет |
| сти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут ист |
| бро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} С |
| ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, |
| ач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вије |
| ајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шк |
| стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S |
| , али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жи |
| ди Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће б |
| одоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном |
| бровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале су |
| ијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много |
| растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и |
| стом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислил |
| ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сест |
| ер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње на |
| е тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вје |
| е знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — |
| еливали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени |
| оји је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прва |
| ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, |
| е позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овак |
| једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех ве |
| окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да с |
| вор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone uni |
| ре је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Дак |
| а прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, |
| ном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем |
| иједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може разл |
| само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој р |
| д њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име |
| ила величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слав |
| обом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мисл |
| м својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно |
| Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од |
| страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање |
| , коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње |
| е не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам вољ |
| шу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана |
| даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још др |
| це.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што |
| али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свије |
| цу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војни |
| ћа, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати сво |
| јем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се прис |
| ру: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трго |
| поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели |
| 12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табо |
| бивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били с |
| о се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе |
| — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен ча |
| Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ |
| .{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га вл |
| сам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Ели |
| но не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха |
| не уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достоја |
| га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је |
| абри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манасти |
| јеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато пр |
| добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опа |
| <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао |
| ине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељи |
| м!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све |
| покорничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. |
| кругла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то |
| .{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити ц |
| ..{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине |
| “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и ф |
| тати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране |
| Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дј |
| ила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиј |
| Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, к |
| еко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type= |
| аси.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, ок |
| ори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна |
| словио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерн |
| о приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на бр |
| ва потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине! |
| младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа |
| {S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и |
| у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освану |
| у се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила д |
| овник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с |
| јех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне по |
| раду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{ |
| е небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом |
| ри Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана |
| и сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S |
| рат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>поса |
| благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На о |
| , те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> мор |
| да, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу |
| .{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена с |
| вора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни ко |
| афа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске царе |
| ве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је |
| ијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак |
| абука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога |
| тла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубров |
| Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега сви |
| ротовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на раста |
| ричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га не |
| је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вј |
| овачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властел |
| лечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по н |
| ојом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невје |
| ада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се н |
| боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а |
| ње големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на твр |
| печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S |
| д довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На П |
| ље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и |
| ричеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Кр |
| , млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом н |
| е бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много вла |
| вештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа власт |
| им да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слобод |
| је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рам |
| нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве зго |
| ијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову с |
| {S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена |
| илог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину |
| ијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш о |
| ео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно си |
| — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, мно |
| моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубр |
| {S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне |
| ни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и го |
| крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастир |
| силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од б |
| станка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махр |
| а.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња. |
| !“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледа |
| Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству при |
| тога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлаш |
| арака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца |
| е, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љу |
| ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена к |
| располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија |
| рион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сањ |
| и праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве мо |
| ну тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако ре |
| р дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао |
| би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах |
| срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести |
| в. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га св |
| ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце |
| . — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом |
| , свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости с |
| Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш |
| г те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вј |
| биљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Д |
| ио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи |
| и, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. |
| Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из |
| нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и ос |
| е, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће зна |
| /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на та |
| их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и |
| се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је проб |
| ије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добр |
| Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручиц |
| рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — |
| га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће |
| чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио |
| цу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то н |
| изнају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се |
| урцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под |
| искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с |
| а јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су т |
| тио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Вла |
| ику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту |
| вљу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра |
| биљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах прилож |
| ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb |
| а!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине ство |
| ску, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенст |
| анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико |
| е оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се из |
| овитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља |
| мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, |
| нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану |
| ве племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за |
| ли се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и на |
| ћа, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од доб |
| — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<foreign xml:lang="la">Per mult |
| душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особ |
| и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мје |
| дличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само дв |
| напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије |
| им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко |
| мо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је св |
| о кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез |
| агословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанствено |
| то си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" / |
| о се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му преси |
| оту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — |
| рпску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те |
| атити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од те |
| иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ |
| е знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си и |
| ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето дум |
| рими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се во |
| удјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити |
| ћ из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, |
| мчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник а |
| оге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што ч |
| лови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свог |
| рао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, |
| а пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла |
| а и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Ел |
| колић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је |
| га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властели |
| ђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли |
| а пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: |
| д дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па ш |
| ко тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњ |
| ашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што |
| ноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер т |
| пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пан |
| мах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Ни |
| здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли преб |
| наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем |
| one unit="subSection" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије д |
| врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} |
| талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите с |
| Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним |
| и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изне |
| силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} На |
| р ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви до |
| милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... |
| и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чуве |
| бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља |
| но, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем по |
| увао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{ |
| Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју |
| ојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невј |
| је и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацр |
| ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисн |
| бица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „ |
| зала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што |
| освјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он |
| сти овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матк |
| о, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи |
| лавића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми бил |
| осједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду |
| а,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их с |
| ,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напр |
| у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухват |
| вољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога |
| е придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са сво |
| з богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части с |
| се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он |
| Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега |
| му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Др |
| аљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb |
| овачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крст |
| а дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бур |
| ти са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — |
| дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и го |
| круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром |
| но зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: |
| И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гле |
| тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо |
| ву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, о |
| „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ћ |
| ошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто |
| Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који |
| што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу у |
| да, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што |
| ки и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који |
| Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Вла |
| <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо |
| ану, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. |
| ио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на |
| омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „до |
| стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама |
| оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била |
| ољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на ту |
| усто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прв |
| е Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни по |
| } Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сад |
| а колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљ |
| ...{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је |
| ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="11 |
| ем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и |
| јко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихоро |
| тале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде и |
| аве ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара |
| “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободн |
| И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} |
| вица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудр |
| двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, т |
| ивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој |
| понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang="it">Bene! fuori di |
| тноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни ви |
| ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе |
| ма обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијеков |
| ..{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио д |
| јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су пра |
| о људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас љ |
| троманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и |
| аци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те |
| ори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакра |
| ао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати |
| увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Н |
| младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод |
| е не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми ср |
| се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади д |
| екао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у |
| овјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумо |
| знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати |
| кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали до |
| дуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царск |
| о би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био с |
| а низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто цар |
| е још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац. |
| тниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Св |
| пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, н |
| рода.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} |
| о стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљ |
| се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се |
| даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала |
| гледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару |
| ..{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и как |
| хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те |
| {S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезо |
| ик, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити с |
| одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одј |
| се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико ору |
| сијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње н |
| на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а |
| подичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Пог |
| " /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље |
| у Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> |
| оспод:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да осл |
| о је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој го |
| иш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: |
| ваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ос |
| х благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но |
| е видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисар |
| илгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два з |
| кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, је |
| сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску кр |
| ласи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукаши |
| ди нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешил |
| не, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пр |
| уј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_ |
| доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња |
| ниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша |
| ост од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чу |
| мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати |
| ову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, ма |
| елина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу |
| , јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави вл |
| пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане |
| радова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића |
| ике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и кор |
| д Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, |
| ам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену |
| ех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српс |
| запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, |
| , најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но ј |
| ли сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли поб |
| ирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је б |
| ле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа |
| вице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао в |
| ржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, |
| шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољ |
| еле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О |
| , а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њив |
| га човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, пос |
| ножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је спо |
| е, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у кра |
| ен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је на |
| аписао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се |
| блике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, |
| жца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Бог |
| а; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару н |
| у пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева сл |
| ...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у оч |
| И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је |
| и цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомен |
| протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у д |
| е на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пре |
| јех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдј |
| ест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула у |
| хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вје |
| на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и о |
| ав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се покл |
| зглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је |
| инчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом гос |
| ословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом |
| де, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — |
| из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Н |
| , овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те ред |
| аоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властел |
| а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, бла |
| срет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештен |
| р Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разгов |
| нешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели |
| покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство |
| оћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштр |
| аће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десн |
| ух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позл |
| станској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госп |
| да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одри |
| па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња |
| Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} |
| а Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је об |
| ра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Катале |
| теним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благов |
| "SRP19011_C11"> <head>XI.</head> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весељ |
| думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу |
| стина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и |
| те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић |
| вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац |
| налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На с |
| ло се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери ра |
| ријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освет |
| женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала |
| о Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабр |
| упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће |
| аво на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а са |
| ња.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душ |
| сет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му дес |
| народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто |
| а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерко |
| лију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому нара |
| вника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди |
| младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна |
| шу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој |
| се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно |
| је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјер |
| о се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долази |
| ве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с |
| љство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и сам |
| је за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам ми |
| ове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мј |
| ко не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ћ |
| ерја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, |
| угијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко |
| ника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га |
| хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, |
| то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се доврши |
| овачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени |
| е казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је н |
| а свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Д |
| се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада |
| инић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестр |
| овољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне ј |
| Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената |
| ти, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раск |
| е онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује св |
| ..{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не з |
| ам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко |
| ла господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па |
| обили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан |
| а завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од |
| арић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је |
| ениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Мар |
| ако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од н |
| : — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји н |
| ћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пусти |
| кнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету |
| Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елиза |
| м сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с |
| дислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је о |
| S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпо |
| чкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно ли |
| ма божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем вла |
| асном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе |
| ња, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S |
| присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, До |
| ико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, п |
| ениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, г |
| а бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из |
| ву; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до мл |
| ити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено |
| мања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њези |
| а ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу |
| ди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војс |
| а позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кит |
| а госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се о |
| а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте |
| ладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је |
| ена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, |
| , а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на |
| е онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су |
| нути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угри |
| аш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три |
| ичала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и к |
| Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи |
| жавна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лука |
| ик се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут в |
| ка, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="c |
| чкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало д |
| ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у |
| ријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзир |
| комо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владај |
| е поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске |
| лада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало |
| и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу |
| ијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове |
| романић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зо |
| спи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника |
| ца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађ |
| едати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити У |
| арево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „ |
| светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и |
| дора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му |
| то ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем |
| 4" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу гр |
| а, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од |
| и запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{ |
| ужика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кра |
| роји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао |
| стора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар |
| и, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi |
| све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од сил |
| ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и сви |
| ва свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братско |
| Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало ист |
| ћи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће |
| рска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихв |
| га“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S |
| Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри |
| око стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, |
| м сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе |
| ају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони |
| срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће усл |
| кашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напоко |
| а, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе |
| много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Мар |
| ана</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, |
| е Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из бо |
| ћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хах |
| ер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у пит |
| е Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима |
| апаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије та |
| то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља уве |
| је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе др |
| оспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути шт |
| кама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га к |
| осе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас м |
| атовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из |
| поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи ча |
| добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, вра |
| Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече |
| ешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија |
| абета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и |
| о Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У исти |
| е мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била к |
| екати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Л |
| рна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине.. |
| и је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не м |
| , и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да чест |
| ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се т |
| кве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div type="c |
| складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се |
| pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му |
| му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути |
| е добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створи |
| то проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је |
| . и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам д |
| цити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама вр |
| ка, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те |
| уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кн |
| и, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво |
| опом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако прогов |
| рекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало |
| ј долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпак |
| т истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер на |
| на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизаб |
| га друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мил |
| аго и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На ово |
| рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати |
| у златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и њ |
| е повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb |
| а, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер |
| трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, |
| гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слобод |
| све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, в |
| „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дан |
| ржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи де |
| о као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљан |
| ом осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу зн |
| то се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубро |
| па, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли |
| акарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вра |
| и, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с проз |
| љају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> приск |
| да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће з |
| ладар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива |
| и је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепи |
| е, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Хри |
| ставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фра |
| о на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а |
| нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели |
| Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су |
| тић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Д |
| властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер |
| а час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ С |
| о ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, ка |
| да Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ |
| ру: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго |
| ше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђ |
| ведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко |
| господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети |
| n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није бил |
| и цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову об |
| е, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си п |
| и пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:lang="la">Mors tua, vita mea!</f |
| же ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владик |
| лин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш |
| што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као и |
| д је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила с |
| јио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи о |
| и једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа |
| На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку |
| илога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све |
| масти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} |
| а ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Б |
| чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне ба |
| удио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета |
| дједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми не |
| укла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. |
| Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и |
| путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио по |
| а, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књ |
| тисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ћ |
| ="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је |
| се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога |
| м руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По |
| азао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, |
| о посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, как |
| тир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној |
| а угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била |
| немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с М |
| Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. |
| ластеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најо |
| да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, |
| а кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, |
| тлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља |
| о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а д |
| бровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога |
| ахињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану з |
| пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је |
| клисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прам |
| части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утв |
| њик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S |
| у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога наро |
| году да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свије |
| Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му |
| је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио поре |
| манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" / |
| а јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз сло |
| о црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} С |
| b n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца кра |
| ају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијел |
| од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Ел |
| шћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за |
| посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов... |
| идио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве поро |
| умиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркв |
| ницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архи |
| наја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклиса |
| Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољс |
| Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве |
| молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна |
| има. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће |
| е.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве |
| то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Св |
| се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се м |
| басекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситном |
| и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођ |
| лакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле запл |
| ам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову |
| о ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за |
| убровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синк |
| не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, |
| р је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци д |
| } Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им с |
| ао да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове |
| , а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у приј |
| е стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати |
| е је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси го |
| ила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, |
| печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у |
| у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпа |
| а дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не б |
| скога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уро |
| срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти так |
| тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане) |
| ти, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп крш |
| златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље раз |
| бу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господ |
| ну и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије |
| био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} |
| да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на д |
| ање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Вла |
| огло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда б |
| јела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато ру |
| n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња |
| ебирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што |
| рце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или није |
| : — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али |
| ем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и влас |
| ака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за |
| странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао дос |
| бар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом ск |
| , но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не мо |
| ама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слобо |
| оско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до |
| 2" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га |
| вјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред ц |
| вета књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо |
| гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ Н |
| тажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исп |
| „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека |
| доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, д |
| једи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за |
| Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погл |
| осанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту |
| уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И т |
| е за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, |
| ије ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно |
| о жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепа |
| ђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{ |
| нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан стра |
| , и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему оне |
| ао оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то |
| <front> <div type="titlepage"> <p>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књи |
| ни и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калп |
| Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке |
| , и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама |
| овници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пр |
| па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога х |
| Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ет |
| да Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бен |
| епублике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а |
| аке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жубо |
| ужице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата |
| атајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витао |
| аговјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Ло |
| Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако |
| /hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загр |
| ем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Нека |
| и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море |
| и.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила. |
| по уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од |
| .; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ен |
| {S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровн |
| о с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цви |
| ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти |
| нах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а |
| је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с |
| у све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и |
| шу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем |
| око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од |
| е с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле к |
| и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и |
| истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабет |
| урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача |
| естано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је И |
| ицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града |
| пјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице |
| а; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и |
| а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милос |
| мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу поглед |
| ледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и мла |
| ни од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на би |
| ја мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто |
| ад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе |
| ала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чува |
| стом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црве |
| ру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да |
| пископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрен |
| море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајн |
| ало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се |
| народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина |
| о је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза |
| езинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба |
| канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, |
| мбра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и |
| мучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене |
| да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, |
| да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на в |
| е допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео |
| те само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... |
| храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дво |
| е провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелино |
| свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар |
| оји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне |
| нука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито |
| њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а т |
| која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од |
| а си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе |
| е, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Ита |
| то се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и |
| мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на служ |
| де лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји |
| естано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико. |
| су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, |
| Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о |
| и је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и љ |
| ји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је би |
| бније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} |
| же нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Сл |
| творене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насми |
| } Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учите |
| .{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста |
| дски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, к |
| аталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То т |
| могући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди |
| ља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала са |
| д тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о му |
| пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да с |
| онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урс |
| валило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој тр |
| а на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој ц |
| ругу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од |
| онице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечн |
| <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" |
| би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по |
| градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске |
| је Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и над |
| лисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као н |
| га ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града |
| м никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је мило |
| му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} |
| великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сј |
| за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина |
| без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар ве |
| писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријат |
| ром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретно |
| Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у |
| рку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост гр |
| бустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици приј |
| веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отиш |
| ознато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом |
| и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово |
| име се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни |
| стом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поп |
| е 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а |
| кретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi |
| ога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, д |
| а некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Ву |
| ла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето доне |
| ем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено |
| че цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, а |
| ј проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, п |
| о више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу |
| илости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер |
| ш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те с |
| дите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајк |
| ти им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Ц |
| е гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је |
| Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда та |
| „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не о |
| , нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од мо |
| ком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некак |
| иједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у дво |
| ако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашт |
| амо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао |
| и Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога |
| е ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Вла |
| големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога |
| као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, |
| је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом |
| народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у исти |
| ао да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд п |
| о се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минч |
| ацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у нај |
| за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјел |
| лио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала |
| ије знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Д |
| ку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уход |
| удила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и |
| о не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Робе |
| и, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што |
| у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник |
| је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. |
| а <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљив |
| ири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с кој |
| је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се у |
| ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и п |
| стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драг |
| није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И |
| сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у |
| тановала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па да |
| ићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Боса |
| послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињ |
| нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те г |
| ло, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а |
| га дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он ме |
| Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упу |
| ријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Прови |
| о апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Се |
| оље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и ов |
| да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари вој |
| на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада д |
| ри разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би м |
| Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али з |
| .{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрост |
| Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мај |
| ца — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни ка |
| ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати |
| стелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела |
| у и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лука |
| ју златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјес |
| ухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је б |
| лећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није до |
| м орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с |
| божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дја |
| невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кит |
| ложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими |
| пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико перн |
| ком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођ |
| рво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к том |
| hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измије |
| јем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је |
| све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато |
| се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној з |
| на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке |
| убровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у с |
| терију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетени |
| : диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици при |
| кву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без |
| добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и |
| у ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањ |
| ски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио |
| му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па та |
| вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету. |
| у хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у ј |
| иш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име |
| и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на о |
| ажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ |
| а ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару |
| срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и обл |
| нар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити |
| гу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно м |
| о да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац ка |
| њену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога коље |
| то мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до т |
| у сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да |
| р вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и п |
| а навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњен |
| па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка пород |
| ијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је |
| број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан |
| ликодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичај |
| елико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се по |
| ело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote |
| а мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република с |
| је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на |
| онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву |
| буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на п |
| и како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубр |
| те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјек |
| ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је справ |
| оположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје |
| — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за |
| е да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не ви |
| че бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше. |
| ива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су н |
| оморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла.. |
| ди из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на |
| е на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, |
| адор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на |
| чно није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувај |
| пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала |
| ри, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море с |
| рајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад |
| гричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је р |
| а то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи |
| у на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тв |
| банову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић |
| i>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђав |
| ... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане |
| косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{ |
| памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нем |
| гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо ми |
| зини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица |
| доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, к |
| мена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом пота |
| екрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах |
| о Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне сл |
| хов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је поз |
| и чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко |
| ја у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — П |
| и глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво св |
| ло у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда |
| устиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подиг |
| и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, мали |
| боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца С |
| ора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <milestone unit="subSection" / |
| кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетл |
| а да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је |
| га <pb n="115" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки господин |
| о очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи |
| постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вука |
| му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети пр |
| не Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у им |
| .</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога |
| окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спуст |
| то у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божј |
| складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод |
| божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: |
| Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Бла |
| не монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши не |
| вети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,< |
| l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> < |
| сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икон |
| еке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима |
| води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе п |
| Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос |
| аку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути |
| ара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће за |
| благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ |
| на еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћ |
| на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздрав |
| , да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и је |
| и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда |
| нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке обла |
| р од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад |
| за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оста |
| будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем |
| је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га |
| Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном при |
| а Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у |
| тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а |
| рије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, |
| праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје |
| ара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованн |
| <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на |
| ад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз |
| ели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три |
| задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем по |
| онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: шт |
| ом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, |
| ава слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је |
| Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, |
| згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом.. |
| {S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ћ |
| Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој |
| питали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} |
| чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Дома |
| а витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Б |
| ску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је с |
| опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије < |
| два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стје |
| је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељств |
| е Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Ву |
| ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевск |
| о...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>сви |
| је вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фрата |
| м, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Ду |
| ој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена |
| — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти |
| дроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јаст |
| а Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету з |
| само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га |
| немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још |
| рдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се о |
| вети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у неср |
| е дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> |
| дно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало с |
| анском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се |
| сти позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су |
| а презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Бил |
| би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> |
| коп ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пр |
| А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођаци |
| твицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула цар |
| ако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти нед |
| што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишц |
| тво за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара |
| ијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе |
| сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом |
| м цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у ро |
| шена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те м |
| к гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништет |
| шку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити г |
| еска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека |
| р привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико |
| је браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је |
| божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и |
| ијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од ми |
| ијатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, |
| баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмн |
| уди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и оста |
| била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама |
| удска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на на |
| } Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" |
| ица на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај |
| звраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову |
| ко зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и м |
| нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни |
| је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он |
| ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пре |
| о је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац вели |
| дати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Сла |
| ијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и стар |
| је доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ |
| Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} |
| има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, |
| о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достој |
| у, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А |
| и тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, кр |
| боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} К |
| учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени |
| овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, и |
| .“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — |
| ла је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок |
| на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказу |
| лаве, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и с |
| ихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и |
| ли царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока с |
| му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам ср |
| бу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевој |
| те, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божј |
| ма сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако ж |
| ори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијет |
| на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се рот |
| третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi |
| ит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Влада |
| своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи дом |
| грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско поди |
| потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је |
| ед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српск |
| упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој м |
| кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гле |
| То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабож |
| ужити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у ј |
| ћемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коц |
| и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу |
| з њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље |
| утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао |
| и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, так |
| га и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су |
| овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необо |
| а јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око к |
| нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је |
| е цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије |
| , све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровни |
| ве је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздра |
| царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођ |
| {S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад г |
| ки трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бив |
| очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Сл |
| е свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) сол |
| и се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шула |
| торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо |
| ла Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но е |
| га <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана е |
| етића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Ни |
| био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет н |
| Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога |
| ћима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га уј |
| талену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанс |
| тио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госп |
| арода, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је |
| је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклић |
| </head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружј |
| сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ |
| .{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо |
| ако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо п |
| те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче |
| авјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољ |
| не Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому |
| аром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царице |
| божје угоднице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи др |
| жбу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била срет |
| ајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна |
| обростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Ча |
| ане су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлиј |
| ру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а д |
| о слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, |
| ладога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе м |
| ијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке вла |
| га сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде |
| ти колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на ка |
| нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце |
| ло и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао |
| b n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и |
| они се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе |
| рце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је кле |
| жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој |
| тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и див |
| ећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем б |
| еда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво реч |
| танка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од |
| Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамј |
| !“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркв |
| западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира |
| дарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме поди |
| у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту т |
| ова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ |
| тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лије |
| и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Ц |
| , добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — У |
| е и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао |
| вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручни |
| вање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају |
| ешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти. |
| никова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пр |
| испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — По |
| еном и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као |
| есла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у |
| гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погл |
| бину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, и |
| а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; |
| } Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му с |
| оса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио ц |
| аноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на је |
| воје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонил |
| освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, |
| хиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој |
| ице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра в |
| у.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, |
| ићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само с |
| тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Ник |
| а апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је |
| рци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone u |
| и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ |
| у данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме ј |
| и се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дак |
| ком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми |
| итимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се |
| в. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је к |
| вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А ар |
| једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов |
| млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и остал |
| иш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а |
| ојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} |
| ер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све |
| најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуст |
| сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје |
| ро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне |
| Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, |
| од заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на |
| те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћан |
| истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и |
| нако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукаш |
| : — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило |
| три Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела |
| да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а |
| бољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дје |
| а...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио о |
| у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, запл |
| руга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бо |
| и!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ |
| ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, |
| а овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ |
| пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће ца |
| око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише п |
| земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за |
| ји, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} |
| ен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти |
| ика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за т |
| адике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И ј |
| да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме с |
| uli, vox Dei!</foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се ок |
| тац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и |
| ра... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар н |
| и са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера. |
| ела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њ |
| роговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да б |
| отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутиј |
| ило пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио |
| лава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој мило |
| о питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и |
| S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је |
| Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царст |
| е превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спо |
| источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољ |
| а с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Бож |
| Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила |
| оспода, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на рам |
| поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{ |
| акљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога се |
| на само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су |
| род свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете К |
| /l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друг |
| н, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут зд |
| обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; н |
| је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" |
| ер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и зав |
| избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамн |
| се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Р |
| к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија |
| му Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије |
| иће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уз |
| е <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то |
| копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаћ |
| о спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слобо |
| цу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе |
| „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу ни |
| ко ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другом |
| а му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мис |
| наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесјед |
| ти, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако |
| а), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, |
| на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале влад |
| а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровн |
| кијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех с |
| њега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, г |
| бровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће н |
| у тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри |
| 4"> <head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје с |
| ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „По |
| S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и |
| рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју доб |
| е вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до иск |
| а Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукаши |
| а кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровни |
| је знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од ми |
| о срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удоми |
| зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде прав |
| е би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му п |
| бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, п |
| аре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не р |
| викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чува |
| сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерн |
| преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност од |
| прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастир |
| е су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окуж |
| е законик постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и |
| е пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, |
| ако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјет |
| с...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало мл |
| ти оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Б |
| неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докл |
| 349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре го |
| ет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само |
| едјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњани |
| бре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику н |
| нову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, За |
| без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и пр |
| оспођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица ла |
| мила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а с |
| није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила |
| мјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила по |
| сна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брж |
| ка на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан |
| и трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правије |
| га пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти |
| ва римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стон |
| {S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвиј |
| је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо |
| у, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех |
| Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није има |
| Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погл |
| ати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усниц |
| властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Млад |
| жевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| рскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се к |
| што одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у св |
| дружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јунач |
| ад Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на ко |
| напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори |
| с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око |
| села домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, |
| ји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна х |
| и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у з |
| војој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не з |
| фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три |
| с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> П |
| е по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да |
| Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S |
| е стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет годин |
| далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на т |
| пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни |
| ого властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босанс |
| ак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бј |
| жно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је |
| еби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде |
| о како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Пр |
| , навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико узда |
| огу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на |
| ди Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову на |
| а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен |
| , те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве п |
| атинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, т |
| два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S |
| стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову пре |
| а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </div> <div type= |
| а вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је р |
| а пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за |
| то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узе |
| куљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано клик |
| ули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а |
| коле.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се г |
| дјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро |
| стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а виш |
| оли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион у |
| ео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је град |
| ко Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово |
| јешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитал |
| е муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је сва |
| гловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била вел |
| ра и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити |
| ега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује |
| Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три |
| стави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наред |
| ластелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисар |
| воду Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у |
| пско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете |
| милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славније |
| ено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа власте |
| S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, н |
| ихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за |
| ери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјер |
| дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена |
| није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Репуб |
| ају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властели |
| ине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је |
| је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је веч |
| , руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена |
| ном Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо |
| а и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — |
| оспар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед |
| </l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, н |
| tone unit="subSection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати |
| ли, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и ст |
| као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању наро |
| , који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље п |
| мислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине |
| ме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је |
| ропадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој |
| ељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, |
| пасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех свети |
| Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рог |
| з на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, |
| } Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, |
| ило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племен |
| смо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна |
| здрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да в |
| е горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки |
| овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прост |
| е ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо |
| оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, |
| јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као |
| о ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасн |
| змишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што |
| гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица |
| придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је бил |
| и, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Мар |
| ве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није би |
| ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како ј |
| и же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни к |
| знала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крст |
| олико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће г |
| оље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном п |
| C13"> <head>XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш ч |
| етачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div |
| , који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се ниј |
| сједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је са |
| на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је |
| драви госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згр |
| ома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити |
| <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех г |
| ти златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрост |
| .{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, о |
| промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Кон |
| ић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем |
| отоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружил |
| ладике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетл |
| уда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубр |
| мјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S |
| ониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпа |
| То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се |
| лгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — |
| м, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи |
| црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Све |
| а Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевој |
| сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином. |
| славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам до |
| икога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх |
| ка ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да ве |
| н пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој зем |
| а толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину |
| се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз |
| град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кн |
| смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ |
| мећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио пос |
| ељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинс |
| патица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске з |
| ки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна в |
| ико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу |
| јем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе |
| т, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљ |
| оме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје св |
| молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у дру |
| еби, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне |
| ду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у при |
| е урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубр |
| дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу |
| слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашћ |
| ..{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Ду |
| иоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни |
| арево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да поч |
| ли ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо те |
| овљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је сва |
| ик ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; |
| спот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у |
| када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се |
| и је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј д |
| Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на о |
| : — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помис |
| рену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и пом |
| ице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки |
| у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, |
| Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање |
| аш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, а |
| туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и д |
| вести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у |
| ост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали |
| “ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ |
| уго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" / |
| на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благос |
| ему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љуб |
| ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора |
| о код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, |
| — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свије |
| а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Сл |
| оји чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, |
| ом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ћ |
| овима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у рук |
| јати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је |
| шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка |
| ад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојал |
| ети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, н |
| аспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, ка |
| рене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пре |
| 011_C3"> <head>III.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је с |
| Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Ду |
| м.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се |
| ћ, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, д |
| бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} |
| остиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} |
| .{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Св |
| енешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n= |
| а и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће |
| ој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, ј |
| ој властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није н |
| Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од |
| миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, |
| адовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: |
| својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево коље |
| а није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому |
| доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећ |
| у, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{ |
| јеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју |
| дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Г |
| ју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“ |
| а те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему |
| ту доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Д |
| невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стр |
| год буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пр |
| зина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога В |
| о рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога |
| а тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела |
| у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, |
| ци и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је |
| ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили |
| бра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — |
| а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вуч |
| свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карл |
| бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема |
| е слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех |
| ; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напоко |
| Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сес |
| е цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му ј |
| да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, |
| еизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом зви |
| а освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитниц |
| у и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све т |
| е у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех |
| и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да зак |
| “ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Мило |
| бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се |
| , ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и ман |
| нда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А |
| {S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна ж |
| е стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањић |
| госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је |
| је, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало |
| мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за |
| ему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља С |
| <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“< |
| поду <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем про |
| грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их ис |
| Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани |
| адосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} |
| вци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се |
| часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће |
| да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам прем |
| каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред та |
| ада Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S |
| и вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандол |
| е, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазит |
| , буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом |
| аван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохо |
| Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Вл |
| м свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и |
| хвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене |
| аравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, к |
| потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитнико |
| ада Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Репу |
| "59" /> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је н |
| зите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било |
| тво с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и докле |
| адесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она т |
| средњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци пр |
| ости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свет |
| каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом ка |
| свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ С |
| та ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека је |
| ике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углав |
| Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак п |
| а се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А |
| ше је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и м |
| ахвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те! |
| ијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је |
| м и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Сла |
| ођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на п |
| "subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери |
| нате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба |
| атко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љ |
| је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — К |
| доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као |
| ам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" / |
| те су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И го |
| риложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми |
| од њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли |
| огоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те |
| } Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ва |
| вота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, |
| , те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, |
| , на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу |
| карић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорит |
| муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и |
| вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако спора |
| ојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека |
| омињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена |
| остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако |
| буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони сви |
| о.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син к |
| Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у м |
| рсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле при |
| кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољ |
| се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога |
| тажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипо |
| ама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је |
| по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесец |
| — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Ба |
| овом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој |
| ћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће |
| е срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му |
| Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојч |
| моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља ускол |
| има.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је |
| о на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је ж |
| ли посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с |
| алији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа ко |
| он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи |
| о Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго кр |
| кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстор |
| па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} |
| да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши о |
| докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће |
| уваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте н |
| мена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике С |
| а...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у |
| то тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тј |
| и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ћ |
| и на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отар |
| мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће |
| а смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да |
| Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правов |
| ој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на |
| орио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, |
| ку, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному поп |
| убљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Мо |
| прије османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, |
| ша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики |
| оћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку за |
| ...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клек |
| настати одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочит |
| си и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Добр |
| е се двије думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити. |
| жје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору ка |
| арства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнег |
| — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о д |
| штеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави к |
| посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку дал |
| динама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен |
| што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гар |
| ајбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша |
| је кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, д |
| Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грц |
| е то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске |
| езгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој ч |
| адике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама с |
| Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Стра |
| јати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће б |
| града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} |
| нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „ |
| сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне |
| али смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је |
| „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млета |
| и, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде |
| путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царс |
| ом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је уди |
| и мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута |
| чкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се |
| шао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују |
| потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати |
| всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и пос |
| и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властел |
| Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не па |
| н и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и п |
| клисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, з |
| роду.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми |
| Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану же |
| финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu"> |
| д Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, |
| ровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{ |
| а огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У |
| а, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, кој |
| мо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш ш |
| ва десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у с |
| ом и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Републи |
| ри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата с |
| од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст |
| одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се |
| а и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Го |
| е мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успо |
| у Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвје |
| су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах |
| ну величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — |
| дин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...< |
| му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи |
| днијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елиз |
| елича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровник |
| не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалеч |
| штењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: |
| јијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кн |
| еди нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> <div type=" |
| достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: |
| вору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају |
| Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красил |
| рекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила |
| S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни |
| ца за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и покло |
| тијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника... |
| у, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владича |
| не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја |
| „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Вл |
| Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале госп |
| сује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне |
| Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ов |
| виш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе |
| вената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешк |
| окровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинц |
| а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особ |
| од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с двораним |
| да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S |
| о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он |
| да града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан н |
| алевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог пож |
| о да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизн |
| ма се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област синути |
| овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено |
| бави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је је |
| поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републ |
| ица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже крен |
| ике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, |
| а властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два дух |
| Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и пр |
| буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт |
| ан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је |
| <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} |
| јехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и он |
| о дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија |
| видности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лук |
| крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поно |
| Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у |
| грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а д |
| обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — |
| је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина |
| а, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кр |
| не честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубље |
| ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Ов |
| оп Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенств |
| љено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: |
| ић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања |
| ијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси |
| ији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјел |
| ред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лоб |
| ета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, др |
| о црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орланд |
| вори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешк |
| ће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош ј |
| јева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му |
| i>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у |
| кве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте памета |
| двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у т |
| о пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине |
| а ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свог |
| које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце |
| с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања |
| и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се та |
| едра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају |
| ле свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да н |
| ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у како |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њ |
| ле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је преко |
| ез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n |
| о ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</ |
| Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити |
| етијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад |
| и сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому |
| ило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је прем |
| су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби до |
| цане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, |
| СКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВН |
| а је справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, |
| о из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; |
| ене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово |
| е на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок прис |
| сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу |
| ..“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио |
| поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три |
| ка још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије |
| е уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господ |
| , те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће ш |
| прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду |
| д овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мил |
| на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се |
| о, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па |
| ца у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом |
| неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико |
| своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, б |
| знио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти м |
| ару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Никол |
| вдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио св |
| али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и |
| Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува |
| думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је |
| кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о |
| је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опак |
| матрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинил |
| родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га сре |
| д сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње |
| би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пу |
| лиме Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах |
| нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али |
| лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сје |
| ка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{ |
| "la">veni, vidi, vici</foreign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писм |
| вника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред с |
| лене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је има |
| , Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је вели |
| бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије ј |
| а!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би т |
| у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјет |
| не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стостру |
| е твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је |
| љен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, |
| ке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће |
| ења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S |
| амислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, |
| ада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатств |
| о што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слобо |
| онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако по |
| свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас ву |
| смјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва |
| олица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда мл |
| му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, |
| слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој |
| и округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ |
| </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене |
| или нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство |
| јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} |
| говори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и |
| ови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да |
| регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: |
| {S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке |
| pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да |
| ћу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору д |
| вонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Ма |
| је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уре |
| мо слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на |
| лајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони сви |
| ледски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> |
| тника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велик |
| оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаб |
| бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту зе |
| ора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и |
| преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не |
| и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, |
| на, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <miles |
| кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно |
| , ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако |
| По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличи |
| ој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да т |
| сминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уреди |
| јетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром |
| р Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору бу |
| оника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. |
| ество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да |
| ени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душан |
| unit="subSection" /> <pb n="109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умје |
| id="SRP19011_C12"> <head>XII.</head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостој |
| стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитери |
| да и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу сла |
| итељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља ј |
| у прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Н |
| n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републик |
| е на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам |
| вади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дуж |
| о, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоограф |
| водобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у сто |
| уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав |
| Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поно |
| дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и |
| лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави к |
| S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се |
| опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Б |
| есницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда ву |
| се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на кра |
| <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је к |
| е, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, к |
| инком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — |
| ро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима |
| ону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојије |
| те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувство |
| те водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на полас |
| ке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на п |
| тни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ри |
| не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква бе |
| азличитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што г |
| — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену |
| сници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже |
| мљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по |
| д се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да |
| истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још ј |
| арака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div type="chapter" |
| мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Је |
| те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Ст |
| у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила р |
| е самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</h |
| си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} |
| ћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимир |
| арима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, |
| исаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој |
| ана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша |
| е, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прел |
| а се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У т |
| ила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Д |
| пска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета |
| ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благород |
| оле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве |
| открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погл |
| о хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увија |
| и му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископе |
| душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубок |
| и ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва |
| на а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но ст |
| је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је |
| ра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмасти |
| Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћ |
| дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом да |
| ио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{ |
| таро Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Мо |
| Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри в |
| е завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у |
| кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на ово |
| остолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми |
| ви и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово п |
| ника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за |
| свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад оста |
| оспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјер |
| оишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставит |
| да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће ј |
| не пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ |
| " /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да |
| Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница |
| је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помисл |
| своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога |
| рж’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено ис |
| вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у г |
| е Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју |
| прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у и |
| љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац |
| стварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твој |
| своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе м |
| ти града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ |
| сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем |
| од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Го |
| пелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" |
| свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу н |
| ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице |
| па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угас |
| разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама |
| да Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдј |
| отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, |
| бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито |
| и — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доб |
| онути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господск |
| у су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од с |
| би да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, мн |
| јијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћ |
| и уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, |
| , осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љуби |
| ице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се |
| , и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Бог |
| се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да риј |
| јека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина |
| ему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер |
| прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче |
| вај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владају |
| окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људ |
| равље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља!“ — Спом |
| и, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они сп |
| нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у ца |
| божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, п |
| под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Не |
| во говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно |
| стојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће при |
| упи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко |
| то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{ |
| луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стот |
| нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако ј |
| одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев |
| ђену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад |
| ити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар кр |
| еба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буд |
| дравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> < |
| Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојс |
| поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршит |
| Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У д |
| .{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио |
| оспода у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} |
| причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type="chapter |
| да Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је тргови |
| е у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајт |
| о се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблаза |
| пе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Бо |
| ром босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад |
| поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се ниј |
| слови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме прим |
| ј трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{ |
| рикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану |
| га Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и |
| стине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је |
| цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољ |
| га ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрсти |
| аштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па |
| "subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубро |
| остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, д |
| мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пут |
| се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапато |
| де огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровн |
| у славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему на |
| а на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељс |
| рин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три |
| ћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и сви |
| царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати пра |
| е и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је |
| три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем |
| а би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. |
| има, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само п |
| и како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град |
| оста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{ |
| и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем |
| уго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане бл |
| {S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, |
| и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, |
| ти помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је саша |
| с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, |
| по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори по |
| кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ |
| ада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</ |
| мислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој зе |
| ћије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљеж |
| си под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан |
| једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој цариц |
| ом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S |
| љ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благосло |
| ара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не с |
| ламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружит |
| ар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу ник |
| част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бо |
| дњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиеписк |
| мна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој г |
| а јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Мо |
| властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је |
| език се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштов |
| ио му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, |
| м оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи та |
| , да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој сво |
| ојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали. |
| а, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једн |
| оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, вели |
| езао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — Т |
| бито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити цариц |
| која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ прогово |
| је прама презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и |
| ди се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван |
| ници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све |
| ј честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозн |
| има, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма |
| ица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отим |
| риступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом ко |
| робудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној куп |
| је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са ст |
| дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па |
| су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Нијед |
| с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли |
| амостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зн |
| “</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задово |
| у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влад |
| Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна |
| цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а би |
| преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То ни |
| оворио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је |
| ио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хв |
| р, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је о |
| а ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} |
| рагутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Ст |
| забете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница насто |
| поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, |
| ладислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву |
| ђа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи гос |
| лужбу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију |
| ије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега град |
| х, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, ч |
| и је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане |
| ци насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Пок |
| вску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца |
| се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватови |
| ерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} З |
| а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су |
| Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога гр |
| ојој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ О |
| три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и |
| ели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиеписко |
| опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодуш |
| ијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење репу |
| на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико |
| м на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с н |
| ! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доб |
| рковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од |
| де на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабран |
| све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до пра |
| справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем |
| поде Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, пл |
| исмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно |
| бровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе власт |
| посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за |
| со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиеписко |
| тник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњ |
| и владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан с |
| мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћ |
| ло по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији |
| потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустит |
| у положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари |
| ичанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенатор |
| би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељс |
| вала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете мо |
| окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, |
| красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колик |
| да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама... |
| ика!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Г |
| штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, кој |
| праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и накло |
| тарали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а са |
| оја је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра власте |
| азумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до |
| лободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога |
| љубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на |
| га вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не |
| ву молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целн |
| нијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричи |
| оставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем |
| туповима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стиг |
| и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду |
| ех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb |
| огом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али |
| тез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењ |
| једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, |
| нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту |
| госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав стра |
| учна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш н |
| ом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзв |
| узео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђа |
| јетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће п |
| четић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св |
| ву цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да |
| ико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb |
| х премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечић |
| као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисв |
| жева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике |
| На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био о |
| у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо двор |
| це, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У |
| коп и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{ |
| ат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко |
| су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вје |
| како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, |
| упити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем х |
| во нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бив |
| жели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Л |
| д дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе |
| мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке н |
| о оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, д |
| "32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко |
| их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако |
| нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост |
| и златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру з |
| , па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а |
| ушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово пи |
| ем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска |
| ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га доч |
| и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога д |
| не и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велик |
| кашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога |
| , и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></h |
| <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач |
| еде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима цари |
| ру Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бен |
| у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватско |
| ио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особи |
| шана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим |
| година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак |
| најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам |
| о ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе ј |
| сподичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведр |
| благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Де |
| милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а сам |
| спода по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом |
| рце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није |
| му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолск |
| рно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочека |
| ло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} |
| златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом |
| а, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, |
| ић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красн |
| ди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио |
| а и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и |
| јмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на други |
| иш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чи |
| слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом с |
| у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а т |
| ваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дја |
| "47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином С |
| ајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на |
| “. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказат |
| рама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лу |
| хиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: |
| прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски благосл |
| анку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш |
| ави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „До |
| Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне |
| је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још с |
| га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља |
| весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила с |
| ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру < |
| ковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мал |
| од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије ца |
| на млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гоз |
| арства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачк |
| презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге с |
| е, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, глед |
| икола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве с |
| а попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принц |
| моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мо |
| „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Влада |
| тати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо н |
| убљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56 |
| ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причат |
| кијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их и |
| ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају вл |
| се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone uni |
| {S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упу |
| Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им |
| а Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и |
| астио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пу |
| па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми |
| до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захум |
| орда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела с |
| у омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, |
| и поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} |
| јепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копрен |
| о леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ |
| рви пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у ба |
| могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута |
| напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да |
| , биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Влас |
| ји је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, |
| а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као |
| бинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноник |
| е и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду До |
| оега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из |
| е до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други власт |
| n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало см |
| шало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесм |
| но било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... он |
| зу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, д |
| ини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на |
| те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камил |
| вааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и |
| свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник |
| то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће |
| милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и п |
| а, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећ |
| it="subSection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на мом |
| , до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни да |
| добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошен |
| шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио с |
| и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манасти |
| иепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“. |
| мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се |
| о древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па ост |
| маља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклис |
| поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој |
| асти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Наро |
| ију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у |
| нама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста |
| Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су |
| нако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права сл |
| м иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хо |
| . — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан ра |
| о изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех |
| је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамј |
| би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао |
| ике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби д |
| одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелог |
| устучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену дол |
| ољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијет |
| /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет |
| порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју |
| ости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до тр |
| нуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавил |
| високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која |
| ни ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тр |
| ком у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Г |
| чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о |
| На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а д |
| head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијет |
| епублика и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па |
| ао нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио гр |
| ницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусре |
| кола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се пом |
| ама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојено |
| ио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна в |
| једила, те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, |
| вак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз |
| сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, |
| сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво |
| ивијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, |
| ословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ћ |
| пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце раствар |
| потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се л |
| на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њишт |
| а на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударај |
| </head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, |
| га дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијет |
| о на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинул |
| ојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао н |
| ија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви ст |
| апет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а о |
| ику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи |
| , с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свил |
| илан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем |
| три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз б |
| еш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе од |
| р Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај |
| ојнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне гл |
| рни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша |
| смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S |
| Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то |
| аље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина |
| ишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, как |
| а Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на г |
| ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу |
| ј је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{ |
| етно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љуба |
| особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена |
| е, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све глед |
| на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града |
| двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онд |
| Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи р |
| вала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је цариц |
| аче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога вла |
| : — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако |
| сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој |
| единици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе |
| обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром вла |
| вому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти |
| ам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекат |
| моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости пр |
| да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека |
| а града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихв |
| лава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага |
| онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми |
| ушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и сам |
| И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала |
| неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће преко |
| е растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице |
| е буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педес |
| , на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева |
| адору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} |
| олази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, је |
| јина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, |
| сио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није ора |
| есеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у |
| ), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника |
| и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} |
| има мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће ж |
| остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архие |
| а би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, т |
| b n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, п |
| он, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору |
| жина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и |
| та рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, |
| ad>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у цр |
| ан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да то |
| те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром про |
| о нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранит |
| нежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између ве |
| те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна м |
| а градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S |
| лизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думни |
| руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти |
| привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле |
| арији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, |
| Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n |
| и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и ур |
| да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало неш |
| грлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога |
| но крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна дум |
| ву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном |
| е, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права |
| ије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе |
| опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велик |
| е кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ки |
| мама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бис |
| ује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак ни |
| >Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi> |
| тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св |
| бито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одл |
| свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рука |
| нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држ |
| нути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић М |
| а Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам би |
| ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља |
| казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски но |
| ли ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слобод |
| а сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом.. |
| младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> |
| е низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банов |
| — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити |
| душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рај |
| кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и р |
| поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва |
| </p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути |
| е пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најуми |
| и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и во |
| вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ |
| ешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној ра |
| свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицам |
| Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали |
| га, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Б |
| зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер И |
| ему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре |
| кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узим |
| ликими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</forei |
| ом враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, в |
| ревија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Из |
| вак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега п |
| није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ |
| ња, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злого |
| жи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне с |
| НИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1 |
| густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царств |
| е у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кн |
| ица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макн |
| е се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отар |
| ме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S |
| у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да |
| Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гле |
| и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљ |
| се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и насп |
| ти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а |
| и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав |
| ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по р |
| а ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне ос |
| клисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије |
| {S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број |
| окон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на ње |
| овић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе |
| њу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњач |
| .“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико |
| уначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, |
| сту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сје |
| а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свиј |
| отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења! |
| лика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не |
| за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога |
| ику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровн |
| ене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла п |
| преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима ов |
| и бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледа |
| о вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток |
| У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ< |
| ана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S |
| тујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад ј |
| дном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цр |
| рама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, |
| ра...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњс |
| тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјева |
| оље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијеп |
| и се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обр |
| Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одав |
| војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи |
| о прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опам |
| , па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псе |
| вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак с |
| човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоник |
| Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} П |
| те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај ч |
| ужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрн |
| ао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трго |
| д цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Ду |
| Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, |
| ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гле |
| у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрим |
| јатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе |
| некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруб |
| ић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владај |
| напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запри |
| пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклиса |
| оспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано чести |
| а се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придоб |
| не....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, муд |
| ицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најже |
| г да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће |
| Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустил |
| на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете |
| цу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ћ |
| а над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српс |
| риказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева дво |
| пути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ћ |
| орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до трис |
| вор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се оп |
| ну и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржњ |
| Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш |
| копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин |
| благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весе |
| ући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{ |
| вјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; н |
| имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те |
| да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепави |
| ом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звије |
| омовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво с |
| пи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдач |
| из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n=" |
| но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедри |
| господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разв |
| крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је п |
| искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и |
| ја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је св |
| ио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу |
| доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се не |
| гово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — |
| е му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у зла |
| и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег |
| стелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О с |
| души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и ус |
| мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Сла |
| ога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су п |
| } Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опе |
| о син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чуд |
| к, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било |
| S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђел |
| на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он |
| кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су влад |
| S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на |
| а истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам |
| Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џи |
| о крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично |
| стао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети |
| езаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није |
| о је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог д |
| ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворов |
| бору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </div |
| коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и |
| скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, о |
| и својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хор |
| рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као П |
| ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник |
| м, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечн |
| увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Влас |
| у да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету |
| о први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То |
| ље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она |
| /hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистија |
| басјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове св |
| га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га |
| , и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала вла |
| Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом ху |
| заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослобо |
| љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето приври |
| ш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дуб |
| упи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а |
| ства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократор |
| што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје |
| скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ |
| што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а |
| ричек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{ |
| куцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Б |
| е, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио с |
| а господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени. |
| у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију |
| ју успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Б |
| ме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прст |
| расан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била пр |
| етић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и ом |
| судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обила |
| ке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и виј |
| оклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева не |
| о јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и |
| , припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пје |
| о постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на об |
| дужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, |
| испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да |
| ти, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио |
| — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — |
| нац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла |
| ом ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, позд |
| о се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окрије |
| а и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у |
| , а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини |
| о.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као крив |
| е био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова |
| ојом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није вој |
| пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} П |
| е Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не |
| лад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара< |
| ну бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту |
| д честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отреси |
| е ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако |
| е у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и не |
| днога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања ос |
| твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени му |
| и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој о |
| иче; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи |
| . — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије |
| осне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући г |
| годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обу |
| га Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицо |
| цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће |
| нски.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на ли |
| уд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, |
| ке оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <p |
| ари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" |
| мна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће дов |
| жу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни |
| а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу |
| ата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад и |
| све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{ |
| ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљуга |
| <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да |
| кује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеос |
| чно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској |
| с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири п |
| весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама < |
| уља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим сл |
| од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двор |
| ко за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: |
| це</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчети |
| не цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито заста |
| а би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа |
| тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би |
| Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша |
| властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div type=" |
| у, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Ц |
| нога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да с |
| } Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити покли |
| убровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Пон |
| се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио ш |
| им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге |
| е по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те пон |
| н Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад ј |
| и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље д |
| круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпит |
| Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, бу |
| , човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет |
| цу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша б |
| с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, |
| , кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она |
| е као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се |
| аустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кл |
| , стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цре |
| аведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у ш |
| амолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, |
| допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Бог |
| а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с биј |
| но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напо |
| истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цар |
| ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, је |
| из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину |
| , а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бис |
| с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S |
| мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућнос |
| ј је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дозна |
| ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се |
| ника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца |
| ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом пок |
| дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — у |
| ађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех вис |
| гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко |
| ви: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; |
| га ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и оста |
| а <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали |
| астелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како бољ |
| ју...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, по |
| пицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S |
| камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће |
| тога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће |
| ер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то |
| кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чет |
| високу је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустини |
| оман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{ |
| не... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се |
| е, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и |
| hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су јо |
| пањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена сам |
| рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царск |
| Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се зап |
| гу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путн |
| .{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Ка |
| етнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезе |
| и с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брад |
| ревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа к |
| ти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и |
| о шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пер |
| т може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго |
| коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, рес |
| о ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли |
| ју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега пле |
| ју заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, ка |
| {S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с б |
| ити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је |
| ј огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре |
| “ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, |
| овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Ок |
| и Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиро |
| елнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће н |
| а Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и |
| се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазв |
| та, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељс |
| у, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри |
| , све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима |
| цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петр |
| ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но не |
| отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на |
| поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фаби |
| су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то |
| као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери |
| се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам |
| ладар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ пр |
| нирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xml:l |
| глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накос |
| га града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, |
| ox Dei!</foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, |
| рли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Д |
| ox populi, vox Dei!</foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти |
| водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и по |
| >“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и п |
| ах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и |
| уцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} С |
| за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци |
| јехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа |
| и су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов ман |
| мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као |
| дио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang="it">Bene! fuori di peri |
| асти!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео н |
| е ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватов |
| ем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио |
| оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади ка |
| е окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинк |
| ас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кн |
| мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — |
| под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу |
| ане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „З |
| ало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца. |
| Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жа |
| окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јунач |
| блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, |
| шин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље |
| стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постан |
| о: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а м |
| дике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. |
| у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића |
| S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пуст |
| и, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. |
| као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се доврш |
| час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Слав |
| и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјал |
| и лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити ов |
| он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркв |
| чнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њ |
| а у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране |
| се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријет |
| опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодам |
| да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз |
| јевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола про |
| се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпар |
| а.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да б |
| а, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио |
| ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити |
| ликијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почет |
| брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је |
| а дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи |
| намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погл |
| испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио с |
| гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стон |
| просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из |
| омања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан п |
| пископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живи |
| ему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао |
| ешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је б |
| о и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Сла |
| готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па |
| аде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному ст |
| њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно |
| ткупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти |
| једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" |
| >. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да с |
| више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> |
| ио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</ |
| остаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, |
| броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш ј |
| на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанц |
| стир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам |
| о прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај гра |
| владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није н |
| Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климе |
| ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити |
| и мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на да |
| ницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли |
| I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке |
| стао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="1 |
| ги стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмје |
| ао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на да |
| ло тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особ |
| : да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која ј |
| } Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тишт |
| .. — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бан |
| је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се |
| , одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у |
| дин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи |
| скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па с |
| роша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кн |
| је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, |
| стир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Сл |
| а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророку |
| иступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с |
| ликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, |
| ли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога И |
| гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао В |
| ако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је поги |
| о ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац |
| да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни |
| епублике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица |
| у Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозн |
| банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле |
| рима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да |
| ута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се гос |
| и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И |
| лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица п |
| , кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер |
| ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви |
| а глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме по |
| ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстови |
| свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млет |
| p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој |
| ња дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ниш |
| а Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и с |
| олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море |
| да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему |
| јех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијева |
| и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога |
| ицом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на т |
| цваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилик |
| ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и и |
| ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, в |
| дијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, |
| Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ |
| а она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} В |
| о полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапа |
| раснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и |
| говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога д |
| ну у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар |
| а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час зн |
| иложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале |
| вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по сту |
| и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећ |
| е на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захум |
| аришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу царев |
| Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те по |
| она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук зави |
| овориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрос |
| даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поз |
| имо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Л |
| та II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе д |
| 11_C7"> <head>VII.</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодо |
| лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће |
| pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петк |
| , неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi |
| пановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Б |
| ка Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуб |
| рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас бож |
| , а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра |
| лић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је д |
| ула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Ми |
| о Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а д |
| нали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властел |
| ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви |
| оја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар |
| l:id="SRP19011_C10"> <head>X.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисвети |
| Радослава је справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити |
| онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша |
| ао жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па |
| Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панат |
| е кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем |
| же се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гл |
| мању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубро |
| овника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако |
| Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Ка |
| па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке |
| сједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо м |
| — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не |
| <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко |
| тој се примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прила |
| таријој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш при |
| остранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — |
| имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна б |
| е је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надв |
| зите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би |
| е и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град |
| ине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type="chapter" |
| вијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Мат |
| обиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вр |
| амо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те |
| да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први |
| готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и г |
| ђе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у т |
| владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаниц |
| иљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; |
| личе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се б |
| те Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом а |
| до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пун |
| аноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" |
| инудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, банов |
| свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и кр |
| у: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику |
| да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога ца |
| ве ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељст |
| ећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не м |
| ња Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству привољети, па је у то име о |
| га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку |
| едао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни |
| у водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир о |
| , те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да |
| тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, |
| - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе |
| о од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Тре |
| града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи к |
| ви се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со |
| уди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала |
| мску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Сн |
| а је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их |
| дахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз т |
| оге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> |
| ко ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а ка |
| је моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се |
| не земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и град |
| руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа |
| и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, |
| ресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да |
| јем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тре |
| прваком у размирицама између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племени |
| ницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола |
| је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreig |
| једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<foreign xml:lang=" |
| авјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. |
| на, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име цару |
| три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитал |
| и на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти је |
| е их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| нике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанског |
| здржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко |
| зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> |
| ао што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и крис |
| у и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не |
| рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му |
| од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и ве |
| што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву |
| з пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога ц |
| илно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћа |
| ровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих |
| однога сина Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз сви |
| доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјерни |
| рахиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихв |
| зба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице |
| ндрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Реп |
| Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републи |
| слуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глуп |
| ода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда |
| је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у њего |
| части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијећ |
| — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда |
| о калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb |
| не некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин про |
| жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти |
| де, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи |
| мислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је |
| {S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А |
| остио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
| колицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви |
| ј властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који |
| светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и гос |
| баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајн |
| мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је справљеница <p |
| галу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубр |
| hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни п |
| но за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На |
| ет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у |
| га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и ми |
| ка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да преј |
| бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница |
| ао намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да ј |
| другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Ник |
| игао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мил |
| забета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавско |
| воју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а |
| ичне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двој |
| — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади |
| роплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила сл |
| вијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанић |
| царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено пок |
| нато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се г |
| раља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, |
| град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни дв |
| врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погл |
| гања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, |
| даље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја |
| лари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права ју |
| рхијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи С |
| осподу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{ |
| се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашиткови |
| но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била т |
| Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div type="c |
| свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благосл |
| id="SRP19011_C8"> <head>VIII.</head> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник |
| {S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му |
| ли да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада |
| рама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба и |
| ада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а |
| господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, а |
| копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се д |
| ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчу |
| — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у |
| име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="116" /> |
| евнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као |
| а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве |
| дине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам д |
| ј Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала < |
| наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се у |
| нио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с гол |
| да с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница ј |
| поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Бог |
| саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а јед |
| нићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица |
| е уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду гр |
| ета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уз |
| вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад и |
| бровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастир |
| по, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу... |
| <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на д |
| трос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га |
| алка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Го |
| ти.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, |
| нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, д |
| и дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свиј |
| е Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник |
| ође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за приче |
| нили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складно |
| да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно ко |
| ко преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама |
| ем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али |
| је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Ни |
| акнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је друг |
| ика!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу |
| камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у живо |
| одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и з |
| прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровник |
| м треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска до |
| о своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскиј |
| адње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то |
| и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрст |
| ки српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио |
| м војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања |
| Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ев |
| бровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грм |
| гатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „П |
| рију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна |
| и ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо у |
| шкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} |
| е, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и г |
| тани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић |
| исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освеште |
| ити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одуше |
| знало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, к |
| јнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а п |
| ахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>корд |
| ве коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапр |
| о, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="5 |
| ве је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијет |
| и!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n=" |
| је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Катален |
| ља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлиј |
| лавни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добр |
| а виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам |
| красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; |
| убровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb |
| ри краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се п |
| љубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири |
| „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепи |
| као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога |
| а нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне |
| жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и |
| ечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је |
| они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_ |
| : — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми господара и цар |
| зумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: |
| властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм |
| ко се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а друг |
| , да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола |
| годно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану |
| Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини |
| су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није |
| а десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: |
| држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинс |
| 3" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се у |
| и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји дра |
| — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милост |
| зао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала |
| једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни к |
| ио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљ |
| ко у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога ра |
| штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири п |
| , као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга са |
| њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером. |
| Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господ |
| 19011_C12"> <head>XII.</head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније пр |
| ога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету |
| на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и досто |
| вријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, о |
| коли Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џ |
| оритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије о |
| е: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти |
| убежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дв |
| овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико... |
| причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покој |
| } Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и б |
| , а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обуче |
| .{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио ла |
| Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi |
| и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива бан |
| арић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Вл |
| опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особит |
| кашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву |
| , а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељев |
| оздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе |
| ика Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n=" |
| клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по ц |
| ијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до |
| Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гриј |
| нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и |
| т.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и т |
| баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац под |
| , те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цар |
| иром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти г |
| Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царуј |
| ав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукари |
| етла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а |
| рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ |
| лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то |
| јех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац |
| твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — |
| ас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па |
| а, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри |
| и својијем провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни |
| ободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>... |
| ота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено суср |
| под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, |
| у и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за тргови |
| манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти |
| и, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, |
| нику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомен |
| окле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, |
| е Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кр |
| {S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Ву |
| да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав |
| оковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свиј |
| ли се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне нар |
| ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне де |
| а, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрит |
| рило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св |
| јске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво |
| сне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово |
| те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| оље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> |
| правитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртви |
| >кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко < |
| ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети ј |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење хр |
| срђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је доб |
| а си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати тв |
| олача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем |
| е створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то к |
| а Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке |
| /hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није ла |
| ждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скр |
| У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљи |
| арао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вук |
| разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цару л |
| Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога |
| нога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у |
| аљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: |
| то катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, |
| мах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су |
| вала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су |
| “ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створи |
| ладајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Катален |
| и мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно |
| и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да |
| к мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да б |
| му ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои |
| краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин |
| ја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урс |
| чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смилов |
| ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје м |
| га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња о |
| г педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје п |
| лно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, а |
| ње каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке. |
| у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с ц |
| реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и |
| е закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубро |
| пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа |
| ити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худо |
| ицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Анти |
| ти скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу |
| д светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није |
| уљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе пре |
| љају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамен |
| уги властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну |
| ="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем т |
| јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на в |
| и <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је би |
| Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано је |
| ога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Бог |
| ву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с |
| , не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вука |
| оји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је |
| ој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри |
| Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најпри |
| духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока бр |
| у јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из теме |
| це.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле |
| о поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудриј |
| ари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе ур |
| Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи нај |
| рштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру мало |
| ага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси |
| е да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ св |
| се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога ју |
| р то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у |
| тни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на зд |
| /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се |
| нијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под о |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва |
| ужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до др |
| и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, т |
| ћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда |
| је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се |
| је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Сл |
| вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а |
| тињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{ |
| Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све |
| Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је |
| то не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви |
| рисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће |
| пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика кв |
| е, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио |
| S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно |
| S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај слав |
| Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем дво |
| таријега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три |
| ојом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — |
| ад Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дуброва |
| а; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније |
| овачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак |
| исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне спомени |
| не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне |
| ј борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фаби |
| новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — т |
| а: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета |
| ули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником |
| врда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казн |
| Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода ј |
| те власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет |
| брани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо |
| ар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па |
| жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему м |
| ожно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, |
| та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, |
| дила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у ист |
| све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она |
| приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, ко |
| ике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љу |
| и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће на |
| славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знад |
| Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на с |
| шила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па |
| жја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпр |
| ама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и как |
| гда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, |
| мињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда т |
| пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град |
| у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски |
| до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац |
| пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часн |
| радовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у |
| думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Стариј |
| Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi> |
| е моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем сила |
| {S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се раствор |
| , по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на г |
| час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-мла |
| , но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питом |
| о на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета би |
| нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра |
| и озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} |
| није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: |
| зали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="s |
| упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наје |
| ута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те с |
| т ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон |
| властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му |
| ичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, |
| ну, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, ду |
| амо замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне |
| из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од к |
| сеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и ка |
| ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести |
| n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је |
| дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјет |
| кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби |
| не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, |
| атинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, пре |
| вати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза |
| а, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору |
| бровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до |
| а вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сад |
| јајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и ма |
| а је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем им |
| ем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују |
| као Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почеш |
| љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име |
| : — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је |
| леда да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости |
| ођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено у |
| ла у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њед |
| ан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да куша |
| оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија |
| даности прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко |
| љице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за |
| ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника |
| <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом С |
| с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Б |
| бри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа |
| у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума. |
| сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински |
| тога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! |
| одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Во |
| озна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти о |
| о, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буд |
| м, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова |
| <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусар |
| ра Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој |
| њем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем р |
| се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су |
| и.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовце |
| е властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест н |
| о дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријат |
| о!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога св |
| аљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти |
| рими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој добро |
| и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радо |
| лим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи наро |
| оклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа оно |
| крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихо |
| својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из ду |
| ла; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што |
| с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице зат |
| јају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у |
| рник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова |
| пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној |
| , господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S |
| ласт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, |
| , да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени м |
| стела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондије |
| а и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети |
| ијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је же |
| оба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, |
| Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвет |
| два сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем св |
| чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије д |
| мислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља |
| е усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и н |
| Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с т |
| аси, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Л |
| ошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шу |
| Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бан |
| у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред |
| овисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пра |
| азнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио |
| латној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га |
| у није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса |
| похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било |
| оје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми |
| га инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и |
| је тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили С |
| поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо п |
| , да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободн |
| у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду кра |
| /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала ц |
| е и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар |
| ета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се |
| кон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у |
| и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је |
| — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјерав |
| ога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће в |
| о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао |
| ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда |
| пођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S |
| дике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће |
| коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора |
| ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „ |
| ријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, госп |
| !{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај г |
| амоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу п |
| ичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно по |
| четић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у вла |
| ће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се |
| ца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истан |
| ...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} За |
| све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога н |
| собито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи |
| !</foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима о |
| " /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а |
| му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био |
| ставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Б |
| бровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа |
| упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у вели |
| у згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на св |
| икога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, |
| 58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с от |
| ука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што |
| ицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио п |
| ом; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име н |
| ако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до с |
| се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно за |
| а своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пу |
| Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред св |
| из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48 |
| у за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз |
| о отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилази |
| си моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубр |
| гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: |
| асни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а |
| } Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и о |
| том насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ |
| /> пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу покл |
| Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљ |
| о по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S |
| краторову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој в |
| <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца |
| стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога |
| плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица н |
| а поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано че |
| ољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестан |
| ледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ поди |
| и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| але из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пу |
| овидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бра |
| фалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се |
| ена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће |
| и све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разгово |
| зивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је он |
| јна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духо |
| вина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — |
| менита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво ск |
| е тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што |
| кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили |
| Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушн |
| огледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човј |
| јем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов |
| рица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош |
| љу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републи |
| о видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве п |
| мања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан при |
| а, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: |
| Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>се |
| рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дје |
| ц подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није на |
| остави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама сл |
| рука и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила т |
| њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је |
| ашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, |
| рисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као проље |
| а града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред ц |
| да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу |
| најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене ц |
| надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове |
| ивјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко |
| их уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми ј |
| о нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, пр |
| р. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit= |
| аљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још драж |
| г те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — |
| небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом а |
| Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана д |
| , кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и |
| ука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога хр |
| ог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, |
| имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много |
| } Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне с |
| асполаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија ј |
| свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости ста |
| у повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра р |
| пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — |
| тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи |
| и од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добр |
| на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се пот |
| ике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да г |
| Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су покл |
| ра господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пус |
| и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} |
| , дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане једа |
| мања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчети |
| к с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе.. |
| џу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће |
| ојводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не мо |
| нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на |
| {S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на п |
| ђо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјај |
| и као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о |
| здравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — |
| е, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра |
| низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се |
| граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће |
| шла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену |
| удром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и |
| ике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хт |
| и...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем |
| царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За на |
| рица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти вла |
| а мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n |
| енила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се |
| не повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла непра |
| а добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни бано |
| ојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница вој |
| ристу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те нез |
| желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Дома |
| Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир |
| ви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва. |
| ђи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попус |
| <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидур |
| од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, је |
| божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене о |
| .“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S |
| ровидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је в |
| ечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а трет |
| о живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се ос |
| владала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти |
| му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекн |
| S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкри |
| и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „О |
| мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да уср |
| чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није |
| <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено к |
| , гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да |
| ици: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи |
| честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, |
| блике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог |
| ругоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно п |
| ријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Слав |
| јно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ н |
| е него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канон |
| тељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и п |
| о за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш |
| лонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се |
| да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под ов |
| {S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије ск |
| своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вије |
| S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цр |
| вство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi |
| ује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} |
| арт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Није |
| чко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам уп |
| шао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не буд |
| ље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио кр |
| ће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ног |
| „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни |
| понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да б |
| лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мал |
| од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с |
| <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у поча |
| те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хр |
| што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно |
| бета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога су |
| ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесе |
| су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствов |
| и цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу |
| ц, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице... |
| су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, |
| могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Мат |
| да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била |
| а му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик.. |
| измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио |
| одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челик |
| Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да |
| тоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S |
| ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога п |
| ге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и ов |
| оходе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и т |
| о јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика |
| наши синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ |
| га одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти |
| а да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада с |
| разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустј |
| адарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собо |
| кала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} |
| ке користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господинов |
| } Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле |
| а је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јун |
| стрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уре |
| ом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави м |
| јатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између слов |
| за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем времен |
| ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако по |
| власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке репуб |
| али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као |
| ња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела |
| ћ.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут он |
| собито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његови |
| вршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Анд |
| галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће |
| о је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисар |
| и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова |
| е се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефа |
| ас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа стра |
| у власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер |
| је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост... |
| у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога |
| истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се им |
| мисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанс |
| вијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке |
| стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пј |
| ну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, |
| ка...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно |
| на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Б |
| увају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ћ |
| а на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни ла |
| у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу до |
| иче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, |
| ати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирош |
| тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер |
| ке Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу р |
| ника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да ка |
| га Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ |
| у!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код |
| у опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирск |
| градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настој |
| т Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује виј |
| адне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци. |
| еменито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем |
| славићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост |
| не Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан н |
| теле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цр |
| вачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучн |
| стелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно о |
| болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по гра |
| частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и |
| добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели д |
| год будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти влад |
| ао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закљу |
| е у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него |
| естало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобов |
| и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каон |
| ј и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопадно |
| е приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева |
| сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је пла |
| Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутј |
| Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и вој |
| страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и |
| нило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се бо |
| {S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је |
| ш не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јо |
| је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да б |
| окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто |
| мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, мор |
| аслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у го |
| јевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ к |
| ицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза реш |
| асебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, км |
| ас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, д |
| између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да |
| убоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Сл |
| ј кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти пос |
| тио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједил |
| лаву и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи |
| n>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао с |
| ла надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угодниц |
| удила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањар |
| ољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S |
| ира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="8 |
| се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јо |
| нула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била |
| о му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домањ |
| абета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека |
| ем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свил |
| животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је |
| .{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као |
| уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева ч |
| ресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти |
| ица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хо |
| одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града |
| абета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, |
| ање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им ј |
| м.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече ј |
| дао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, |
| игда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као влади |
| епеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској |
| : „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Ц |
| јем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размири |
| екла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млад |
| узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слобод |
| игда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, |
| рцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је пост |
| , упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњаник |
| инчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казива |
| чан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га |
| ламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви клик |
| упао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љ |
| дао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њ |
| {S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су |
| ски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до т |
| толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Бо |
| добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, на |
| по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехо |
| озлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Наврш |
| ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукав |
| , а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, |
| алије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом |
| рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске с |
| довољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а н |
| у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се |
| гдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевој |
| м, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} |
| ли дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били < |
| е, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам п |
| удрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко |
| " /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжуви |
| код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на |
| госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто |
| делово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не м |
| tion" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{ |
| >дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би с |
| замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријате |
| дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија м |
| се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Каза |
| ровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам н |
| нао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да |
| зи ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку |
| ткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Прист |
| е зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; с |
| руги у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi |
| владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прат |
| у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбо |
| извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин за |
| м искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; |
| не тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали |
| срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда др |
| преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па |
| нтакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мј |
| трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и в |
| су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би с |
| ци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је |
| >“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи б |
| ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвали |
| ијатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властели |
| свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад с |
| ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> <pb n="22" /> <div |
| ако је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка н |
| о је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас |
| тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је пог |
| о и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зн |
| сподара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровник |
| ка; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кр |
| уће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни цар |
| мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш з |
| по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Госп |
| мања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је |
| та: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништ |
| крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија |
| е баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља |
| велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добр |
| , те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбит |
| подара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: |
| оспођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становал |
| , и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу; |
| емаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати м |
| агу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l |
| ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све п |
| а памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас на |
| итога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се ца |
| на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар |
| м!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p> |
| свећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отет |
| во, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да та |
| вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељ |
| ти и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво |
| ем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се нада |
| љству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом го |
| дјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари бо |
| и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се |
| то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам |
| срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер на |
| ред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана |
| се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и |
| а прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски |
| но, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и н |
| спред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божј |
| ијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба |
| ао свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу |
| пријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо |
| у плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, |
| лаву, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у |
| ићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна н |
| коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два ка |
| а послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се ст |
| ка у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже |
| зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, |
| то је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се уд |
| био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном |
| ш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све посли |
| у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је др |
| у, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој прија |
| матинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градо |
| па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да |
| Република наложи својијем провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, |
| ни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотме |
| ле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а |
| Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печа |
| убровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св |
| гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: |
| а инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се запла |
| ршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна |
| а будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све д |
| зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је прек |
| ју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врл |
| ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Ни |
| смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени |
| ве богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар поди |
| е је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји < |
| јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти |
| аноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим |
| ан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И |
| ети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре |
| lestone unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од |
| поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној соф |
| — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви п |
| питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као |
| рочинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, |
| колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски ло |
| уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> < |
| ачкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која ј |
| нијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна б |
| и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мег |
| прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево |
| — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покаж |
| ла ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="109" /> |
| јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесн |
| ..{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не в |
| n="109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ п |
| ике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владик |
| а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, |
| ло устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8 |
| а, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово |
| твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се |
| ти, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му свети |
| овратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</ |
| није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога < |
| ријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} |
| до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нар |
| војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о |
| „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрл |
| ори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна |
| раво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Ми |
| рила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом с |
| Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га |
| е старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело |
| м овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјије |
| еља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число влас |
| позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће |
| с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, к |
| ачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћи |
| Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи... |
| шега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S |
| Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашл |
| јесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин |
| пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу забо |
| вник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било |
| аровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим. |
| од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега |
| продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вин |
| а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом доброто |
| а прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је попра |
| кому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му |
| јне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством! |
| о ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И |
| у; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије |
| сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном м |
| олитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјеч |
| учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су |
| S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владар |
| у памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n= |
| он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удиј |
| м моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Ду |
| городице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљск |
| свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Х |
| ела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да уср |
| мнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, зах |
| е осим многијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Ра |
| ити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бог |
| /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи |
| а сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прсте |
| Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Н |
| протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву б |
| осе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Тат |
| Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем |
| па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а |
| аву, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетова |
| , а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун |
| дијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао своји |
| вао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> д |
| с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваћ |
| нешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а |
| ју све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли |
| ду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога |
| њолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, прест |
| , водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника |
| а ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је дав |
| арију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плац |
| ех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се д |
| го ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити б |
| — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратк |
| ојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, |
| ла <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На |
| па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, |
| је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога В |
| ко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Кли |
| е могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружи |
| штам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, |
| словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине |
| а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њом |
| јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славу |
| мље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијећ |
| се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, п |
| а и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их |
| аноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повла |
| погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо изб |
| елијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској с |
| осни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на про |
| е дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi |
| њаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на суср |
| републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} О |
| о, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а С |
| и у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље д |
| из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрос |
| реће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} С |
| кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиеписко |
| еду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ |
| јица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни |
| ја</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо |
| ога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за |
| ожја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођ |
| рев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцим |
| из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећ |
| племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је ск |
| онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цар |
| .. живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и |
| лаве пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за |
| д је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види |
| приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потре |
| . Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у крат |
| Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Бо |
| ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думн |
| да на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитко |
| а ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна г |
| Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду ко |
| лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да |
| </p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једн |
| „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна оп |
| сарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те |
| вачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је нео |
| 19011_C9"> <head>IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одо |
| } Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред |
| ном преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div |
| дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га |
| по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цв |
| арност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} |
| Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краље |
| а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, |
| задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учин |
| ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио |
| остиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дуб |
| цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двиј |
| гуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковије |
| ете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вуч |
| а и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но |
| ћи се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече |
| овчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному |
| Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, т |
| тац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној |
| атар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ра |
| ствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Доврши |
| стеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага |
| лиже шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Н |
| ому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запитк |
| ика, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку влас |
| срела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала ј |
| т Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да п |
| ена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему г |
| вјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="4 |
| рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{ |
| н угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, ка |
| бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дош |
| је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди |
| ице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка |
| ајгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из д |
| о да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресв |
| о Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто пр |
| а, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} |
| мну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда |
| био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличн |
| исма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско |
| турио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му ос |
| и првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га ув |
| вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. |
| нствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јун |
| нда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то |
| га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type |
| божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како п |
| .{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље вл |
| заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Л |
| питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздрави |
| ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје д |
| ће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што |
| ћа на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, |
| ла Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Слави |
| 19011_C5"> <head>V.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на |
| а ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — |
| говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева дола |
| о преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива |
| чевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти ј |
| убровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно |
| ар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом ба |
| едаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не |
| аонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита влад |
| и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам |
| ихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно |
| чер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај јези |
| азвијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња |
| , попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту |
| тсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника |
| емљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ С |
| осанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и дваде |
| и дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Трој |
| у Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нан |
| осне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркв |
| та Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хље |
| атному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Сва |
| то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царс |
| амо га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се н |
| еликодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника. |
| г даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одв |
| На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави |
| ви му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики к |
| ка пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, |
| у као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар запис |
| ије им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Мла |
| надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а |
| , па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да св |
| ље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз ц |
| о мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копр |
| ику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је |
| може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва вел |
| Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречас |
| у приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровч |
| есједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Ши |
| ком, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихвати |
| њачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као |
| ега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на сл |
| ном, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подрж |
| а у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио |
| но цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И ца |
| уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, |
| рнији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, оср |
| го га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али г |
| су сједила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вен |
| таонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у вој |
| е војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у |
| и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Не |
| <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ |
| и, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и К |
| м што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарај |
| летке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сух |
| позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако |
| коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње н |
| Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} С |
| ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} |
| стати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, |
| деш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краље |
| ко омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој |
| нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племе |
| су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, |
| ен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, |
| воровима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић |
| своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а го |
| а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда |
| Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с пр |
| Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мен |
| ца су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртв |
| о царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Приз |
| те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера |
| га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све |
| оварао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је ви |
| а глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није мо |
| за Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи |
| сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада |
| молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијеп |
| Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје |
| својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балч |
| одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип |
| шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, |
| ечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре |
| реном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на прије |
| прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „ |
| , на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} |
| не Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с к |
| абор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, |
| ило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, н |
| ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мучен |
| и галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пу |
| на на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарн |
| ику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља тв |
| гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирс |
| је мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице |
| о кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ |
| м, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ пр |
| лом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем д |
| еву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубр |
| ећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је |
| е, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо |
| краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца ва |
| м ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио |
| .{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, б |
| е; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повр |
| убровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљев |
| народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочека |
| му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво |
| бровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је |
| а то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи |
| вијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем |
| ору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буд |
| S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, |
| цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу |
| е пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем м |
| ијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега гр |
| а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, ос |
| су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душана — |
| “ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује з |
| дигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао д |
| вати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а б |
| укашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те |
| ивота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од |
| е у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у ист |
| и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља В |
| ме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род |
| град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а |
| преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна |
| осподар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те м |
| и вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне |
| ити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="it">Bene</foreig |
| то би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у |
| ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио п |
| добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића. |
| раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри па |
| нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но с |
| војчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода |
| стом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, |
| ш нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и зн |
| омолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо |
| ке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џ |
| нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су |
| обре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне С |
| в Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искре |
| јевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти |
| hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао ј |
| упоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљ |
| е знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло ст |
| врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и в |
| е и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и бл |
| ца Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цар |
| цавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговар |
| у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке д |
| .“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље моли |
| b n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по то |
| она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| игне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена! |
| вјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори |
| прасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио |
| лике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба |
| славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар |
| ша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила |
| каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада вл |
| ило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Т |
| Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгоме |
| жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Ки |
| хиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, |
| ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и |
| е га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не |
| ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак саш |
| раном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука |
| "10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, benissim |
| !“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, |
| ица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-А |
| добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо |
| искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, је |
| ути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телал |
| но...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, |
| е; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетан |
| шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се |
| се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три г |
| и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам с |
| е можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају с |
| кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном |
| чини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа |
| ето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребр |
| нству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до |
| иленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и ба |
| ="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голе |
| ну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; |
| сули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније |
| .{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама власте |
| Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „ |
| те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> мориј |
| упи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с в |
| би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, тр |
| Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први с |
| а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити ца |
| ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше с |
| ало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> |
| > приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врат |
| ар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех д |
| рице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знад |
| валити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном |
| {S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила |
| јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом |
| — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb |
| ашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <p |
| Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунак |
| Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а дру |
| кијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онд |
| ке ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на пр |
| свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали С |
| отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао |
| ан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да |
| да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да про |
| од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на п |
| ићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић р |
| релијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочни |
| елому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепси |
| земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли п |
| ведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њо |
| светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, |
| и ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање |
| да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето |
| сму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{ |
| цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима ми |
| о би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али т |
| коло Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; п |
| ивена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну |
| не копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загле |
| „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <p |
| } Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошња |
| пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех |
| ђама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору влас |
| атри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету ј |
| у, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „ |
| спомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош прил |
| иједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће |
| жи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за ју |
| очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, р |
| ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стос |
| тку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, кој |
| о од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш за |
| и по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго |
| дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт убла |
| није згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, |
| је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си |
| ао милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славн |
| ушу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, |
| цом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на |
| у онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао |
| уху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „П |
| осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, |
| а онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник |
| ик Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „ |
| а, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су |
| дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утиск |
| тка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је |
| вљено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила |
| мне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вин |
| до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет плем |
| би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате муд |
| тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубров |
| тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе |
| влаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не |
| кола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по зна |
| ијеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} |
| и прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на по |
| мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све |
| укарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, кр |
| нама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба. |
| златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на |
| еље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му |
| едила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, |
| почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступи |
| штима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по |
| , кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да |
| же без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, |
| , а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било |
| вана на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који с |
| t="subSection" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће позд |
| да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина |
| 011_C14"> <head>XIV.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, |
| угих мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако |
| јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана |
| нијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као при |
| манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту |
| Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био п |
| з обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div type="cha |
| ко си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жи |
| својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уз |
| ашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десниц |
| ежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обра |
| , у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да |
| та владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Нико |
| властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на г |
| лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и |
| же ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за с |
| анственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име |
| А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од |
| и, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а |
| , тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на |
| ин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се при |
| ске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би наш |
| алпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало |
| гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкар |
| ке.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повр |
| език...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш |
| зом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумск |
| а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће глас |
| у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће пра |
| краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка |
| роговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јадни |
| Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса ка |
| ик је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе ш |
| и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу ј |
| пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист |
| та часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ |
| а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, |
| вник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком |
| Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем мо |
| а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фаб |
| онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољ |
| Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и ј |
| увају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па е |
| , те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је о |
| шле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч |
| а Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да |
| ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се влада |
| пак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако ј |
| е мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму н |
| д сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено пом |
| с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему |
| га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} |
| одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљасте и с |
| навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза |
| јева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али |
| молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник |
| Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Пл |
| ожје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{ |
| p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за д |
| „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота |
| и вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће У |
| оћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити |
| ит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, крас |
| ку задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на и |
| часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико тргов |
| отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весељ |
| вника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ов |
| љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благ |
| свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година |
| етке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Ил |
| бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} |
| о... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ |
| њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је |
| чити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свеш |
| осподара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово сло |
| а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити б |
| омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш |
| ратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седл |
| на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учит |
| оња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелар |
| сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тра |
| ан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначин |
| очама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у град |
| ије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбољ |
| ласи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубров |
| као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, |
| авица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино |
| аре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашег |
| јетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је |
| вити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја |
| жје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одале |
| е круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто |
| ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, на |
| склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода д |
| утој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале твр |
| и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустин |
| ишта погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; |
| љнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију л |
| е, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у му |
| ити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако ск |
| S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољ |
| ога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех |
| а.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати |
| без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти ре |
| ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да к |
| лију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и в |
| ам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина на |
| па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изре |
| у, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, так |
| S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно о |
| тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} |
| pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, к |
| <foreign xml:lang="it">Bene</foreign>! (добро!)“ — Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открит |
| причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа в |
| д је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <p |
| р сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово с |
| елин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено |
| ако је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а т |
| бито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам |
| олитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима о |
| Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово ј |
| а Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На ово |
| лободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љубав пр |
| дника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“ |
| Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво на |
| едико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће оду |
| рава мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га спомен |
| лемића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, |
| и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, |
| ровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти |
| е као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје сво |
| ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S |
| та су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и ц |
| захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загл |
| то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за оста |
| арице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> |
| као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна |
| ри су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви над |
| ки и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио г |
| ивот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и |
| Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у св |
| да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници |
| као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госп |
| дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ос |
| нства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Ва |
| рјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, о |
| ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти |
| аљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобали |
| о је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га уп |
| милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: д |
| дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би |
| без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писм |
| олим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу. |
| Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различ |
| и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</ |
| прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и |
| едао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме докл |
| е Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче |
| е“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Боса |
| авовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{ |
| вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласн |
| богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутил |
| спорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне бано |
| е <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели паст |
| 07" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети ду |
| с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звиј |
| учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. < |
| ените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну |
| он кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да |
| а грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добр |
| по уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велик |
| l:lang="la">veni, vidi, vici</foreign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка чети |
| атку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор |
| Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника п |
| о ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето на |
| рцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, |
| ово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, |
| омању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад с |
| истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кће |
| на, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из дал |
| бито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} |
| златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане |
| евољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и гр |
| и си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки |
| ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати |
| ара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Бл |
| благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар |
| убровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога |
| јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је |
| о очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те н |
| овниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда |
| "57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће п |
| не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти ср |
| крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе |
| града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да ст |
| ором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, |
| рихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је |
| Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио н |
| а, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће |
| тио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да бу |
| м сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру |
| едати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскак |
| hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз |
| под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без св |
| аинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред М |
| Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, |
| ро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Д |
| јетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево |
| а господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле |
| } Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с к |
| бину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа |
| и два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се |
| ђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса бо |
| а се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти г |
| це сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето |
| словјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Б |
| ош се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, |
| ити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме о |
| ла на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог д |
| 5" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и ст |
| ан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуна |
| ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, н |
| ре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на |
| лаве и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не |
| узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну |
| говорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а так |
| вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — |
| се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресије |
| пом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је с |
| а.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа |
| нији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није |
| е мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности.. |
| ти по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а |
| опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страх |
| а је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и изва |
| — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се |
| {S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за посл |
| он фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по нало |
| тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара к |
| Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили с |
| и.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и |
| и Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му ур |
| це прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешт |
| и, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора |
| са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Влас |
| и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко по |
| умне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрвариц |
| ијепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у |
| оме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Мин |
| ти да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Боб |
| к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље о |
| испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобра |
| јели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су |
| а под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канон |
| и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Стра |
| атски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ |
| о, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народн |
| држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, |
| рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душ |
| а да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак |
| ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар |
| ашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ |
| дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну |
| — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <mile |
| у право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји |
| нство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш раз |
| кање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни ота |
| овица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша |
| : — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна куј |
| Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ |
| е, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и д |
| лију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао |
| ка, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђак |
| и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љу |
| кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> |
| мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу < |
| се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудо |
| је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па |
| , јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздрж |
| лободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав од |
| стања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће н |
| љаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прег |
| у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Цар |
| га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти |
| ида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} О |
| етине, прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио |
| сподска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпо |
| знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вод |
| народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да ј |
| а краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се |
| алијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је при |
| ребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га е |
| ћ онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће т |
| ci</foreign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Урош |
| ња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га пр |
| први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до |
| раве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но оп |
| у свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — |
| ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубез |
| ио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био |
| љи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петст |
| а ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане |
| прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цав |
| у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босан |
| м утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: < |
| утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и |
| и вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје |
| бра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма |
| уби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковн |
| уде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под |
| боравио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било |
| о мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо с |
| ству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала |
| , онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве |
| пред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром ср |
| Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту |
| ша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да |
| ве гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима слож |
| Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично |
| блике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама госп |
| бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако |
| и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им |
| ећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћер |
| руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш д |
| а.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скром |
| : — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето |
| допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, д |
| у и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће поглед |
| , народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу |
| ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, |
| лони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Фра |
| па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достој |
| ије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. |
| ство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници |
| буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи |
| јели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Ду |
| „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Аме |
| овника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна |
| ити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест |
| оходити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кл |
| ћ и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у |
| име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Д |
| им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да |
| узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да н |
| тла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему с |
| ластело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики срп |
| ке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subSecti |
| оме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни гр |
| да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанк |
| и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочита |
| , па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу тр |
| чана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред |
| акав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо |
| ла Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе бог |
| а у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито дух |
| тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех вра |
| о би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина |
| Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, о |
| држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубро |
| , а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпр |
| /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Гр |
| младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њ |
| ани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну п |
| су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретн |
| о срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то |
| о сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" |
| најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да п |
| три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, |
| а.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења. |
| <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем п |
| о, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна |
| ти, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихва |
| S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети |
| шао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу |
| и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар да |
| „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи. |
| и, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни б |
| и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „ |
| l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су |
| укни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује |
| лао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и одано |
| — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер |
| ника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја |
| те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски б |
| е два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници н |
| калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклон |
| латни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову |
| ица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и о |
| и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачк |
| " /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздра |
| шу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана |
| о цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је |
| стоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме |
| ко бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар ова |
| /hi> </p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешког |
| цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдраж |
| а јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињал |
| логу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему зе |
| ља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Р |
| рагијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако ум |
| сим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису |
| је, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, |
| о ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти нос |
| оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то |
| јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царе |
| те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла с |
| а зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, т |
| кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида |
| а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и |
| галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и |
| кашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке |
| је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га п |
| упи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити |
| живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије |
| а и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу |
| род клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети кр |
| а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себ |
| , а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично ка |
| ученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи |
| аре, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} З |
| царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Бог |
| и поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војн |
| покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што |
| арка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову ст |
| гову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десниц |
| вољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је |
| штенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властел |
| Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно о |
| су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку |
| рари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна ку |
| ово доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободит |
| бито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровник |
| бровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. |
| д црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ |
| рватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скр |
| уче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S |
| за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јун |
| до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добр |
| ње; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влад |
| ерица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ |
| с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латинск |
| дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те св |
| инципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република С |
| ју Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљ |
| Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у |
| си и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака |
| .{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војв |
| а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на |
| ушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, т |
| махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти |
| мчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружи |
| ма од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Неш |
| кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје |
| оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јунач |
| лаве је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, |
| р, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је те |
| хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стеф |
| ва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито |
| је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не |
| господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и уг |
| исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрли |
| понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се покл |
| м велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, д |
| ога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега |
| озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече сво |
| ому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути прво |
| почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми зд |
| атио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Ва |
| ели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобу |
| ли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у су |
| чићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и |
| рви пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољу |
| ориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, д |
| еник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите ц |
| га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем п |
| предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене |
| дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти м |
| вника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса в |
| ник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године прези |
| {S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да уд |
| едилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био мн |
| који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша |
| по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесм |
| је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву |
| Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме пови |
| јепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила |
| гла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велик |
| ко ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о св |
| : — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговц |
| еду у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а |
| е сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти ни |
| /quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <p |
| те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архие |
| мовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у сво |
| аори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближ |
| распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти |
| S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле |
| одити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав |
| мо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слоб |
| владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је |
| тарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с |
| буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да |
| и с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек |
| ца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити с |
| ња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до т |
| м мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном |
| кашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која |
| животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да |
| летачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Б |
| злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од ме |
| отреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p |
| а, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане |
| .{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла |
| рстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником |
| клић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а јед |
| ушан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије |
| цима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пј |
| ве у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без прест |
| затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури |
| ко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му |
| кла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слобод |
| м српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што |
| ролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да т |
| длучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или |
| ла као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, т |
| илин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене с |
| драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило |
| !“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанског |
| ик превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна. |
| ава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гл |
| ротивника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је |
| и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је |
| кнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на к |
| нониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минче |
| да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку |
| и дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, |
| и поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те пожив |
| УБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Штампарије.{S} 1912.</p> </div> <div type="t |
| огољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под |
| мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем |
| благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати |
| hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкор |
| абудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави |
| вијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и п |
| вога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде ср |
| рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из ње |
| да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властел |
| а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке п |
| ћ-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем |
| ена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по цар |
| вјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и |
| војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се он |
| редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је да |
| х полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет |
| ва редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио нак |
| {S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско |
| златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је нар |
| и царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде |
| личића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, |
| је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су |
| нчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, ми |
| кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој |
| свијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех син |
| ни јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими к |
| туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И о |
| клегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Н |
| големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдо |
| аве.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, т |
| Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, |
| из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, |
| аљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свак |
| алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други сто |
| а жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажели |
| је и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем кр |
| доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било |
| езу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресви |
| Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слоб |
| доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу ве |
| споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење |
| ј је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> |
| tone unit="subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе |
| тко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла |
| вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а |
| прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и твој |
| сле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а |
| м се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њ |
| огомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловр |
| ...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и |
| а леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, кан |
| ладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <mileston |
| укашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра госпо |
| па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела в |
| рати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанкана |
| шан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће |
| старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак понос |
| аху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стој |
| а Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то |
| и, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди |
| добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми х |
| ћ, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} В |
| душно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше св |
| се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте |
| ђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају |
| цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар! |
| рдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те |
| пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће в |
| и најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи |
| јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру |
| в с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на гра |
| са вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потреб |
| ица одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љу |
| свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском вл |
| свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао |
| знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги при |
| ивотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Ца |
| ни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем |
| ратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборит |
| свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклиса |
| своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетни |
| b n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пр |
| е опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан |
| C12"> <head>XII.</head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека |
| ама и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светог |
| лику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ |
| цу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда те |
| орђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цр |
| у сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремље |
| вије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и |
| поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Ца |
| ти од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница к |
| а ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће к |
| би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, скл |
| ве се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску |
| „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи сл |
| Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита ције |
| м, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју |
| мо се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а |
| ите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи |
| етога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n="23" /> |
| те се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама |
| и преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је д |
| да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабижив |
| дала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке |
| ијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца |
| лостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па |
| слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио д |
| нине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће |
| је сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато м |
| о наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровн |
| све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зна чу |
| пријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика |
| бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — При |
| к отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново при |
| царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је |
| срео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и де |
| — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најпри |
| ајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру |
| , оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ |
| на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо |
| рчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћен |
| ерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang |
| ла ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани |
| и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у |
| ="titlepage"> <p>Издање Матице Српске у Дубровнику</p> </div> </front> <body> <pb n="5" /> <div |
| ше прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царс |
| ић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији |
| >МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ |
| ТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Шта |
| лост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, да |
| — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Св |
| ош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашино |
| ност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, |
| ељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем зн |
| ити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марк |
| па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш с |
| а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Србл |
| ка, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ |
| адивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш |
| а Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је |
| ио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi |
| свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од ост |
| S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни |
| кијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џ |
| овнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Вла |
| не основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога |
| ку повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За ча |
| е краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да |
| ио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па т |
| те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучан |
| на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а на |
| вуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на у |
| скога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то как |
| да — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом |
| оје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао ца |
| дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што |
| у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђ |
| Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру. |
| аредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралев |
| ио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Ду |
| в. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi |
| {S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложен |
| започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага |
| је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно |
| и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, |
| различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: |
| ђанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра каба |
| као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине |
| цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако |
| о много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бриз |
| ога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, сам |
| р и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једно |
| {S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на |
| те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срц |
| оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожн |
| госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље |
| вета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој то |
| а! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он |
| а врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округл |
| сти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прос |
| бровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени |
| р-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себ |
| оју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај прон |
| лисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри у |
| адајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљив |
| дабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас св |
| естиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, |
| Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро |
| уно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, |
| ому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд п |
| м. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стј |
| стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Б |
| гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрав |
| обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске |
| сти.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђе |
| ем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех |
| у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено неп |
| е непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затај |
| id="SRP19011_C9"> <head>IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} |
| прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} |
| смански нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на з |
| тата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} |
| укат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека |
| м и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назул |
| ога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да |
| мр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сп |
| благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А са |
| <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. |
| к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} |
| за решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, |
| чи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" |
| е се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила о |
| тко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из д |
| сподара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило |
| уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе |
| њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да прор |
| но није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја н |
| о нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стон |
| дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено |
| ако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубро |
| м и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар |
| ју содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио с |
| стира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјети |
| гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скром |
| ању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће |
| >, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобал |
| ио до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види влада |
| постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити |
| лобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ћ |
| ица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо |
| : — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} |
| а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет ра |
| ице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, |
| вени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Сла |
| ос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник |
| свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голуб |
| јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све |
| жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је доб |
| ији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заш |
| праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царе |
| огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовим |
| - Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ по |
| едају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача |
| е големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар< |
| оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега С |
| лиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се св |
| а: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадн |
| ве дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се |
| редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срд |
| е отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из |
| нако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Ф |
| {S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави у |
| Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још б |
| аравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му |
| то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb |
| рода као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ К |
| м невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се з |
| — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути |
| врвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митро |
| ез престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршај |
| другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме |
| ру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и из |
| тељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања |
| ио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На пог |
| ни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве голем |
| ноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао |
| књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Буч |
| њу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — по |
| 86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живи |
| ш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb |
| , кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за |
| ом ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ |
| о за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и вод |
| осподу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И |
| у српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему |
| , те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином ик |
| са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити н |
| растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко |
| рахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао да |
| реди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи |
| ило ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, |
| довао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до |
| лети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожење |
| у се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него дола |
| ава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божј |
| тијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите |
| а харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А ви |
| није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама |
| с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: |
| од ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тих |
| чвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ Н |
| и за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живи |
| /p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске |
| l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина гру |
| м крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу м |
| ио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дуб |
| омислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти |
| споди ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уро |
| pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то гос |
| ти се покровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зи |
| господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; а |
| се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и |
| дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а д |
| час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимал |
| јли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, |
| едити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умол |
| ско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те |
| ир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с вла |
| рити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власт |
| дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и са |
| ање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио |
| убића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех |
| ожја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати |
| али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никак |
| ан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, |
| ругога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> |
| ета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запо |
| — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога |
| се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство. |
| ме најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — Т |
| исли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледал |
| огаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урош |
| м проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете нај |
| добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевског |
| hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> свети |
| аћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку |
| трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао |
| кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — |
| Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе ду |
| очницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину |
| м све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој |
| де велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. |
| тала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, |
| јка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но |
| ослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчниј |
| огом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} |
| га народа, постао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала |
| два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као |
| ри госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем си |
| у; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељ |
| — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам м |
| отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па ка |
| а зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролази |
| род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити с |
| сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дан |
| педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софр |
| домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изн |
| извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају зла |
| а с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n=" |
| ом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у и |
| исовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} |
| >Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су |
| {S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им |
| као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на вало |
| ћа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пр |
| еће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледат |
| фре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси |
| слила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар проша |
| нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, ст |
| вом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе |
| плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се г |
| наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, |
| а држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти |
| ете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвали |
| дје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Б |
| буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу з |
| накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, |
| — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита госпо |
| шенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је ва |
| аровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјев |
| ом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као |
| та, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и |
| ога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светог |
| је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрум |
| овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарк |
| а ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О |
| би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а |
| ељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а н |
| везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као би |
| Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, крале |
| привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је ј |
| за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако за |
| шати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово гов |
| Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и т |
| ити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе |
| рут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се с |
| о да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој |
| <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и |
| а и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ |
| еда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страш |
| ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову |
| — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причека |
| амукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што |
| јка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње рије |
| ућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Д |
| вијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је б |
| ела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „ |
| је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Ф |
| ....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Сла |
| древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца у |
| ом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, он |
| егова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </div> <div type="chapter" |
| о ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буд |
| војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Л |
| као највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико при |
| ад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободи |
| пођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакињ |
| , неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Б |
| голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гле |
| би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па |
| ила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стије |
| кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лиц |
| е, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: |
| вац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и З |
| це, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ћ |
| о се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш |
| ј тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо ц |
| Section" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља |
| дредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То вид |
| свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета |
| мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, |
| и, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, |
| не каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати н |
| га на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и |
| икнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја сп |
| ара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојин |
| ш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у |
| скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљ |
| ело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробу |
| ој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа |
| у захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довр |
| апитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{ |
| зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштра |
| о, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — |
| аса мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и |
| S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> |
| ем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак се |
| кају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>ч |
| Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" |
| стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила |
| и...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у п |
| орицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи |
| под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости |
| спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазд |
| оја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме при |
| е воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да |
| а га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице н |
| жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николић |
| оша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ |
| до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око |
| овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у ц |
| м рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш осв |
| ека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранк |
| .{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне заније |
| но било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао |
| о се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. |
| евају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјев |
| а га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрв |
| о што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровни |
| све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира |
| {S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стриј |
| слио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, |
| прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, |
| рана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме |
| n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу б |
| !{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротиц |
| опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, кит |
| S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех в |
| осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је |
| цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у |
| светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и бого |
| каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дуброва |
| ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрус |
| а...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она |
| ..{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапн |
| „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Бос |
| вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се |
| га покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, |
| ао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} О |
| нула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако м |
| изабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духов |
| јене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не ра |
| хвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољ |
| ка она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је |
| је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, |
| а уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже до |
| осној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога гороп |
| уо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загл |
| Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се зами |
| синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред |
| сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу |
| ајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица св |
| ави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, |
| свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакан |
| бру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном град |
| ко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народ |
| ном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста |
| о:</p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего с |
| сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра |
| одару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога и |
| , то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ласт |
| своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, |
| ко се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју мило |
| а властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били сл |
| Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома с |
| ељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији |
| виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Бо |
| м преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића |
| тоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће би |
| племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије к |
| вио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у спо |
| : — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјеч |
| ве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз т |
| вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже... |
| ладика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била |
| , а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравит |
| ручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да |
| хиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Сл |
| јетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам наш |
| красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глав |
| и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да |
| ена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен |
| а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Л |
| у се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровни |
| код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљ |
| астелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумс |
| поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али |
| пара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, ал |
| синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари |
| ава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч |
| ; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „ |
| ма, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала |
| , вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на |
| лом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заист |
| Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дуб |
| ље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Ц |
| „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјерни |
| је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Ду |
| за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на вра |
| прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили |
| богом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим... |
| о цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мнош |
| ивио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи |
| о Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n |
| га града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубров |
| Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела |
| — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно друж |
| цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Пери |
| Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу |
| да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: уч |
| пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — |
| снуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан |
| летачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале |
| — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Ж |
| <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у д |
| ити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново до |
| дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин г |
| оносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријате |
| авине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три п |
| лава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у |
| р је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над |
| 4" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Госп |
| оју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човј |
| пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи |
| а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се |
| vita mea!</foreign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало |
| вотом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, |
| в; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помилова |
| це јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као |
| јатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господ |
| а и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради царе |
| добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех прија |
| за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на |
| м даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и куд |
| правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљск |
| <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћ |
| нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи трист |
| љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, |
| у достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу |
| од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули св |
| лекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, п |
| има.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, пок |
| је: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће |
| о га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому |
| абета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, приј |
| Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види ка |
| пред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша п |
| есе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радов |
| тио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам |
| вијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жен |
| о острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало |
| змеђу лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој |
| равље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек |
| у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p |
| рећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсул |
| е цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да м |
| и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, |
| вијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> |
| ијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама п |
| милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те |
| ве од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њи |
| јетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — д |
| ане?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио |
| сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и п |
| војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два вој |
| и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо |
| од тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето |
| ој црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић |
| ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослу |
| Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијећ |
| за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустј |
| е витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки |
| од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је |
| није Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ |
| Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) |
| отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — |
| ду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лов |
| да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{ |
| ство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорил |
| ове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Са |
| о прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. |
| ра и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе |
| и срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него |
| ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се |
| Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а |
| града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каш |
| реко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљу |
| блици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну |
| да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Влас |
| мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукар |
| привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „В |
| и неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити т |
| а богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну к |
| аџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике |
| ом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио |
| корничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Вл |
| ви сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјев |
| nit="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, |
| ита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у и |
| би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да |
| на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада крш |
| ога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску дом |
| домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну |
| амену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна |
| ајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада |
| ред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени |
| рнатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво. |
| а ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дич |
| ању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и К |
| ска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепи |
| љела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презр |
| ету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао |
| и.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Ису |
| ђа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} |
| и пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу |
| равље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо у |
| во прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри |
| Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи |
| е могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито |
| два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех |
| hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S |
| егда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, т |
| ло му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето пос |
| дао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још |
| овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину. |
| Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем |
| и моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово с |
| је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу |
| устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш пр |
| Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласк |
| вој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно каз |
| пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најп |
| голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што с |
| олудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће |
| у божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Ур |
| ара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} Т |
| су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та ј |
| S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> пр |
| обједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, |
| на била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Ду |
| јводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову |
| , Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и ова |
| пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском гос |
| де дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се ц |
| теља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради ц |
| ицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затвор |
| инца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могл |
| на, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несрећ |
| а) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подиг |
| ушаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пут |
| нђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа д |
| ици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долам |
| увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} |
| исне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је бан |
| оговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — |
| ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак |
| па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: |
| се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препа |
| а ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет б |
| икарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано ц |
| ветога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, |
| овник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри власте |
| Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бу |
| а је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак |
| о: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље |
| а Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изаб |
| 0" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже |
| ога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скр |
| рисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од |
| да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, им |
| за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш с |
| дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога С |
| ијеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" |
| сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком |
| је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља |
| и је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мен |
| гиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке |
| , боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме |
| ндрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је нај |
| еднога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један |
| ед овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је ок |
| љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да |
| вчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах т |
| „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n= |
| на, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубр |
| шем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пр |
| . Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дуб |
| осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и |
| и коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два власте |
| срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје |
| ем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До њ |
| мовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ |
| о Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на |
| властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Х |
| /hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовј |
| ала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љ |
| о поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље приј |
| оди и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једно |
| ви!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружуј |
| те, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти |
| нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога б |
| најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока з |
| еведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до |
| само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти к |
| војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан |
| је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дуброва |
| , те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти |
| те уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне оп |
| це у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити с |
| е: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у св |
| а, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од |
| р брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све о |
| свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати |
| ислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже |
| а, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за |
| у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Ма |
| „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, |
| ић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове ве |
| од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке ли |
| отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвије |
| но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се зем |
| а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за |
| „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „ |
| те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домо |
| вника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру |
| тар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је |
| а....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и |
| ра за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар |
| аком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и |
| це правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра зема |
| замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједови |
| —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У б |
| оскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Как |
| ти,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир |
| ру Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра |
| радовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас ј |
| и искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, |
| ичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље |
| си; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га |
| и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња.. |
| ђак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стра |
| у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала |
| рош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли |
| ана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниј |
| Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у И |
| — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце |
| ам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био кр |
| оморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племени |
| а близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Вл |
| странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором бос |
| и и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, |
| нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и оч |
| да снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Вл |
| узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Ур |
| це, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник пр |
| .{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те |
| а</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на |
| ио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него |
| је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ пра |
| дбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш ус |
| се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ |
| ту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бо |
| лика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као при |
| с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, н |
| рош, те промијенила порушено покорничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињ |
| свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега с |
| особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника |
| олемо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ра |
| сла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у |
| ј напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомо |
| ао да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, о |
| о напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети на |
| раву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији |
| , да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; |
| Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је углед |
| смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као с |
| у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио о |
| је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Слав |
| — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти ота |
| орити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљен |
| ка.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на |
| и своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и |
| омоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута |
| , а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни кон |
| али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена |
| проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала |
| а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а са |
| и:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се бран |
| ржавни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да б |
| он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста |
| промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кће |
| а квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан н |
| иружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година |
| дало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вј |
| сни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину |
| ..{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је п |
| ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ћ |
| о грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се |
| ља. — Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, |
| гих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник |
| у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се |
| „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла |
| е благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, а |
| јијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у |
| по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем |
| с мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око |
| кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се |
| је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Ов |
| вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хо |
| попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang= |
| ко ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на в |
| , донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије |
| пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu">С же за |
| атајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна |
| — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, |
| Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, |
| у десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниј |
| на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај |
| авице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле он |
| је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да |
| , а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благо |
| ко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овак |
| рв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједн |
| оле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола о |
| на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у проље |
| хити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погл |
| е галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешин |
| ач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Фр |
| дро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Мариј |
| > града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога |
| .</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} П |
| .{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разн |
| јепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. |
| јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио н |
| утрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је м |
| } Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припас |
| анова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ј |
| који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвлад |
| се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу |
| прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великије |
| пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и сас |
| о Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојслав |
| липић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има до |
| да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, едн |
| управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang="la">Vox popul |
| Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи о |
| свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Свет |
| /p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего с прј |
| а најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајстор |
| i>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному |
| с, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младос |
| до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бје |
| нковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице |
| та у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну |
| ли за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам |
| огом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости |
| једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: |
| еде, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о сво |
| али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi> |
| и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би к |
| ре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да ч |
| срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја на |
| с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На гали |
| к приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукополо |
| ласи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе |
| ост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вје |
| у извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мје |
| преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје рук |
| гледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој ман |
| Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — |
| кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „ |
| се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не |
| ити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи |
| еоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гр |
| ти царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева |
| тковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духов |
| ијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Вард |
| ни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> |
| о Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, |
| рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва |
| риступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи с |
| Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и |
| Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!< |
| јемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} К |
| рство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога |
| јело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S |
| Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелен |
| </hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а дру |
| ду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиеп |
| ке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да з |
| ав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму раз |
| ки благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркв |
| љ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> |
| и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армониј |
| ожјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце |
| могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те ж |
| прена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна н |
| травичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младиј |
| унце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је |
| собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадиф |
| дару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар |
| ушан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котор |
| с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{ |
| неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору п |
| љен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеск |
| ашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри ли |
| ничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, |
| ли свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка и |
| не модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога |
| олост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удо |
| ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} |
| ти штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по |
| и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, |
| е Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркв |
| ашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на с |
| д моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Д |
| ки орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златн |
| оклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће ба |
| рој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кул |
| о му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се |
| е банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред дв |
| нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је глед |
| иштавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Овако проговори Слави: |
| удима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; он |
| ијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, |
| а ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би с |
| ма воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао сил |
| е пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118" /> |
| јећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па |
| вљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин |
| ку намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би н |
| на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну |
| е и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле |
| златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а |
| тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море |
| одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет |
| ијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она |
| копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога |
| крлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе |
| каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. В |
| јом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па о |
| и се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унак |
| ставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетач |
| ијски сагови, <pb n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом. |
| адика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n |
| пасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што |
| о, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, |
| ом, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово |
| низности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би ц |
| а!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до с |
| ре, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти |
| "71" /> светијех родитеља!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: |
| {S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеле |
| а, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо |
| > <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне |
| иди, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало |
| ead>VII.</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око т |
| ајжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi |
| ...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе |
| ст и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора |
| вке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властел |
| о и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском |
| маш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Реп |
| падена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у |
| под руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, сме |
| ко који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом |
| у ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, |
| печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су |
| ав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је |
| е срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Ца |
| кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена |
| ом мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и ми |
| све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала |
| есници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му |
| здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовје |
| му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацр |
| сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S |
| уде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога б |
| царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачк |
| Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи |
| дицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада о |
| пископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Ур |
| ак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су скла |
| вором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњан |
| бору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до |
| ом, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој |
| вога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само |
| и оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио ка |
| <head>III.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна вој |
| ="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда |
| јех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дуб |
| е, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избје |
| да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, ј |
| велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете |
| харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале |
| еда у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радо |
| у и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, к |
| ори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, |
| епо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неоч |
| ожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чув |
| стивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан |
| а Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домањ |
| ло мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ |
| : — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да врши |
| ркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без |
| ремучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу |
| е поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе |
| е Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срц |
| ерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у сви |
| а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики |
| читељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n=" |
| осподину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је и |
| дна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој ј |
| ном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лиц |
| , препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десни |
| пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само каза |
| и.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака оног |
| пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И |
| ирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Н |
| хвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало ј |
| е зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само не |
| кад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јус |
| е је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га |
| илостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb |
| аси, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијена |
| је и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синов |
| радише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем |
| омно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лука |
| ади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би |
| Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара ц |
| у: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити |
| штио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милије |
| ци Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара |
| , да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати н |
| и оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лако |
| окуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао п |
| творца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце право |
| неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер др |
| ...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједи |
| {S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровча |
| светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа |
| е је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, т |
| {S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се при |
| кијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз ба |
| ма, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народо |
| S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој уп |
| ао да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене |
| сурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човј |
| <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</ |
| брана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као ор |
| трубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у |
| кренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти ст |
| у: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар |
| n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а и |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовн |
| надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, о |
| еву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на |
| прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су св |
| е мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јак |
| чио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у М |
| ије јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у |
| раду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, |
| Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бан |
| јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_ |
| по гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у вели |
| обита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стр |
| нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже |
| , што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душ |
| милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града |
| бав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повласти |
| .{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа б |
| на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га п |
| оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, |
| ички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато вл |
| обро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио |
| нчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је |
| токе, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, позд |
| је; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на ов |
| а проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух н |
| е јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов |
| благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У ист |
| i> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојије |
| м, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi> |
| а добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, |
| кашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог |
| ст љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике |
| не опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Репу |
| као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — |
| јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узн |
| рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем |
| први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам |
| — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да |
| оћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче |
| мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну влас |
| свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честит |
| n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето текл |
| 36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао |
| и својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био к |
| зе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода |
| е, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а |
| једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говор |
| и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и ср |
| /hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у |
| , кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те |
| калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустил |
| вакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни |
| властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два п |
| а, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ст |
| велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће ра |
| ј бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла з |
| запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, |
| ац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све п |
| да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је |
| демима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и мо |
| од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке |
| да, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га |
| } Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и |
| суђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који м |
| ну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости |
| е уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред |
| га, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњ |
| тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину с |
| развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величан |
| а нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не заб |
| јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спа |
| и Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, |
| води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да |
| е пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па |
| бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то |
| подару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човј |
| лику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштова |
| долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ |
| то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, |
| зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому в |
| да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима |
| де...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја в |
| а поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по на |
| штеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Т |
| а насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ћ |
| ква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра |
| царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Ца |
| Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир |
| обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то |
| а им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспа |
| вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ |
| тио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други н |
| е на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али ниј |
| овијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијер |
| царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца.. |
| >Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи см |
| анаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у т |
| ше око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збого |
| <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сни |
| о волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вје |
| а кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} |
| , како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то |
| енада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Би |
| е „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу |
| вјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госп |
| о — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div> </body |
| бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око |
| „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте |
| е је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} |
| кнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прих |
| енством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам власте |
| е његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то |
| није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегориј |
| S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињат |
| остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Н |
| ати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између т |
| . Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје во |
| ер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрвари |
| љу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока |
| е је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, крив |
| ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило |
| ониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, д |
| pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево |
| упови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима го |
| с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве |
| јетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ћ |
| тога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а |
| , раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у вели |
| не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одр |
| , уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дј |
| нојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигл |
| си, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је дваеста |
| е, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и |
| истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнак |
| окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. |
| свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјел |
| вилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехн |
| од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, |
| љ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана |
| ницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вје |
| hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џив |
| осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашин |
| !“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, пре |
| овник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони с |
| проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чу |
| м као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Вла |
| од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кић |
| су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на |
| оде!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} О |
| да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га |
| и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је |
| игу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а |
| ује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и од |
| обом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са злат |
| а, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за |
| и отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењ |
| ањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. |
| сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двор |
| ериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша |
| брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти |
| а је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од |
| е као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар доше |
| има горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се гол |
| рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера. |
| ара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но |
| купоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому по |
| ло у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} |
| Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране зас |
| ри, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица |
| , седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто |
| га светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровник |
| анку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога м |
| аком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и ов |
| ивота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуз |
| те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема |
| ожји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, |
| је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са з |
| а се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, |
| етломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — |
| каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а |
| вота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикоп |
| коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Рук |
| кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером |
| осрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог п |
| оброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из п |
| , јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — |
| и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око ч |
| рана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и |
| ислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене ј |
| т, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њ |
| столовица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и У |
| Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</ |
| ва, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} |
| ила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни |
| о: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" |
| прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама цркв |
| на озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је че |
| > или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у с |
| Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожрт |
| оније; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Гр |
| т игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, |
| цу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све п |
| обру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш |
| чка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, |
| с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама |
| у се поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер |
| је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Б |
| амнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смиј |
| бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па |
| ла тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скром |
| и синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Од |
| у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, н |
| печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, ка |
| .“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачн |
| су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће св |
| , а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала |
| ј земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није изб |
| .{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како с |
| ка је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге вл |
| ј пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које та |
| њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред |
| тио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на |
| жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињс |
| i>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="4 |
| е јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под ок |
| ране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола |
| љутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радо |
| јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Вла |
| је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје |
| >„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> < |
| свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, |
| сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни |
| Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, прв |
| а свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у ра |
| и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је |
| ешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачк |
| мислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен |
| итар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам т |
| некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже |
| добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте царе |
| е тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из да |
| а овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је к |
| ега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако вели |
| естане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мр |
| ина куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13 |
| Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога... |
| ле; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад |
| научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тог |
| ана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је |
| има.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина |
| играда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова. |
| ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио ц |
| потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјеч |
| уђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одреди |
| и попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Бри |
| ему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S |
| е се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесј |
| м најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за н |
| у надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, в |
| га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио |
| х приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасе |
| оје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника и |
| и, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе н |
| огора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред |
| RP19011_C7"> <head>VII.</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и д |
| SRP19011_C6"> <head>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступил |
| око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступ |
| еко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за ча |
| јем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се и |
| прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсв |
| Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђ |
| нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: |
| го очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, |
| а цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и г |
| мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко |
| о, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам |
| ијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, |
| ром добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио |
| и. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај зе |
| о...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није д |
| о.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стр |
| , ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми пред |
| ско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога прот |
| екога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на мис |
| што згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморн |
| упите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровн |
| , Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић- |
| што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспап |
| мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогл |
| здржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, д |
| ића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свач |
| ло се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу поврат |
| дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријате |
| бета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до ви |
| па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Св |
| је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те п |
| ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хит |
| ла кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјај |
| Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му |
| јатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ |
| гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, |
| на Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се им |
| атиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Боб |
| омоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и |
| ти Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу |
| а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <h |
| ржале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скро |
| е прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и |
| драво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сј |
| ријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак вла |
| у прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу с |
| у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те |
| претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо мол |
| ла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском наро |
| по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико |
| ла Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, |
| рхјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства |
| астоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске.... |
| еве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене |
| нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до друг |
| бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству при |
| То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти ст |
| , а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Ме |
| акав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму р |
| раво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се ли |
| еликога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било стра |
| >Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарова |
| га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључ |
| кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чије |
| ли ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога |
| уховниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће ниг |
| душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и |
| шић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа гово |
| десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда |
| златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем |
| ику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом г |
| сједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и с |
| атиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, ск |
| скоп Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенс |
| срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде н |
| једоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није |
| настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно узд |
| Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, склад |
| а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у и |
| е пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb |
| е прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Власте |
| одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам м |
| и што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Д |
| , кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, сн |
| ачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и |
| е, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племе |
| е Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — |
| подара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Твр |
| што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара |
| „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу н |
| лио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне |
| а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не уз |
| озе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетл |
| а Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано |
| Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „ |
| говор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубров |
| оју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Катале |
| арин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, |
| алија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море |
| до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, |
| исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није |
| ама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а м |
| л, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не зн |
| у је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух та |
| задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би би |
| S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута ц |
| рице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник |
| о се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је не |
| им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у |
| и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га забора |
| е зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишеног |
| .{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа пого |
| урниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепш |
| понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља |
| јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љ |
| ога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне |
| ак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је |
| вако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и |
| коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље |
| а на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се |
| колари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права |
| везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће |
| ..“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поб |
| руге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и |
| иепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком |
| Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кр |
| вјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — |
| походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и |
| роклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као |
| а мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему |
| гдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми |
| о му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош |
| а, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога с |
| је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанс |
| се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Мат |
| е је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање |
| ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама |
| с је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме кра |
| штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство |
| вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она |
| је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се |
| јећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда пок |
| поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Мари |
| е пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Мат |
| бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно у |
| , с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на |
| а, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздах |
| >, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, |
| ће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type="chapter |
| > по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњи |
| убровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окр |
| <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом |
| жу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан н |
| а...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не |
| мна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овије |
| тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан |
| те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по с |
| ожја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одјед |
| Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добит |
| <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Д |
| ило јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велик |
| ожји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је |
| о својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А |
| ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она |
| ета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дош |
| за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и г |
| ом лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирач |
| ника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити |
| куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не |
| дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове р |
| , те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао свој |
| нај проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, |
| а српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом се |
| је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то |
| потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чини |
| n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће |
| о! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везени |
| богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ло |
| изабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... за |
| ебе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И с |
| подару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, ц |
| l:lang="it">Bene, benissimo!</foreign>“ И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, је |
| ровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у |
| е сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом |
| од очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше |
| онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} |
| који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота |
| чанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а |
| сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је п |
| да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно |
| љно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даљ |
| . — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и ц |
| а.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од |
| нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле |
| и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчког |
| раља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првов |
| и ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је спр |
| Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} |
| ред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога |
| прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно б |
| пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, поста |
| танице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и |
| је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, |
| ожје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство |
| ба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некак |
| ао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благ |
| паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у |
| нисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S |
| Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљ |
| сјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти про |
| , навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милост |
| ара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} |
| и наши синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника |
| Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Са |
| акон мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; п |
| га богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јеле |
| нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико |
| га и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, |
| ју вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбин |
| <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем |
| ложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливо |
| Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пас |
| ене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="4 |
| нито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем дан |
| оту!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је изв |
| ачајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први н |
| сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на с |
| и, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувст |
| лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код |
| а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнеж |
| ела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада |
| сјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободно |
| аш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитв |
| " /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила |
| одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијет |
| бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једно |
| асење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш вели |
| аваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути свој |
| нак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго до |
| у главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је сла |
| ио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| шња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика т |
| но затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клису |
| вијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царев |
| ти што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Зво |
| а Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну вл |
| захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио т |
| чин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави.... |
| ла је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} |
| би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса. |
| т и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво не |
| и, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко |
| ода Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси из |
| црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Доче |
| ршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојсла |
| ће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му |
| ма, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунац |
| а, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти |
| свештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од мили |
| приближио поклисарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Про |
| радило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а с |
| телу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве |
| најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила |
| лику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће |
| жика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник |
| то ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од |
| се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она |
| “ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; к |
| ла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом |
| сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показ |
| свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не мож |
| а се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем вод |
| е:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подлож |
| во виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син |
| } Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев |
| ство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као |
| ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница |
| кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, |
| ћу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће |
| о да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце |
| о год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и пок |
| ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић |
| нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда риј |
| Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој дв |
| n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубро |
| а невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан. |
| другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „ |
| оишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У ово |
| укло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабу |
| је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење |
| изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово |
| о било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, |
| и код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка разми |
| онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминик |
| а за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> |
| брани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било ј |
| а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помо |
| ба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој |
| и у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело |
| алила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно |
| уда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да |
| познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је посл |
| што ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који реч |
| љубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{ |
| а нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је |
| брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало |
| рашну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром |
| ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путеви |
| {S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није са |
| ала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, |
| итав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лука |
| у није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегор |
| је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пус |
| рата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријате |
| лавом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој о |
| .{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> |
| ањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепис |
| етири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јо |
| обро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава |
| се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ |
| енити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист |
| уђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразум |
| рата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и |
| властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклис |
| о три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањ |
| је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Ка |
| ља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе |
| похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ет |
| расило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте |
| ла Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике части |
| хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено ос |
| инци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Св |
| с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће нар |
| ада Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприј |
| е поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Ца |
| наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силн |
| ..“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао |
| плијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи зас |
| лавом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне |
| чарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њим |
| , а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон |
| се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће вл |
| ме Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила др |
| — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, |
| ј град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога г |
| Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду |
| пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попус |
| ладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешк |
| и, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави |
| ану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каон |
| д помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету вод |
| скому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути пр |
| титора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на |
| мо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживи |
| внодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први по |
| , блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја м |
| растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, |
| о претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост |
| опут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а |
| шировином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — |
| аст цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у |
| збиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека с |
| јепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посреб |
| еда мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за |
| лиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Крун |
| ти крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га |
| "80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Бр |
| и.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар |
| етке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да |
| ти; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство |
| о Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити |
| побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати |
| а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, |
| ће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отиш |
| као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И С |
| d> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60 |
| ршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — |
| стелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Ви |
| велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидн |
| исао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и |
| ан и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi |
| Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда |
| ла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о |
| а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, |
| абијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Д |
| а ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Н |
| мања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље. |
| овника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријате |
| авју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз |
| ве је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога |
| едне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S |
| вдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана д |
| дити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље ниј |
| би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неко |
| ак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанск |
| ла, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни к |
| а васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети |
| > (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — |
| рихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — По |
| еколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће |
| е поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се г |
| ију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво м |
| сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и |
| Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Зах |
| стављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога ниј |
| у пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизаб |
| ни сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику |
| пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обз |
| кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин |
| к модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господ |
| ос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу |
| наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! |
| али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, слу |
| /foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече пр |
| ару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небни |
| се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако |
| е га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml |
| орно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свиј |
| ојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република С |
| балића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али ка |
| n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у |
| Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по |
| Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, к |
| јелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заи |
| од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи т |
| кљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је гори |
| ао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу |
| — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетн |
| јех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају све |
| анут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} |
| то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљ |
| одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово |
| архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи |
| илио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је б |
| па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S |
| Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владар |
| Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великог |
| Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на с |
| кочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти |
| ом.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никак |
| цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љу |
| “ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће и |
| ти срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цват |
| ик, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће бла |
| лисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату |
| д тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробуди |
| рхиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; |
| У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупић |
| , па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака |
| једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сва |
| цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> |
| владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам со |
| вете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом |
| сник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сн |
| ти: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те н |
| ца, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њ |
| какву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула |
| ритворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво нас |
| {S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватит |
| ој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње. |
| моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог |
| за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као |
| менити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господ |
| ружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у д |
| ни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну |
| , па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем С |
| тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест |
| Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силније |
| могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих |
| енте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И |
| ра у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила |
| во Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се |
| јернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљ |
| велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Сви |
| ти левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склави |
| амо десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће |
| владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава с |
| а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачк |
| е на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком |
| петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадник |
| о име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме |
| и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и п |
| а...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не |
| , то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна |
| екиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти |
| ознала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци |
| цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Ка |
| но је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни поми |
| у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} |
| властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу |
| а, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићиј |
| а изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стр |
| о је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си |
| ем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прек |
| рица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумј |
| д добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте ца |
| бровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златн |
| нић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећн |
| добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="sub |
| по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех в |
| ла је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто |
| чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Слав |
| душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику |
| тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала |
| е свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегд |
| ...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину |
| да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с г |
| pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу |
| штацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па |
| ашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се п |
| ји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од |
| Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Ца |
| е праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је мило |
| а ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што |
| рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, к |
| проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па |
| е хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда |
| !“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и |
| ну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој |
| ају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том |
| >Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што |
| тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога |
| вор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови |
| Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимширо |
| Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загас |
| д свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворим |
| сједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о с |
| а мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајниј |
| е Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда см |
| је су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанк |
| а шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мај |
| отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се |
| гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође баниц |
| јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и |
| и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвор |
| Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архи |
| вијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобов |
| нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; |
| дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад |
| зао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра с |
| <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n= |
| ститога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се |
| уби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није р |
| , твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ |
| — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља ос |
| ијатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав |
| длично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права пот |
| а у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио |
| е издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је по |
| вна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех с |
| ну цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, кој |
| ех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на |
| величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, |
| харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанин |
| Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, краса |
| златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од пауно |
| рум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут |
| омучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на |
| аћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су ж |
| у.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубров |
| нуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога |
| оли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступај |
| , почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми |
| теличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијеће |
| је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи бо |
| необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Крун |
| вештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особи |
| каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господ |
| нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> вла |
| књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, |
| завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша бог |
| бацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама |
| свечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно мо |
| рстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке н |
| вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града |
| о звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Ур |
| гледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме до |
| S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Бо |
| ер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће |
| — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено чести |
| реко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и К |
| м тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а мо |
| подин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње д |
| ам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настра |
| пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијеши |
| и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То |
| као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар |
| ости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима м |
| осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особи |
| о: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живо |
| је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, |
| дошлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне |
| се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави ја |
| нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота.. |
| га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потан |
| о обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинс |
| е отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила |
| први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди с |
| илосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог |
| во разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99 |
| апне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је |
| сти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{ |
| ке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже |
| на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по |
| , пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду част |
| помично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и за |
| а, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажен |
| ути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те |
| тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, буд |
| ола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: та |
| рмонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помо |
| ивање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} |
| ива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било пр |
| војци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И не |
| морскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћениј |
| нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честит |
| запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Кара |
| } Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Ал |
| јеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с кра |
| сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свешт |
| поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство |
| ифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром |
| е града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S |
| ма</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран |
| "62" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој з |
| , чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да з |
| коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на су |
| очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешн |
| ица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела н |
| онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвет |
| о се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од |
| а Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више |
| аха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана |
| о опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а |
| уће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — |
| ика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјев |
| ти што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гар |
| а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, |
| Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни о |
| о ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Приј |
| тељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l |
| стри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала |
| Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступи |
| ио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила |
| в — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам |
| , достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку |
| еко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободн |
| свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе |
| се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, |
| казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је п |
| ш: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у л |
| убровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премноги |
| S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властели |
| а <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с к |
| е око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} |
| ком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатиц |
| погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога трен |
| ље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени о |
| окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, |
| и, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све к |
| или са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђер |
| кога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје дионико |
| ш за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је |
| постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару к |
| и, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут |
| иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо |
| ећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, т |
| у и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име вла |
| рјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Ст |
| чекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{ |
| р нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, п |
| му нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Ду |
| ру протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно к |
| отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на уди |
| гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле д |
| убровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се |
| Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има |
| д цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић |
| на била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је |
| м Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво |
| {S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, |
| 0" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесе |
| не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиру |
| ајбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива |
| нути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а |
| охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам обја |
| је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</h |
| у као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће |
| код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се дост |
| сподин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка пл |
| о томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко |
| а ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару |
| опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи |
| а Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, |
| чан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по |
| да, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао |
| ље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријат |
| убровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике |
| м и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми власт |
| , те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у |
| су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем |
| нез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне к |
| ка и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до |
| остојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S |
| ану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да |
| мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi> |
| тво на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лаза |
| {S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учи |
| ровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се |
| вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудр |
| господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом |
| лике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господин |
| јој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају |
| аре и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљ |
| ољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Б |
| есело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} |
| тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а |
| љезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се д |
| ра...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена |
| ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, |
| ника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, т |
| ребињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића |
| , каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Боба |
| уће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду |
| ти име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш |
| и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копр |
| е Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, |
| ом до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Р |
| лави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, п |
| вео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову |
| у Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својим |
| на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без |
| или у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово |
| .{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене |
| слух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, к |
| све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па т |
| еке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне ок |
| рић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће |
| у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју д |
| а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, до |
| рад Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само |
| ку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Мат |
| и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење |
| ркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: |
| ти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone |
| корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} О |
| уће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гл |
| дајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га |
| пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије м |
| ођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Дом |
| јерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушно |
| на слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић |
| {S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с кул |
| снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лука |
| Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући |
| <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хал |
| ио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне |
| оброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{ |
| ј жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је ве |
| њаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да |
| е свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштова |
| преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво р |
| <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки |
| ом и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља |
| рно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кне |
| се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се б |
| творни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Бог |
| ровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред |
| загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој м |
| на љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} |
| на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Ов |
| ску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, |
| жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и пони |
| Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, нај |
| дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначк |
| ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да б |
| суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Н |
| Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот |
| сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{ |
| ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира |
| ета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да |
| рије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех син |
| силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за |
| који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек |
| око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не |
| јати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Мл |
| о освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају |
| а као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кри |
| ље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за же |
| прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мно |
| м ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје ур |
| енога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Б |
| каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калу |
| по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордиј |
| елин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је |
| као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са с |
| и с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијес |
| круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S |
| вгустиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви под |
| ове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и |
| /p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а |
| нао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинске господе. — Кан |
| ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да з |
| лонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с г |
| живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем миши |
| азнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: |
| на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а |
| ом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он |
| "128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone unit="subSect |
| ва је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у |
| ти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пун |
| те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на пог |
| с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и неприја |
| ало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити пр |
| великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</for |
| али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју ф |
| он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У ду |
| стито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за к |
| е нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свак |
| ика читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио пр |
| држца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Б |
| Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у |
| оне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници |
| не низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је њего |
| а Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју |
| краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то < |
| антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плете |
| n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем |
| да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик ј |
| сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо у |
| /hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, ока |
| а поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до |
| љубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као |
| први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још |
| нцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да |
| брочинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегдани |
| лгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић |
| ито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудр |
| јводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и сва |
| исари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе |
| иви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за |
| бровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо наз |
| а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, |
| све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S |
| еди исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем с |
| је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га канон |
| ахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да ј |
| атељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо |
| исара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се с |
| рагијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,.. |
| храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрун |
| боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша б |
| „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровч |
| и племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непр |
| сто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо |
| т и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Вла |
| и!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је п |
| ага сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко |
| ијека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као ри |
| вор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разг |
| бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер |
| чане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то |
| е.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> < |
| са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хри |
| јем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се |
| ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога |
| одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе |
| освета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој |
| ода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијано |
| довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати как |
| мо казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао |
| насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту |
| вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом |
| ну није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара |
| ратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовин |
| Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије |
| и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешт |
| ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала |
| ине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1 |
| и гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткад |
| вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више о |
| титку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, к |
| да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјеч |
| 3" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћ |
| ажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој го |
| расне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене в |
| тао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш |
| у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија |
| шајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од го |
| м све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе |
| стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико |
| пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер ј |
| му се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитко |
| но, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се |
| пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија |
| ен, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани н |
| има, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала је |
| , а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Ниг |
| ечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће власт |
| убровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи |
| ута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} |
| аља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, к |
| из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави |
| рекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадор |
| р ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не |
| Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</ |
| ...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Крис |
| ик уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса |
| ред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> л |
| р, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем ди |
| посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресв |
| је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш |
| } Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана власте |
| е и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пи |
| бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванае |
| јере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па |
| а думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она |
| па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни заве |
| > па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витије |
| а и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, |
| Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су |
| е, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и о |
| ндола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусј |
| а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града |
| убровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести |
| теличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно стра |
| Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је |
| за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат< |
| један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „С |
| ла Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с |
| .{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до к |
| уначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која |
| цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти |
| та више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ћ |
| нце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} |
| оса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Тали |
| ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски в |
| на, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон |
| </hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи |
| та и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око |
| ро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на |
| но госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од |
| на по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и г |
| , с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријес |
| ем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многај |
| у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Б |
| обитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срц |
| ивали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, он |
| ељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ра |
| будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није г |
| бору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и |
| кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговара |
| hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни |
| све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја ов |
| као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накоструше |
| десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, |
| народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочи |
| м <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около |
| ођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави |
| окола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће нап |
| се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци кораб |
| скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дво |
| каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита вл |
| старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — |
| лажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездно |
| мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и |
| јбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је власте |
| рговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше |
| аест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републи |
| град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи по |
| ао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и ц |
| публике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андр |
| ин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у |
| па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као св |
| } Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија |
| ли му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, |
| нијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — |
| ка дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога |
| је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједн |
| ролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје ру |
| елике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби |
| ар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су т |
| брани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио ов |
| Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царски |
| одбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака канон |
| Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, |
| о Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјева |
| а <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисвети |
| ријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, |
| једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отиш |
| ти га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски в |
| Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријар |
| Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и пра |
| телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у кум |
| <pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже |
| а.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад д |
| а госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо |
| авно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — Н |
| и прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета |
| краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Боба |
| — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Б |
| а“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, |
| у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду |
| ларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубров |
| е Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, |
| се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова С |
| га града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походи |
| .{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био |
| ива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама ш |
| вратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски |
| раду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с њег |
| а кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, д |
| кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, у |
| ш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живе |
| није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име |
| су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но |
| за тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никак |
| ици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило |
| два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубр |
| а уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли с |
| авјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зво |
| аду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију |
| акон кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} |
| Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вени |
| у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао нео |
| ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на и |
| је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, |
| ћ и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник. |
| луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi> |
| ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећн |
| и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до ово |
| нок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукопо |
| нје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в |
| ријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између сл |
| ао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, |
| бивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем |
| о, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} |
| јатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, шт |
| , за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем врем |
| је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том |
| ви Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа? |
| свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а са |
| и копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се |
| мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срч |
| кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су нак |
| е ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјеши |
| нима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душа |
| — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао ка |
| и у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару |
| је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мо |
| нути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њем |
| уте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign x |
| упи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овом |
| од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да м |
| помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; |
| Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила ј |
| , која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен к |
| је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није |
| све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те |
| то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није мо |
| о срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љ |
| думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрвар |
| јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећен |
| ара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На о |
| па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо б |
| гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117 |
| литати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не |
| а VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му |
| би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдн |
| што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене |
| е босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босн |
| нском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш |
| ила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином |
| ија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први поди |
| Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на неб |
| постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царс |
| и с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На га |
| вати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то п |
| један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те нада |
| елина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једно |
| икола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао |
| ред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталије |
| е ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако |
| и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је |
| онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млета |
| вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, |
| лисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, |
| није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су |
| и у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n= |
| оника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога с |
| ерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру крем |
| снути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу |
| } Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне с |
| су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на |
| све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без пре |
| — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље |
| ивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, |
| ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара |
| јска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, |
| оју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубок |
| о се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котр |
| свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а д |
| ника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледа |
| ј охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не пр |
| но гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у |
| о гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по |
| ира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стра |
| квом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од по |
| па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, н |
| лем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господ |
| и сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руко |
| е свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној м |
| <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба сво |
| о чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на глави |
| одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш |
| своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како чо |
| прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајн |
| самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Ан |
| познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у њ |
| ве као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао го |
| ој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе |
| је ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{ |
| е...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека |
| и с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и |
| одама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оц |
| пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће |
| и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно |
| ладико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, |
| алпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пј |
| ева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било |
| еленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А цар |
| ну и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, час |
| м у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудес |
| некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господи |
| ик проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, |
| ји је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубр |
| ела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по не |
| о га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душ |
| е поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклони |
| ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родите |
| ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни при |
| Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Л |
| уге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: |
| с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу |
| реве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цриј |
| д, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на |
| вице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех п |
| тока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је |
| као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочил |
| овор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одах |
| ви и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чек |
| ру; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно |
| есет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Боса |
| устима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — |
| Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S |
| ви, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих влас |
| по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се |
| ну да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Даби |
| урине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти |
| и: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два- |
| .“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе.. |
| аду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тре |
| одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> М |
| е ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријеж |
| о лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јак |
| а као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у ср |
| левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она т |
| ога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити тво |
| умна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, |
| напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се ско |
| једа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отво |
| ла жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник ј |
| јака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Л |
| астиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадил |
| ужила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била спр |
| Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекој |
| сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људ |
| е!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у |
| цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у с |
| о корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да |
| е.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије |
| златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па о |
| ти ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњег |
| сне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене вла |
| теоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодли |
| крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зо |
| ије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те з |
| непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјех |
| по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., |
| на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два |
| етну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулиц |
| S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми |
| Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не леж |
| ему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га |
| трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и |
| нице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone |
| у и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља ус |
| ци, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића |
| хар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш |
| арићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збор |
| од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом |
| ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему |
| сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота |
| о да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више |
| и каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, о |
| у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му о |
| >„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Мат |
| „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, жив |
| Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће |
| а више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љу |
| апочео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у г |
| а Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свије |
| у до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспата |
| убној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјел |
| јио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој ка |
| а згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока |
| и, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лук |
| ила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза друго |
| а оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те ј |
| а, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијеп |
| мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар |
| ути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут |
| е збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на св |
| оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запита |
| ожеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све |
| и, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа сн |
| дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудил |
| га заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то при |
| пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси |
| ју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве |
| Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити |
| е божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему |
| ед кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучет |
| н, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из теб |
| га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „ |
| јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — |
| и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни о |
| у у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у че |
| је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као |
| тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S |
| и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче |
| е цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је из |
| њак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога в |
| и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, од |
| кашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну... |
| д сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, к |
| рицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да б |
| га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:l |
| у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и по |
| "it">Bene! fuori di pericolo</foreign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисн |
| јевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попу |
| {S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока |
| ице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о све |
| тељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јева |
| е освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, |
| а властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властел |
| и, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам у |
| звора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је |
| ноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, |
| ци.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређац |
| друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге з |
| .{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гле |
| ине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће |
| {S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињише |
| теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанка |
| а, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој |
| немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду упо |
| 2.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Издање Матице Српске у Дубровнику</p> </div> </front> < |
| стељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крв |
| та урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до прија |
| а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хва |
| <head>XI.</head> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога с |
| уде посредником и прваком у размирицама између словинске господе. — Каноник ће одвести два свој |
| лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладн |
| Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Власи чек |
| владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је пота |
| ајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. |
| је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао сп |
| Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себ |
| ји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредо |
| усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се пок |
| а у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се прид |
| е ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душа |
| } Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђа |
| заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помлади |
| астати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, др |
| здном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi |
| сти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко |
| се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сје |
| ра онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div type="chapter" |
| духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу |
| ва, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а поп |
| што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три п |
| ем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сва |
| и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госп |
| им поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред |
| благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} |
| с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је у |
| јче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До |
| {S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике |
| авља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У |
| ва златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња |
| самљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали |
| а у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици |
| па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за ле |
| ламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у по |
| тао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу |
| !“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи |
| ложи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој с |
| ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана оки |
| до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињиц |
| к, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Слав |
| ахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-град |
| ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке н |
| гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" / |
| вује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све с |
| се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму |
| у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стиш |
| сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из |
| укло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама |
| би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али н |
| одвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је по |
| Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће |
| наца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, превед |
| адињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — |
| а подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је |
| ју одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће ч |
| ко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само ств |
| лави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и |
| дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устрави |
| Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако боле |
| с Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је о |
| е она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну н |
| доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробн |
| рију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на врије |
| чане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељиц |
| рци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Бож |
| а, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари |
| Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако |
| ива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и тр |
| ке свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{ |
| ва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их ц |
| е, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а |
| да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на ри |
| још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави в |
| и оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем к |
| пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубног |
| на и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а нар |
| о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S |
| поље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{ |
| Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и |
| а <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а |
| Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брав |
| оди — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма |
| ње, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођ |
| е свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи прво |
| вића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин |
| чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао |
| а су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге < |
| га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, |
| и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, |
| Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страх |
| њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је н |
| ротивник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Ле |
| иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовање |
| ћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем вели |
| царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: |
| пирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци |
| Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, |
| сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је |
| правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем |
| S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника |
| у је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позла |
| да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био |
| ље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо вла |
| Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка н |
| у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с |
| уке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати |
| рност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти |
| ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце п |
| том величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога ца |
| , па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надари |
| па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, |
| — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма ово |
| ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово |
| вник харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровч |
| ицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, |
| и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио њег |
| иди и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а сам |
| којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао ја |
| ва слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царе |
| истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: |
| гој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благ |
| ик и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мисли |
| најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне |
| офором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Дос |
| вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми виј |
| 38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровник |
| Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме им |
| и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом |
| и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који |
| комо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије |
| оклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заст |
| ком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбин |
| дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Т |
| имљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се |
| S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, д |
| сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Мари |
| “, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељ |
| сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову та |
| и синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је ц |
| ода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобр |
| ајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — |
| м владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се присто |
| начке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, |
| тригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је |
| овину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч влад |
| еду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} |
| кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, ча |
| и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега ср |
| њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свије |
| на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима |
| ли, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име |
| адам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властел |
| притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеруч |
| опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се |
| ао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу |
| вети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се сп |
| вник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице.. |
| су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и ци |
| у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако га |
| ухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једно |
| ти с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, |
| баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамен |
| тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекл |
| а је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пу |
| прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с т |
| е не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Никол |
| ц...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка |
| ио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како н |
| жају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито |
| дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{ |
| ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком |
| pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достој |
| осебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвиј |
| то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим |
| могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n |
| живио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</ |
| ља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здр |
| обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: |
| је уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су на |
| и у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, река |
| коло, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар |
| му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, в |
| будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S |
| ом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад |
| ретварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молил |
| те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, |
| Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће обр |
| а, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То |
| и, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људ |
| {S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало ј |
| а Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца пс |
| е јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега < |
| , јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знад |
| ахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кроји |
| могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје ј |
| сомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — дов |
| ца и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брж |
| те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би т |
| ао из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре |
| ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик... |
| духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно т |
| ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Никол |
| ешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни |
| еде га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за ц |
| Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нес |
| штар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад |
| им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико ж |
| и пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с |
| лне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за у |
| м мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило |
| ске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фаб |
| њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: |
| мне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Ј |
| а банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гд |
| на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом |
| ка је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају |
| пустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је т |
| шин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као |
| .{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира.. |
| о нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> иш |
| хане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху |
| крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да п |
| Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n=" |
| , ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао |
| сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Уга |
| јчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез |
| >У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разл |
| лагослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, з |
| да оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке ду |
| вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не |
| Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем св |
| с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григор |
| Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнеж |
| тавицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици |
| се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате пок |
| повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој |
| ни од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на |
| ватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан кр |
| ш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачет |
| цу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпо |
| браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан прис |
| Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепш |
| жић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} |
| донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n=" |
| ца ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољник |
| његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привриј |
| ић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, |
| ој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце |
| е јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студено |
| алићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — |
| 91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци бож |
| ом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примј |
| ..“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно |
| а си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, |
| е на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у пр |
| круњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада |
| не се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је пр |
| а Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с он |
| одила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, побл |
| име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Ка |
| число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Ник |
| гледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да прогово |
| га лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на св |
| ди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује |
| прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији |
| а Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку д |
| а љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га |
| ушана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, |
| честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу |
| први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му |
| а... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одл |
| на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb |
| рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — |
| бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши |
| „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику |
| год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и покли |
| крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркв |
| јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — |
| царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тв |
| стало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је влад |
| с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је |
| иста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлук |
| тати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, |
| му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога |
| и јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскор |
| е иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На ко |
| е посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати У |
| " /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; |
| су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остал |
| завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „И та |
| ју, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нем |
| ма господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то |
| дјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете са |
| је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештен |
| нути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му |
| жје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је ви |
| а, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} О |
| е поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута ист |
| етлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство |
| мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} |
| мисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно прес |
| по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племи |
| јело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> |
| ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хва |
| хвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији |
| а куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а |
| устити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, |
| галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Ели |
| иш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — |
| то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати н |
| ,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l |
| мне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ћ |
| воје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута |
| .{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци |
| сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту |
| и у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> с |
| живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјег |
| дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је |
| ски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахоре |
| с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матк |
| ријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела д |
| Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви |
| ; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То |
| а кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми д |
| ве ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, |
| и, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и по |
| стане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши |
| — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из д |
| арод одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. |
| онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, је |
| ито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пре |
| лићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској |
| : — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, |
| ред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да В |
| м, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Та |
| , <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине |
| за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спус |
| дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајн |
| а перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невес |
| о пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество. |
| здано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи.. |
| тио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана |
| ивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домањ |
| ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <d |
| џије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први о |
| а, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архи |
| глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било т |
| „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љу |
| бе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је вл |
| рица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну |
| ја Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елиз |
| е мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу |
| {S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобн |
| м достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме |
| ељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик пост |
| ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољи |
| ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и ца |
| ао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје |
| еду: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Т |
| ти као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сад |
| наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Р |
| а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједа |
| даћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били |
| истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија о |
| и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни |
| те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће с |
| адо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да |
| и, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога |
| еби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добр |
| то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и н |
| о моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ |
| уј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уро |
| ко ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали |
| а Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> |
| ти цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало |
| лићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, кр |
| , а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по |
| ранческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „.. |
| ељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави ј |
| ла скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак |
| дити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас сло |
| ега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{ |
| а..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и |
| изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у б |
| } Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад |
| S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче |
| на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе рус |
| ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило |
| ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће |
| ћ као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему дале |
| испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запома |
| , да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвали |
| лемића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а |
| р је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва |
| о велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, |
| Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу бе |
| срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љу |
| д ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим |
| ћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто |
| нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, нег |
| а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од |
| е крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико |
| ка у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, |
| владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани б |
| и јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни |
| на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и |
| изе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се бр |
| а да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Х |
| пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабет |
| леда из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дје |
| ловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом |
| у двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брж |
| и и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге з |
| и у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са ст |
| } У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} |
| е подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Ниј |
| елне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фаб |
| републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Позд |
| до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице |
| етачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће |
| отврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело ко |
| Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Мат |
| круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и по |
| оју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубр |
| тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неб |
| бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опус |
| емљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога |
| S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, п |
| убровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Т |
| ла и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учи |
| до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части |
| а рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам ј |
| редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист |
| /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Б |
| талена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он |
| примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на |
| ла је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављен |
| љежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио |
| д светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, ма |
| вијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомуч |
| еоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к |
| би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон е |
| с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепи |
| диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу цариц |
| прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и н |
| зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се |
| пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости ј |
| и.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештени |
| о...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да |
| сто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће |
| „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд ни |
| ем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем мл |
| ланине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Ел |
| ршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерц |
| е растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој |
| стелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу |
| вчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник |
| праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а |
| јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима. |
| а чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, о |
| па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко ш |
| га ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао |
| раљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће в |
| ам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећни |
| астио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком< |
| а гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровн |
| јели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити |
| , и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће |
| душан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш |
| ј господскијех поклона...“ — „Радослава је справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, |
| о: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каону |
| <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> < |
| упови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тл |
| ике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S} |
| је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час |
| вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет |
| ин Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чуднов |
| цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их |
| слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је |
| томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, д |
| успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божј |
| е Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио |
| ио најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова об |
| тона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не има |
| .{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi |
| угаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окре |
| у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" / |
| мао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и |
| е свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар |
| „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Ду |
| у, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасонос |
| р између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар |
| ијега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дан |
| чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и |
| а, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним |
| а се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето |
| Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и |
| о одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом |
| збиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он |
| .{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у |
| не гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети з |
| пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; м |
| инчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} |
| а у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опат |
| Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој сво |
| онити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога |
| ла чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, |
| ној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га уд |
| харао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на |
| цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је ње |
| Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њ |
| га другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Бог |
| ари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — |
| д невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро у |
| господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињ |
| а...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владар |
| ла као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се до |
| лимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања |
| око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне < |
| Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине |
| оме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће |
| курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с ко |
| хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљ |
| прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и |
| адна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поруг |
| ст Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републик |
| су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као как |
| S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне с |
| ито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем |
| ао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске |
| госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи |
| сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га |
| ротоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути |
| ану Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пр |
| дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјеж |
| Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" |
| } Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као зви |
| е од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се |
| , Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће |
| Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, |
| ницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кућ |
| дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, |
| љане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко на |
| по, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо |
| адикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати г |
| етачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно |
| вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије |
| евима божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем |
| и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту |
| не, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно з |
| ћи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смје |
| о истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до р |
| м дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лука |
| красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војво |
| руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена |
| броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у |
| ани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведр |
| ућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} |
| а неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита о |
| вала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матк |
| ара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече г |
| , а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о зго |
| , унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особ |
| ст у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> |
| "48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће о |
| ви радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили ц |
| оздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у |
| астели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завје |
| четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с |
| но рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је при |
| голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједн |
| мјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не з |
| стељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до пе |
| главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога ч |
| н</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За |
| P19011_C2"> <head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S |
| уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, |
| се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у то |
| м твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно |
| Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каону |
| ођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко ра |
| господарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх |
| ај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу до |
| ске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој |
| древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се |
| госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а |
| олача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како г |
| љком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке г |
| повој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} |
| јећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окре |
| д с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, д |
| добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима |
| је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, п |
| Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — |
| о големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело |
| га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако на |
| е доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и |
| и мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне наш |
| обри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Уро |
| јевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније раста |
| У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред |
| ијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли |
| а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило го |
| Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и в |
| ечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему д |
| великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с по |
| праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с |
| у драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је б |
| ијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усре |
| На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За за |
| ве дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвова |
| Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни п |
| На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала |
| ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> |
| мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је з |
| било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам о |
| а у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољу |
| воркињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчет |
| је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку |
| ка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да ниг |
| ржи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града |
| hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свије |
| ио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, |
| прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а у |
| мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу |
| му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су ј |
| онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, ла |
| Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примље |
| не бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — |
| господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога т |
| сток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново |
| е доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога. |
| сада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је не |
| да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива лев |
| свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан |
| сподара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је об |
| овјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</ |
| о је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је |
| је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила ко |
| Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ћ |
| рављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко ра |
| д с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да п |
| азговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто о |
| рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им с |
| ћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама |
| ом, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама |
| се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одјед |
| е Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није боја |
| е до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дла |
| игло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бије |
| је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у ц |
| како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан С |
| ега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Ан |
| ушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљск |
| и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога |
| ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред и |
| ти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га |
| нија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води |
| арицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се го |
| дина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> |
| а радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати. |
| каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хоти |
| и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и ка |
| ме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица |
| дравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, м |
| одно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобова |
| лин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гро |
| ој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша |
| јевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang=" |
| дом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворки |
| на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри |
| то је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те с |
| љаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити |
| аш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред оч |
| а круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, |
| ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко ј |
| едао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на зб |
| е с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда |
| ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељ |
| ископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, |
| арају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да |
| српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а |
| е косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па ва |
| ..{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај св |
| ушу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави |
| Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола |
| се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о |
| апјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се п |
| лом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У С |
| о да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито ти |
| ожила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори |
| , те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони к |
| ком владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благоста |
| , а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цви |
| рила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће |
| Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела |
| дност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те бла |
| е здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господск |
| ачио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и |
| чи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубр |
| Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљен |
| вник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакл |
| оду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска кури |
| рске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати |
| , а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господс |
| ње републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S |
| </hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи |
| ко, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије |
| право пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су |
| ркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут |
| {S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} |
| е сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомоли |
| права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високије |
| омрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она он |
| Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе |
| а и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна |
| ко то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу |
| задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до |
| кој племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је |
| уша с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Воје |
| , тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао б |
| ога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област |
| ешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је |
| ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{ |
| S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о |
| право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а |
| он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у д |
| ра властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за |
| капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница ј |
| кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост |
| раска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} |
| с обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици п |
| дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се ти |
| е.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави с |
| е удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је ж |
| особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубров |
| с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду |
| укољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благо |
| и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди доброд |
| 77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако |
| S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо вели |
| допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{ |
| десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује св |
| о да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твор |
| аном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком |
| шце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, тв |
| ијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо |
| ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио |
| оду, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који ниј |
| е радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си |
| владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни ца |
| је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде |
| срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Дв |
| естрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко м |
| илни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре |
| егиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га |
| ша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине М |
| је веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано о |
| хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му |
| онизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима... |
| је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом св |
| лом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га |
| Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и тр |
| адање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прост |
| нула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јани |
| и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да ов |
| главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјет |
| ма као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна |
| астир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећ |
| њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије |
| и свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, |
| што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по то |
| мотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати |
| те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бок |
| вцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb |
| друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презб |
| Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубров |
| рала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се |
| зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за ба |
| а књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да |
| народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога |
| ..“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу |
| а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не |
| поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стран |
| са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Д |
| хо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га ј |
| ећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. |
| курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге вољ |
| недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер в |
| кве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татар |
| уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врш |
| удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила паме |
| , да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у |
| ма добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела ј |
| штене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само |
| ти мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољ |
| а, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — |
| а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је |
| нову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред ро |
| е обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Би |
| е, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисеро |
| прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јуна |
| на Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна |
| S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је поб |
| је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бес |
| и града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј |
| е!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијет |
| а да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге |
| довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: |
| е јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гос |
| е, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од |
| ајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кће |
| игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер с |
| ли свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак К |
| господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милос |
| дим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, ниј |
| ар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам |
| а великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као ш |
| нако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти |
| ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хи |
| сну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће з |
| На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прего |
| у, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>В |
| лавни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице ка |
| а проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам |
| цјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до |
| вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и п |
| а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнез |
| .{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., к |
| стофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Нико |
| о што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и оч |
| ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, |
| ричекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили суз |
| ење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и в |
| овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога |
| ше с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако пон |
| памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклис |
| и, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, |
| 1_C4"> <head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа свој |
| — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а н |
| а је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе |
| брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дуб |
| амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочасти |
| пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S |
| је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама |
| св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на с |
| ову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни |
| постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је поста |
| ти, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто |
| тара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S |
| спред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елиз |
| ече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла |
| еле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље |
| ано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да |
| вјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а |
| огу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господски |
| и му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам уради |
| ет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди |
| сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кро |
| {S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће вес |
| убави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљ |
| приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти |
| 11_C13"> <head>XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се ба |
| ена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце |
| Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице удара |
| ровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године пр |
| “ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, |
| ети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четве |
| (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосн |
| а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе |
| рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом |
| и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Стр |
| царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, об |
| але браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан п |
| жити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најм |
| каквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцк |
| посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа |
| Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, |
| а, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Ми |
| ахумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколи |
| ити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко. |
| ку...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати |
| архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Слав |
| ода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровни |
| и, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно |
| едаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела |
| ушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој на |
| овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио |
| ому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не сме |
| е не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога красн |
| м без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града |
| Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик зава |
| бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче |
| завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капи |
| Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђ |
| {S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипа |
| у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио |
| два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепо |
| алека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што |
| је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно с |
| већена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нари |
| јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза ма |
| ча!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар |
| јасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у то |
| слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље пост |
| аучио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао не |
| а и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да |
| и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се у |
| па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а власт |
| у. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је |
| шега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: |
| ају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои |
| говори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Ца |
| аре, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико |
| е становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па |
| новићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Б |
| вила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госп |
| ја, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгуби |
| је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђе |
| скому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како |
| у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех |
| и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита бр |
| с стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; |
| јежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до |
| оштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа вла |
| , а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{ |
| му води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а |
| јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Н |
| и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник н |
| S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а и |
| мо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што |
| — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути |
| кијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да |
| јбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску ба |
| есница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном ов |
| ткад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спом |
| у мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од |
| о ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је с |
| ио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да |
| hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а га |
| се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с н |
| е пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт |
| То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као |
| ено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, |
| е да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разгов |
| дбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и ба |
| ем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спо |
| видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} |
| n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самос |
| ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те |
| кромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, |
| але, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на ка |
| предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала |
| је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с поб |
| ју, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а |
| рада Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда |
| споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а |
| ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у нев |
| о ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу |
| аборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га |
| шу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну |
| не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику |
| да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, т |
| јеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Ни |
| се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио |
| лио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прек |
| олио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су |
| дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него |
| Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један |
| казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S |
| о ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напр |
| ује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мир |
| дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти |
| тољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била п |
| је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовин |
| ла и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} О |
| божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би од |
| адови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час об |
| етири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, |
| ице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је |
| ника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, |
| , те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао |
| ити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и шт |
| о је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а п |
| чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, |
| то гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је с |
| пуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешл |
| >, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је |
| насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по че |
| чем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особи |
| у.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — |
| у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а |
| да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, гос |
| х урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце ови |
| > <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="1 |
| ио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кр |
| га поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи |
| им владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело пр |
| је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је |
| знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубро |
| омоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, |
| њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако |
| на, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дуб |
| ва.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се |
| бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Биск |
| блаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краљ |
| спар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној |
| } Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом н |
| е.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске |
| reign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за |
| лијепи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне |
| , да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да |
| думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мај |
| адарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> раз |
| , од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте |
| тељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће |
| и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Кру |
| краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкије |
| е, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љ |
| црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лиј |
| !“ — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровч |
| као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне< |
| уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection |
| дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цриј |
| а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под кал |
| иви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби |
| глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада |
| у се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љ |
| јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духо |
| у пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашњ |
| десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве |
| карић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ вла |
| цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте пам |
| у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче |
| штована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, кој |
| еко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан |
| пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди. |
| ра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је п |
| аонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом |
| аља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста прете |
| е колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд |
| аши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и |
| пас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и по |
| а била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, |
| владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <p |
| ушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће д |
| вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, |
| еља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била |
| самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку |
| јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ри |
| Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два зл |
| е, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна |
| риљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном |
| склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и |
| ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке годи |
| ње душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљ |
| нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјес |
| Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој виј |
| о уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Гре |
| е Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар.. |
| пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, ј |
| а крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској п |
| ровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе изме |
| је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икак |
| ршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> < |
| из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна се |
| „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се |
| цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Д |
| Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Б |
| кој љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав |
| р: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служ |
| пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и н |
| мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} О |
| ни су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Ду |
| на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је стар |
| њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он |
| све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да не |
| ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Ј |
| а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није упл |
| мо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, |
| ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако з |
| ном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете К |
| некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће д |
| у, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повис |
| . — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала |
| тра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, |
| ужбу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с |
| главио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у |
| клонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра не |
| е и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаш |
| е је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фа |
| истијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, |
| има, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави |
| ла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад |
| у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћер |
| на с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила тол |
| “ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо |
| С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити |
| зно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згод |
| замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка |
| тва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка к |
| и инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господо |
| рилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те |
| у Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи град |
| а краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиш |
| а цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S |
| оже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем љу |
| вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као |
| <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до виј |
| најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="10 |
| и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила гос |
| ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на приче |
| оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју |
| а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, сл |
| о је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њег |
| ац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако |
| еша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S |
| у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себ |
| на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо |
| ога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit=" |
| азумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овак |
| hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела шт |
| трана <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, |
| е истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и |
| се фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb |
| сађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војс |
| } Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, |
| и пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Пр |
| справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с |
| а погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S |
| улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи |
| осподара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки на |
| еници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пре |
| “; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великије |
| у духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n |
| д је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му ј |
| ио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S |
| арић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачки |
| ваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то |
| Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да ј |
| осе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем |
| се удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку |
| руге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупи |
| де Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах |
| им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; при |
| аш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна с |
| спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењ |
| па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да |
| {S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном |
| ој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му сл |
| ј љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале |
| ода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином |
| о звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако |
| мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигд |
| ежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле бра |
| Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се ка |
| рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му пр |
| мо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима |
| днога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку |
| личанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Д |
| ати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора |
| ом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, на |
| мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да г |
| лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на |
| вога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још каз |
| стре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није су |
| омања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара |
| рио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје |
| ојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је ба |
| , позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио |
| а истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Б |
| од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирн |
| се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, р |
| вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја |
| лику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и |
| .{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша |
| то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље |
| е све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику |
| оме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думн |
| ако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју влас |
| ри светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на ко |
| : кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш |
| етла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да с |
| ти испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога сви |
| ило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути |
| Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубров |
| ло и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ип |
| ве.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувс |
| lestone unit="subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима го |
| ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кла |
| је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина. |
| њи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицми |
| е ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно |
| чекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те |
| {S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Наста |
| њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јус |
| и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефали |
| мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му гос |
| ња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце о |
| Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, |
| ца Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — А |
| > <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и нао |
| то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, власте |
| да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И т |
| >.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> |
| ницима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад сам |
| ода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније |
| такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахиј |
| да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пу |
| да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјет |
| lestone unit="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св |
| о нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га през |
| етића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, |
| и благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана |
| Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као |
| вршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново |
| амо нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, |
| е све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима с |
| ико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> <pb |
| да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је моли |
| угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се |
| ћити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. |
| твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут |
| у побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехну |
| да своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а |
| Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљ |
| буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напо |
| епрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна коли |
| круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашит |
| адесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му |
| га ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — |
| дар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави сл |
| аља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари за |
| збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n |
| да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјесто |
| ени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три би |
| мни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному |
| ви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лије |
| као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је оби |
| , дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке |
| ио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Соко |
| ави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио |
| права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу |
| рац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо |
| виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно |
| спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу пре |
| горе је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути шт |
| Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми |
| и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запје |
| ом, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом |
| наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, |
| а узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она т |
| за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрис |
| ко града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тог |
| дио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољ |
| вдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на |
| овац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјево |
| Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијет |
| — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровни |
| стеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је пр |
| била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, заш |
| ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пр |
| l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l |
| ала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак о |
| умљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на да |
| ају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекир |
| а студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће о |
| бе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на С |
| Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Е |
| садити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Ј |
| овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, в |
| е Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела |
| “ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку с |
| ице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда при |
| подин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бри |
| вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем траци |
| ђака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли |
| а тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће гали |
| жда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној |
| о: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, |
| есједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S |
| ахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се н |
| /hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, као |
| бровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богати |
| е она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом |
| земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} |
| бре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ |
| их, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га |
| ст ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у к |
| о олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучи |
| омно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без |
| 2" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје ст |
| ијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео |
| ва до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талија |
| и с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лиц |
| рници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, ок |
| уховну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="9 |
| обротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мај |
| запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</h |
| едан дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Сам |
| понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у д |
| ћије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудар |
| р Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, |
| јетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Ар |
| вио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина пр |
| устио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст |
| ви јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила |
| ме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у с |
| ала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се ра |
| обито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да |
| да владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша |
| , јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n=" |
| у отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију... |
| ка, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цва |
| У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у ли |
| радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару |
| и бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те |
| од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар |
| а, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се ја |
| пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А |
| {S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упи |
| а племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једн |
| је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Св |
| сарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да с |
| , властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с |
| цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ст |
| остао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетл |
| акав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје |
| у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, |
| корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и ч |
| иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У |
| анониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као |
| мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово ре |
| “ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милос |
| дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Т |
| е, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S |
| ве овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овак |
| јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна |
| и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежј |
| асти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толи |
| име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме по |
| ве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духов |
| ријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровн |
| и му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гу |
| ве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочев |
| subSection" /> <pb n="109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник ук |
| м...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А п |
| јечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Ст |
| отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана |
| ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати мла |
| није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен госп |
| ом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге бра |
| S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у ба |
| зговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озби |
| и дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио |
| о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни нај |
| а ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила |
| е долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Ду |
| његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покро |
| а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога сви |
| и лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве |
| орија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече |
| њици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретв |
| ка ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div> <p |
| ођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз |
| а, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> |
| Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, |
| "64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први уда |
| о море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb |
| па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И |
| ти у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога ро |
| бро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијев |
| вори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „До |
| окара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавн |
| теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољел |
| љен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомил |
| то нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бит |
| Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријевар |
| ке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда |
| м латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате |
| боравити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је власт |
| ка брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низ |
| краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева |
| , ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба бож |
| но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свеча |
| о нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека в |
| ану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одред |
| ркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли. |
| утина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владис |
| рнога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ |
| бра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не |
| .{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати к |
| а поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вени |
| мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо д |
| ле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га шт |
| а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва ч |
| ице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан слав |
| за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јага |
| се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо |
| кровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина гра |
| ијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар |
| .“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо |
| рњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила ка |
| до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још |
| е сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично ниј |
| ак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Ц |
| створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и |
| на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом сви |
| : — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени |
| ом муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучн |
| настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе ј |
| ко дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28 |
| ко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а на |
| устити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне |
| проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изре |
| ије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div |
| тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте влас |
| есео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад в |
| ла је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне |
| S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску |
| икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дуб |
| пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, узди |
| еђу Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} С |
| то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у р |
| сити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш |
| у јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домањ |
| а би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мен |
| тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својије |
| исту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} |
| д села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{ |
| епублику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опе |
| ети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борав |
| али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хв |
| ом Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред сво |
| зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одб |
| рити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића У |
| куд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта |
| е доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и пос |
| ечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни |
| е нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} |
| али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то б |
| но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровн |
| рпскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је |
| е било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се спр |
| и Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрсто |
| никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју |
| миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди |
| регори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, н |
| вост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли |
| те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их |
| свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна |
| цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога |
| је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пу |
| брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишен |
| нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето |
| радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, као |
| у заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене вошта |
| бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку. |
| аве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од |
| еликаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати н |
| да се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем пр |
| “ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Ду |
| дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања ј |
| ом, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његов |
| онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> |
| , и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, к |
| Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко |
| града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалакс |
| ш. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је |
| </hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољниј |
| ем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно бр |
| том, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} |
| , а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, као |
| ја, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крс |
| о је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан |
| Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовањ |
| о одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од |
| реведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло п |
| ник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигну |
| је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели кр |
| илост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону |
| ин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вије |
| нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и велик |
| орби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијан |
| да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде с |
| чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, |
| т у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као |
| {S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова |
| ја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обра |
| зумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерн |
| владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А |
| прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашк |
| тио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пуч |
| м...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, |
| алена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвод |
| ла иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији |
| а је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је |
| та с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да |
| а свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у т |
| че, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула п |
| Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ |
| на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> пер |
| з Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а |
| ити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет по |
| Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Та |
| тила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша р |
| арица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и |
| ислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куца |
| косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би |
| рсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први пр |
| ико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут |
| > полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјере |
| баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјех |
| глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи обр |
| ињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из |
| гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка рум |
| својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарим |
| екнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помоз |
| питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а о |
| на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је справљениц |
| ед икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мај |
| авом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су |
| ла је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118 |
| авољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се |
| думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци |
| а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако |
| обито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско |
| а би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, |
| је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала |
| овијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} |
| дне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце |
| х што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјезди |
| це.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи |
| ах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале |
| евојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарк |
| као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову |
| загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с |
| у, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је |
| хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — |
| љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је |
| из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а |
| Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а |
| лаве <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски.. |
| Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то с |
| та.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала ј |
| енио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пр |
| знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно |
| “ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјеч |
| се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да с |
| шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У |
| јес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јад |
| а је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} |
| властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да ута |
| посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија |
| ја, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с |
| махла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лага |
| огледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, ш |
| етињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све ка |
| ли ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> |
| кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алем |
| ило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа из |
| би је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и сва |
| живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да у |
| а, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а |
| м светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па о |
| , госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере |
| је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога мла |
| " /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је |
| брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутн |
| е могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у |
| чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још глед |
| риједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне м |
| иш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али |
| даност ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам |
| , краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посу |
| е, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. |
| а Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни вла |
| икола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, |
| ли проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике |
| есједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод |
| а чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div |
| ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде |
| кву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је |
| с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријесто |
| лал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме |
| е сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градо |
| ла на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, |
| А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од |
| госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала к |
| оловицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчани |
| кон тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова. |
| ст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Спријед |
| абошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра |
| сјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а н |
| аловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — |
| ко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала |
| хвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И в |
| на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, |
| тину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живо |
| зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} |
| ви им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{ |
| инчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврд |
| з тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племени |
| јем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље |
| поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, |
| а.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Срб |
| Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, |
| а за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдач |
| Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић |
| ем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="1 |
| ведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за |
| ер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Уб |
| а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Ду |
| ла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофо |
| сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div |
| оња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јат |
| и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другом |
| тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за де |
| ви левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и св |
| каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсу |
| ћа.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут |
| м каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах |
| оба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада |
| едногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није в |
| Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају |
| ерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако |
| било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. |
| исером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво М |
| ке у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кр |
| од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регб |
| уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, т |
| пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза |
| .{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци бо |
| несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па с |
| кровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладн |
| гост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у те |
| бар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехт |
| властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Ц |
| и и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бок |
| оју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цв |
| } Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као |
| рцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитни |
| е при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти |
| омања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао. |
| а у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала пр |
| аљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто д |
| инама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на гл |
| рној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, |
| езина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>сода |
| ња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде ан |
| од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисеро |
| је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке др |
| думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него |
| е може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна |
| омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <qu |
| е постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у |
| ити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а |
| била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се раст |
| ех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као |
| види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је |
| стаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владари |
| мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријате |
| е по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, она |
| пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју д |
| ити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша |
| анскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдј |
| а њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тро |
| ако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неко |
| поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошл |
| се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако републи |
| мије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша уду |
| лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз в |
| роша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабран |
| Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бо |
| корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти с |
| ...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дош |
| абете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и п |
| ј прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласа |
| о сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане о |
| усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На |
| ио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало |
| астелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као |
| и и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу |
| ода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе |
| аситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и |
| а лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:la |
| аћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро |
| брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дв |
| а, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори д |
| евен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се |
| а госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели мил |
| ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несми |
| ао што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, |
| су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник с |
| е чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допус |
| те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе |
| на и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да цел |
| , имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пре |
| олска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све ка |
| сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубо |
| оја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што |
| е гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као н |
| погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за от |
| рева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе влад |
| ље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у |
| докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати |
| проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и уч |
| ник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звије |
| ба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је о |
| она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од кра |
| } Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу. |
| лата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је стр |
| Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист от |
| скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опе |
| те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах засп |
| дово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер |
| али су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је |
| о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на п |
| се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, ко |
| ржи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жар |
| по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до |
| , и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишат |
| димо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми ма |
| то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема ве |
| јатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак влада |
| {S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазн |
| ирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три |
| Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење гр |
| стеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу |
| најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на доб |
| је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у бо |
| скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне |
| инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци |
| ао и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о ми |
| нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је |
| на с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци |
| ; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем маче |
| адиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и |
| мно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас вол |
| Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осва |
| Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље зн |
| приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојн |
| а уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубро |
| сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од ч |
| колу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, |
| лу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве н |
| о свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхињ |
| n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запоста |
| помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као с |
| м!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би инач |
| особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана |
| астелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину та |
| се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребир |
| од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд п |
| уо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада с |
| је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за ж |
| одара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навје |
| други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> <pb n=" |
| границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола |
| ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно уп |
| телин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{ |
| Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми |
| .{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а о |
| вићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је |
| шао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је би |
| ислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су зна |
| S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, т |
| а свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и оч |
| манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, ал |
| пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљ |
| лед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод п |
| убави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како |
| браћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће б |
| ује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги |
| атко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари |
| срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати |
| рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била |
| Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену ме |
| могла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и |
| ер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао б |
| {S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друг |
| ј!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> |
| ан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетл |
| кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначког |
| Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> < |
| о како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо о |
| цем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млета |
| ему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он |
| о би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Тур |
| воре доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допус |
| тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по |
| одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се н |
| карићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши ( |
| а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио мил |
| дравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољ |
| у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуна |
| моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровн |
| је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно |
| о ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S |
| итеља!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Ду |
| с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјет |
| а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може |
| упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, |
| чио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете ка |
| но је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она ст |
| сто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товј |
| ека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић |
| Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу д |
| како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и |
| обро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSe |
| } Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се |
| , велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету |
| вијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из |
| и ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност В |
| аслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="it">Bene</f |
| а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од в |
| а би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће |
| се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонил |
| јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његова |
| ити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. |
| и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од гр |
| ј у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како в |
| овник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} |
| личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој дум |
| </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’је |
| т онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, |
| започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је пр |
| и уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам |
| сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камење |
| ао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од м |
| зенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопник |
| у слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на |
| и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан |
| огати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу |
| је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, |
| с, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој б |
| угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји пом |
| мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар г |
| , да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те н |
| араш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не |
| постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не го |
| сну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам т |
| се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, г |
| ољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби п |
| дјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио |
| Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу |
| и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ст |
| тна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника |
| челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није по |
| дањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвиц |
| сти јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало |
| ному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени по |
| те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у М |
| а и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Би |
| нају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се т |
| и, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пут |
| били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову вој |
| Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина |
| размирицама између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалиће |
| дно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прам |
| зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабија |
| Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бит |
| остиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образ |
| твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само у |
| је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да |
| тјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно |
| ога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси |
| ћ, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре |
| град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога гос |
| ога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне М |
| чинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из |
| а сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш уг |
| ла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам |
| еља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете у |
| ко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има так |
| вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им |
| , али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — |
| балић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дозна |
| часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанс |
| одао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакос |
| рет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.< |
| јприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манас |
| <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задов |
| скопања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаћ |
| ила би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми |
| ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка вл |
| рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</ |
| е на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крште |
| аљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и |
| есници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, |
| ознала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Зна |
| име хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, те |
| ребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе |
| идио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је |
| е: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из |
| се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и |
| ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони |
| азвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да с |
| шца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико |
| јем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, г |
| ио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод до |
| ата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Сва |
| ти, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град. |
| мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско п |
| да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, |
| >Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша ка |
| ем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећ |
| ћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{ |
| лаве је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као |
| то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро изброј |
| мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледал |
| Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, |
| ова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза |
| ао црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена нем |
| као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задово |
| едан сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе |
| р се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и н |
| те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да с |
| еливају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Влас |
| т-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже П |
| ешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, |
| ом наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ |
| оредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем |
| не дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки обр |
| ерижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза |
| а изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани |
| н глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсул |
| ићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавк |
| ала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињак |
| је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан |
| ласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије ку |
| а инок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подрж |
| икола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у |
| ују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој |
| хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до |
| ке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S |
| {S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па |
| ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је до |
| ликој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти |
| исне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано го |
| тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесј |
| {S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она дум |
| ан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва |
| ети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брд |
| ла пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зет |
| омовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која |
| момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> |
| главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовј |
| штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, |
| рену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попос |
| етло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко |
| разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. |
| ли се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се |
| на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не |
| нула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; ди |
| ље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb |
| с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко |
| у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирско |
| о ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из |
| у, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета |
| пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи. |
| ...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јо |
| ов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Ко |
| за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и ова |
| ла живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цр |
| у породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице |
| ви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Кат |
| ом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да с |
| reign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, заглед |
| није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наре |
| маће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!.. |
| а била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје уго |
| уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Реч |
| поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те |
| } Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, |
| Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> |
| му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} С |
| дио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира. |
| ило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опо |
| пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој с |
| се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домиш |
| ој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостар |
| с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносо |
| а, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} В |
| пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотиц |
| као да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му прист |
| и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије |
| оне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S |
| у небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повје |
| Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако |
| омове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и |
| ешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите |
| ом, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће к |
| шила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га |
| ани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима |
| састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин ј |
| ама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и |
| о у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је н |
| настира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb |
| промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска |
| Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као д |
| одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину |
| ="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григор |
| ао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на друг |
| мркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Д |
| владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила |
| ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевер |
| Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас |
| част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом |
| јела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик с |
| чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио |
| зда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће ужи |
| ве је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти п |
| н у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад |
| ијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог |
| а: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, слободно, не вара |
| а ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанст |
| чица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима |
| а и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко |
| а Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светог |
| рдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љуб |
| р се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пје |
| чац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с |
| ки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опе |
| ра, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с |
| ола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав |
| иближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћ |
| давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам .. |
| , драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Пот |
| јести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена гла |
| анута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила.. |
| жју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутиц |
| кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живо |
| то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовит |
| ге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а кр |
| и се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Бог |
| о - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовј |
| Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје уда |
| ир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прек |
| рани, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је |
| не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и |
| плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испо |
| царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Урош |
| нић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Г |
| јевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република |
| се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили |
| е предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега прија |
| ходио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </ |
| језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочев |
| ј од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а св |
| ече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела пра |
| } Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, |
| живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога ту |
| како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас мо |
| звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, ј |
| ве и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у |
| опреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога ор |
| о му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми гр |
| Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој |
| мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: |
| ри пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод буде |
| а, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути ка |
| га кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет |
| није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу с |
| а ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угри |
| је, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитор |
| S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за жив |
| воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S |
| .{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап |
| Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна |
| му; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће |
| жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старије |
| ије ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је |
| „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби д |
| стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па |
| стром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и ре |
| огледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе влад |
| ло нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као в |
| једу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потр |
| Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је оми |
| ице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и |
| астелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml:lang="la">veni, vidi, vici</f |
| први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана |
| ончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир |
| рпски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће |
| гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с ди |
| је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио |
| ога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске свети |
| акрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом |
| трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распрт |
| божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе. |
| теља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику |
| ва, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољен |
| ге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ст |
| ому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су |
| је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима |
| овити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му |
| лемена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне |
| а ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике |
| тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га |
| а њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је |
| еса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољ |
| ине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати |
| а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако пос |
| начајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувст |
| о весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је |
| ца латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, д |
| ио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља к |
| и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи |
| јмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није |
| запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули п |
| а сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су |
| S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови. |
| има.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред |
| лави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи |
| {S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће шт |
| а ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Д |
| </hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. |
| /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, ј |
| аном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве гал |
| а Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Фра |
| главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и |
| си, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси вис |
| амена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се |
| том, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје |
| вати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић о |
| ић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ власте |
| ако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку |
| љусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цар |
| , каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и друг |
| сало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине |
| ежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. |
| рдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се до |
| ме је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем |
| добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу |
| е допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их б |
| вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори изме |
| коп отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да |
| ако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако боле |
| 9011_C8"> <head>VIII.</head> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо |
| е Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На мно |
| <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике |
| “ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која побли |
| S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење свом |
| и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш |
| скому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Влад |
| и час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах би |
| још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радосла |
| јела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспо |
| рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је |
| воде под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, |
| ламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој пан |
| оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу |
| тали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјак |
| дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи г |
| </hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. |
| е духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, л |
| јех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух закони |
| , а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то |
| вести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весељ |
| убити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће |
| испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном ру |
| е, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом с |
| рава, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве с |
| чне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко |
| ива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове |
| је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Ца |
| аљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи |
| вијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на вел |
| , те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на о |
| пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су виј |
| а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, |
| бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и в |
| ју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, |
| ладе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} |
| трижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Г |
| омно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по |
| и арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постав |
| д мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а во |
| црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови н |
| е кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сре |
| три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама |
| е: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога |
| о ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори бо |
| и пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће.. |
| вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице, достој |
| ијем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републик |
| и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиет |
| , а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дук |
| ила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, н |
| <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара св |
| ите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровник |
| ик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допр |
| проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био муда |
| ене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на с |
| звони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, поста |
| екамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно |
| н Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој п |
| и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је |
| бито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чек |
| носито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику |
| у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, ј |
| “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога влас |
| </l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омлад |
| а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је |
| ни озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно |
| окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, т |
| ...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром |
| ..“</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Арх |
| одичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједов |
| хов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако при |
| ала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач о |
| , Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложић |
| ира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједн |
| пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је |
| онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> поле |
| пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блаж |
| болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су |
| жа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете т |
| е вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те тв |
| м Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе! |
| игле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару |
| с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јао |
| а, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се ог |
| стину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml:lang="la">veni, vidi |
| в. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога |
| ошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, т |
| без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва би |
| рото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n |
| .{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће за |
| стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а к |
| оме одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће |
| не око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по |
| нхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, |
| својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А ар |
| народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа М |
| <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на |
| о црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{ |
| а галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гр |
| слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Т |
| девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком... |
| о н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, је |
| Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити |
| непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вије |
| а укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном госпо |
| у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и ми |
| чеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизнос |
| дмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Кр |
| рене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће |
| удара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у ш |
| ти.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему |
| тењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин |
| ев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</ |
| :id="SRP19011_C5"> <head>V.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и е |
| м плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Власт |
| — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, |
| га града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедск |
| царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат |
| ем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се |
| А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, ур |
| вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена о |
| и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже |
| ушманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особит |
| ек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} |
| сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с л |
| лаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена |
| мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке |
| вором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: |
| ј и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети |
| лне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а вла |
| прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту |
| лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по д |
| е лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{ |
| !“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Д |
| асни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће |
| <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... |
| ника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофор |
| госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па те |
| ашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Б |
| ик је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а |
| јети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје |
| елике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружје |
| о оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Катале |
| а: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код |
| p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН< |
| по преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергам |
| ираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радо |
| И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплете |
| нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну с |
| и по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега ш |
| ецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, |
| же: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном |
| ија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} |
| тва, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љ |
| судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје |
| тницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Госпо |
| крњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с ли |
| нђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му |
| ...“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро |
| владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> |
| ашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је |
| синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царств |
| ети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити |
| "122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе |
| то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молит |
| боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да |
| га каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код вели |
| м ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n= |
| та и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Н |
| спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти ј |
| ому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре д |
| била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, |
| до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Црије |
| о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти |
| Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb |
| она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S |
| е поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије |
| ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворн |
| што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је о |
| а нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке заг |
| м Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава го |
| а своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то |
| јаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и пос |
| зао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би |
| <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остал |
| да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србин |
| овник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до |
| Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n |
| а ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је о |
| етка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb |
| царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромн |
| увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узор |
| ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А |
| еђу народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из |
| азговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осиј |
| рсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала |
| имира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} |
| милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи |
| за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас о |
| pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи |
| ом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно наре |
| ледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су |
| ена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војво |
| љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово ом |
| за се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У |
| је не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на кр |
| да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмј |
| аупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млета |
| усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост |
| о ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуд |
| и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до |
| ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој |
| Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, к |
| иколицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Периц |
| бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, |
| !“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице |
| надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у св |
| .{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству привољети, па је у то име обећао свој |
| имска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драг |
| е ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, |
| спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење |
| дала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што |
| ед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и |
| не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</ |
| у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао д |
| — од споменутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те п |
| а, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасн |
| ине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила |
| ом, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не |
| љем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, |
| ичићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљев |
| абијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећ |
| ма у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и |
| а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој |
| ка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда |
| је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу |
| шан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Циј |
| ојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу д |
| hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од П |
| ру крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, |
| га покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га п |
| ватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и свак |
| могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и иск |
| аш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, с |
| аначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Дра |
| мо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему вл |
| вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази про |
| ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви |
| астела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворови |
| срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, |
| озна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Ца |
| че банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пр |
| а наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио до |
| то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{ |
| ли се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поз |
| ига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у по |
| тељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Д |
| .{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала |
| рдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће |
| удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окроч |
| Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се о |
| ље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: |
| ијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу: |
| м данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немир |
| ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедик |
| е једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да |
| а ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — |
| Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће |
| кратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Сл |
| бете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наред |
| име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је |
| бом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му |
| Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и до |
| и хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао |
| летачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога б |
| ади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој ј |
| p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" |
| е се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од ми |
| ection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као г |
| n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Све |
| е свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, |
| да ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цук |
| /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, |
| Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужб |
| ну, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урад |
| д је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био вели |
| ог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Ј |
| бра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенити |
| е дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, по |
| ему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила |
| око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни |
| аца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је |
| кве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="5 |
| па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николи |
| удрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скро |
| дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да |
| дру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за у |
| је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: |
| да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апост |
| у Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци в |
| и, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би |
| ке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридес |
| о милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а м |
| мена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи |
| а и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карв |
| од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се о |
| а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каж |
| мо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала |
| м властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{ |
| ље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје |
| тачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама |
| лемићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му з |
| ена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збо |
| алијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и |
| ра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа |
| ога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи |
| Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Д |
| иле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је |
| е на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки сво |
| и Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око |
| S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљ |
| ати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако |
| јна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали |
| вчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S |
| ка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне |
| астовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио |
| Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је |
| Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и к |
| свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах п |
| ника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да н |
| ако јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном поглед |
| е лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григориј |
| ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима |
| к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Ви |
| е когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S |
| о десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће с |
| ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси |
| на свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну уз |
| заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличн |
| стало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукаш |
| т наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у |
| па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако |
| шак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика |
| сера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су к |
| бучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а |
| позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> |
| авком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први |
| } И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости пле |
| ате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мисли |
| клони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „ |
| токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам |
| {S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из лук |
| уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} Н |
| тке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други |
| најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то |
| а (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсу |
| споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добр |
| треба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко |
| ајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихва |
| ола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусјед |
| сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Ду |
| одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n=" |
| S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он |
| ла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" |
| прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па |
| а је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блијед |
| н.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} С |
| више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике |
| ти први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути |
| а, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, ал |
| орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисер |
| } Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад |
| цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и |
| ст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један |
| мљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли покл |
| тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоње |
| едном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон узда |
| Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за врат |
| ка (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает |
| , то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ј окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник је био б |
| то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад |
| све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога |
| рекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему рат |
| су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета |
| је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљ |
| њи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога лог |
| лагослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан бан |
| ћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а п |
| у позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ћ |
| а галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силн |
| рли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у |
| , пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} |
| у чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из гла |
| си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Го |
| е положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ст |
| из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори |
| , Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, |
| : — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, прек |
| hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви |
| ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је н |
| ефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десни |
| не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</ |
| е да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство з |
| овати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мор |
| ину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си прод |
| с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну јед |
| и дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, а |
| ћи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу |
| вачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Ит |
| Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетно |
| ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све ј |
| тране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне |
| Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, У |
| арице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци |
| ар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пре |
| ке Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница |
| Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, К |
| и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој |
| ојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами бос |
| е усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} |
| ијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Пита |
| (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш се |
| ћ, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и |
| нијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и ца |
| богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену |
| ожја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду шт |
| аручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: |
| а кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотн |
| ча Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла |
| браћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </di |
| а, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен... |
| нешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупо |
| је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хо |
| то озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је у |
| и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и |
| па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из наше |
| <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi |
| гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у |
| Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, ка |
| ко је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приб |
| обертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S |
| се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред посте |
| удимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све |
| Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не |
| н по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Репу |
| кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога кр |
| раља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога |
| а.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели |
| {S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — В |
| у, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се |
| а, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарат |
| ети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску |
| сула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и моли |
| да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се |
| ладару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каште |
| е, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која |
| сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако ши |
| — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ћ |
| синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено |
| на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, п |
| ?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је од |
| — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n=" |
| а Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у н |
| ница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и |
| та је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о в |
| то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Ца |
| равиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у дв |
| ајбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прам |
| {S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому |
| у приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високо |
| посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити в |
| S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре |
| , вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: |
| енска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни |
| Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само ма |
| о мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да |
| снуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице |
| тела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда |
| та очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника вел |
| спође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div ty |
| ј панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену биј |
| у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ћ |
| нима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> уј |
| гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети зада |
| ам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српско |
| ту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бо |
| а се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар |
| укашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонил |
| ога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародав |
| атару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с |
| киње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n=" |
| ош цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном |
| ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико с |
| II.</head> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају госп |
| отајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вук |
| Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира |
| апјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. |
| и ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свеће |
| Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на с |
| у мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ћ |
| а и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: |
| адара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се покло |
| није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином |
| “ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах |
| у Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. |
| е сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако ве |
| носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мири |
| да ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да ок |
| скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крз |
| поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није ср |
| му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене |
| викнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан д |
| сти Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање ми |
| укашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубров |
| погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још |
| , а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор |
| државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега |
| рква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом м |
| ко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га с |
| , која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „ |
| е плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргу |
| адовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у све |
| ивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога |
| о, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајн |
| тора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на м |
| да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Сл |
| јестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар с |
| икако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, |
| е: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу |
| ледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубок |
| ара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији |
| е би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а |
| рице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево т |
| величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другар |
| ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе р |
| велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама |
| ки штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске влас |
| мо му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једн |
| тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и о |
| ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез |
| S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Ц |
| де права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора ота |
| у ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ |
| ослао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихва |
| рама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод |
| осут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу |
| снице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l |
| узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име |
| к посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} П |
| е, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, зна |
| ој цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас |
| иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти при |
| лико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а са |
| а на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но ос |
| њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>А |
| златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копр |
| дој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је |
| ди војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави |
| ера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да буде |
| извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво н |
| ободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори |
| љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе добр |
| стен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, не |
| ри струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи пон |
| ија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити |
| тране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; |
| си и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије |
| синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога |
| архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше с |
| спот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне |
| ајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту |
| царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле |
| ика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова ве |
| } Архиепископ проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму наш |
| .{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си |
| ице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске кру |
| крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у г |
| небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи |
| и Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивиј |
| који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одије |
| едаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина |
| ојијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијеп |
| капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и п |
| од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смије |
| видност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{ |
| вљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — |
| оћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама |
| љскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ |
| ми у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровн |
| витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири је |
| жио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да |
| и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелиј |
| у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обра |
| ваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с р |
| звана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој л |
| о ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге |
| а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде зг |
| S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, |
| ном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута с |
| треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па |
| ст с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благос |
| м име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву |
| ачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, |
| чној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Ви |
| сједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од м |
| <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="1 |
| задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут про |
| римити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце вед |
| устио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео погла |
| сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад |
| војачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цви |
| главо склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мје |
| пи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, |
| неза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, |
| бету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљив |
| привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру |
| ди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кће |
| те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову до |
| и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божј |
| ој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени |
| будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на су |
| еменима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад |
| час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што |
| овором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он |
| ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега |
| се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чу |
| а Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од |
| пођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске |
| краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је г |
| и.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи |
| о је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско приј |
| уђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју |
| ина дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема ку |
| велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку |
| о у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити ди |
| > <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а с |
| мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Пе |
| је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елиз |
| има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лиц |
| проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сва |
| прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, |
| криста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати бож |
| споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погле |
| зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, |
| ез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола |
| и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је отк |
| још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија |
| је, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Г |
| ако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зе |
| околове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковије |
| .{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже ц |
| ам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душа |
| ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти.. |
| са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди |
| и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вије |
| , а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва |
| рх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брад |
| „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урли |
| но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а тво |
| стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Бос |
| ех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба го |
| оја ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давн |
| а знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а ку |
| е најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо пр |
| јесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала д |
| е уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Ни |
| мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудо |
| овцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, раз |
| ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли крал |
| ве, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му м |
| Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ |
| асове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се |
| , и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства т |
| цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубро |
| је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наз |
| властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на мој |
| а шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српског |
| ша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жал |
| господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то доб |
| ршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па |
| дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпођ |
| син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с |
| ске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да |
| е упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и иско |
| у жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, |
| Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Л |
| и твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби |
| Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по |
| ухопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми прија |
| з тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је |
| , али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не |
| ао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници |
| у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не |
| овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога |
| рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на о |
| обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брж |
| ни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, п |
| едро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко |
| игне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мав |
| се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вече |
| је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Зв |
| S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро |
| ти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ног |
| еже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и |
| дмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла |
| оће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет с |
| ..{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут |
| хотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спав |
| ти.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима ман |
| Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокн |
| се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења |
| уша, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш н |
| зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119 |
| ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, ми |
| , а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је |
| то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лије |
| Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила |
| ру скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно |
| умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Ву |
| Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном |
| вита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су бил |
| е осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам |
| незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке |
| ду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти |
| .{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљ |
| {S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од |
| се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљин |
| ико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на м |
| а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — |
| то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и у |
| ору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="2 |
| клонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисер |
| е, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља |
| ла: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, |
| е, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар паст |
| дао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:lang="la">Mors tua, vit |
| S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарск |
| осито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе |
| не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго |
| ика и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој пр |
| ом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула б |
| нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водиц |
| рима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} |
| е од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато |
| то ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, кој |
| а коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и п |
| вцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а с |
| би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, |
| лави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тих |
| ...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душа |
| царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се |
| грлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприј |
| Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом |
| ној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да |
| ар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да |
| јатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у |
| ша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и ниј |
| с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријев |
| а, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота |
| <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје М |
| познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Мил |
| конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећном |
| ачки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут с |
| здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвиј |
| то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећ |
| а босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; |
| „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу |
| дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; |
| е банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га |
| ер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико м |
| ј јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Сл |
| су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога ј |
| је Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчет |
| рућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је |
| првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то ина |
| дала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на ул |
| , а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвал |
| е слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Ор |
| љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb |
| стиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с д |
| код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер ц |
| не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опе |
| љивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудри |
| је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико ј |
| „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он |
| д <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово |
| и и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У р |
| ине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица. |
| хумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </div> <di |
| <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Го |
| Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Ху |
| вио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дво |
| ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фи |
| вору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о |
| Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну вл |
| загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свил |
| ао домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а |
| је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањ |
| је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото |
| е слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и н |
| је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село |
| а хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, вл |
| а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину |
| о је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град |
| санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а |
| е научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебра |
| товистијар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n |
| а у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с |
| Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило под |
| под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а |
| в не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Л |
| е Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад |
| зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жут |
| ање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијел |
| да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два |
| огу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} |
| капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и |
| лога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. |
| као дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орлови |
| тога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате ла |
| њиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се пока |
| кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не |
| S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош |
| едњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у го |
| ује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћан |
| гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n |
| опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезн |
| У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да |
| прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана |
| почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће пот |
| вети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се |
| ех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак |
| се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и р |
| трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз в |
| зде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обич |
| нао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" |
| та јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пу |
| е се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је б |
| у пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају |
| вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила |
| они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега |
| је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару. |
| Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} |
| есе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} |
| јека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео |
| ије лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигд |
| } Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешк |
| баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесјед |
| турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне |
| срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и п |
| исока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се к |
| , прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос |
| ко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још дру |
| јељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; |
| бро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљив |
| и на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски к |
| рчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрс |
| тан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанк |
| <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведн |
| редити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, |
| етиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и пе |
| ићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је |
| ежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источ |
| су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратим |
| на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница |
| ој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, |
| си и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровн |
| да Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех ј |
| војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је |
| лотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био ј |
| се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се п |
| ољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није |
| етом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, т |
| е нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да с |
| еко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те |
| опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то |
| , а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Репуб |
| би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, п |
| баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По |
| а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански |
| цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару срп |
| окосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па н |
| м, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лије |
| оба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио н |
| , а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш р |
| н, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n |
| о Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па с |
| раду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам |
| оће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи гл |
| а је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому |
| а је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би |
| в украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за |
| , заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, ов |
| ара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у |
| вијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. |
| Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела |
| ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре |
| чек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне |
| таборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, |
| варицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени т |
| Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, |
| и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на те |
| држала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха |
| нако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их про |
| а бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега |
| ssimo!</foreign>“ И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји |
| а тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „ |
| уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству приво |
| есу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и ш |
| да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па јед |
| га цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка |
| ицу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћан |
| } Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве |
| ски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гл |
| S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима с |
| једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи |
| еве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њ |
| 0"> <head>X.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Бос |
| лемице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријат |
| ићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, |
| цу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. |
| з, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин. |
| одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићиј |
| а, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господар |
| head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепи |
| е, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубров |
| вакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Вла |
| гданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети |
| . Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути |
| Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њо |
| поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачк |
| на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српск |
| гда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како |
| ака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су |
| није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то им |
| овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа по |
| ријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, |
| у љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, г |
| орабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их |
| “ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјер |
| стора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље с |
| не на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене |
| до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори |
| тово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће и |
| d> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш |
| каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, |
| лавуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а ус |
| Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кант |
| лену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од |
| ицу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<forei |
| о сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље св |
| Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је |
| у купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех п |
| харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће... |
| м на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу |
| ма скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство з |
| дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанско |
| аго <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље? |
| иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се |
| евић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и |
| свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S |
| рада у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске |
| ако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би ж |
| би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душман |
| шлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне р |
| ру: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и уп |
| чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав |
| {S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <d |
| граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замо |
| омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да св |
| , Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник |
| убровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ |
| } И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама г |
| сте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја испови |
| ијечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоћ |
| оста!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашије |
| раге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се |
| на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десниц |
| ци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви |
| бе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће с |
| естрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и |
| {S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а т |
| подину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се са |
| нике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, п |
| а би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна ка |
| далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хв |
| то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадо |
| и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори се |
| тро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и б |
| S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није ис |
| г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно |
| гомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи |
| кава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти ча |
| аду Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се |
| астијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће д |
| срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет поглед |
| весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека |
| је да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога |
| сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је в |
| е!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да нез |
| срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Нику |
| ркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стр |
| окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави ок |
| колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Д |
| о прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај |
| ко му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми госпо |
| који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва са |
| и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом |
| ар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краље |
| га господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде г |
| црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас ниј |
| кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дра |
| уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем |
| то се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљ |
| није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да с |
| осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за |
| р је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, ве |
| лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење го |
| ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручни |
| аво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Народ кл |
| ић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рање |
| ен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу |
| и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка кр |
| о је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао |
| о — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На час |
| Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа |
| ије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке ј |
| вјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не |
| ја, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратариц |
| не за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: |
| ску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те до |
| у молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Ми |
| ли, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће наст |
| као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто з |
| .{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доб |
| ајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно ж |
| ме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије се |
| е.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусре |
| њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му т |
| у дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене |
| рхиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан |
| и твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, |
| учноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће |
| јесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi |
| Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, п |
| амо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме к |
| ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато од |
| дика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке |
| малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој в |
| уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да м |
| у.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му |
| ра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далек |
| ст срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ет |
| јдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: |
| млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пр |
| и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао |
| ет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срц |
| иња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј С |
| како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост |
| ину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом |
| ју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз лу |
| и.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окад |
| потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>пол |
| трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мај |
| {S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на гл |
| и животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се |
| кајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драг |
| да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало |
| а овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и на |
| дине, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- П |
| бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је пр |
| е порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, |
| дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, к |
| ијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија.. |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> < |
| о мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрост |
| ежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмј |
| и заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за то |
| м Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пр |
| оанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всем |
| са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко |
| тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерн |
| а је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у |
| љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав зд |
| а каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у г |
| јем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. |
| то је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудн |
| три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали |
| па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Мар |
| Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свеш |
| цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да ниг |
| и, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону |
| без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па |
| ле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златно |
| све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је тела |
| Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с он |
| ји у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао как |
| ић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали шт |
| непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; приста |
| фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор |
| ијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у |
| 1_C1"> <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути |
| бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње ј |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је пог |
| о гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јо |
| ише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и д |
| , поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није мога |
| и јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је |
| ви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је пра |
| овању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} |
| до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се |
| перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре ув |
| а прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној стари |
| живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су |
| пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи |
| главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. К |
| </head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одј |
| и бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже л |
| ..{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бо |
| окон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро |
| — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здр |
| зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то |
| ета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене |
| а младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, г |
| о отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је по |
| студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударил |
| азвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора она |
| зе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елиз |
| S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубн |
| <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> |
| и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „ |
| unit="subSection" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне |
| сне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устр |
| трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на |
| е славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му |
| најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух н |
| итве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само зама |
| итане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), С |
| двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Ни |
| за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће сти |
| јевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а |
| инчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праве |
| саром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријеви |
| >мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјев |
| ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од б |
| Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, |
| шан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S |
| 011_C2"> <head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У |
| пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Посп |
| влаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико |
| поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу |
| родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а са |
| ка се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао |
| о...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутр |
| шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на |
| Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с |
| једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на С |
| је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, |
| замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у м |
| се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему гр |
| поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Д |
| поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић |
| е, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада |
| на, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и леве |
| хатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила госп |
| а је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да в |
| краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјерени |
| из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило упра |
| браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовал |
| мети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, |
| ар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Уг |
| ..{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати ко |
| малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p |
| у ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нек |
| шима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помисли |
| а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, |
| „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када |
| вечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властел |
| омолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће |
| </div> <div type="titlepage"> <p>Издање Матице Српске у Дубровнику</p> </div> </front> <body> < |
| ="titlepage"> <p>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД В |
| звана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешен |
| ао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету мла |
| ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не мо |
| госте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и |
| id="SRP19011_C2"> <head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невес |
| ази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен прост |
| " /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепис |
| е поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бу |
| он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре при |
| а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зиди |
| и ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник але |
| е, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чин |
| пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла го |
| ране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, власте |
| царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се |
| ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој м |
| много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га |
| вршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како |
| госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Ве |
| а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођако |
| одитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затај |
| тарјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остал |
| ане великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги вл |
| и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; |
| цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{ |
| мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан |
| Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопири |
| ри, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће |
| још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то |
| вако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожно |
| приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бене |
| о ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио |
| а би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власи |
| утро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и не |
| а, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића |
| он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, п |
| ао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, им |
| е се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборави |
| на два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div> <pb n="14 |
| е банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харн |
| богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Де |
| показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу |
| е, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може п |
| као, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење г |
| спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да |
| тража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњ |
| .{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне |
| богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брж |
| коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> окл |
| ар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то вид |
| заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi> |
| поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Пок |
| војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасном |
| на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из |
| ј милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му |
| Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором д |
| , у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>К |
| лами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака тр |
| нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријате |
| прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред |
| а на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћел |
| спар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају |
| п, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићи |
| арешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у том |
| ли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потп |
| ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку ме |
| њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље |
| силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровник |
| /> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла |
| , чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> |
| ијестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је ур |
| као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на т |
| ти жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме |
| духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, |
| је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причека |
| најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до |
| о га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>з |
| госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и узда |
| у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће |
| ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми |
| сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} |
| и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби |
| га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратни |
| је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу д |
| , најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те слож |
| на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је т |
| ве је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, а |
| то до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем даним |
| ајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> |
| цама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. |
| с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште по |
| е ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле г |
| ву охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроников |
| ану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за |
| Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестр |
| и прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напом |
| {S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је пра |
| ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосн |
| мачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помир |
| лисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија вла |
| лбрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебес |
| уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони н |
| јер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет |
| .{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а |
| се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха |
| , али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онак |
| лека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(рана |
| смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су |
| му великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао н |
| лгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио |
| и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, |
| ви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болес |
| ас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам и |
| уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" / |
| на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> |
| ерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже г |
| х три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. |
| моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отвор |
| „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за једи |
| узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивиј |
| аонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће |
| јерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рек |
| риче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напас |
| милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, |
| га града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступ |
| је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, је |
| , али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођа |
| светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша |
| ита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склон |
| ину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да с |
| } Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан ниј |
| ому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју ми |
| видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, |
| и тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијеп |
| ђи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да |
| b n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је |
| ладар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} На |
| рама великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, ка |
| је сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у ово |
| , онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако |
| аса у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мир |
| вај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а |
| Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ћ |
| .“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да пр |
| — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} |
| ла малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдо |
| Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> < |
| , а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите |
| n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако каз |
| раћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је би |
| е и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре вој |
| о ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се н |
| суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, |
| и божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На т |
| и и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мис |
| помињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, |
| чићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа |
| е, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми ми |
| енитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а р |
| Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја сам |
| дговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу с |
| да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно |
| ске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и |
| p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n |
| обро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа с |
| ш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице |
| особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марк |
| Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то с |
| агоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се |
| ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони |
| и Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што< |
| града, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику нами |
| а, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем к |
| тио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII. |
| Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Н |
| а истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило |
| ријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела |
| на опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, |
| ашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, |
| обро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="7 |
| едао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Бос |
| као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и |
| ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молит |
| е причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили |
| виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, |
| ла...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Ј |
| и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост он |
| вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде в |
| у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељс |
| пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако |
| мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урс |
| дом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорј |
| цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба |
| јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гавр |
| у, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња види |
| сподару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, |
| е Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједи |
| /> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} М |
| ечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је ви |
| . — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{ |
| ша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина |
| лал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шк |
| један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесе |
| знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из |
| , по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће |
| ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пут |
| оље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне |
| ачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лоб |
| нићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га |
| ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад с |
| хватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за |
| лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па те |
| , па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и јед |
| Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке |
| ложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам |
| при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то |
| pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Ни |
| ; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, |
| и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову< |
| ровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јо |
| бровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну влас |
| а помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <mil |
| ље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дођ |
| моћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она му |
| ске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Преј |
| овачку.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ст |
| и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, |
| ву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и вели |
| „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се |
| танко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко |
| живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили |
| тране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан |
| нијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паств |
| На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа |
| сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога |
| у броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то он |
| е као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си раз |
| ти бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа власт |
| а ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетл |
| обра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би |
| ијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га |
| нока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кн |
| и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој |
| дар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части н |
| на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећи |
| купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу |
| . Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљуб |
| а ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Ник |
| но сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, |
| арко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље! |
| бодно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да |
| а!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Д |
| ратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радосл |
| ба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда |
| ој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особ |
| виту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој |
| покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небес |
| ћију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S |
| ласи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} |
| — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, |
| саре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату бо |
| !“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, т |
| Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува |
| сједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршуј |
| љам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p |
| ти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела д |
| довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог рас |
| и орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола |
| , да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован а |
| аром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем |
| у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> <div type="chapter" |
| десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано кре |
| нићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вј |
| предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице, достој се примити овај |
| зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нам |
| проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, |
| , а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мо |
| ровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се до |
| ем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и ск |
| олази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају |
| примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складн |
| га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ |
| у, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „ |
| рој Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} |
| но, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S |
| е — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела |
| великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Ре |
| пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Ми |
| ла служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани ла |
| хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромн |
| ="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је пр |
| ашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре ск |
| у; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћ |
| ћа двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „ |
| убнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Влад |
| ла пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају |
| абуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобар |
| егли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и ша |
| ерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{ |
| му ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Вла |
| у.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два |
| народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима |
| прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз вели |
| ми у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је |
| а, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили |
| настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, о |
| те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно |
| ад, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као |
| оспођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до |
| оне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S |
| аставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и с |
| пиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, н |
| <head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се |
| Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш с |
| властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавј |
| и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те з |
| а Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић |
| ао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и |
| владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњ |
| фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каон |
| о дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лије |
| бине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове двор |
| ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује о |
| нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћ |
| у се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносит |
| !{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу |
| а уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је |
| ти што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају о |
| кијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојслав |
| вору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ћ |
| илама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободн |
| ијатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу |
| ном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи ба |
| , да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а ни |
| отпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велик |
| а.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш са |
| астоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно пос |
| е је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посеб |
| на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече ца |
| ни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Ре |
| сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{ |
| је о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, би |
| а га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара |
| reign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони |
| у му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашо |
| дне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје |
| о усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. |
| , без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и |
| ога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </di |
| м негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устр |
| ијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милости |
| теве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све т |
| сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране во |
| р урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, |
| ве, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице |
| у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику. |
| ода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви |
| огородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни ота |
| а добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с уг |
| обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p |
| господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пр |
| е робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</h |
| име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и св |
| у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Ф |
| авити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија... |
| га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И К |
| ао покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Х |
| настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему |
| ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и бо |
| убровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихва |
| о је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог |
| та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је |
| ода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока сас |
| ју; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, ј |
| ужио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао |
| онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у о |
| од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љ |
| и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета н |
| ца.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код ње |
| {S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуна |
| ића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јади |
| и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види т |
| а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Хр |
| а часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао |
| ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi> |
| је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, |
| p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки л |
| оју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ сту |
| ећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је м |
| думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу |
| влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио |
| е све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао вр |
| ила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господ |
| је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ћ |
| аши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Сл |
| та, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин |
| уму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће |
| но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш |
| овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} |
| > <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госп |
| ужи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} |
| ост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и |
| е.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо |
| осподом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Госпо |
| {S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: |
| жао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни и |
| е жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне |
| публика Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone unit="s |
| ворење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више бил |
| hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма би |
| ђи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће проме |
| спођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај |
| ебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у ма |
| „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и |
| да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђ |
| у, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</h |
| и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је с |
| во пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су дво |
| војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипа |
| ому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разл |
| рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом |
| укама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мј |
| немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као |
| да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, |
| д небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију изв |
| о вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљ |
| ала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех по |
| з је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица |
| по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недр |
| b n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а |
| апнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Мил |
| /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, |
| родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи н |
| . онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепш |
| као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јо |
| кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бу |
| и с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој пре |
| он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, |
| то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, п |
| аница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно пред |
| јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти |
| 29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, ко |
| ог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни |
| о по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову По |
| о путевима божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с крас |
| S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехот |
| у. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом гус |
| а се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрн |
| hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми ј |
| комо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад |
| у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, |
| а иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као |
| Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана |
| х дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете |
| е срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не мог |
| што Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова мл |
| Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће |
| ави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога б |
| ... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред постељу честитога цара Душана |
| је растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Л |
| , цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, по |
| лави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пруж |
| а Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиеписко |
| а почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с |
| дила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Ја |
| а манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидин |
| чник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњ |
| кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Ц |
| свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној мол |
| ад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> |
| сера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="1 |
| му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало с |
| иди и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху |
| од исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па |
| тијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} |
| рци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не в |
| — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тл |
| сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом т |
| а с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе |
| оме владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам о |
| <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањ |
| очинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, |
| тлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одје |
| > с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидурима у далмат |
| смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша У |
| ак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дуб |
| пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала ду |
| од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} |
| лост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У ве |
| м кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три ар |
| а је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро |
| в. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер |
| в. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубр |
| астели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а |
| аја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<foreign xml:lang="la">Per multos annos De |
| аведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угр |
| шли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчан |
| лиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као |
| овачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стје |
| е предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштен |
| оре и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији |
| лић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> |
| е је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дро |
| кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Ца |
| о у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно по |
| "> <head>IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по |
| , њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му |
| и, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одма |
| , јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, |
| цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада |
| ова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну |
| звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично |
| је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим |
| ружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република |
| , дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон С |
| ада Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ћ |
| е <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је |
| губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци |
| убно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују о |
| арицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри ј |
| е пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <milestone unit="subSe |
| гну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — |
| сједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на зд |
| олица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљ |
| ј згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi |
| ајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему да |
| еговијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква р |
| како и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове род |
| ом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, |
| ...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити зла |
| а Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима |
| јереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми |
| вјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија п |
| града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} |
| дном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога |
| за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она д |
| ије ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском. |
| стофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целн |
| бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изнена |
| чекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> |
| ала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те пон |
| заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, |
| И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни |
| пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвел |
| тверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће |
| што јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је |
| авести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш |
| .{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је с |
| а мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претв |
| и и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву. |
| уше божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бес |
| нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла на |
| Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Репуб |
| тпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити |
| } И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровн |
| вијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља и |
| послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да |
| ли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље.. |
| и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило |
| ађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} |
| Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје |
| ли јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падов |
| м ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем зашти |
| тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда б |
| како да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти |
| је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта |
| јем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена ган |
| ем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, |
| круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од пауно |
| И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>ве |
| четићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml:lang=" |
| а: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће на |
| ина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су пу |
| а срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, као |
| мрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне сини |
| емљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јани |
| иру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара |
| ам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n |
| то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир |
| нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Је |
| прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају |
| Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога |
| све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко мног |
| це.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} О |
| ка, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћел |
| клић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Уг |
| чег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се |
| ане, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио о |
| tua, vita mea!</foreign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито |
| е Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А |
| лагословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хва |
| ех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трп |
| Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитељ |
| им уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Мар |
| Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну влад |
| с молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Ду |
| мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а |
| апи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка |
| лити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — |
| е, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силног |
| ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је |
| дала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети |
| едан пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је К |
| јијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затаја |
| ла властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на |
| у је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Т |
| — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андро |
| ви не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи м |
| а протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да |
| агрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш ист |
| зне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њ |
| вине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, п |
| знати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме сви |
| као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душа |
| пићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништ |
| обито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио пап |
| е истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна бил |
| вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбаци |
| ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бо |
| и мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје у |
| /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на |
| т...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни кан |
| ..{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и при |
| и је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину |
| о проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложи |
| убровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тог |
| боље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива пр |
| овјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> |
| стављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут дво |
| бра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни |
| пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спас |
| да, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за он |
| на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља!“ — Споменуће з |
| угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на |
| {S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мис |
| њела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, |
| еска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и по |
| а, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Ј |
| Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се д |
| вештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десниц |
| на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прам |
| свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а |
| навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости! |
| прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гриј |
| занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као зм |
| задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до поја |
| ве богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога во |
| Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је м |
| ..{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не ув |
| литву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас |
| Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити |
| кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и м |
| мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и бр |
| тавим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика |
| ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је кр |
| потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио ж |
| а било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан |
| станова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја |
| тио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину. |
| , уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог |
| невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то |
| итви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање вла |
| ијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збо |
| на покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а |
| во час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, |
| а Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јани |
| , па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те осло |
| а, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најж |
| ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за |
| вему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као |
| и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип свето |
| ично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потре |
| опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена |
| а од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као свој |
| " /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику н |
| баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На |
| рцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те |
| уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као |
| пље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а |
| вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блаж |
| скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све |
| е ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а |
| оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог |
| не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде измеђ |
| раљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_C |
| уло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамни |
| м, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци |
| дити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, при |
| да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода |
| о је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће |
| 24" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу |
| репере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је пр |
| вати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбољ |
| : — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у |
| лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, |
| Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до ла |
| ине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија |
| гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дрије |
| полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њед |
| аспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да |
| с ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с мир |
| дио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех п |
| као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до из |
| и, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да |
| х града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабуд |
| испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех |
| моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић на |
| , која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђа |
| ебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне |
| корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, ди |
| остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, о |
| т</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата |
| !“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их |
| рнице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљез |
| иближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њ |
| голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик |
| ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупск |
| их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, |
| справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. |
| особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је на |
| ијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, |
| ању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду с |
| остојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свије |
| ому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади |
| љу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{ |
| </hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и |
| ко просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а |
| љи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенств |
| да Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, |
| Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} |
| ету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну сло |
| згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Мо |
| „Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији крену |
| си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="12 |
| <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} О |
| омирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ |
| дједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјеч |
| ао паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бије |
| отицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самог |
| , јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светог |
| у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љу |
| м.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бац |
| могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроников |
| рева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не |
| дигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владар |
| воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт |
| срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да р |
| а онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене |
| имо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снужде |
| S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, п |
| вија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, |
| њски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збо |
| чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, |
| црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне к |
| па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима |
| велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ лук |
| орички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S |
| — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и цел |
| била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је т |
| е <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се м |
| овнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламе |
| је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гу |
| рад од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а д |
| арине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захва |
| ивати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: |
| о нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> < |
| у, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је м |
| што у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Реп |
| ју угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али |
| вџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја |
| срећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на С |
| ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и |
| ас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, право |
| ту; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнаб |
| га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога прис |
| ице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресил |
| ријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога уп |
| “ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се п |
| о врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љуба |
| воју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмје |
| гледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра |
| а мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одј |
| једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, ов |
| } Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао д |
| је срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда |
| коп под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји ева |
| у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од к |
| да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га н |
| остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дик |
| и љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је ј |
| осни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на сво |
| бу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе ш |
| е осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и м |
| и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна к |
| глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће п |
| ску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета за |
| вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и |
| па и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што н |
| двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао |
| рлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: |
| ару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда |
| је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, |
| оје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!.. |
| владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави |
| ко је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала.. |
| рку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{ |
| аду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслон |
| е ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари |
| о суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госп |
| на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. |
| ену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <p |
| јне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем ру |
| их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на запа |
| дана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га |
| меће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубе |
| великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чу |
| ати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено ср |
| итељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту с |
| р је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је т |
| пископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а |
| е носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, т |
| рви ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извад |
| опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио |
| го да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невје |
| ="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља |
| средником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} |
| 18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а |
| није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну |
| а.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орло |
| оли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички ш |
| зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три |
| вна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада крат |
| крије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђ |
| д тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже оп |
| рце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословје |
| еве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свилено |
| обру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а |
| дић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазу |
| стоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав гр |
| атаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он |
| кромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у он |
| рити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збо |
| ан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати |
| а господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој б |
| {S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и |
| а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако л |
| се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} М |
| ни као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је |
| пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи п |
| вина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S |
| тош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровач |
| одухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније |
| а на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном пла |
| е повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство |
| ошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио |
| на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклони |
| ду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — |
| а како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и доп |
| ала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} С |
| а га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Ду |
| обрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града С |
| весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би |
| а <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце |
| ницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, поглад |
| се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бо |
| " /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гл |
| то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њ |
| је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У ли |
| камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви ј |
| капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је ц |
| ар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се хар |
| парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и бл |
| рси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скром |
| чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — |
| а: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих ј |
| на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и |
| ао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу |
| након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градо |
| и к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} |
| а му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <di |
| најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути |
| љановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војв |
| — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће |
| ан алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисер |
| Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бен |
| ска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскиј |
| з мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић |
| естру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те ј |
| особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то |
| Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости за |
| си: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране |
| овник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — |
| поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила |
| — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} |
| вому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу неб |
| ају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуш |
| го нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљат |
| га управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумн |
| чепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си |
| ша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда.. |
| >XII.</head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и |
| њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила тре |
| бодно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи |
| нокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом х |
| није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многај |
| /hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ |
| Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и д |
| е, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам |
| ека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирн |
| у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будит |
| града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се |
| најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благос |
| шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пр |
| р слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допу |
| чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па |
| сна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фр |
| да Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и прем |
| ћа.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинс |
| вувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, |
| ам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од с |
| одину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико |
| ико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да |
| свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quo |
| {S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабе |
| манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препаден |
| ном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском пр |
| е.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода. |
| вор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровни |
| та преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће сл |
| е јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут |
| ему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанств |
| но босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на св |
| и, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја |
| ћна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђије |
| тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земљ |
| ене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико м |
| да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћер |
| тено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и |
| које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити п |
| усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а |
| мо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно купов |
| ех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Н |
| 4"> <head>XIV.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на ц |
| ке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога по |
| на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плашт |
| ошцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се |
| о перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гад |
| е</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су |
| по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{ |
| лема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до |
| ; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и |
| д шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена |
| канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} П |
| низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси ца |
| у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се |
| Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галиј |
| Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту нич |
| о се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте |
| омило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{ |
| добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њ |
| алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица н |
| р час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} |
| {S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се |
| Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници п |
| а града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка |
| Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао... |
| српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој |
| вој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} |
| на бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори да |
| е: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило |
| мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренут |
| а на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар д |
| м диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младиј |
| еке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радосни |
| ластеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, |
| та благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У |
| сти старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за |
| на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свак |
| едрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлита |
| и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогобор |
| аве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту |
| .{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, |
| , а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као |
| а ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; |
| је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, |
| а, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одм |
| на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге |
| реметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су нав |
| човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пак |
| различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да сваког |
| ићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито за |
| а да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки во |
| кочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, б |
| ко је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И |
| гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уљ |
| е цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просијед |
| хта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није |
| каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех влади |
| позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с |
| е слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину ово |
| ом и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко |
| а!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели |
| убровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједств |
| -три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста |
| е редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну к |
| пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене св |
| ада Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у сва |
| је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прор |
| је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наш |
| ра Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, ж |
| ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „ |
| раља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплака |
| у Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добр |
| одине презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: |
| ех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево |
| тиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред |
| опала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко прет |
| емила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: |
| Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али |
| сти ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се |
| има горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем ј |
| уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се п |
| , трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце |
| части петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем |
| — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез |
| поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери |
| нако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева |
| вом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио |
| зговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властели |
| } Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је в |
| ко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасав |
| к ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Жив |
| о извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да |
| нић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубров |
| кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од б |
| служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима до |
| тавицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике гра |
| сао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклоп |
| десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, о |
| овио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна |
| } Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена с |
| тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а н |
| ће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни |
| на Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Прим |
| нда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља о |
| будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владари |
| тога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} |
| нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам пр |
| а.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као не |
| ао да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђан |
| Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарал |
| Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом |
| .{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, |
| али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога др |
| коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога |
| Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем |
| стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи к |
| hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет |
| аталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је |
| се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{ |
| рова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, ал |
| сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Дома |
| меља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу |
| толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а |
| и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као |
| црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно до |
| неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су ј |
| ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку |
| и вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди чест |
| а и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом ар |
| Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора |
| S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесје |
| лемићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозн |
| па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и ст |
| се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже ок |
| позорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и к |
| алобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> < |
| она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посве |
| жа, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{ |
| , чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади |
| а, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Ник |
| ти Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Ло |
| т — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано |
| о иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном зав |
| испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} |
| “ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но с |
| <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, |
| ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за наро |
| — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ |
| рвијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога |
| ити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће јед |
| скијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све |
| ко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те |
| п кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, |
| /head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапат |
| да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању |
| > <pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. П |
| једу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста. |
| ак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега гр |
| а племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаме |
| моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утаж |
| има. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до В |
| надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је д |
| ском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобал |
| ик свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавин |
| {S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се |
| учање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заста |
| сподин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру прист |
| } Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеле |
| копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, |
| Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежеви |
| а на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповј |
| на два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником |
| ти под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плоча |
| Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, |
| Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате |
| еправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћи |
| авице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадо |
| подарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх гра |
| оносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и вик |
| ир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега |
| раго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блаж |
| дравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскије |
| Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о ца |
| тјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је |
| ње, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, |
| мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно |
| то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори |
| </hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мој |
| хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех |
| му господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то |
| и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а |
| али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубров |
| мукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка ол |
| да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира з |
| S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <p |
| ијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната |
| су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штог |
| минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xm |
| ест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се |
| рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господ |
| ша царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога |
| у да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се |
| е вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим |
| ца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили го |
| рска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли с |
| м га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} |
| </p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слав |
| ску богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади н |
| Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица |
| и ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем ка |
| ором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане < |
| епе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару |
| на стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер |
| који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може н |
| кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први |
| ића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјег |
| Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана |
| ећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град м |
| ткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Деш |
| е — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{ |
| аменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблије |
| е ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице. |
| е, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу |
| ојска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлије |
| више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>зб |
| цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвод |
| ва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да |
| у Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} |
| на коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и |
| скоп, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јан |
| властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и цари |
| буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој |
| успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и |
| а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо |
| едрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић |
| e> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада |
| а...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и трг |
| аваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, му |
| але за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромн |
| а многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на |
| он мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па |
| слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио |
| ="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у н |
| напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као б |
| hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="7 |
| ће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краље |
| а <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - |
| дар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира п |
| ин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Де |
| поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до б |
| и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Влада |
| . — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а |
| Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S |
| на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору |
| е што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се |
| ка по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пј |
| ао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана. |
| ли телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орл |
| а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од |
| ке и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и |
| атка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све к |
| мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедник |
| је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је |
| ому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку |
| бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене н |
| ога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскије |
| е развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику |
| ј црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски ор |
| раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукари |
| госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се г |
| су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би б |
| ну сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије н |
| и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају од |
| а и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цар |
| усрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; с |
| млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <d |
| <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића |
| Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, окова |
| коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела к |
| а Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone unit="subSect |
| не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а о |
| зио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубров |
| пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици сли |
| лиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, бла |
| одне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само |
| тар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замч |
| оло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке |
| арао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапну |
| ругому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех влади |
| царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угар |
| , пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила |
| Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору |
| , да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од неми |
| се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому госп |
| па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго! |
| вна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зид |
| у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — |
| крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а з |
| ристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисари |
| као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало |
| ну, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Велик |
| ubSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана |
| ; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало в |
| у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњ |
| женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у скла |
| елу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан |
| ве, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у |
| прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје |
| то је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико |
| е ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> при |
| дост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за д |
| е истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата |
| и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, |
| астица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народ |
| холо гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче |
| оговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ |
| , властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је |
| загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти сл |
| ру, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, |
| д <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на |
| у на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чи |
| напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу |
| од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мрж |
| У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на сабл |
| ction" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је диво |
| <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по |
| е га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, м |
| епша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но |
| година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетин |
| вољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је |
| ијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на исто |
| амо царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба о |
| ого, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни |
| велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као |
| ам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да ка |
| о мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико |
| та, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домисл |
| елипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме ун |
| царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Су |
| е ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добр |
| бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише н |
| а је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по |
| проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав мил |
| особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио |
| уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљн |
| а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и |
| свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еван |
| вако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу |
| , а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Де |
| ве, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубни |
| иће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је в |
| дном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рат |
| ака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григориј |
| ћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијесније |
| а господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута |
| те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови исто |
| ика Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пу |
| 3" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Бале |
| могла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем п |
| и се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље |
| а жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њ |
| в. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатр |
| није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубро |
| ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочи |
| p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили хра |
| љно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски |
| ан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће |
| Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао |
| њу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чуп |
| ем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домен |
| ога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија |
| стоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима |
| о да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједи |
| жје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: |
| 2. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једн |
| — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено стар |
| ао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне талас |
| ио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И С |
| разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња |
| омаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла |
| пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, |
| а Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена г |
| стала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, ка |
| а до правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени м |
| еда преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То |
| .{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сул |
| овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, |
| ави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане |
| едно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем пос |
| ло.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека |
| од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни |
| а главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени |
| ...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати ми |
| тњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Ц |
| је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубров |
| љство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дун |
| а и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, |
| допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега с |
| молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а |
| дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сј |
| земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је |
| светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника |
| , али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га сло |
| ли су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном о |
| , па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико |
| је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда ос |
| је цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа п |
| милавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је п |
| срећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна руж |
| ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, п |
| књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задово |
| му Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале |
| му рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водиц |
| Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити |
| коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зелен |
| ому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној ц |
| о ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар |
| ну драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога |
| асном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S |
| ни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту ј |
| два до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, као |
| ојну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог д |
| агано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна |
| е им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оско |
| наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под ми |
| у без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепр |
| аднијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и по |
| м рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, |
| у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучни |
| n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе |
| тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је сло |
| . Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>П |
| :id="SRP19011_C3"> <head>III.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{ |
| l:id="SRP19011_C4"> <head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао |
| Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Б |
| од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне |
| и се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <milestone unit="su |
| одигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки |
| бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на |
| у мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све |
| Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на з |
| републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла |
| нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па |
| у Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче в |
| аша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, које |
| је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато |
| вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла набасека |
| јеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, ј |
| и цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска во |
| ике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем |
| ..{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, |
| у...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Вл |
| е посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабиј |
| споде Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље б |
| величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи |
| ангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је поход |
| фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, |
| с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанств |
| и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако |
| сподару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба |
| збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ћ |
| ама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лу |
| /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе злам |
| ду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће ни |
| посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанин |
| е велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и |
| т римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је на висок |
| ека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба |
| а Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божј |
| ела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада |
| млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на |
| јало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој |
| пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а |
| тавити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко |
| ћа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије |
| и <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не мог |
| Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има |
| ао на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S |
| ржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владис |
| одушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почн |
| Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту прво |
| и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи |
| ја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубров |
| и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у муч |
| млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навл |
| бора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Пре |
| њати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштит |
| .{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се цар |
| n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетн |
| а ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице |
| е.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса |
| рази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува |
| - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим теб |
| не, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Б |
| лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, |
| ва:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quote> <p |
| , Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једн |
| велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благосл |
| врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти |
| озвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дне |
| чке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре |
| вљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, |
| и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак че |
| Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi |
| у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење |
| , а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} Н |
| зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су б |
| ладно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и ре |
| тила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провиднос |
| добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе |
| абијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инкви |
| орист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига |
| ши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубр |
| ост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Ло |
| {S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њези |
| екају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе о |
| је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовни |
| се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан |
| тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и нао |
| ар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашије |
| мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се кр |
| и Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града |
| му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — |
| (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи |
| еће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Вла |
| јену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево д |
| шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори |
| оју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглав |
| ене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је |
| ћници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар ус |
| протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно кри |
| ога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и |
| пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, |
| мо за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој раз |
| ни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као д |
| и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> |
| града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј |
| н џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до ко |
| роговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам наш |
| лажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска |
| дно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрат |
| ажа до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кул |
| еопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити труб |
| ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше |
| р се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро |
| честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а |
| града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубро |
| ла је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцић |
| погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана дома |
| је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што с |
| тељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовал |
| и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само см |
| уну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитков |
| енхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, ко |
| мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, цар |
| е, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и склад |
| и, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шу |
| и.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Боса |
| а га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес |
| а да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху сво |
| га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јани |
| у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а |
| стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и в |
| у, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту н |
| вини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Влада |
| ам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млет |
| за тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По |
| ан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{ |
| о на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужно |
| родицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и У |
| , у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех |
| У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело |
| 68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Прат |
| рни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је |
| мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвије |
| нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубр |
| арјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покрив |
| јех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми |
| д Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достој |
| ју дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке |
| метари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у с |
| те танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је |
| Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Да |
| ла и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пре |
| е...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друг |
| могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је у |
| Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав ост |
| јери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сун |
| д милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а |
| па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све пр |
| раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="2 |
| се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је |
| повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена. |
| елином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видј |
| и су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе поз |
| то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидурима у далматинскијем градовима, |
| а бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити |
| ињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да |
| >земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, |
| атеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа |
| ест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градов |
| бро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особит |
| тачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удије |
| јем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се |
| е нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Нерет |
| ши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дје |
| а, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андриј |
| оду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Гр |
| ала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у родниј |
| ивријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати |
| мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ |
| да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељ |
| јерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се |
| ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране заниј |
| јему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити зако |
| е великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, об |
| мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гре |
| јни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, |
| пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш ве |
| а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра г |
| „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} |
| помињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом за |
| роте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио пове |
| ти на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу сви |
| њак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би |
| шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> |
| че поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа |
| завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја |
| омом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“ |
| Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а |
| и смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци влад |
| рке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега град |
| аће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели |
| е, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Д |
| } Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не мож |
| ила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и |
| раћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који |
| а јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рат |
| а се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, |
| тиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобоје |
| ајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слу |
| је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: |
| а је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{ |
| га — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровн |
| да.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, |
| ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, |
| имо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли |
| у“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обр |
| ио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога и |
| Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - |
| учке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропаст |
| се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Р |
| га мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести |
| а је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и |
| њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по св |
| дупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем |
| ир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка |
| леко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина град |
| о нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи |
| се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове |
| ре, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се д |
| ке Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје |
| у се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Катален |
| ати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си |
| ба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“ |
| "41" /> Петрова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанск |
| прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} |
| ва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем пол |
| го чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у |
| божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дуб |
| арко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили о |
| у све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију св |
| чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици |
| и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} |
| нцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави |
| крстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора |
| ета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер ј |
| ла: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај ча |
| они нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — |
| сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, т |
| божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од |
| оже се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и |
| Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, |
| о лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни от |
| ушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, |
| стину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{ |
| сталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито |
| Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, ко |
| рљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и не |
| Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјек |
| је пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира За |
| макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као би |
| осански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћ |
| уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла |
| омна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинам |
| решник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Вл |
| вање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, ка |
| ка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка су |
| и...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је |
| а <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве |
| атељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Влас |
| рва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно ка |
| орнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и пости |
| трашни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p> |
| поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовин |
| у особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко |
| а, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама |
| а: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, ј |
| запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам пр |
| , а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоц |
| јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама насто |
| на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњ |
| родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам |
| заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дуб |
| приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно п |
| — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчано |
| ицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину < |
| је разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пр |
| аше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злат |
| ио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну |
| охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је н |
| обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прам |
| Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Н |
| најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије |
| ландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар про |
| и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себ |
| и што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као |
| “ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</ |
| ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту |
| знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — га |
| ожју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Уроше |
| жност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Срби |
| /l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој! |
| очницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква |
| , а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племен |
| поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће |
| ичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покр |
| вијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле |
| з и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кад |
| и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до и |
| ет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, |
| храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју |
| рода...“</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{ |
| ду и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с једне |
| за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјев |
| , а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобри |
| славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паств |
| аду; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" |
| свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од теб |
| , који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n= |
| <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товј |
| а до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Сви |
| каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће с |
| слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јани |
| ј очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила |
| је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и |
| наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник по |
| ви. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па |
| астела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ов |
| g="la">Vox populi, vox Dei!</foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У |
| и отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у жи |
| брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће |
| ену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада |
| кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути ш |
| ивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики пар |
| pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити госп |
| другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{ |
| иш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замје |
| у: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила |
| } Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урад |
| и да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан |
| е о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијез |
| ојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је |
| атворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90 |
| , намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме |
| } Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град |
| весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у |
| >...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Н |
| се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св |
| 6" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у наши |
| ду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска паме |
| е најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у к |
| Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједст |
| нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, |
| е с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра |
| нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме ве |
| .“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да |
| овима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко ко |
| завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се о |
| и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости тво |
| „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице< |
| Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј |
| жешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила |
| е, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни покл |
| гослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Св |
| морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо н |
| пци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једн |
| рђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром |
| је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду |
| с бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И на |
| лога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ће |
| ба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлиј |
| ричек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиг |
| ледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па |
| крити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Б |
| а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па од |
| јери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надов |
| ишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> |
| ем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гој |
| е омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће т |
| срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је |
| вора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао |
| Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила држа |
| ема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчан |
| ством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и рата |
| цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би р |
| од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије |
| утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу |
| није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му ни |
| а, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и власт |
| ка ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: |
| Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао |
| те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је |
| ожни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака рат |
| м Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. |
| све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровч |
| везник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша |
| не Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ћ |
| јех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Ма |
| сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поз |
| дурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, |
| од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између крш |
| од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ћ |
| е чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народ |
| бре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а оста |
| воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — С |
| — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љ |
| лу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div type="chapter |
| ље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар |
| <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си на |
| танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без ик |
| рост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен ч |
| — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тен |
| ућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјет |
| едан млади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Мат |
| твила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Ду |
| ед тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а |
| тињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и |
| ути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} |
| а града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара |
| здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је в |
| ама, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превали |
| јка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) пи |
| ђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ по |
| ама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Оста |
| је на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створц |
| игло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета! |
| бре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} |
| а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкије |
| но ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара |
| стали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb |
| као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори |
| да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Кат |
| примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљено |
| колић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{ |
| а, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна |
| и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па |
| е Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка.. |
| ао чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјел |
| из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: |
| ..“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Нико |
| наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела н |
| трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: |
| о и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покро |
| оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опа |
| ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А |
| астеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку ж |
| снога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и п |
| је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у |
| >...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјерн |
| чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке |
| весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се понос |
| буку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч |
| тињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер |
| у Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и ба |
| а краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју за |
| да у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна |
| етла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име с |
| твари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога |
| волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минче |
| : — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полет |
| отреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило |
| ити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и |
| ито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у сви |
| ка...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у з |
| краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, |
| истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матк |
| азда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаес |
| ном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће сво |
| кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидина |
| , то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми т |
| дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он |
| рави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а он |
| е ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љ |
| “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољ |
| ници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који |
| ом ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубро |
| великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти |
| слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си |
| љем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа |
| а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај ч |
| и наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам ј |
| , дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, |
| ви, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Не |
| еник, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величан |
| ом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да с |
| илиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Бос |
| рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — |
| овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији пок |
| оник постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в се |
| руно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно споми |
| е потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи |
| змеђу Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са ср |
| вала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и |
| зује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће н |
| пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду частит |
| ог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвоји |
| ма силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војв |
| , у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пу |
| ко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, |
| убиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном |
| јељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опрошта |
| и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си |
| нутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако |
| дно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, |
| — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти тре |
| p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести ре |
| во моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја |
| ма, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, ко |
| га хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће |
| дје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ |
| аре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе |
| им да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У т |
| тељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, о |
| " /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано |
| нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Ели |
| ратскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за |
| срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S |
| а...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срд |
| весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко |
| ио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље р |
| епића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви |
| и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица |
| нањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и |
| ада срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти |
| n="59" /> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика ј |
| да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисаха |
| пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је |
| дски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује бр |
| весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се с |
| којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ход |
| о мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с де |
| .{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотр |
| ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, од |
| Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но |
| “ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једн |
| се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника чи |
| ки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве прија |
| сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не |
| о на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбо |
| — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала |
| иста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи |
| егод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невје |
| иника, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>каш |
| астели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да |
| и да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, п |
| га у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински до |
| ни умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су д |
| то срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Н |
| е ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно |
| а тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да |
| је прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом гр |
| ло царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свеч |
| је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни т |
| , свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик постављ |
| је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све |
| му жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то с |
| пша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да с |
| вио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Нерет |
| оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одр |
| } И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или по |
| ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, |
| Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће |
| е, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „ |
| ме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била ка |
| свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога наро |
| а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч плем |
| инути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп |
| че златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље |
| али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара Душа |
| зи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а |
| под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико |
| војка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабук |
| срећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека греш |
| пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне |
| рила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика |
| с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему |
| небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Гос |
| ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно ју |
| убе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као д |
| ушан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци им |
| држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром друг |
| есет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душ |
| Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и бољ |
| пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и |
| четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би че |
| то на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад |
| о си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној |
| ави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе |
| одбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су |
| је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољ |
| шега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, |
| о смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне с |
| аницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи св |
| о љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црк |
| ком и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну уради |
| о добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Ло |
| амену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџи |
| ли га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу доб |
| Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а |
| је воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хр |
| у!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је изврш |
| мах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета. |
| е испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење б |
| својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој ми |
| ара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љуба |
| тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити |
| ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти |
| } Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, од |
| , а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао т |
| освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по |
| у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Ду |
| (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопиц |
| омлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест... |
| ј земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Ј |
| ду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, т |
| а затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену |
| ина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је до |
| енство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначиј |
| д:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослобод |
| а си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „ |
| чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је нај |
| м, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него сво |
| у миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Ц |
| ла да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је н |
| танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепави |
| љније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам ст |
| сивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио |
| срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти ха |
| а“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смиј |
| ика.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и наки |
| не немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, |
| авили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Па |
| ви владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, ј |
| екома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је |
| г нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <p |
| овачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољет |
| “ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мис |
| он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем подани |
| Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем за |
| све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не |
| јек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар паст |
| вала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам |
| је големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство пл |
| аво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велик |
| ?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетин |
| ну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће ла |
| креће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају |
| аст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом |
| анчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути |
| дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да мо |
| је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десно |
| ајмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. |
| а буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се п |
| же нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} |
| о градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја на |
| к, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испос |
| удњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету |
| најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој по |
| бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога брат |
| и, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онд |
| Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти |
| но ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S |
| достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити |
| згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме с |
| <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l |
| петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша |
| никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То |
| : „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се п |
| бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао о |
| је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у бо |
| .{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше |
| дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај м |
| „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући ва |
| и вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богоро |
| у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу |
| ано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној к |
| пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо мо |
| Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне |
| “ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, мог |
| . — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија ми |
| чица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу! |
| но сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан |
| а Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада б |
| е твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи к |
| ногаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на вис |
| , на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома |
| жене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је св |
| ачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биг |
| обила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Де |
| аринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у |
| ачкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра |
| ми љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некак |
| и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и ду |
| , а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она |
| полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право |
| а за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити н |
| ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: |
| ао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, |
| корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој тре |
| рагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само јед |
| а у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скро |
| ин грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар с |
| харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после |
| ан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и нав |
| е нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде оно |
| и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., |
| подина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братск |
| и и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају |
| да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве |
| исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им к |
| што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{ |
| ниче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али |
| ила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет |
| пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су |
| која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хв |
| али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па |
| си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елиз |
| бом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће заба |
| с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни |
| мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњ |
| ажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није мог |
| тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако |
| вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојо |
| на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је |
| није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиља |
| рихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му пон |
| ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове бог |
| голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но |
| ре, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања |
| тковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те ни |
| свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, |
| бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све прем |
| Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и цари |
| .</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Се |
| нуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна |
| сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом на |
| бровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенеши |
| нци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отм |
| ш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се |
| Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио |
| ради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хул |
| збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живо |
| ијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клису |
| Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n=" |
| енешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добр |
| l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлав |
| убност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар з |
| и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати |
| онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те ст |
| се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није зн |
| богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, |
| не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, |
| е ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако ос |
| ош за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца б |
| на овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се |
| астојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно уздрж |
| дослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по ду |
| госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити |
| у, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види кол |
| {S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпа |
| вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти б |
| стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара |
| и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану |
| на;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето ок |
| еће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова по |
| и златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири |
| ња се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме |
| “ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, ур |
| аведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и д |
| сићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихо |
| азнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда |
| то ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да ј |
| о си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо она |
| је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<fore |
| оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се |
| Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Гре |
| озна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да |
| ице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да |
| оздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња |
| ублике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удов |
| био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </div> <div type=" |
| чица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичи |
| о рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо ср |
| ти прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га зав |
| уће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свјед |
| мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па реч |
| дному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријат |
| испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, п |
| ринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине вра |
| S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходник |
| особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно меш |
| да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служ |
| сера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за м |
| а била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Ло |
| ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар |
| њ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, ву |
| а ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{ |
| јех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче |
| породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да о |
| гледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} А |
| че.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радос |
| ме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем |
| да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни |
| XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особ |
| Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети проти |
| господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријес |
| вјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех велики |
| кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и |
| те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да |
| та, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлим |
| и оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а ов |
| асно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тај |
| аћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово |
| боду, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо п |
| га, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, |
| ор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа |
| же цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дуб |
| S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, у |
| е као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, крену |
| прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у све |
| вамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у |
| твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дош |
| ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали каж |
| утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равног |
| рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна кој |
| ци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле |
| сти у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та |
| бри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој |
| — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| веди, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Слав |
| е ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам ј |
| јенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе т |
| а, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдј |
| , у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као св |
| јесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви г |
| е <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Б |
| куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијен |
| је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички поди |
| подара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те м |
| е моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и |
| ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био пораж |
| не крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трајала ду |
| , јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади |
| а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стран |
| да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио |
| обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати |
| а проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега вес |
| ом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него |
| ћа поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ак |
| у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два |
| а и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <p |
| вне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се за |
| ему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и кор |
| оди древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом бра |
| ветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по |
| тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекра |
| га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица |
| ијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, к |
| нути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, задња |
| јети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога наро |
| лика Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио с |
| твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека спомен |
| све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с |
| положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, ј |
| ако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране нема |
| усједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога су |
| се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споме |
| гледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кр |
| , ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, |
| „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито |
| то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога ца |
| з то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном вран |
| но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на |
| {S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тис |
| Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњ |
| сићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шушта |
| јести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом у |
| мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: |
| жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанско |
| не дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је |
| душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и |
| а, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети |
| де поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему |
| у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети |
| а у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровн |
| т што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он ј |
| никова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залу |
| м поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанс |
| ела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и |
| ређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} |
| ако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница |
| вољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе ј |
| сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрл |
| /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију |
| ике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као |
| га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпар |
| ло) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ва |
| а, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млета |
| то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је |
| е настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, |
| лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Сл |
| зе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине С |
| свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао шт |
| да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижи |
| атку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и вес |
| боко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи и |
| иш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Оп |
| а, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године |
| ја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут при |
| е пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у |
| слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачара |
| о згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно. |
| е за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала п |
| дном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао |
| тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако |
| лечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта и |
| српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони |
| рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога м |
| ешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама |
| свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр |
| тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, д |
| му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе |
| убровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да |
| удролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана гл |
| и владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свиј |
| е, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду |
| а!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледа |
| а ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госп |
| о драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако |
| hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Ср |
| тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му |
| овцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всац |
| као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, |
| ве дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко |
| бровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, |
| иживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у |
| аље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикр |
| кала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се |
| рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плах |
| двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима про |
| ако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако заг |
| дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду |
| јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији |
| е може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине |
| дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити |
| ем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час |
| лио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихит |
| S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Ма |
| риш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осм |
| нило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Исти |
| иво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана д |
| трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на |
| је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерк |
| н као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га |
| Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, |
| ек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спеча |
| е милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, |
| е; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, |
| ма.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубр |
| а као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је н |
| То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути шт |
| пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између |
| и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежј |
| ијатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штето |
| ли за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јуна |
| јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизаб |
| смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она п |
| у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива си |
| ски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је да |
| тну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разуми |
| едну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" / |
| hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Нај |
| анића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родб |
| бровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записа |
| ће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра |
| инаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, јед |
| ахумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој по |
| спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а |
| и за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с |
| краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да |
| јем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род |
| огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се п |
| понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Д |
| крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као циг |
| у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому н |
| а милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им с |
| рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григо |
| д пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оста |
| публика Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле п |
| огодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обука |
| вјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод иск |
| као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи.. |
| круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз п |
| од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник кај |
| тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} |
| дника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <h |
| загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете |
| далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} |
| и коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, |
| ед Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, |
| ем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — |
| оходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубро |
| амети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отр |
| ану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То |
| и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задј |
| , ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебуше |
| ета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елиза |
| њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} М |
| ловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Ду |
| одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скром |
| ју озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздр |
| стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| .</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у п |
| ивјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остал |
| ну свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћ |
| а звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и |
| отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени син |
| атку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S |
| у на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, д |
| тли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа ист |
| пати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљу |
| сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећ |
| млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао |
| мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја |
| ли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, |
| вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко |
| зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у |
| погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају зл |
| мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а кораб |
| лави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да |
| уми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости |
| царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му кап |
| крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, |
| једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војско |
| „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад |
| одбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone unit="subSe |
| има напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а |
| и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, кој |
| ут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на |
| тај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликн |
| дијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, |
| збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут ц |
| са и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати ш |
| ар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи ко |
| а добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеони |
| ица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигл |
| ла је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила |
| златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} |
| у на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и |
| ишта нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог д |
| у, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године |
| “...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпа |
| одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога прокл |
| ца, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га ве |
| је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце |
| покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар с |
| чи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то |
| како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискањ |
| лаву, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни |
| оброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је |
| аља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Ду |
| в. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душ |
| године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Бос |
| нова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а |
| нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни доша |
| е, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — |
| — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit="su |
| ом криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душ |
| ошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила |
| драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно пре |
| {S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће |
| да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, ко |
| авлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Д |
| ој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градов |
| е за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути |
| шан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном вој |
| о платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ћ |
| кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне не |
| добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Ов |
| к Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, |
| Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља |
| ала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе б |
| анова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезни |
| овицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ |
| кочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било чести |
| ем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскиј |
| ратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, |
| ру канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор |
| ко се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бес |
| па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за в |
| , а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине |
| ни, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млета |
| у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, је |
| онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четв |
| ..{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није доб |
| о...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога против |
| атнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <h |
| угу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не |
| ени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио |
| а прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било приј |
| шко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а о |
| {S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душ |
| мања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш п |
| су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ов |
| дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се о |
| послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. |
| о их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока кол |
| дио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чека |
| лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне |
| едали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је |
| али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у друг |
| тио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> < |
| гледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се |
| црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, не |
| } Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђа |
| ити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n |
| добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дј |
| међу бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је и |
| а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало |
| имону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога роди |
| и се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војвод |
| ан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Боба |
| и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко С |
| Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета |
| скога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: |
| .“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био |
| се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све |
| лија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка |
| ти заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно |
| по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" |
| с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и |
| ="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао д |
| то замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увј |
| е. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препир |
| умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни |
| причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу |
| био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас |
| Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да |
| ездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је |
| свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на стра |
| овника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре |
| цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељ |
| н је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон ре |
| гла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Зах |
| диле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није научио колик |
| сара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и |
| И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво добр |
| на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а |
| на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не з |
| д палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не вид |
| и и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а кам |
| ла, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се ис |
| о, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам тв |
| Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабе |
| сти, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не |
| дри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљи |
| насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погл |
| а, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твој |
| то те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу |
| акве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар |
| ана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио |
| јесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{ |
| да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достој |
| еба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога В |
| е жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога кан |
| ријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје л |
| Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је б |
| Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викал |
| што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да п |
| ј казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прего |
| ство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што |
| исера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је |
| ла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред |
| о три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради |
| магачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од уг |
| и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он зау |
| , у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на |
| оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка |
| исао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срц |
| ћи ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој |
| ћу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога |
| ар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царст |
| вату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне |
| е лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио |
| радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне ра |
| је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, н |
| уша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и |
| даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" |
| умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто |
| да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — В |
| ет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу р |
| љи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi> |
| тену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нем |
| тку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml |
| ни су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон |
| ла</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то |
| и и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што |
| S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га влад |
| бровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић |
| , с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, |
| о у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору |
| 9011_C10"> <head>X.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути |
| ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих |
| м Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се р |
| <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветије |
| га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски вла |
| еша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре |
| му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско у |
| е протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити тво |
| на Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога г |
| XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А |
| о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S |
| коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града |
| ти у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјерније |
| омагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царе |
| х у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклон |
| а, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од кр |
| на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часни |
| че владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још б |
| ="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Ст |
| ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума |
| едну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровн |
| мљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" / |
| а, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на М |
| оја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш |
| у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом |
| алић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матк |
| иепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник |
| , а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљ |
| е побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар |
| санске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему |
| епо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио |
| ка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и |
| у у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је |
| аше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ |
| <head>VIII.</head> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је приче |
| ић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — |
| 9" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било ста |
| ано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од б |
| 05" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана к |
| Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те вел |
| е ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај |
| а!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се ц |
| јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} |
| ио у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особит |
| си (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Н |
| и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славно |
| тала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара |
| ли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а тв |
| и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Б |
| ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цје |
| лоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском г |
| умне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима к |
| живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ |
| еле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у |
| хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну де |
| </quote> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиеписко |
| је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздра |
| а, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути |
| фе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав |
| а нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без |
| српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од ба |
| вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам б |
| а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а |
| а сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех |
| м</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: |
| ди знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људск |
| стице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се |
| кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велик |
| е, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слуша |
| Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника проп |
| ће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да |
| само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би |
| а утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се |
| ни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће т |
| ији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у |
| слила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Ин |
| гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да |
| вјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви |
| и друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена |
| блиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} М |
| „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловорик |
| ије говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоског |
| ом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромн |
| убави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ов |
| ода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому в |
| Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну |
| страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а ш |
| астелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио.. |
| .“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна |
| ио си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си поп |
| ићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама< |
| ља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан |
| едјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна би |
| мигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Д |
| иери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром |
| и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лије |
| у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету те |
| се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљал |
| бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али |
| је каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубр |
| .{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елиза |
| ке стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка пост |
| плакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а т |
| , па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n= |
| ад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехн |
| е извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој зем |
| гу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</ |
| народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сло |
| ику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се в |
| т, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворен |
| народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само ка |
| м старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и |
| Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најс |
| шће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом |
| е, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа |
| це до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора |
| есу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, вл |
| имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом р |
| е, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зра |
| с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће из |
| је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на и |
| рси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печен |
| јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљив |
| ружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадов |
| це и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племе |
| једа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставиц |
| урме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито |
| у <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком каци |
| иче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добр |
| еника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој |
| војке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве |
| га Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то циг |
| јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и ова |
| у града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да б |
| о за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у д |
| а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласо |
| идесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи чов |
| и и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањен |
| це срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав |
| ре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, т |
| е цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна на |
| вољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свако |
| тиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, б |
| цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а |
| ик, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин |
| ислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му пр |
| оклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије |
| и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртв |
| ше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и бо |
| јачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господи |
| ну се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он |
| рб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају ка |
| ворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је в |
| цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш |
| дала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно ј |
| ном капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баниц |
| } Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела |
| ма.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по св |
| Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јо |
| оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прил |
| је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањс |
| јерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гр |
| на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ва |
| — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље ниј |
| е била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене р |
| триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Ни |
| тало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам прика |
| о, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен |
| мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, |
| убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити м |
| сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n=" |
| ије имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже уста |
| шану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складни |
| уљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном син |
| увати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад |
| жи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега |
| војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котр |
| љства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубр |
| а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властел |
| , а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне ст |
| менитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, п |
| огиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, н |
| говци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и име |
| у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле |
| ем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, ко |
| се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судити |
| бровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно |
| н их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вије |
| .{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и во |
| било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромано |
| ма живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другог |
| ао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесје |
| ану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n= |
| жи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратић |
| тне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обор |
| ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега.. |
| ела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни крај |
| студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула |
| , али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ов |
| жеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а во |
| дајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се |
| ако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан |
| се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, |
| ила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по че |
| свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована |
| е госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" / |
| лији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У |
| ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима. |
| мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред |
| а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је |
| срећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, |
| цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошл |
| и наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре вел |
| е мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, |
| ања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S |
| и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила ка |
| тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и |
| рца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, ва |
| , за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госп |
| да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен |
| ој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} |
| пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без преста |
| е од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику з |
| те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} |
| l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>И |
| па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој пома |
| ине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике за |
| сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојч |
| о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда |
| и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба тан |
| ма — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усо |
| Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ћ |
| љена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од барш |
| вник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и п |
| р број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта |
| је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Слав |
| подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и с |
| Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђе |
| — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и ц |
| ју цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите м |
| роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао: |
| вала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом |
| Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико двор |
| Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се с |
| чекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет |
| Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару |
| ли га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надах |
| а, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се и |
| да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни в |
| јеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом л |
| ити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су |
| ца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,< |
| hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За нар |
| него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, |
| моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на је |
| фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n=" |
| анац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и пре |
| јетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерн |
| и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и у |
| своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био |
| етића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и |
| ико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин п |
| ека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војск |
| бро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опати |
| разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровник |
| не властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овиш |
| у слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвиј |
| него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрах |
| анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручи |
| ти, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жел |
| рје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано цари |
| .{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје |
| огледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пус |
| .{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „ |
| јерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјери |
| је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао До |
| пратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула |
| ојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње |
| још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крс |
| пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као ц |
| сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћан |
| дрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни |
| .{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је он |
| Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дј |
| ..!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, |
| е мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, је |
| , као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан ша |
| у пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни са |
| остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо ј |
| 011_C1"> <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банут |
| Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матк |
| ом су сједила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо В |
| астела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51 |
| аве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне |
| ба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер |
| клопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако прог |
| е сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првије |
| е голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири власт |
| потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложн |
| знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој д |
| јепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у ве |
| е лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчети |
| коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млада је баница |
| је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао |
| лазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi |
| нијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња прибл |
| се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је вид |
| јводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале |
| јем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душан |
| а, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, |
| ead> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, б |
| исарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Нико |
| срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити |
| ва намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво по |
| а Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје |
| кријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а |
| н и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка |
| уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сја |
| у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали те |
| о и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила |
| дном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} |
| китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми |
| ламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни б |
| n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, beniss |
| лажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени к |
| згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Мало |
| Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, ко |
| ост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духов |
| с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав ст |
| це: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у г |
| о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брат |
| его полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече ша |
| — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепша |
| о се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро н |
| ма, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве |
| пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до дво |
| ија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Да |
| два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...< |
| ом и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада |
| цу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и |
| рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Бо |
| д дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n |
| Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — |
| прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непоми |
| сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешит |
| за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до |
| : цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан б |
| му ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку п |
| е земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник |
| о добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања неш |
| пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по |
| пају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минче |
| ош за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушев |
| ики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена п |
| царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је да |
| руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару |
| како по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да п |
| мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока |
| нила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто |
| с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша т |
| преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођ |
| ватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — |
| до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз |
| вијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју бог |
| : — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми |
| вољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и пл |
| Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, |
| адифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечи |
| дима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако |
| ово кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако |
| оро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже |
| а с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да ј |
| е мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из с |
| дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић |
| у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па |
| ала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратил |
| а у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, о |
| д Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вра |
| , без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам |
| е захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина |
| анице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, |
| ике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања из |
| еш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио с |
| а постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је |
| еличина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а |
| мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача т |
| да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — |
| негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у р |
| гда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љу |
| босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни. |
| огледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренут |
| је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима |
| иру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило т |
| Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n |
| и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је |
| ица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио про |
| не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће пог |
| език заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгос |
| кострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па |
| зговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, слободно, не |
| обро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стуб |
| мања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и д |
| Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, т |
| ихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звони |
| , а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју |
| а дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размиш |
| о, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути |
| одбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с |
| дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одго |
| з подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест мла |
| бећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био ј |
| вјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није |
| о мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дај |
| стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала |
| аци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна |
| сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила |
| испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У гр |
| храни лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> влада |
| о војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а ч |
| панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а пр |
| идност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске |
| дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Д |
| сли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, ал |
| ко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како |
| овника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо |
| ој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Ка |
| у. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије о |
| ићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и он |
| рске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и |
| епи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне ка |
| нез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека |
| стојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати |
| n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици |
| е скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак ј |
| радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, |
| ла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то |
| дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Ис |
| ио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: |
| го долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа |
| ти Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млеч |
| небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| шко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па |
| <pb n="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника |
| вјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и |
| отвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубро |
| велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Ж |
| ћ.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а упра |
| , Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се ск |
| и, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом |
| вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, |
| ио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и по |
| овачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош н |
| ава обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех к |
| о је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни о |
| е руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који дола |
| тна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, |
| Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана |
| ри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерн |
| поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, ми |
| шчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој |
| и добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати |
| ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом он |
| о вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, св |
| ала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда |
| , па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има у |
| погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји |
| ољупцем заручника пропетога Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а |
| требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слије |
| ...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да от |
| адоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си на |
| она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш ку |
| послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплак |
| овјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пр |
| убровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља |
| та препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вије |
| е се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро |
| иће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобов |
| аво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјај |
| једном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мај |
| да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type="chapter" |
| крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га д |
| о на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога м |
| Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, т |
| ена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој госп |
| Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело |
| итница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце |
| а три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубров |
| едан учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахн |
| је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубров |
| некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још бољ |
| ишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang="la">Vox populi, vox D |
| кону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко н |
| нез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога гр |
| роша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке |
| Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} |
| маћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће о |
| смјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и моли |
| , осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа за |
| вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогов |
| добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Де |
| Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јан |
| од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а |
| тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у |
| Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога пр |
| у.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те |
| идност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је вели |
| ..{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце оста |
| им у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо с |
| е лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је би |
| проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. |
| добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје |
| ријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, |
| ода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, з |
| е.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је |
| стра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хот |
| i> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} |
| а ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што |
| који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у им |
| м тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке |
| клони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ов |
| мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер |
| емима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ |
| надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па ни |
| о био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усуди |
| ом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — тво |
| изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb |
| лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:lang="la" |
| други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се о |
| омири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а |
| ом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечера |
| душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове |
| е ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је ши |
| ше.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљ |
| је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>ка |
| отора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника |
| еб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с кап |
| је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави ца |
| кључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то им |
| р видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <milestone unit="su |
| оме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, |
| е шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рут |
| {S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе рум |
| н наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко двор |
| јерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{ |
| тење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да б |
| м градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за ча |
| една као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри влади |
| ало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Че |
| ње гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њ |
| и: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину ба |
| .{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш |
| ворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећ |
| </hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до пед |
| вјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам |
| зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ |
| Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ст |
| а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер см |
| тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода |
| тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, |
| и је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. |
| ар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радосн |
| на ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и пог |
| Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјер |
| ао што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али |
| дружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда < |
| е допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето п |
| </hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ов |
| а се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, |
| ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи п |
| и дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у г |
| за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мај |
| м сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку. |
| исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но |
| е бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те пр |
| у...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је |
| еби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тај |
| ј, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да |
| ине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде наше |
| Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црн |
| је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и |
| с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на о |
| {S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p |
| енилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А цариц |
| чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могл |
| е мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучат |
| ој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред |
| стир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога К |
| мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да |
| ио је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у |
| } До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјије |
| ање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем |
| ати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина б |
| коротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — Н |
| {S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, |
| , драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћ |
| бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Др |
| а земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену |
| могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати чести |
| Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење |
| ца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жа |
| научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти весел |
| и прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се по |
| ћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојслави |
| храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар |
| Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на |
| мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на паме |
| ој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће |
| лави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне гла |
| ти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложит |
| о што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога м |
| души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} |
| иоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех |
| лободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога |
| а Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, |
| , а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару про |
| и је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни б |
| је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико др |
| те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, ал |
| д божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пр |
| о се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На м |
| епоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цар |
| аведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зо |
| главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око |
| те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час в |
| знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдј |
| у!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! |
| а!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а доба |
| тво докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и ми |
| славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светиј |
| уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а осо |
| елин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Прије |
| "28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, т |
| суле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад б |
| „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад |
| е разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровач |
| — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју |
| да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, |
| држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} |
| ењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те |
| ла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га |
| а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републи |
| о жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Нико |
| се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра |
| ха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и |
| , он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} |
| сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но о |
| три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела |
| <hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Б |
| оље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша бил |
| авовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кл |
| у је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца |
| да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задово |
| ва тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе |
| а откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S |
| ction" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (вошта |
| ште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, |
| о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а |
| ош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра |
| добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племен |
| точи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здрављ |
| владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке част |
| зао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега |
| оздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на свак |
| иљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандол |
| смо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Реп |
| е стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душ |
| хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Уро |
| казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и ост |
| и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милг |
| з плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није |
| робит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Вл |
| атити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на р |
| сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између |
| дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, који ће особито п |
| м на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српс |
| ијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију |
| од искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине |
| а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу |
| д се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна |
| рав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, |
| гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће |
| свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> |
| немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овом |
| е ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Мле |
| шена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске |
| д, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичај |
| арешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у к |
| властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од ње |
| баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би |
| ијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јо |
| чни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави д |
| и; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне |
| ном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисо |
| брни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмаст |
| а дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад |
| ати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиље |
| ало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог |
| радова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Бос |
| фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им ок |
| киња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен |
| ласи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас |
| је је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi |
| ери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жуп |
| не.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа об |
| , па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Ба |
| ретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб |
| за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чуд |
| ли своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи |
| на грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско п |
| чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће |
| gn> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш |
| n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке |
| је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Б |
| ите му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} |
| вена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински тргов |
| оло лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху з |
| нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он |
| ка убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначит |
| м мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се св |
| врдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ва |
| ру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумки |
| јатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число в |
| ицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вра |
| } Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је |
| е се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, |
| Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом с |
| ајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показал |
| у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у |
| не стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} |
| и одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколи |
| ларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимширови |
| Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо |
| ечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле |
| и својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те н |
| се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од св |
| нство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране т |
| и су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина |
| ми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је |
| а му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрну |
| љ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да буд |
| ти, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранц |
| кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, зад |
| а је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на њег |
| о тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дуж |
| љи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, |
| ... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у не |
| вила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека |
| ој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, |
| кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особ |
| а најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послу |
| и града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, |
| не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и пра |
| и, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљ |
| асвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Бос |
| рце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико |
| нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S |
| ника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на правед |
| ати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле ц |
| м Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно |
| осто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њи |
| езима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њих |
| рева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе С |
| арић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу |
| скру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиш |
| од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чео |
| тина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико |
| ене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не мог |
| ебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом |
| е лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глав |
| чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племе |
| јећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, к |
| спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, т |
| кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна |
| жбу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је |
| се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека |
| ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на |
| аси, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те с |
| екао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <h |
| хнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се |
| јернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна па |
| ас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега млад |
| његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су |
| иком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, |
| ако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња |
| етовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и в |
| р ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На |
| ј поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогл |
| заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили кра |
| ед бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити даров |
| а приступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управ |
| јетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христ |
| ше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврн |
| — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госп |
| луј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Госп |
| једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове |
| се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступ |
| ма ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а и |
| м здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p |
| вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с о |
| а у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла |
| златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су |
| нова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић |
| приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, пр |
| умовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, т |
| , то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у ду |
| и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и з |
| је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико п |
| иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој гос |
| о дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к |
| виле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан |
| ње, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријат |
| двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим |
| а прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и ота |
| . и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> |
| и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетл |
| милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће о |
| тупили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски вел |
| низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова |
| и су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те |
| ма манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред |
| — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си |
| у!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, |
| , да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дак |
| бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене |
| о отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породиц |
| нога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бо |
| ду браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа му |
| понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени осв |
| на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се с |
| а!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пет |
| <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану |
| Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вр |
| он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, п |
| рило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини |
| тву привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трст |
| Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свр |
| сто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није п |
| зусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране |
| између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Н |
| добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапа |
| ас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој гра |
| ару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога |
| то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ |
| уо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се з |
| — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгост |
| деса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И |
| диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи |
| иви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дје |
| и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики |
| великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свије |
| ..“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека м |
| сте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи |
| погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а |
| војијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресе |
| соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне |
| е велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није влад |
| воју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</ |
| ање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Ца |
| поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. |
| епископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је пре |
| арка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у град |
| /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У д |
| ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да о |
| и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око ж |
| далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавје |
| Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими |
| ном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га власт |
| кла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{ |
| . Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с |
| о Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се сви |
| у им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем с |
| му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да бр |
| з дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канонич |
| прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако |
| оге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товје |
| од Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гл |
| Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој |
| ло тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајц |
| ато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гариш |
| а није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој |
| ог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, с |
| казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни |
| чи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан! |
| т за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до г |
| царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" |
| елин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S |
| сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по ш |
| он ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, |
| <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50 |
| ућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „ |
| осподина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, на |
| и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти |
| врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога |
| ити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јани |
| . — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вука |
| ре народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани |
| {S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувству |
| да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и ова |
| ...“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Караб |
| а чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у |
| ога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански у |
| анићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Д |
| ли, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и д |
| озлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару |
| ем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свем |
| есницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Бог |
| азати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора. |
| кргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, б |
| и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прег |
| аника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само ка |
| Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стра |
| вијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да |
| туденца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној |
| лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна |
| } Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властел |
| Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гој |
| Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер |
| тјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она |
| ршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} |
| ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђ |
| сно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весељ |
| канци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, |
| оље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађах |
| “ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао с |
| коњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се |
| ка Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>м |
| има, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позн |
| иколи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарин |
| 109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред |
| /head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за св |
| те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш п |
| е запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака |
| а госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој с |
| светијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз |
| } Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до |
| раљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Вр |
| у киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све |
| двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ |
| ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре |
| подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому ц |
| — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавта |
| и, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), |
| каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би |
| оже <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се |
| јчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип |
| па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаниц |
| заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледат |
| с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, |
| градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — |
| и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} |
| ана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнам |
| вник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би |
| гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све |
| добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Х |
| в мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, |
| ре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако |
| дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа |
| о с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мо |
| аш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у мана |
| врди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега с |
| што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завест |
| n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије влада |
| у Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, |
| ије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештеник |
| штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватск |
| њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И |
| ..“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по |
| дити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао з |
| ли јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему н |
| р Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — |
| је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни бра |
| радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарск |
| те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све крш |
| еде главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је сре |
| ици на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је < |
| ао крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га од |
| поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалил |
| е у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у |
| справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и н |
| у под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младо |
| овац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, |
| на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да с |
| !“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене |
| } У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петра |
| је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свилени |
| попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у |
| збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће |
| ј дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је |
| јсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач ле |
| олем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па ис |
| плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круни |
| мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у ха |
| } Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране |
| јети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допир |
| и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре г |
| ше, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром |
| несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{ |
| На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ст |
| планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показ |
| е памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попо |
| авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова сту |
| ла се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="8 |
| а св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити з |
| душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљези |
| шли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, |
| далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им г |
| у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силног |
| јнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{ |
| !“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Јо |
| е кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} |
| вена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубро |
| У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза |
| ице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ |
| рево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиј |
| је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назул |
| ача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, ч |
| при и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива |
| :id="SRP19011_C11"> <head>XI.</head> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је в |
| ст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалија, особито од зап |
| — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упроп |
| !“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето др |
| , реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач |
| зме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивањ |
| а, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже |
| јесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Звони |
| Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у ба |
| {S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па |
| ицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згод |
| из блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви |
| зан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кук |
| илостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали |
| ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, |
| баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонил |
| ути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од |
| само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, |
| ах да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве п |
| и.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зе |
| еном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао п |
| , којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће |
| и с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се |
| село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но |
| овала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер |
| ако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато ви |
| ем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успор |
| рану добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначк |
| црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ |
| петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијел |
| рахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица |
| свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} |
| а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у |
| овисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говор |
| с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто |
| свету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душа |
| мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Д |
| дио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је к |
| доком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у цр |
| на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је |
| Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је |
| , кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој |
| астирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е |
| устахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попусти |
| оме одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра |
| као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, |
| са свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му |
| била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје |
| е брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у |
| заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати |
| о је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво кол |
| ети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови |
| је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, |
| и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева |
| е; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у |
| Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у с |
| а да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам |
| говијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће ј |
| д га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елиза |
| , он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, јез |
| а вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ |
| мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и да |
| врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њ |
| оје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако пос |
| оварати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" / |
| као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљест |
| благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} |
| а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и |
| , <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије |
| ш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу |
| ехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске |
| у заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам |
| огишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју ди |
| ти, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао влади |
| м и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице |
| на, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А |
| кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затво |
| дао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитије |
| је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству пр |
| је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и |
| лу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да |
| поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољ |
| о знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Сва |
| убровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству приво |
| — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом с |
| вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину |
| сни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до о |
| а младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „ |
| !“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће |
| ла да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан б |
| к је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи |
| ара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти |
| а домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачем |
| на се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приво |
| е рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" |
| вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да б |
| три, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара |
| у пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{ |
| шана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти |
| ријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни |
| немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} |
| а „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Бани |
| ко ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева г |
| спред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепа |
| вина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, |
| овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — |
| ажесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепос |
| нђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем |
| авно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па с |
| вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с |
| фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на |
| као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка |
| ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Ми |
| што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву при |
| као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно тре |
| мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да |
| ала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да |
| ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној ст |
| гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и з |
| ..{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да сам |
| а, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је с |
| о саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Ја |
| .{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што н |
| и, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у |
| се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да |
| лажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као |
| а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном |
| о, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањ |
| а господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је |
| Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу |
| која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Вели |
| ијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а д |
| ава, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с два |
| није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сус |
| испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијет |
| признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија |
| анијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па |
| <hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњ |
| у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву поро |
| зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога |
| , него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричи |
| у задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из |
| рама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га гла |
| се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни |
| у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихва |
| , те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен ч |
| му себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш |
| е Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је с |
| олемом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник До |
| ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке зла |
| у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве в |
| ао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и е |
| ца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свет |
| је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је |
| ни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер им |
| Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосн |
| тко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а |
| се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, слобод |
| као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па |
| агледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, |
| рем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, |
| арко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а с |
| ли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Со |
| он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па о |
| одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кла |
| и, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње н |
| ба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријан |
| д мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни |
| . Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико |
| е чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напоко |
| о ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац.. |
| прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела |
| ом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помо |
| д самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њ |
| и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{ |
| љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, |
| оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром. |
| рама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бе |
| мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно ос |
| кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој з |
| а напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> про |
| е немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све |
| се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се прокл |
| али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гл |
| а честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри |
| редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге |
| о годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као |
| положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би ре |
| {S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабр |
| жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће |
| . — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити |
| стирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ |
| Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Ели |
| истаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пус |
| сни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва |
| .{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море за |
| ка.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало |
| не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, |
| би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати св |
| ла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незас |
| рву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа |
| а Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке |
| пусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по |
| ом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници сло |
| њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име сл |
| ник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с г |
| цима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под ок |
| Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, т |
| равити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га ка |
| Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ур |
| ога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, |
| ља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Ка |
| земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је |
| навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам м |
| е бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, |
| укуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем |
| моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрск |
| ="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је р |
| војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин |
| ра у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушениј |
| S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена сам |
| о....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: |
| ета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се јо |
| ратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, ис |
| е копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене ток |
| ешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер м |
| мије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и |
| х привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из гла |
| дарају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама |
| Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће п |
| нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Вл |
| ила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гој |
| ла као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се |
| очио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Сним |
| S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их |
| у приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једно |
| и брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и |
| што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда с |
| а у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати |
| ражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегор |
| Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјес |
| и пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И пок |
| друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо в |
| а Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако |
| на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима с |
| прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div |
| а нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81 |
| ија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с |
| ену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема |
| рад Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове го |
| ули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а |
| да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирск |
| двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога |
| да, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак |
| е на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскије |
| пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је |
| пару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи ова |
| и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су |
| рвомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошк |
| јешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо |
| и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као д |
| е твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, феб |
| о на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица пом |
| репавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би опис |
| обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па |
| шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фрат |
| Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића |
| ; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у ман |
| ме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова |
| ар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гле |
| гурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бан |
| Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровн |
| но нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко |
| жава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до к |
| убровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљив |
| о у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучи |
| ш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тисну |
| тир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, ка |
| дичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џ |
| јету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да ј |
| њу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми см |
| амо помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на о |
| к летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као |
| ха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> |
| о ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ов |
| Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домов |
| но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Д |
| 25" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајск |
| думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ћ |
| аре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога |
| е им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје |
| ин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, |
| т својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду |
| .{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је б |
| х не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но и |
| ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопи |
| ..“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене несл |
| зрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово т |
| речаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је |
| ужиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у |
| ало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику н |
| освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и |
| да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и |
| тра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Доб |
| {S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријате |
| есном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang="it">Bene! |
| танка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али |
| олубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, |
| зно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачара |
| заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Сл |
| аносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, о |
| сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у |
| тира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да |
| иво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града |
| десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и гос |
| са ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у т |
| поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге |
| га пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до |
| велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да |
| и је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и првако |
| вонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако... |
| о лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до са |
| /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га час |
| ца сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S |
| остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјан |
| .{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се |
| ећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на та |
| n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — |
| ада Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чо |
| (добро!)“ — Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витиј |
| нске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти |
| пан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живи |
| ка“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их |
| ожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обе |
| плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, |
| ница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече |
| асава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... |
| дником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он |
| реву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми вла |
| царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље |
| о у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио м |
| град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не |
| аше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита |
| Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на си |
| о вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровник |
| корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и |
| Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, |
| а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с |
| ви им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана |
| ем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>зах |
| ред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при |
| у је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Други |
| лаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а х |
| азаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S |
| на духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са с |
| ику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно |
| крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владик |
| а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привриј |
| Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгос |
| о цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утиш |
| n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна |
| из прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако ј |
| је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, |
| преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а ок |
| а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатиј |
| ледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, |
| створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те ч |
| вци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у изв |
| емић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна |
| јепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Сл |
| уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславић |
| воме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати |
| мске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, д |
| Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон |
| те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране |
| цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесје |
| је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кла |
| ако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао с |
| ма латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, |
| санска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</ |
| а и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога гос |
| ровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем |
| Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, д |
| на <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а т |
| вако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је |
| , бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровн |
| чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у |
| стала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, д |
| е Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> < |
| “ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, |
| Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао нијед |
| с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојезд |
| свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам своји |
| е сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} О |
| ушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свец |
| уге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{ |
| „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је на |
| ри: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, |
| а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} |
| брну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му к |
| n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi> |
| надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледал |
| двладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове пос |
| и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; п |
| ти: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101 |
| — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Ур |
| само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога... |
| о роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодрш |
| те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="i |
| еме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће влас |
| рак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је доброс |
| асно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој ј |
| лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и т |
| /foreign>“ И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра |
| јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на |
| зими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо |
| руго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chap |
| споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио |
| иш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то |
| задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом |
| гове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав |
| ћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По т |
| ветога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млета |
| ровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике М |
| јбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којиј |
| стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни |
| он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но виш |
| з то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка у |
| ко чадора приступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара |
| је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвиј |
| ема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а г |
| три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак спр |
| свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прат |
| да Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се |
| ла као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Ми |
| ладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељство |
| о у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а он |
| пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла |
| едне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљ |
| ко је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје |
| колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљеств |
| ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану |
| у се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менх |
| а теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда н |
| н час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас |
| ом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека |
| <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је дах |
| а град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{ |
| па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светињ |
| је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње наше |
| м граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем п |
| и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничк |
| , каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога |
| урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замј |
| менутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне |
| сна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, п |
| трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у ис |
| мно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те |
| ио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Вл |
| Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Д |
| и град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архи |
| ек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је ист |
| рада.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мје |
| и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али пр |
| у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, |
| ли у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, |
| мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијеп |
| ома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој |
| т и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, |
| имало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига др |
| бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је с |
| ерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет доб |
| ...“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпо |
| јетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи град |
| езда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин- |
| ала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут з |
| ; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудро |
| је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути |
| <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као н |
| итомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} |
| кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје |
| у, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубров |
| о рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научи |
| коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, |
| нога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели гр |
| о Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type="c |
| Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за по |
| то завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она ј |
| ола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напос |
| а) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било ј |
| .{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да |
| прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дуж |
| кропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне пок |
| у старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, ј |
| је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце |
| : учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S |
| а баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се |
| ку дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из |
| жа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у дво |
| сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на с |
| мању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу |
| мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављај |
| <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, |
| ијатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а та |
| арију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на ши |
| ели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога |
| лико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свије |
| банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће ба |
| лика Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле пони |
| и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед |
| у, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонут |
| и царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на т |
| њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је дост |
| то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није зн |
| ку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато прог |
| “ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све С |
| устио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} |
| Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости б |
| на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и по |
| али рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда |
| вом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, |
| " /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone unit="subSection" |
| ласи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за ж |
| ...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> < |
| муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклис |
| Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архи |
| ан домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је |
| не у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичн |
| ила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа |
| , а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравско |
| а сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша |
| Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удије |
| а ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, |
| као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Б |
| рже јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сад |
| ило скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најм |
| кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали |
| вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је у |
| , постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву б |
| n xml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјар |
| не, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се ка |
| земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех ре |
| аси. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану |
| ровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити |
| га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, |
| и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у |
| е ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст цариц |
| Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{ |
| а, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си поз |
| добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја с |
| по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Ар |
| оји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог на |
| рву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овак |
| Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну с |
| па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Све |
| ажи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на |
| горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је В |
| хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Е |
| тњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, |
| Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напо |
| и као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,.. |
| ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име |
| цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Ар |
| нске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до т |
| 93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем живото |
| мјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу |
| јио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гра |
| удотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ све |
| Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То ј |
| види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а |
| е био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зл |
| , Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и прич |
| аду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по ж |
| лас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На д |
| угу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владик |
| знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага |
| дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај |
| ти поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме доб |
| а је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и |
| с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљн |
| 011_C6"> <head>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дје |
| три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од |
| моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на пр |
| блиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што |
| " /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уро |
| повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; да |
| ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена |
| раљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван |
| озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није мог |
| трахиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везл |
| ања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По доврше |
| ашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ... |
| „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пр |
| стављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је поставље |
| — Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима. |
| мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мај |
| ја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи пр |
| скрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не |
| n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути ш |
| e> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quote> <pb n="58" /> < |
| ; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јара |
| вадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћер |
| а <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сва |
| ем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му н |
| иш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега |
| тељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што |
| богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напу |
| ерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука |
| жбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачк |
| вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домови |
| оли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су с |
| вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па ист |
| дно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрк |
| а дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бо |
| аране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Дв |
| с виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти |
| — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прст |
| , из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њ |
| и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над госпо |
| оша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио... |
| једи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазво |
| м, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чув |
| атица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допу |
| он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолс |
| лишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, |
| једила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, |
| слови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело д |
| рена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је правед |
| ладару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смј |
| горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узда |
| њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога гра |
| одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса |
| твара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао |
| оја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека |
| апи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прос |
| бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свеш |
| ута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем жи |
| као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој не |
| у; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер н |
| “ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко |
| " /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихр |
| ња, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, тре |
| Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонах |
| ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дј |
| S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био с |
| се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на стар |
| е све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: |
| огледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у с |
| еде о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срц |
| невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан... |
| {S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с каш |
| лада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да о |
| у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све |
| ао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а ка |
| се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и |
| ли своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања наше |
| двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учини |
| ла, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан |
| икола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрест |
| бе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену |
| .{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће |
| шаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођ |
| и нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к |
| стелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела |
| псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекр |
| цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долаз |
| јем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да |
| тофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прам |
| дете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га пе |
| овника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо на |
| ави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуз |
| племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену |
| ге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сули |
| же, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђе |
| мично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и заму |
| убодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити |
| прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Ос |
| главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да |
| алобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ћ |
| дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положа |
| вадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар ј |
| она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз цар |
| си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја пров |
| от; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не м |
| и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име |
| да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер с |
| љски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, |
| у, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, |
| је макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као |
| и дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спо |
| ан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштриј |
| к, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, |
| , горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стра |
| ди дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он |
| рошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова |
| грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех |
| на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом |
| нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригр |
| е навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је ца |
| мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш |
| испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову |
| ...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга М |
| , вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела |
| су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова цар |
| ара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити при |
| ладне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ |
| о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на |
| Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и ос |
| војој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске гра |
| : — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се |
| ија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки |
| умјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — |
| наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној |
| га господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тог |
| да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „ |
| о је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекн |
| небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближ |
| рли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гос |
| пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне |
| е мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана |
| га чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у |
| већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Републик |
| а, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од |
| е исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи но |
| ева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за в |
| ому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и зем |
| у је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бо |
| pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запо |
| Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном |
| у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да н |
| ти Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало |
| “ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће |
| досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је |
| и, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива |
| тави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, п |
| } Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме |
| опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована< |
| а и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то |
| S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владар |
| .{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у гр |
| и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сва |
| ..{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је |
| Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло д |
| Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лах |
| а: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити |
| овјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној ха |
| ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а би |
| мучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, п |
| је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, о |
| а! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ћ |
| Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата на |
| синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод дев |
| ожје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, |
| с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао д |
| ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у кр |
| а злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је |
| е, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабиј |
| га дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град |
| постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="it">Bene</foreign>! (д |
| ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Ср |
| ула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа |
| нин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устр |
| зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наноси |
| м попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута |
| но ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће кор |
| олове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{ |
| тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољи |
| игда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико |
| суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је |
| о на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке |
| у још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свец |
| да Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за |
| ин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S |
| а Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, с |
| S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <p |
| ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га п |
| то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су |
| господара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је |
| ј крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} |
| рскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене |
| аду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду в |
| но, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер |
| јековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>приче |
| Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре |
| то дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је о |
| поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша |
| тељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По |
| , да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребиц |
| омена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да |
| о двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особ |
| атељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом |
| дину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму |
| ц са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал н |
| ne unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од мило |
| > Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, benissimo!</fo |
| учке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: |
| ако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је ж |
| а.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка |
| немоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога наш |
| му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није |
| р се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио |
| камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свиј |
| ала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера т |
| га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb |
| м и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица М |
| да је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила |
| S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене |
| е и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо м |
| ем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} |
| и смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која |
| Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, |
| ана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и |
| оде.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи |
| кочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у |
| : — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам |
| в. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство |
| рда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле |
| е: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави с |
| е као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст |
| ра до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје д |
| {S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душано |
| олубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: |
| но управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang="la">Vox po |
| оказала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али |
| за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Нико |
| обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјел |
| орију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу суср |
| м просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у ј |
| а обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе на |
| , која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога |
| ругу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати |
| ак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до |
| жње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако б |
| а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико... |
| Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира. |
| све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје о |
| је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, |
| аш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ух |
| се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист |
| ину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвј |
| едну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене |
| а зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мисли |
| штину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна |
| рце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, так |
| ла овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, |
| n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Сла |
| дном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божј |
| ко, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и мо |
| просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би |
| це, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дје |
| узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дра |
| велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се уг |
| ијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш |
| " /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допуст |
| е свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми с |
| тофор се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, |
| /foreign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, заг |
| па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жал |
| ољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Мари |
| сједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је |
| ариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даље |
| ене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко м |
| асна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повла |
| ежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будит |
| акоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је поп |
| а их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће |
| јех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га да |
| расну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — |
| мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замо |
| {S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевув |
| тица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а |
| ко зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао д |
| ником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је н |
| те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је у |
| ровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окрен |
| шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из то |
| али, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе |
| а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, |
| сари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољ |
| и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све |
| Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо |
| дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао н |
| бавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешн |
| убежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једн |
| ер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили с |
| двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у дво |
| у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога в |
| оме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево |
| лов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница г |
| ала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>... |
| за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је п |
| еље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се саку |
| .{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, |
| страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <mil |
| тка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролиј |
| мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је н |
| сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешк |
| у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисн |
| з јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од |
| > Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гри |
| био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски б |
| во Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској |
| ститијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам би |
| бровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Б |
| су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога |
| у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од |
| м довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто споми |
| Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на п |
| онављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано уп |
| браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S |
| домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника д |
| ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi> |
| но болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да |
| да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, |
| ра, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — |
| м скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, ал |
| одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје с |
| кве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао сто |
| нске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за сво |
| јестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прам |
| на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, |
| ужба божја.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева |
| а Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању |
| славнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, |
| е, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан пр |
| а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељи |
| сно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Дост |
| ани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај |
| ушана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскије |
| ња у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куд |
| то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни ж |
| праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милост |
| им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на |
| послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину с |
| {S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из о |
| ко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ћ |
| малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разго |
| рата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Жив |
| n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p |
| сне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, |
| поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губ |
| вник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: — |
| Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу |
| се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се к |
| ца носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кла |
| ико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубе |
| аницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елиз |
| ак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од |
| на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе ок |
| енице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n="126" /> ступови су застрти скр |
| е не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божј |
| ио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све |
| , уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацим |
| а наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цр |
| Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончари |
| ристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора |
| hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лиц |
| Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак |
| рпске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дриј |
| у потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити ск |
| алија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је |
| i>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и |
| у бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјај |
| е Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако р |
| ила сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није н |
| и лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орлови |