| ма који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропаш |
| ме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе зна |
| ала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто |
| у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на др |
| о гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, ч |
| нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она |
| ци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде |
| Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Зб |
| подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, |
| поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа |
| нда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... ка |
| х ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакрије |
| } На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече м |
| и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошн |
| док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја т |
| јском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану |
| страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука |
| ке ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су |
| ца зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на |
| амишљено посматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, |
| у, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да ј |
| S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену |
| ега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће д |
| нде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је к |
| бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног |
| .{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакри |
| о бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, доз |
| ње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме к |
| е.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марам |
| дну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем |
| атити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака |
| знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да п |
| неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца |
| да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја |
| вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми |
| на једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у оч |
| спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све он |
| неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" / |
| ћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас |
| p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу |
| и се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се |
| гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме |
| Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S |
| оре, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том мест |
| Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама |
| добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињет |
| д мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> < |
| рети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на |
| између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шт |
| >— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сут |
| з неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана. |
| виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро непри |
| руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Прест |
| мо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} |
| транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми с |
| , запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, |
| учкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с |
| а места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гле |
| рочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља |
| косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој |
| да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жен |
| и киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, |
| дни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало |
| бра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погл |
| , под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На |
| и друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би мога |
| p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако са |
| дари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде дове |
| си из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да от |
| е причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљ |
| бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице |
| ољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем |
| алудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш пон |
| и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је т |
| шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а он |
| пније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене пос |
| ој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју |
| рилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из н |
| луша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују р |
| што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем н |
| о му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} |
| p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.< |
| апоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо не |
| > <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки ма |
| радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко |
| е, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} |
| тадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколик |
| ве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко х |
| чивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком ве |
| посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чем |
| ритискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан са |
| не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} |
| наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А |
| тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде |
| ет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што умо |
| зговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано пр |
| оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>По |
| наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} |
| е моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостив |
| л’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће н |
| езао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, |
| аше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједин |
| воју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми о |
| о тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих о |
| Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слуша |
| зах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И т |
| к не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а |
| о руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одби |
| се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама в |
| то чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си |
| га оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и |
| >Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак ма |
| S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Бе |
| Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} |
| } Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преж |
| њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, р |
| 7" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изве |
| ислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта |
| е напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не |
| плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ тол |
| њах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да |
| ћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља |
| а и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем пр |
| р, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, |
| се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах р |
| е данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са |
| х могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одм |
| зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада |
| > се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана ва |
| те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо ка |
| p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ај |
| S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој каже |
| ени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је с |
| .{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а нек |
| да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> |
| а оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није исти |
| смешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема д |
| их у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лиц |
| пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше |
| Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ц |
| е наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опе |
| сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те с |
| да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Ш |
| рђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве |
| .{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако сил |
| е по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} См |
| , па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориште |
| ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух |
| лиже, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Ид |
| ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, |
| ва лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она |
| е; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вију |
| ло за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и ка |
| да, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врат |
| ном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пше |
| утаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду |
| еје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зн |
| {S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</ |
| кут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слик |
| ограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девој |
| р настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколи |
| ше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише |
| преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, п |
| и је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да з |
| и је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисм |
| те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио раки |
| а, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај п |
| загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и |
| з поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>На |
| то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах! |
| посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођах |
| кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше с |
| цу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био |
| иваду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упит |
| о бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена в |
| и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе |
| колико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она |
| о у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој г |
| х ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, |
| нађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да пре |
| ку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њо |
| отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут порумен |
| — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по |
| то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа н |
| вори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад |
| а вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли м |
| о места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати. |
| даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких |
| Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Си |
| еде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? |
| дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим |
| на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна |
| онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама |
| о по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоосло |
| ах.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједно |
| шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох |
| ветлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за ме |
| о су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто д |
| тито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те |
| Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну |
| тог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, в |
| ојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у сн |
| с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избе |
| старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше |
| колико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох |
| теж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми |
| ! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p |
| на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли |
| догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу |
| а желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њено |
| есе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у душ |
| ања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Уста |
| то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помага |
| да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западн |
| ја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут |
| гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још |
| вати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том как |
| пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{ |
| очи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као шт |
| јен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог |
| уће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ј |
| тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме вид |
| уше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погл |
| стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху крав |
| само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио це |
| док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико рад |
| ети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће |
| причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туг |
| /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жест |
| ="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Н |
| прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p |
| се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то ис |
| знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки повер |
| све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих љ |
| ?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде |
| ади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и сл |
| мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у п |
| тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као |
| } Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекид |
| још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и |
| атог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као |
| м ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, |
| } Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ј |
| /p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погл |
| и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? п |
| ојао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој пам |
| сту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми теш |
| , ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} |
| мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својо |
| ло.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> |
| Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих |
| о јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш |
| овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мој |
| и их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим |
| <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав д |
| ац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} |
| син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али |
| нађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кр |
| е до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно |
| верити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па ч |
| е ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</ |
| мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој |
| змеђу мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окр |
| и њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима. |
| ш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по ред |
| оји је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као не |
| ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што |
| да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим. |
| > <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, заш |
| олиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је у |
| мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа |
| , одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шт |
| уде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p |
| но што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо |
| оја купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p |
| ах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — оно |
| се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, |
| итује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после |
| ам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам |
| ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехив |
| е бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће |
| S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не |
| здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да |
| ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</ |
| упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед |
| де ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</ |
| разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бир |
| оиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу |
| служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео |
| ађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} |
| жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова |
| на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бо |
| поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више |
| дно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и |
| ином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога |
| и и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле ча |
| у, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развије |
| беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним ж |
| то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога |
| и се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и пад |
| ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој |
| рбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој онис |
| .{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамн |
| е да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика |
| ах руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаш |
| та, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{ |
| лиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у |
| та“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34" |
| у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав зна |
| ине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах та |
| убодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђи |
| одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застад |
| да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњ |
| јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} |
| додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погл |
| то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта |
| >— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</ |
| своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А н |
| ом, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он м |
| м да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох с |
| е димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајн |
| о да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Ста |
| ја беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — |
| p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос там |
| својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше ве |
| тиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом |
| </p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на |
| а.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па по |
| ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека |
| оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! о |
| се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} |
| ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</ |
| и.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Пров |
| и је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња |
| — ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до о |
| воре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ип |
| досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и о |
| ет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} |
| > <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше ист |
| Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где |
| ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то |
| их беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало |
| упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>П |
| да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер о |
| онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим п |
| до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да |
| а? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> |
| ама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан |
| ђемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо и |
| је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде к |
| <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очи |
| жеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n= |
| а за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се у |
| бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозва |
| удно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понет |
| е.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја. |
| и вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће б |
| Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, реч |
| лима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који ме |
| х то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико |
| се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непре |
| у мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену |
| од куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајн |
| поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да ј |
| ’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти |
| /p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И |
| ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— |
| јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над |
| на — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно |
| че ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— |
| у прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пусти |
| дио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступи |
| ову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава |
| ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стиск |
| њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себ |
| и, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и д |
| у, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимал |
| ао занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овд |
| само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> |
| оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S |
| мо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро |
| ко радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито ти |
| ! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> < |
| овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави? |
| дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје |
| и школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особит |
| злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имањ |
| још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише |
| олико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пр |
| свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — пре |
| лекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање са |
| винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумар |
| друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?. |
| она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узес |
| ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај |
| беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине |
| кле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се вра |
| омену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p |
| лас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљ |
| ха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена д |
| вим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шт |
| ј свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не т |
| од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка |
| и и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише |
| то га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запи |
| устим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, |
| то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једв |
| естане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила ст |
| за сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби |
| > <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Поглед |
| о на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гил |
| ?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше. |
| а ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражи |
| ле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њ |
| амишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу сл |
| пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што |
| д себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и ч |
| .{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} |
| то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: |
| села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! |
| да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту |
| огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И |
| ах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрес |
| м муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању |
| јка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних |
| ила је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, |
| њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се |
| ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја |
| пше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз н |
| прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да |
| има тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да он |
| Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} |
| д њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухват |
| ој девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чи |
| стој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурил |
| снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох |
| е да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Нап |
| Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења |
| .{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да ч |
| ћа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе |
| ити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И |
| она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе |
| једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи |
| аше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Из |
| ила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох ку |
| њега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљива |
| тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде |
| на све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што |
| тадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, о |
| осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, |
| аше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав ра |
| рај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе |
| плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад |
| >Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница |
| едем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шт |
| " /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети |
| .</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} |
| ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине |
| ликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћ |
| огох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто ка |
| својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила |
| учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да б |
| јака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{ |
| ане.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола к |
| и до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми |
| идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право |
| чице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим свој |
| им мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и |
| ти зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме |
| ју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Бић |
| а њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том |
| о пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обрат |
| ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девој |
| говарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше р |
| , да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоће |
| е три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта б |
| p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Гл |
| Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме п |
| ..</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах |
| не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у |
| ем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим С |
| моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја |
| и на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да |
| то беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваз |
| пао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказан |
| <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје |
| х решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно |
| зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} П |
| азлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код ко |
| нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог |
| радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито |
| тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и п |
| Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околн |
| м и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{ |
| души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли дан |
| гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки сти |
| ицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их |
| дох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах |
| га ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па |
| на види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p |
| ати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „ |
| ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — |
| а му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И |
| у на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио д |
| на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестан |
| могоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхта |
| е тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се |
| дај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем. |
| човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није јо |
| ацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљ |
| адници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење |
| о по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина |
| е беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарат |
| Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на |
| тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у |
| одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопш |
| боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не |
| пове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошл |
| а не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, |
| да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам |
| коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} По |
| казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била ј |
| тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те д |
| ао мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p |
| 0" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те |
| м.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву |
| ушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих годи |
| а нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих. |
| је у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а |
| шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се |
| шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као |
| ми и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довик |
| чију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав бил |
| и, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је |
| Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ |
| И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми |
| араше некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми |
| .{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега д |
| треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде |
| у као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам т |
| вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караман |
| и пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Т |
| и.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе |
| на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири с |
| као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те оба |
| ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се |
| еханички продужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштак |
| аразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне |
| се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то |
| а, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута ч |
| , и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— |
| како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозби |
| оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, |
| е ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет |
| озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, наро |
| на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу |
| наше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у д |
| у овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настра |
| па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим она |
| вређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив |
| је схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више |
| нији према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалу |
| унце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и |
| ве стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме |
| Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и з |
| ше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p |
| Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја б |
| на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави она |
| на ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>П |
| да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главн |
| ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво |
| м.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке |
| у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ј |
| ка туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на ј |
| сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</ |
| ак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго |
| им на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и |
| сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох |
| а алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она |
| сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам д |
| тко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим мо |
| саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе о |
| у, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, ви |
| , али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме |
| ашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да само |
| идим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљ |
| ући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах ј |
| Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и зас |
| ше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како |
| } Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа |
| лавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође. |
| а њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} |
| енут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето |
| же пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје т |
| ече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тр |
| } Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је |
| више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и |
| ...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се |
| да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— |
| ећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим |
| и...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увеч |
| на с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло |
| у.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљават |
| упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто м |
| наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула |
| напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда при |
| роговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће јед |
| дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Шт |
| мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не |
| авља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има врем |
| а, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p |
| но могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају м |
| и псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} |
| де се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах. |
| час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није |
| да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих п |
| некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?< |
| Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише |
| кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p> |
| в прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта? |
| „<title>Рада</title>“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах |
| тила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одран |
| пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одско |
| /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах |
| нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за |
| оју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав |
| ваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S |
| дарим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да с |
| а ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те ле |
| и је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што |
| а противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше |
| еше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега н |
| обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се С |
| е мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта |
| ушу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не мо |
| жно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцниј |
| сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима |
| /p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИП |
| ГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>П |
| трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло |
| моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је |
| и једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви |
| ли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њо |
| иповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем поједин |
| .{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти |
| посава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје кућ |
| ца — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка |
| ајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама. |
| пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што ј |
| ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох |
| а морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замрш |
| вио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учи |
| заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда |
| толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чут |
| м ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочи |
| Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <d |
| тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од |
| и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше |
| ..{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</ |
| девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад |
| ; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће |
| уда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, ниј |
| , кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може |
| извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два |
| е осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</ |
| ркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, тр |
| дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а он |
| него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати |
| и се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало ча |
| у гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пр |
| где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да в |
| и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разум |
| > <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада |
| 3" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с јо |
| ћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом рук |
| ови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гу |
| смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сим |
| кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађа |
| на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бит |
| момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора |
| и од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:< |
| Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш |
| ар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> |
| а, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изу |
| .{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, |
| е беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз |
| ам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим |
| о што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не |
| лико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему |
| могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођо |
| нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно? |
| ех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, к |
| , мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред |
| би објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих |
| ако то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те д |
| извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S |
| <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p |
| е и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, ш |
| и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на |
| х прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини ж |
| ешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где б |
| и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљ |
| али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу |
| <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си |
| ашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос |
| та далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не саглед |
| Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кре |
| миреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и м |
| а бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега |
| Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на |
| се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, п |
| тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам мога |
| никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недос |
| да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита из |
| мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући м |
| у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни |
| на не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах. |
| ох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} Посл |
| е.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> |
| ачи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{ |
| , већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и.. |
| Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном |
| да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се |
| мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, за |
| ложај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта |
| ажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред |
| стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — |
| !...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колик |
| па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од ме |
| <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се |
| с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала о |
| у.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде приличн |
| он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оц |
| му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме п |
| рама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа |
| тле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних шт |
| је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предло |
| а ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заост |
| у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми |
| , ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p |
| расмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разго |
| цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита |
| ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што |
| .</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори |
| ако то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам |
| b n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци с |
| а чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно |
| ве ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, |
| м не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Оби |
| могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада |
| иха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одс |
| .“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне с |
| .., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</ |
| о Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав без |
| као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и ут |
| е будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да |
| и.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог ду |
| а све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да |
| S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад крај |
| ах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах |
| око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне р |
| едах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и |
| оји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих |
| аста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— |
| е за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толи |
| ене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, |
| нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као |
| д зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И т |
| иној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му понов |
| ехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и д |
| де гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох |
| иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу |
| тровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржа |
| } А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну крен |
| до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? ос |
| у, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забр |
| пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI |
| Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе. |
| појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећ |
| ко својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се |
| више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац |
| {S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаш |
| ред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — |
| отле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе |
| неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не х |
| тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио |
| Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо |
| с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помис |
| другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи |
| <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Заш |
| пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Прави |
| ивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај нем |
| е учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо |
| м ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох н |
| Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу |
| <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваља |
| не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </ |
| против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпе |
| ута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да |
| ојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам б |
| на.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег ра |
| што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— |
| а једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које с |
| ејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98 |
| а просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе |
| х са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што |
| ирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде |
| о.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</ |
| лушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаш |
| ричи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се мог |
| а њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе |
| и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестан |
| не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околнос |
| на?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек |
| рајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} |
| репташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од |
| тим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљ |
| нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавит |
| доше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах о |
| но на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то |
| исам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не |
| па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице ста |
| ш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, |
| изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, ал |
| е, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукњ |
| дах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, |
| ред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка |
| >Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре |
| густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гр |
| шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене. |
| е, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукл |
| уруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од |
| ским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештени |
| а деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на је |
| тависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чу |
| омак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" /> фермено |
| ражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до |
| па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоха |
| и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу |
| имаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спа |
| омак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{ |
| ет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од |
| осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточи |
| уда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљ |
| да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли ср |
| примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, |
| анати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p |
| ице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним |
| Ћ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1935</p> </div> <pb n="2" /> <div type=" |
| <p>Штампарија Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> </front> <body> < |
| одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти б |
| и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песм |
| .</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} В |
| <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је |
| ох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицам |
| рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да |
| очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се за |
| ше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се по |
| азлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом |
| ијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их |
| на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше |
| ени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла |
| ака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух глав |
| ча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и од |
| ако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S |
| утрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</ |
| ј души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди н |
| познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледа |
| о све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава |
| дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пож |
| p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедо |
| бојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и |
| {S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког |
| зва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за ста |
| а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли |
| неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мал |
| тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на |
| сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ип |
| лије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тис |
| м погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује |
| м шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, как |
| ећ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беш |
| кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; |
| ако <pb n="108" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прет |
| од куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненади |
| двратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, |
| а, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им |
| а, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш кој |
| смо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, |
| ила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше |
| ргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи |
| о да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а кој |
| јући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="4 |
| је, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Ид |
| > <head>XIII</head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и се |
| онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беш |
| растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с |
| <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где |
| е ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и |
| начи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је пит |
| неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих |
| у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбр |
| каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од ра |
| су врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикр |
| ка објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на неко |
| неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али |
| могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробу |
| а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није рад |
| мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па м |
| .{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још |
| .{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, |
| ред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих |
| а то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> |
| ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох |
| , шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, по |
| у, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те |
| егнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бац |
| вио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где са |
| д сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; бе |
| стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича |
| време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајд |
| е заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то д |
| жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из наш |
| Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих оч |
| јд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога сво |
| чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. |
| доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.< |
| дан кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се в |
| говори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} |
| е у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Ме |
| ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и |
| у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмех |
| х да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих |
| њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он је |
| И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече за |
| о да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и за |
| Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да и |
| трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); |
| се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Н |
| им гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од |
| разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напас |
| упних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и с |
| е, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се он |
| а кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураш |
| д света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми |
| арицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли |
| ији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо с |
| смо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би уве |
| дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између друг |
| у, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега ј |
| а томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све ос |
| пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њи |
| е не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је нај |
| могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, |
| истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сим |
| а, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђ |
| ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је моли |
| се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с на |
| а жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> < |
| ући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и висок |
| здражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што |
| кривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не |
| т.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо дол |
| преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је мо |
| адили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени |
| Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема са |
| видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух |
| а према његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига кој |
| па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води |
| ачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер наст |
| се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од |
| ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше |
| о погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око мал |
| мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? |
| ан мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да |
| олико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где |
| е и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно д |
| ама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваља |
| се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније ув |
| отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку п |
| се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу |
| толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не |
| и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне |
| и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S |
| , мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца |
| измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика |
| шли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута |
| уда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих пос |
| и мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци пре |
| бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута |
| ћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; |
| ом посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Гд |
| ицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет |
| Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети |
| реко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у г |
| оворих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у ист |
| Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам |
| о, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S |
| цу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, она |
| варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једно |
| а ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и но |
| н нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је |
| м одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и |
| Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, ве |
| казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и |
| е.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох хода |
| <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад и |
| би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетк |
| ао <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о |
| остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Си |
| аљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро д |
| пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— |
| м.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи ру |
| као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш! |
| ам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спази |
| та тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види |
| тигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} С |
| .</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвоји |
| и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овак |
| ти?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него |
| ња у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба |
| и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мал |
| ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће |
| ште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела м |
| их, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону стра |
| код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна де |
| , изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и |
| што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми у |
| што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам |
| >Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна ш |
| однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једног |
| вац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђо |
| .{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, |
| највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ћ |
| ! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он г |
| утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја |
| нке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих |
| то ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве |
| Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p |
| наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох |
| мо једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заис |
| рнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он ис |
| ојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли к |
| /p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погл |
| еда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та |
| гледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Д |
| штво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, |
| ?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жр |
| се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом прос |
| . сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас |
| асмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се |
| т, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у |
| лманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, |
| лике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— |
| ало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна |
| не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав об |
| сетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жуд |
| што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми |
| ах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеш |
| ла.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах р |
| лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо |
| један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодр |
| не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца |
| а од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по б |
| а...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са план |
| ње ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији човек са женом и |
| сата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би сам |
| и полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред они |
| е време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо |
| о после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{ |
| неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.< |
| — Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— |
| иља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неод |
| дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не т |
| ретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова |
| пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури ни |
| олажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симо |
| овах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицо |
| то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменут |
| о се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако н |
| ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразл |
| е.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку рас |
| <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза ку |
| њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо сврш |
| > <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> |
| крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских |
| олико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми б |
| је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљ |
| ј кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нис |
| а обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена |
| <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јо |
| <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> |
| али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико мес |
| ила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, ка |
| у кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— |
| аше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме д |
| нде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chap |
| и, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да |
| дан ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се ра |
| ах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим п |
| е! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па д |
| расно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.< |
| о ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рук |
| глед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p |
| е према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p> |
| е нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} Т |
| њу.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Ме |
| > <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погл |
| и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а |
| више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да б |
| сто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она |
| ратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хлад |
| у, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут |
| S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у |
| ...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толи |
| о кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих |
| што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Б |
| ђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници. |
| само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках ј |
| ам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да с |
| да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том |
| одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче |
| е, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо вид |
| њижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, на |
| е ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те |
| едлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не иде |
| ки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити |
| е сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч сл |
| ћ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет п |
| ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> < |
| гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи нов |
| ем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници ш |
| рца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није кр |
| раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он ка |
| коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним |
| н би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје пр |
| >— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Поглед |
| ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој п |
| демо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ |
| дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се |
| ећ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице |
| , па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шт |
| по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих |
| н је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Заж |
| е могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљ |
| ротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да б |
| реми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право ш |
| ад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним. |
| је се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, |
| се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја |
| иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знају |
| овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао |
| а и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо из |
| а јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа |
| а мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младић |
| ачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопшт |
| се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, так |
| х нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана |
| најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огр |
| а би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох м |
| есрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> |
| сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срд |
| што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радник |
| ти и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утица |
| им једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чува |
| се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не па |
| ечи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га |
| } Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и жи |
| Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се |
| што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што д |
| удиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљан |
| руги пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрада |
| пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и |
| хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беш |
| сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада |
| но, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{ |
| но је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли ј |
| езда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирај |
| у да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n=" |
| S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима |
| ти спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари ки |
| Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће |
| {S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p |
| истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше дев |
| ека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се |
| ене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...< |
| жан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада |
| ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је |
| разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па з |
| а Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих |
| м рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему с |
| ечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, |
| х кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности |
| што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем м |
| } И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па |
| где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, |
| еда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на В |
| право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедо |
| о брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем? |
| име да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је |
| овиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци |
| право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме |
| говорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме. |
| м дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта |
| (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p |
| Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа до |
| ма око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушниј |
| х зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралис |
| уди; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде |
| блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одгов |
| кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове |
| мевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам |
| уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник б |
| ах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010_C |
| али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када с |
| , тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави р |
| не школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од |
| асторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Јед |
| а више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, о |
| дједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Треба |
| </p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узе |
| <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозн |
| наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече |
| не вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој ј |
| између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често п |
| {S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре н |
| увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натра |
| ах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к ме |
| јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне |
| али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је |
| ом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо |
| ве.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да |
| Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Уз |
| се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p> |
| > <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно |
| ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном прил |
| апред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мн |
| одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не мог |
| p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога |
| аше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успу |
| лом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћ |
| ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут шт |
| о, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лиц |
| и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговор |
| а изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} |
| наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што |
| атим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тог |
| о (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душев |
| <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напр |
| жег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њ |
| нако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оц |
| сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> |
| где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ни |
| .{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се |
| ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам |
| ршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јут |
| абрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право |
| х код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекл |
| ешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и |
| Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пра |
| ом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" |
| што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту тр |
| у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она такв |
| ма ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима |
| кве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити |
| ица, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих |
| дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосн |
| <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне |
| ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренут |
| p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или а |
| p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћ |
| да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и |
| ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да ј |
| асе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S |
| заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад с |
| никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се |
| у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{ |
| ишта с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; |
| о много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</ |
| ега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезал |
| адовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим |
| Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ли |
| м био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем |
| ињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема |
| . „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном |
| еш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном д |
| представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сут |
| би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> |
| Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p> |
| м да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S |
| ем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Са |
| а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало |
| ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја мо |
| дељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!< |
| и.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих.. |
| , јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не |
| ако је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и |
| ма нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешт |
| умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ћ |
| си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општин |
| воју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{ |
| ах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жње |
| кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иа |
| ло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како ве |
| да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече с |
| ке.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а |
| а страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се |
| и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи |
| ну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко |
| .{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да ка |
| а сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двој |
| и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ћ |
| ах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да |
| pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</ |
| посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецим |
| стао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја |
| ро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог м |
| говарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах час |
| него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али |
| .</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише |
| као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је та |
| се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочи |
| во на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у |
| у жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и |
| за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим |
| оро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?... |
| јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтед |
| ноћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми |
| на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако п |
| на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весел |
| ће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка в |
| е узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љут |
| из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни з |
| кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад д |
| и је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> |
| Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборави |
| њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о |
| што није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда |
| а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој. |
| да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казу |
| да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас др |
| е ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње т |
| ше.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда |
| им; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је дола |
| .{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене < |
| оме што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох |
| ише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да |
| адић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p |
| а сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој |
| својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд м |
| пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио ко |
| утао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога б |
| њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бон |
| рши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих |
| м, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Бе |
| часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем ми |
| има и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним ср |
| четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као кр |
| а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне оста |
| ишта лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме |
| што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, кун |
| <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар |
| ух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на |
| онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки про |
| х страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи |
| а њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мај |
| радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, кој |
| лиже — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне. |
| мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже ис |
| иректор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и мо |
| ако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с |
| лави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан |
| м јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се |
| оље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пош |
| погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега |
| олили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин |
| на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман д |
| Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} |
| же.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више упл |
| а ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро ш |
| .</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонб |
| вши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда |
| у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципе |
| образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега |
| ти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од |
| .{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном |
| х, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к м |
| розоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, ш |
| ме.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по сл |
| о себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> |
| са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој |
| , уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— И |
| девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, |
| о ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево |
| чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} |
| повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми от |
| обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хла |
| вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху с |
| небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше с |
| тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се |
| ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше ку |
| шта!...{S} Ништа!...“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког п |
| његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварн |
| рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“ |
| се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>И |
| одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узал |
| друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као |
| шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта |
| те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозн |
| } Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Та |
| Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се по |
| > <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{ |
| S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} |
| слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље |
| мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња |
| о!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> < |
| памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну |
| девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви д |
| степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сим |
| та да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ни |
| ао мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна |
| ад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба |
| pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине |
| рхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам |
| пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђ |
| </p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутак |
| хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после в |
| е спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и при |
| кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже к |
| ...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{ |
| раг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену. |
| овим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не |
| или густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између ко |
| ам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, |
| и нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох г |
| грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има он |
| а, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и по |
| -о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и |
| лаве, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не |
| м се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пу |
| ра.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио на |
| ође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све |
| цкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, на |
| мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог |
| не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ |
| е, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} К |
| хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако мн |
| да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки нео |
| ном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио мој |
| илина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам |
| што замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу |
| да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни са |
| то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у по |
| .{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако бр |
| <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он |
| оре! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" |
| мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и |
| е девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То ј |
| а.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb |
| мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то ви |
| Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искр |
| ко учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> |
| дириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жу |
| и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се |
| док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n=" |
| и и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким сва |
| а какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, м |
| ици што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, кор |
| да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у суд |
| лица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где х |
| , промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо |
| дмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не об |
| одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су |
| /p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој де |
| а пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у ње |
| види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гле |
| ше ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S |
| и, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, к |
| > <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, хр |
| о лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше в |
| сто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, |
| ко би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах |
| цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једн |
| свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде |
| с се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помисли |
| де ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Х |
| ријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика ко |
| отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> < |
| брус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се св |
| могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнод |
| <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико и |
| својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дат |
| х се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котр |
| у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак |
| и.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бо |
| се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где |
| есам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти д |
| </p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо |
| потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, |
| лико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим п |
| два чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи |
| споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, |
| а да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак |
| и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, |
| вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим п |
| едног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни |
| уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград бе |
| , још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо |
| ој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до |
| д њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих о |
| а ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, |
| pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Р |
| А КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> |
| S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div type |
| еоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико |
| авих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде |
| најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме с |
| ан окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао |
| њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} |
| децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су м |
| е од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце |
| и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка |
| и.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „бо |
| а замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — |
| за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести |
| ева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело |
| дног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као |
| а њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обара |
| будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу н |
| ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{ |
| гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} |
| оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе нек |
| Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од ме |
| и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за |
| они, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку |
| последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куца |
| господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попи |
| , отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и он |
| рајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> < |
| дох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се |
| о...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! |
| е осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у п |
| ароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепот |
| упљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш |
| д би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледају |
| е је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци в |
| .</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном гор |
| ле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше ве |
| кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући |
| сто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не |
| пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p |
| ападу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према р |
| ламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p> |
| и то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мра |
| </p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што н |
| ху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко |
| ва на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо |
| p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{ |
| ређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да |
| отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрм |
| p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону с |
| не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше висо |
| је сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радниц |
| ци остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох С |
| ишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз |
| Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Си |
| че; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој |
| своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо |
| <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао пос |
| ах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам |
| сипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх |
| ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и к |
| {S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузе |
| оходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одо |
| ме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражи |
| оји пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те |
| но далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко ње |
| има се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лак |
| евојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p |
| у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причат |
| те пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице |
| ло добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече ра |
| се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и как |
| рише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гор |
| као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи де |
| у стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше |
| под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па |
| {S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад б |
| мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад |
| воме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сим |
| а што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћ |
| Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба |
| ремена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p |
| е речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у паме |
| рема нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта |
| где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, |
| никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда |
| гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што |
| младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако |
| еше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина |
| } Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем |
| крашеној гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима |
| о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако |
| ко опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, |
| ц, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спрем |
| е.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад |
| од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погле |
| будих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздраже |
| село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, ал |
| а је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна |
| о тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију. |
| сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се |
| јозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са ш |
| то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што занос |
| мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто |
| кушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад г |
| за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S |
| хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Ни |
| нда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш ког |
| Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све м |
| ра бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусре |
| сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шт |
| јих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му д |
| масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки |
| олико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбини.{ |
| Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако р |
| што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости |
| е за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у |
| о и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> < |
| S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна |
| м то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без |
| ам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задај |
| а надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да п |
| ом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{ |
| е.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Све |
| но да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гил |
| слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она |
| тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумед |
| да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што |
| у одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на |
| тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте с |
| причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога |
| евно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, |
| сећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене. |
| и ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када б |
| а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се м |
| на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више зани |
| дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Мар |
| е је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мор |
| пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете ње |
| говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{ |
| {S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Г |
| је ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Пр |
| га лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима |
| ог ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади. |
| а.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја |
| Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности |
| S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> < |
| осто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна |
| а честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S |
| јах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта |
| ти шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми |
| како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.< |
| де; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.< |
| Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али |
| {S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> |
| те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осе |
| ој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зелен |
| седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем |
| је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, пр |
| кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта и |
| рамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остал |
| олико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не |
| те од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жив |
| гу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стан |
| а жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да буд |
| о лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћути |
| } Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљ |
| ој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погле |
| му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збу |
| ед Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда с |
| тито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо прав |
| очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога ш |
| д осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и з |
| ре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно т |
| у једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и прек |
| н што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, г |
| млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да н |
| пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило |
| .</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не бе |
| састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе ниса |
| се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка |
| ам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ћ |
| .</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим |
| је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је п |
| о рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се |
| смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим |
| а сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p |
| тад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ст |
| .</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим |
| текао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову сво |
| кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S |
| Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за |
| а му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли м |
| и био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да поди |
| но дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке |
| у се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избе |
| p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих |
| мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— |
| : а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам |
| е овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, |
| а кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> |
| тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, в |
| ом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољ |
| онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, |
| одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог сле |
| шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти |
| вању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш |
| куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче п |
| , неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло |
| </p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</ |
| т корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо |
| Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а |
| се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, |
| :id="SRP19010_C10"> <head>X</head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло |
| и, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> |
| уће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} |
| зу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава |
| е појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, о |
| Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном др |
| ила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај |
| а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ зн |
| учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступ |
| и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, |
| истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време |
| 33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама |
| меће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету ов |
| е и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правц |
| адох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем м |
| ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спават |
| а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} |
| После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с је |
| стали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани ил |
| у страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза к |
| варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S |
| с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати |
| пет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се д |
| ам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S |
| и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и |
| /p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом |
| че свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</ |
| к не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у к |
| и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за н |
| Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прич |
| нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости |
| ремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку с |
| као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и ја |
| у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и н |
| и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однет |
| х и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисј |
| шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само зат |
| мешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни у |
| а, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радн |
| мне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај |
| елени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој |
| весео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Сам |
| с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изна |
| сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну |
| далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сиј |
| , кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, да |
| љах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и весел |
| мам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене лугови |
| </p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, он |
| n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с мест |
| <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до са |
| ушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све |
| у и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледа |
| њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљ |
| му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче |
| моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да зам |
| p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> |
| онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што |
| нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајк |
| сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и |
| јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније |
| ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим с |
| мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по о |
| је ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да |
| једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-ф |
| је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да ок |
| /p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде п |
| и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао |
| и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, |
| к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и |
| дан слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се уде |
| S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S |
| стима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито |
| ри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S |
| чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене рук |
| , око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи |
| уће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео ди |
| га која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа |
| ји уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је |
| сава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало пос |
| га толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појми |
| еној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свим |
| да; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа |
| ко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске куп |
| те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се |
| унце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим зн |
| долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Н |
| истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке нео |
| готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес |
| стрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред в |
| одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право |
| однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у |
| реда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђак |
| ђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беш |
| го је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много |
| с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колик |
| му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па са |
| терамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} |
| о не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, ре |
| је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо |
| S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара |
| ојима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— |
| /p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох дол |
| а погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и по |
| и се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да исп |
| отребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с крај |
| онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да |
| ој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насме |
| једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на |
| на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нест |
| гу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полуд |
| <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко ста |
| 8" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај пе |
| асветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лис |
| праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за |
| а, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта |
| раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ип |
| а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онак |
| ах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене! |
| а могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није о |
| око ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он |
| аве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио пра |
| неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли д |
| ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о |
| ишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш |
| , а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Г |
| аједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гил |
| вом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам н |
| ојој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, с |
| м.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком |
| .</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркос |
| да, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, п |
| ту.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину. |
| о сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све п |
| те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам |
| муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше |
| Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати с |
| е, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, |
| само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут см |
| а, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у |
| ита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком ми |
| још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сут |
| у и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хт |
| } Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да |
| p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још |
| блаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} |
| <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p |
| то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у |
| било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а л |
| тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако |
| сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, |
| е.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} |
| ака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, по |
| мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам |
| вљује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на др |
| д пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; |
| купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је м |
| {S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с |
| да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страхо |
| ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који |
| >Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у он |
| у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у х |
| није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше ст |
| љено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код |
| с видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори |
| код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми |
| .{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Г |
| ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што |
| ини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиж |
| </p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашу |
| мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутал |
| мађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им пр |
| ах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном ви |
| мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод по |
| сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све повр |
| за зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним |
| то задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака с |
| , те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде по |
| где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро |
| е заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним |
| о мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разред |
| и, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод кућ |
| е зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> < |
| бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Ч |
| /p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу |
| ох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упи |
| сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми так |
| ега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно врем |
| </p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледа |
| ну у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта |
| на.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред |
| бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако г |
| то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадо |
| оме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању |
| м.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као ш |
| на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наук |
| } Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је |
| > <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— К |
| S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта |
| , јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, т |
| ма дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трља |
| се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати |
| ром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници н |
| пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих плани |
| е.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p |
| испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.< |
| осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претвори |
| ече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледо |
| о да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао. |
| мо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми |
| е на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе м |
| Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже |
| д сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и ин |
| оплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим нат |
| е да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем |
| >Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — д |
| ико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање |
| де јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и цр |
| <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ о |
| мејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео вин |
| м јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце м |
| ох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} З |
| лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</ |
| после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за со |
| нам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} |
| аше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и рас |
| и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пр |
| а мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дот |
| љивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз бр |
| ао да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само |
| ео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?... |
| је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то |
| јахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе рак |
| коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са |
| оварасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} |
| амо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p |
| окрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој тр |
| ћи панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше |
| мо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да м |
| што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет п |
| ше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; от |
| ад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих са |
| ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p> |
| вао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, |
| основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да бе |
| устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих п |
| је смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то он |
| отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч |
| ет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепш |
| и лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда о |
| јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном |
| ицу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> |
| је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосм |
| ти пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта |
| једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висорава |
| о пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији човек са жено |
| ену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече |
| } Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, |
| киваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} Н |
| , ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, |
| то је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p> |
| а пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, |
| положен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неко |
| ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} |
| разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако разд |
| } И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим |
| езброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је о |
| н.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће к |
| ним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он |
| и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и по |
| то?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико |
| рзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стић |
| та бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Нас |
| ећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кућ |
| д мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда |
| тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она м |
| анимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређив |
| а и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врат |
| дао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме |
| е не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ о |
| p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овц |
| ли отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што |
| а за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те по |
| остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жу |
| <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чоб |
| — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а |
| — Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потре |
| мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо к |
| и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичаје |
| p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, д |
| <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти м |
| .</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оц |
| ављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се |
| а и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним с |
| екасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се ку |
| ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех |
| нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко |
| p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Пр |
| у друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу друг |
| p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали з |
| рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па је |
| велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> |
| зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p |
| >Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу рад |
| апред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили креве |
| то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам глад |
| нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пре |
| љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе |
| S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о |
| о чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Г |
| ана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом проз |
| евка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, |
| атре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне прокле |
| ним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лиц |
| же очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, ка |
| рах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам т |
| затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један |
| отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па п |
| коре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш р |
| , и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у |
| нови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, |
| први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако |
| доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њ |
| о братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и до |
| рођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све пог |
| ивачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p |
| <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита к |
| ама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим вели |
| т у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, |
| ти на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад |
| и је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помисл |
| о то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти |
| ица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања ре |
| она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита |
| што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим. |
| е тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу |
| доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак вид |
| е, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— |
| } Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито ч |
| ица чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p> |
| видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки да |
| и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутит |
| , и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког |
| а неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољ |
| мео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као |
| се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и |
| она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и |
| гледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, |
| рца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одја |
| осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, ал |
| ше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је |
| а, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и о |
| рану одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чу |
| че се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи н |
| и!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се г |
| е као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, |
| мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? |
| женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше при |
| шаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се |
| к не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи |
| заман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Све |
| е, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није м |
| а, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, |
| о жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске |
| ледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресо |
| погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на трој |
| нда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше д |
| међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако ле |
| , и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним |
| туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способ |
| у нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео |
| се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а он |
| будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово го |
| мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на кра |
| по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Не |
| ="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осме |
| Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на в |
| дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у |
| , сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда |
| тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку не |
| ове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређуј |
| ; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени |
| p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, |
| оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самог |
| де из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу |
| о да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушки |
| поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и уз |
| ицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, т |
| њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та |
| један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, |
| ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... |
| отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се |
| ледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у ви |
| ко.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оно |
| отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; ј |
| ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А |
| се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да |
| веће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике |
| налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито |
| илично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да н |
| и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казу |
| сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу |
| сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан |
| рање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу |
| и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, к |
| бу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да с |
| х да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; |
| два може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p |
| збезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље с |
| ивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше д |
| пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе |
| чина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чу |
| аци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је к |
| да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сар |
| ! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још з |
| ем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се т |
| и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој |
| лако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „ |
| низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршће |
| Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети |
| стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зелени |
| се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као |
| ега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разуме |
| амо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стра |
| да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ д |
| дим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од |
| ише ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Ота |
| ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрза |
| с пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, ч |
| че полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња |
| у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње С |
| дрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га |
| чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да |
| е хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је з |
| заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се |
| локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} |
| ом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја ис |
| нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од |
| о жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, |
| оре ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопшти |
| сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Бе |
| е.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија ж |
| ах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећ |
| на кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута же |
| ад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по |
| њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у т |
| ољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не ви |
| едом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту п |
| ренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених ус |
| е ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од |
| а, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако чест |
| кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тад |
| — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох рано. |
| ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад ј |
| њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.< |
| је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде |
| } Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Сим |
| S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав мом |
| зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који |
| Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пре |
| ли наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху |
| а њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А |
| лих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих |
| , и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као |
| да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи |
| још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и |
| мо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у ко |
| епео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми д |
| пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те |
| врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гил |
| >— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>Т |
| То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене ск |
| да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уреди |
| </p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да по |
| — Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, |
| д куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> |
| лота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Бе |
| у као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плав |
| е обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се |
| аше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и ј |
| } Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих |
| е се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се и |
| p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га |
| о и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као ра |
| , упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се |
| гнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" / |
| ма отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада |
| ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ на |
| почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Ст |
| <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном др |
| ом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— |
| то је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео са |
| у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Т |
| за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</ |
| м на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја |
| ду, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме он |
| е их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виногр |
| стимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Г |
| да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут сту |
| еме ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од по |
| а из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране бр |
| а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нек |
| у с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до |
| Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, |
| и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — у |
| онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и о |
| е ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем коли |
| страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бо |
| остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велик |
| е се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији чов |
| ржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, приле |
| {S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечен |
| сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо |
| липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним стр |
| идим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по год |
| а Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и до |
| ји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме исп |
| то стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу |
| ви.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још |
| ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом уп |
| у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> |
| усти, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на з |
| о затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљ |
| румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим |
| n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она |
| ој звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је освет |
| отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="10 |
| рилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цв |
| са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, н |
| домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницим |
| и Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију |
| лања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, задену |
| > <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВ |
| евом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. |
| свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А м |
| ане.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко |
| руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се |
| редседник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече |
| а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако гот |
| више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу |
| за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно |
| аријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је |
| рца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мис |
| екивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио |
| ти посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он |
| p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут |
| мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> |
| да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да в |
| о, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу ра |
| еч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам им |
| и је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто |
| ети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S |
| водим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше време |
| ница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су |
| ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се у |
| >Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о ј |
| се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче |
| увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој з |
| и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он ра |
| краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сли |
| озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад с |
| х полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све би |
| па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он |
| им од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају |
| е ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p> |
| ишта!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на |
| јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје машт |
| .{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њ |
| иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} |
| и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, |
| Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свр |
| о друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше |
| а и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако |
| у?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећ |
| дника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{ |
| ејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за |
| је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p |
| днике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, д |
| што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>П |
| ђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар |
| .</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?< |
| а заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да з |
| навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са |
| и у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосм |
| малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми сам |
| е.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у је |
| ас видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не мого |
| а га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију |
| рад; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> |
| ји мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <h |
| у купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Ни |
| и она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} |
| е беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је у |
| е ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — чи |
| оцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступил |
| степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако с |
| Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, миш |
| /p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер о |
| а бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох |
| очех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она |
| сиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у |
| /p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} О |
| он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо |
| месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим |
| их се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и |
| це тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу |
| ; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, |
| чене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед |
| p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а мла |
| су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> |
| јио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и |
| им је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Д |
| .{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а др |
| ј страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде исп |
| оше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p |
| ла трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на ја |
| <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или |
| за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p> |
| моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше. |
| на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњав |
| са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено м |
| се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и |
| ином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и |
| д!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да ве |
| мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна ја |
| ете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p |
| ко је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— |
| рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му д |
| а леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28 |
| еше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, кад |
| ом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан пре |
| сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли.. |
| , ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, н |
| ти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>О |
| е бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још з |
| ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и. |
| на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један |
| среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом мом |
| нај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли |
| и о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно п |
| е, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у м |
| ер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само ш |
| е наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ак |
| еза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у м |
| </p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш. |
| р ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела |
| у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вел |
| ребало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да |
| еме, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не |
| брамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек мо |
| ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, |
| нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих трену |
| енутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> |
| >— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би т |
| >— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеле |
| </p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, |
| сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори о |
| p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, та |
| у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе |
| узу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим. |
| {S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити |
| ме не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом |
| p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не ра |
| мо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошен |
| грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је |
| Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом |
| ах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да |
| судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би тр |
| p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њ |
| кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника тако ревнос |
| беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми |
| је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуш |
| да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече |
| не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ |
| лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало пр |
| и поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Исп |
| еданпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те р |
| по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} |
| ојим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим оч |
| ло са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густ |
| с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог |
| е, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да |
| им, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила ос |
| у, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу |
| јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не з |
| зује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и п |
| >Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђ |
| аш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да ј |
| бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било |
| уво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама р |
| гледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стиго |
| а.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао |
| емаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p> |
| се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p |
| ску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено при |
| о ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} |
| од мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњ |
| бро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања |
| недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију |
| у, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погл |
| ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обрати |
| Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} П |
| најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учин |
| е да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох |
| и.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше с |
| ој другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и |
| један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, с |
| а, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p |
| а рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основн |
| ајвећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Х |
| х Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Ж |
| шћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, ал |
| извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколик |
| појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух |
| ћи, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што с |
| а врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одго |
| ође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам не |
| к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка |
| оје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И вр |
| мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још м |
| Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не м |
| ошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах п |
| у, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p |
| еше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} С |
| на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најза |
| ајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јо |
| Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} |
| још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p |
| ме ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се св |
| о да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јад |
| путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом |
| ичао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док |
| м брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Свет |
| би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, и |
| Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад |
| колико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Ка |
| ече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радо |
| али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Д |
| Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, |
| , сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао пор |
| где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак |
| стали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да |
| о на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану |
| а, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман |
| же, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по с |
| ненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да |
| је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је о |
| а коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међ |
| од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах ту |
| ске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и |
| 0" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким |
| ужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе.. |
| лади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под на |
| лади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је |
| уљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде обл |
| ога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се попл |
| но нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и |
| под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На п |
| тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног |
| ама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, |
| месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не в |
| {S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех. |
| дајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све |
| уке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле |
| е похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} Посл |
| о су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те |
| о и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуш |
| > <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах ј |
| м осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и |
| њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под |
| ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу с |
| нила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, о |
| .{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раниј |
| е на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја о |
| она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто |
| ао неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, л |
| погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљн |
| ј пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним |
| </p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како ј |
| , преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко г |
| ву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије |
| поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, |
| познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлаз |
| Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако к |
| не главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, |
| ико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, |
| азуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извад |
| ; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са кра |
| цу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме |
| троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним на |
| сату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топ |
| е остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радн |
| у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Ка |
| ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, о |
| еко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служ |
| ед оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано. |
| и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да луд |
| ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; бил |
| на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а так |
| јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, ст |
| а времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{ |
| — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да |
| преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она ви |
| и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку в |
| трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинит |
| едах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ра |
| о ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Дол |
| Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да |
| .</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.< |
| емо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га намо |
| егаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега |
| Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, |
| х љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опро |
| о да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколи |
| ставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и |
| чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до в |
| ити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, |
| , и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као д |
| у до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај |
| бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бит |
| ах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од |
| иже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на нај |
| иле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и |
| падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и вид |
| е одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма кака |
| аједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те |
| , очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> < |
| д мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, |
| при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; |
| жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међу |
| убио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рам |
| икаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, |
| и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек п |
| се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представља |
| дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатни |
| струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено |
| Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом? |
| чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но |
| ислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{ |
| а месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па он |
| ојих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан млади |
| м сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, неж |
| ечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је по |
| наче глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посмат |
| појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситно |
| алендара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се в |
| продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} И |
| Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах са |
| о бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка прес |
| <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућ |
| преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега |
| бјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано д |
| да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љу |
| ах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ д |
| ислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе не |
| иза страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, |
| та имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} К |
| а у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњах |
| се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га |
| — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пу |
| "56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около сву |
| вијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутр |
| д се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, |
| се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час |
| овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли |
| врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И |
| p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих |
| красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањ |
| женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи пр |
| и обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење |
| ан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Т |
| е ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је |
| нај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој м |
| алеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S |
| трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јар |
| и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу |
| ...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки п |
| некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се у |
| че за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p> |
| ж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако |
| о — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по |
| бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опан |
| је се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насм |
| њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на |
| та — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како |
| .{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио во |
| че!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до |
| тетом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? |
| !...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и з |
| зео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам з |
| ретворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат тана |
| ок један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне о |
| њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки |
| тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречу |
| се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, |
| ознајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} М |
| це.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, стариј |
| , онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али сам |
| не њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Си |
| ебе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је м |
| ц, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико п |
| ћи, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао н |
| нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по |
| са би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био |
| ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, |
| е.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на |
| шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако |
| овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не о |
| ех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући м |
| загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће |
| д он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова |
| тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појми |
| аше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што |
| спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и са |
| распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге ст |
| S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало з |
| отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између ме |
| оси.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио |
| га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје |
| коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи |
| и колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћа |
| испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p |
| ет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једно |
| , крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, п |
| биљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> |
| узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p> |
| а срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе с |
| осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n= |
| амо, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет посл |
| S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поз |
| оле, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Раст |
| чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, |
| тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме од |
| вна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{ |
| ош једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, пр |
| азговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињ |
| осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше |
| лично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да ост |
| а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, к |
| исав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, к |
| риликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према |
| трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chap |
| ах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{ |
| казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хв |
| тим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих мо |
| и јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, |
| т, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно ст |
| еда у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алек |
| еликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урлика |
| " /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да с |
| жим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p> |
| ица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са суз |
| његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на |
| рак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном |
| али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш т |
| па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> < |
| уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} А |
| ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, п |
| вши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гил |
| ад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка |
| ше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, миш |
| му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао он |
| има пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или |
| ч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и св |
| у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обн |
| то, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш |
| ене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</ |
| има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што им |
| и знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да |
| о си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> |
| p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве |
| урах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац |
| као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па |
| здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, |
| х о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, кој |
| м му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, р |
| да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оц |
| ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} |
| оје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то |
| {S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</ |
| јаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно |
| у, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов |
| здан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано |
| А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</ |
| о гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пу |
| рам и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни |
| тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зов |
| о, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он |
| ећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, н |
| у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пи |
| ања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја |
| лико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ по |
| <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој С |
| "35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— По |
| ешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S |
| о момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, мома |
| ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, |
| се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су нек |
| {S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, |
| смо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах |
| p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газе |
| , не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беш |
| ш влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Х |
| адоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куд |
| свира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то из |
| одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стра |
| које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео т |
| рка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни |
| а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" |
| е отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? уп |
| даше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав маст |
| ати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да ниса |
| > <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p> |
| да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осе |
| дном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почет |
| дну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипа |
| омислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као к |
| аније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим см |
| кога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то С |
| — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: сед |
| демо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, |
| одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица бех |
| а био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује. |
| ча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час д |
| лико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>П |
| па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору шт |
| и избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах с |
| д мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу. |
| пуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све бех |
| , и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало |
| p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсм |
| ахањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог |
| х још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више |
| а, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и |
| и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>На |
| д се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим |
| ка види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а за |
| и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Св |
| араманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, |
| да као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу м |
| .</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох |
| заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао |
| мало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, к |
| у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох |
| исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, д |
| а обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног |
| е је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава |
| и, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да сед |
| а шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај |
| руго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— |
| х са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сим |
| кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са вел |
| Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?< |
| и се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем |
| ита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед та |
| ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> |
| се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! реч |
| е у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих с |
| ају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p |
| , погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох ку |
| о знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухв |
| по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку |
| погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачу |
| сле.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако |
| нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p |
| еш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш |
| и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигд |
| не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запи |
| зађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, как |
| м често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљив |
| м се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, |
| уних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ниш |
| ех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око п |
| ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појм |
| букох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговор |
| гао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам |
| нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио ма |
| једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке ст |
| } Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, |
| свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук |
| што језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком п |
| ућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Сед |
| {S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи |
| каза очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда с |
| лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> |
| го.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас |
| , он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с |
| ао да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— |
| {S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загле |
| другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једв |
| вацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох |
| вила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} |
| , тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столи |
| до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог про |
| ако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све |
| очих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у |
| а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и |
| рах.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћ |
| ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, др |
| ажношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да |
| м, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колик |
| најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступ |
| Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред с |
| спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше ос |
| ..{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче |
| а, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залуп |
| да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу |
| х за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач.. |
| ћама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим |
| } Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим. |
| вих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше |
| може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном |
| ише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из |
| ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се саста |
| акав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пре |
| ше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли |
| одаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма ко |
| о; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој |
| се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онам |
| S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима |
| /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређ |
| ајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој |
| пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох |
| сну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно |
| цу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — позн |
| х мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам |
| ко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко |
| устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикот |
| граја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" / |
| ...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је |
| .{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа |
| а нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Нем |
| меја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана с |
| р?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама |
| ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим с |
| то пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полак |
| убе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем |
| а ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а |
| устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда кр |
| ана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Н |
| ђе овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизн |
| м хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђ |
| о, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и |
| и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обил |
| ам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркну |
| ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те |
| себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним |
| е се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једн |
| у тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> |
| и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах до |
| да је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ћ |
| ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p |
| гу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше за |
| пити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетив |
| ивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце |
| и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста дал |
| и, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; |
| , али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два |
| уће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и ба |
| где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити м |
| {S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто |
| а?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака |
| ђу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем до |
| а ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врат |
| доше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико |
| поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђ |
| ж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми н |
| е ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} З |
| е речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком ра |
| аш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на ме |
| ман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али несп |
| , таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Д |
| обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људ |
| једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш |
| жио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу дево |
| олазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред |
| на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се |
| екам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто |
| не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да ви |
| оље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ ка |
| с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана. |
| >— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном с |
| то иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рек |
| ната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мн |
| >Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре |
| а, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ни |
| еђу њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не |
| Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а о |
| ечећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лиц |
| S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</ |
| еш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери |
| p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошу |
| страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се п |
| тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? |
| оје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто |
| вараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рек |
| у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и |
| погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све |
| еста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори |
| дила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и |
| на ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то с |
| ој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он. |
| да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђив |
| е не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што с |
| ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, |
| а?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа. |
| љу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу? |
| ставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она |
| а цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њо |
| х се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше |
| иној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се и |
| према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и |
| , с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше |
| реднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Ста |
| крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она |
| но моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова ж |
| има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p> |
| p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближил |
| случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чу |
| </p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заје |
| дари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, |
| <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} |
| радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоћ |
| ићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце |
| е врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао жел |
| их.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запаз |
| >— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и |
| ролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ с |
| акача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изг |
| румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш |
| Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— |
| о је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело |
| красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе она |
| евојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да |
| <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад са |
| те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и |
| Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти |
| могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јо |
| <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једн |
| се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше |
| ву реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, |
| , улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете |
| Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1935</p> < |
| се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не позна |
| ца тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онд |
| мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и сп |
| а.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци |
| , и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, па |
| гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам |
| моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећн |
| ог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућућ |
| рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога |
| Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од ср |
| у.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> |
| оиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: |
| да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспат |
| пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>На |
| нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се о |
| за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као |
| ?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прош |
| , тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде? |
| жих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бит |
| своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох |
| и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с |
| ни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих |
| ретворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот. |
| их се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} Посл |
| зо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код с |
| тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом ју |
| мислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шт |
| {S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гил |
| те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше |
| х све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, к |
| замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом |
| ш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у к |
| што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и пос |
| м ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све да |
| звикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гл |
| — Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! реч |
| о бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих с |
| а што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вра |
| ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше м |
| граче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој |
| , и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n=" |
| да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, |
| Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} |
| е у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{ |
| једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љ |
| да се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку |
| таде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, гд |
| ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, |
| ђе из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта |
| .{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немо |
| во што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслужив |
| традан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према на |
| она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бо |
| обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састане |
| >Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме |
| , а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе. |
| о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ни |
| ечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само |
| а, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, |
| па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљи |
| одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се д |
| S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Мар |
| е неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратим |
| з пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Ги |
| д првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја изд |
| авах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да он |
| главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предоми |
| уги што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махање |
| преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну д |
| га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу н |
| ола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошиц |
| потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, п |
| одне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као |
| мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{ |
| {S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегал |
| аило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — |
| је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу о |
| смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај |
| е као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са за |
| често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одв |
| измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога ш |
| латким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} О |
| сто, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто |
| <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђ |
| и се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друг |
| опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху н |
| крет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи у |
| а се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама |
| > мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родит |
| треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен |
| и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, зак |
| од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њ |
| велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то ж |
| руштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље дру |
| лико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и |
| и да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем |
| али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као н |
| шта друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то |
| , још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} |
| угу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах |
| </p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја пра |
| ом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се оп |
| ледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</ |
| , већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Мар |
| јмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино раз |
| причах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да м |
| оцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, ш |
| не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет |
| ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико |
| а украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен |
| и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беш |
| а ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не |
| о пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да |
| p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону д |
| </p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и зам |
| е, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, |
| послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гили |
| ?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да ч |
| за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање п |
| неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољн |
| </p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, |
| бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за |
| некле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време ра |
| ито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници кој |
| опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти |
| ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у |
| х када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том поглед |
| а му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код св |
| та наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим С |
| д оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и |
| ре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да иде |
| ешио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и к |
| шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p |
| , шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упит |
| евојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима т |
| о, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; све |
| томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> |
| и, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и |
| ога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој |
| шао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њо |
| S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину |
| не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим |
| врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са стр |
| >— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> |
| тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман и |
| осле тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда) |
| распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, |
| моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако |
| бо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у тр |
| ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радо |
| реће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо т |
| од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и |
| ом и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш с |
| време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаро |
| се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколик |
| виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће |
| удећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — |
| те?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању |
| ад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, |
| ући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да |
| апиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, |
| ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{ |
| це.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p |
| ареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у по |
| ла. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне оч |
| баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сим |
| > <p>— ...{S}Ништа! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после |
| да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— |
| онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И |
| цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помис |
| <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p |
| /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, |
| одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, врагол |
| ме између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њен |
| у и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред другови |
| кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p |
| себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом ис |
| На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело |
| е гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе. |
| ним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ по |
| .“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих |
| нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се врат |
| месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрав |
| даваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, |
| е не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало |
| а и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Ка |
| нце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то в |
| раве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо |
| ек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише |
| помамни појурише двориштем, отресајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле по |
| мао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви |
| малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Ка |
| , Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} |
| ј гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у харти |
| ледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“ |
| еда.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка с |
| се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— |
| ли сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову |
| е ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено |
| </p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погл |
| слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала |
| мануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к се |
| кох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочи |
| на жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут |
| на лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она |
| е по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну. |
| } Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те п |
| а чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа |
| а?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице |
| ва падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу. |
| и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написа |
| е?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни |
| едах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, та |
| што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ напере |
| ојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци св |
| љоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пч |
| ла.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим в |
| е занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће |
| гу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао |
| њавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пуст |
| м погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p |
| ле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључи |
| им, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и |
| паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се |
| ко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жен |
| p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно |
| нуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата |
| глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, д |
| . </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p |
| реча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> |
| да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки до |
| Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде |
| ом иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и |
| ох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, |
| сом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш по |
| о ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност |
| јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у к |
| чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на в |
| се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи ра |
| своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно |
| ?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мај |
| два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радници |
| Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на др |
| ћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> |
| ћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо ј |
| гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па са |
| } Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Трг |
| о да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу с |
| ћи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— |
| да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{ |
| стане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева пон |
| а би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нариц |
| х жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} |
| .{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S |
| ла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погл |
| истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и |
| јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабр |
| рз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох |
| да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав |
| ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом |
| сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена |
| е видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} |
| обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно в |
| ивиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: е |
| се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице и |
| утито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Ид |
| другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добр |
| танем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, |
| „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у нек |
| што да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто по |
| мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас |
| Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна с |
| кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојк |
| ити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, |
| ћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као |
| Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Л |
| Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у ч |
| Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми |
| .</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, |
| > <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> |
| арамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у в |
| ичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одре |
| нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брз |
| жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ћ |
| му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку |
| ета, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухва |
| оварати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи |
| огледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај ку |
| доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гле |
| , не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе пола |
| } Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав жив |
| упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рек |
| лило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{ |
| да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да |
| ају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према св |
| м око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од |
| .{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S |
| Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не у |
| и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" |
| а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И |
| о, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стад |
| руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мисли |
| за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да |
| чи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери |
| загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих |
| е кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има |
| какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном |
| ласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да |
| ре, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} |
| } Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мај |
| {S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{ |
| /p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, |
| ја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или |
| ах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, п |
| е очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мн |
| оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, |
| то те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох. |
| ’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се |
| ичега одвратног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је |
| епо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не |
| паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златн |
| шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака |
| ед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да |
| >— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ни |
| толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет |
| ату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, ско |
| умем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што |
| е.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, |
| та од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беш |
| еђе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима. |
| је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, |
| рећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцни |
| тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас |
| о набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја |
| аштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не мо |
| ледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S |
| ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи м |
| и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, к |
| јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја |
| около поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем там |
| она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хо |
| се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</ |
| Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, н |
| — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем |
| и, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас |
| мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо |
| али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом |
| гледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном ос |
| пко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у |
| ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у |
| радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без нем |
| ећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојк |
| Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше т |
| ако ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Ма |
| </p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче |
| /p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а он |
| И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку |
| их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу |
| , то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не |
| мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сок |
| коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Ме |
| црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здра |
| ; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и дево |
| </p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онд |
| ојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на л |
| и, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне |
| уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шт |
| и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што |
| јући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. |
| а јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита о |
| а, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све |
| да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се |
| он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; |
| се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и |
| е неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p> |
| ах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дуги |
| о ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, |
| ја.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отер |
| <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ј |
| — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуљ |
| е некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренута |
| !...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, к |
| решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једн |
| обично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра саст |
| а с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам т |
| е проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> |
| што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може са |
| А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном сми |
| н родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к неб |
| остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према ње |
| а себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу |
| а западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама прем |
| Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, ка |
| рси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њив |
| Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} |
| мом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим д |
| а престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама |
| Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовањ |
| Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, прок |
| е.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања |
| пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај |
| а.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и по |
| абављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да |
| крзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време р |
| ју, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће |
| се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диж |
| граду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно п |
| метих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту |
| ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређен |
| о, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад |
| уташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселос |
| е боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како |
| и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те о |
| о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је ви |
| {S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг пр |
| то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника д |
| њкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајал |
| едох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на |
| е.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, п |
| за степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше |
| p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио |
| ци, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опе |
| вор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада! |
| ка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, о |
| клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, |
| ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сас |
| кренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих |
| {S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике |
| нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом |
| никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, ал |
| о гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, во |
| ед.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стиг |
| јмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он ра |
| љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но с |
| посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити |
| чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе с |
| као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „н |
| он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на на |
| ...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да |
| ваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љ |
| дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурл |
| да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да рад |
| као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми |
| кох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта |
| .., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах забор |
| <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву заб |
| младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пласт |
| ек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби пре |
| , као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код кућ |
| о у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задирки |
| е прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се иг |
| алисањем у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од н |
| омак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим ш |
| примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним |
| сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{ |
| и не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири да |
| момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по ча |
| ега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах |
| ајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаљ |
| ак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, |
| густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, ко |
| м са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p> |
| /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као |
| а или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па наго |
| .{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сут |
| а.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{ |
| с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само з |
| е и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарниц |
| ога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у |
| једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Уз |
| и ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у |
| сто, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђор |
| ко корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} И |
| руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито |
| и ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је |
| разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, |
| појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих |
| колико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што |
| ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n |
| адиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни тр |
| по и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћ |
| на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод |
| {S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, |
| дама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p> |
| а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препели |
| се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погл |
| ло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, |
| е и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је |
| </head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Беја |
| дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Иза |
| танем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало |
| > <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а о |
| другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах |
| м странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде |
| ћу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... стран |
| одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћ |
| сти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{ |
| "67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и |
| а ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах |
| знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не |
| е у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зел |
| оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити |
| зех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењ |
| унце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над п |
| гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све о |
| вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које ви |
| ипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред |
| к, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се |
| то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, се |
| одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: г |
| е мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одго |
| и и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких извијених |
| плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише |
| ка, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подруг |
| , погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, поглед |
| а није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи и |
| ју.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох с |
| у.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, че |
| је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, р |
| оју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, р |
| има.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми |
| , а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох |
| да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше м |
| учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Луду |
| Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо кој |
| Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије |
| опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече профес |
| же, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде |
| час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођ |
| Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „ |
| тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева |
| кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим пло |
| се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаш |
| о себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Н |
| уге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва |
| меном небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаш |
| , а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} |
| буке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз |
| д у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком |
| видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>Посл |
| стави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површ |
| шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад сти |
| ар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађ |
| па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она |
| не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих |
| сле су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед нанос |
| облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обра |
| д, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помис |
| е додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ни |
| а стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ниш |
| њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пр |
| вахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом |
| идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих |
| ох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође |
| екох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке. |
| бија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к ме |
| шљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишља |
| подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме |
| слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тог |
| } Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зо |
| х се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како сам |
| стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, а |
| ога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде? |
| велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекл |
| /p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш |
| !{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па |
| час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види |
| не.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут об |
| су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, |
| ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце |
| ија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{ |
| а одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p> |
| ећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, д |
| е легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда зано |
| рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изг |
| ле ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђењ |
| ох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Бил |
| а сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да ж |
| ко говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да |
| о, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај уст |
| јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто о |
| ло опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{ |
| {S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекив |
| ри ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{ |
| у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми тре |
| да од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, т |
| о, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не п |
| лубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Заглед |
| у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то |
| ега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнур |
| а не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висин |
| и се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да зн |
| е: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај |
| Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не |
| Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лис |
| у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом сп |
| а буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али |
| се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у шк |
| {S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у |
| е, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича |
| равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља |
| руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| а не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А |
| промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном |
| о дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type="chapter" |
| кће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране д |
| де по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде п |
| планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, |
| х име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Ч |
| у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту |
| ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним |
| ој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n |
| , на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђе |
| а се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да |
| а; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи |
| свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасић |
| реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим ме |
| с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} |
| ем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснат |
| а скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да и |
| п, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и к |
| , пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком б |
| рдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај вр |
| мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро п |
| опљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте пла |
| им косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ли |
| S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје |
| олугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седим |
| о са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тр |
| лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али |
| није куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружил |
| ло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где |
| S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с |
| , као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљ |
| ду, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обич |
| е гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не в |
| тигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће пр |
| та да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону стр |
| чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох |
| у који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисл |
| е, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она |
| мо по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>На |
| ропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кре |
| ујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} |
| ра у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху зем |
| ико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их г |
| еља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — |
| бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу |
| мпарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Н |
| } Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их про |
| .{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих неш |
| .{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме |
| исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; |
| >Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, |
| им тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском |
| те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде |
| Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој ве |
| ичаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у |
| ем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из јед |
| Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, |
| ну другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмара |
| {S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене |
| } Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда д |
| г претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат т |
| у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Г |
| д тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове с |
| а уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у |
| ила.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце |
| х, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико |
| у те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком |
| тком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видет |
| ека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се ко |
| а не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прв |
| зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех |
| ећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја |
| лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у |
| ер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испр |
| навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нис |
| и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем вол |
| о и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође |
| ог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему |
| а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пас |
| е задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, |
| им! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, |
| била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе с |
| ам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у не |
| и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима сино |
| p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учин |
| свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не из |
| остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не из |
| ђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво. |
| ех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако |
| е њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој те |
| опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да |
| е старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих |
| видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак |
| ћах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозво |
| ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени |
| ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} |
| ен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећ |
| а изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко |
| адимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у |
| има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка јо |
| у га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си о |
| год проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај п |
| а, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! |
| е ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало |
| и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} |
| више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом |
| вих уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само за |
| након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових вр |
| их.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја |
| ако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам виш |
| ао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да |
| ч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видет |
| а ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на А |
| да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао |
| разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при по |
| .</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али к |
| е хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико |
| бавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не с |
| о стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што |
| ио <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{ |
| ос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да |
| атио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да зам |
| ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се о |
| .. ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно |
| {S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у ов |
| тив воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу |
| да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али к |
| м; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и |
| се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у |
| и сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беш |
| , на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана неп |
| урих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} |
| еклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срц |
| е док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, он |
| p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? реч |
| елу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се.. |
| гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после |
| дном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам |
| где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре |
| све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Г |
| ше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мај |
| рећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија |
| утку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, |
| и, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Н |
| ка, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам виде |
| да површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би |
| био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да |
| сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико трену |
| две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнич |
| а?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицат |
| , свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, |
| ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене ик |
| а.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? уп |
| ати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође |
| ло би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, |
| ујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне |
| и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не |
| ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како т |
| тупила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, |
| , баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на |
| Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако р |
| Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отп |
| њу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p> |
| обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не з |
| узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се с |
| ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни |
| их да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како? |
| прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни и |
| ми к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и мој |
| е колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбин |
| час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући |
| гао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић ос |
| амо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах |
| пи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на из |
| чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но |
| ио одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, |
| гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, ника |
| рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну м |
| ес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осек |
| јући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим. |
| е; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изг |
| ам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помињ |
| мештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах |
| ш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих |
| је, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Ил |
| ам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да м |
| ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што |
| е <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>воли |
| речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање |
| то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један |
| n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? д |
| имо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, оч |
| те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу |
| у те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, |
| ? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој виш |
| дан тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пр |
| ћној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не |
| е стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто |
| ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи? |
| заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за |
| ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића? |
| , шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мен |
| познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не беја |
| онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах б |
| м љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини |
| или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, она |
| истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што с |
| дно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да |
| крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не |
| х се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обуз |
| , из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та р |
| појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћо |
| сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње ш |
| тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похи |
| ања прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо м |
| ла чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину зб |
| да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону глав |
| , с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div typ |
| једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак? |
| Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме |
| исли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је с |
| их се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу |
| дих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, ст |
| и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а |
| коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци туж |
| тко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она |
| је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да |
| </p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристој |
| ј би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није |
| таде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што |
| уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, д |
| n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима о |
| га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са |
| а синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид |
| Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> < |
| раницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да ж |
| pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“ |
| да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу вр |
| <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из го |
| ћи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву как |
| има,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо |
| души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни ви |
| и она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да запов |
| адиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у |
| воде време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш. |
| врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам |
| дах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или |
| таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али н |
| едно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И с |
| е иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољ |
| ну ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња |
| но што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад н |
| ну страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на |
| се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на |
| ер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма гд |
| лижише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме |
| е се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек вел |
| оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и |
| рети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти |
| реста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купи |
| , и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лиц |
| Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осеч |
| љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с |
| рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли |
| је, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора |
| питам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеј |
| шем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И |
| о звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не зн |
| {S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче |
| и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем прос |
| ар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, |
| гађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу бо |
| желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном |
| могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном |
| а зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S |
| ује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кр |
| еше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељ |
| руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше |
| је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да ур |
| радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тре |
| ђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од |
| и, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море |
| чка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац |
| ба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И как |
| ри помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она |
| , прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и |
| нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох д |
| о да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек запове |
| еће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S |
| тарији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када см |
| грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно гот |
| илом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викат |
| н да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше јед |
| пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или см |
| а нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има д |
| у већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, реко |
| ?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав |
| ни Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>По |
| лекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се |
| све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен. |
| поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— |
| ам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном мест |
| а.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта |
| но разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упита |
| утим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} |
| под куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и м |
| их коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радн |
| ану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила |
| ћ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не са |
| галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас |
| > <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погоспод |
| може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога д |
| како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, |
| сту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{ |
| ата.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> < |
| е познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S |
| ем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру |
| а би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли во |
| џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано п |
| >Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, |
| <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или |
| а месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} С |
| S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти так |
| Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када |
| > одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе |
| о да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим мла |
| ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздрж |
| по моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не ка |
| а се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на м |
| које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неко |
| и је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И |
| Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и |
| удбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, з |
| појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила |
| виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље о |
| ј Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше с |
| а,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем го |
| свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са ње |
| а јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на |
| чеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p |
| , Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше |
| Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бит |
| мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот |
| пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини |
| едно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те |
| <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алек |
| да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> |
| </p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, ка |
| м тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да са |
| едосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би |
| е, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни |
| адајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох |
| пет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жаго |
| ет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не че |
| м.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет заку |
| а ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, |
| а разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори |
| } Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по |
| толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> |
| аже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равноду |
| </p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних |
| ело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да наро |
| тати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме |
| .</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са м |
| скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одо |
| задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је |
| и у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да |
| ратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ од |
| и је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо |
| овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка |
| !{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ. |
| казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и.. |
| за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуг |
| и, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз |
| и криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лага |
| павало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголас |
| се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети |
| и ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да ј |
| S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{ |
| ла од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми куп |
| >— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не |
| е од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава |
| ох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нис |
| p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожњ |
| им на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Н |
| {S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> |
| у.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледају |
| за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет п |
| е се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли |
| ченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као к |
| ше несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кр |
| ?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p |
| а? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право |
| о... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов |
| ђу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство |
| тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох д |
| ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да |
| шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не у |
| клонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда с |
| p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само т |
| , кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништ |
| а си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за |
| х је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољуб |
| ни тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо |
| и, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући. |
| оравим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} |
| зу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те |
| ућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засе |
| удити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајк |
| у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога. |
| C12"> <head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гило |
| а масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из с |
| .{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма д |
| ви она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души зб |
| туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?.. |
| едах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах рук |
| Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љути |
| , да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој так |
| и како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да |
| јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девој |
| ишта, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене |
| с рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не |
| звесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко |
| упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S |
| вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> |
| „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S |
| где ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, |
| какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да |
| а му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> < |
| је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? |
| /p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести |
| После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет ди |
| се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнем |
| ко тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање |
| ни људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркив |
| повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми о |
| ксу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а н |
| ћи јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном н |
| ни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене. |
| нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био |
| </p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— З |
| мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висо |
| тић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе |
| мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утеч |
| х дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ при |
| рим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на стран |
| } Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност пре |
| да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима |
| што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} |
| овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, ста |
| амо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих пос |
| >— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{ |
| јка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наве |
| ике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, |
| авих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли. |
| и.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизг |
| ута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу |
| м, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у по |
| веде на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће |
| пе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах р |
| уда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не |
| е готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти к |
| и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где остави |
| од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши ј |
| {S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим к |
| оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац |
| наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад |
| } Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, шт |
| акле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја о |
| ослује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има сам |
| и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Це |
| пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на груди |
| изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто пр |
| м под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју се |
| о да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још |
| ловима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући тр |
| } Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, |
| вет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— О |
| а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод нава |
| пет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих ј |
| ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, |
| казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу |
| то дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачају |
| а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш |
| ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћај |
| наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, ме |
| али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да |
| ици.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало |
| довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кр |
| но и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета н |
| стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мисл |
| м ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замисл |
| кружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у |
| ...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! по |
| љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као шт |
| однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n=" |
| лим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим |
| нуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор н |
| оведити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издал |
| аш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те |
| а значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављ |
| и не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или с |
| ати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде |
| хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се н |
| иљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та |
| га“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе |
| а, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гил |
| кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да с |
| више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролази |
| ће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| м, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напор |
| како не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо з |
| да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, о |
| има, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног |
| ама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским тавано |
| а неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу ј |
| {S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра |
| ема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда |
| ; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у |
| е оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом о |
| во.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да |
| апрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна д |
| је ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S |
| а мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је пос |
| каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав какво |
| у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али к |
| иже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек |
| е, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упи |
| Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Спом |
| ра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједно |
| је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} О |
| се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан |
| због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} О |
| ју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако |
| ема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И по |
| огло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледај |
| д јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад н |
| а — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он |
| зио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{ |
| ом.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} |
| >— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја г |
| ух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих С |
| неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече |
| ам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, па |
| е моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И |
| винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадов |
| — Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> |
| е говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим |
| ећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — м |
| а против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да д |
| а ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упит |
| поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти м |
| да по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем шт |
| ражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гил |
| така, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно л |
| ада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, н |
| дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та |
| и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{ |
| Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, по |
| х својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужн |
| јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаш |
| ећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> |
| досну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, |
| а; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је он |
| ох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе |
| и само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав п |
| х мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доц |
| >— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n= |
| азити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на плас |
| мичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> |
| S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну прика |
| обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме |
| — А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> |
| Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих с |
| мена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које т |
| о још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почета |
| ни.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, са |
| ! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, дево |
| анем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље |
| их да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од суко |
| аска, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочел |
| рилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече |
| говори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поно |
| док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам |
| а не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљива |
| лу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, ре |
| главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онд |
| мах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми |
| гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n= |
| вој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заос |
| } Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> |
| вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се |
| окажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, |
| поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном ч |
| ла ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} |
| реди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута |
| то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али ка |
| ма у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, |
| послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и |
| , повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У ист |
| ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још н |
| дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш |
| е може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> |
| утака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашт |
| аква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред |
| м Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније |
| дговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а |
| о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових вр |
| еш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце |
| де...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питат |
| а.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш |
| било у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једно |
| едати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где м |
| гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изре |
| се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> |
| де ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да |
| чела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим ств |
| близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш ка |
| код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „ |
| е, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевен |
| да, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и каза |
| , сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни ре |
| а.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Е |
| ај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књи |
| је осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како |
| ак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, |
| ; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном |
| и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах н |
| о мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох |
| али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} |
| и лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она г |
| ви одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он |
| тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко наша |
| после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има |
| био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах ов |
| о ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</ |
| а што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} |
| и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} О |
| дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио шк |
| .{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Ја |
| у је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах |
| сетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти мож |
| ет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, |
| што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо пр |
| ођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може |
| а.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, св |
| ко ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и по |
| унђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених кра |
| аше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> |
| навах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја пре |
| да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку промени |
| иња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али |
| ?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Ни |
| ше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла |
| уга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку |
| х Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а |
| киних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случај |
| Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је он |
| Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и бедни |
| , камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове |
| >— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погл |
| ио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, |
| ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође |
| .</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали |
| Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} О |
| <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{ |
| ко сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- З |
| о ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Ги |
| ао злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! клик |
| ој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим |
| Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом |
| олико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која |
| за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведо |
| а дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је н |
| тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој н |
| у, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане |
| е нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p> |
| отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцн |
| кла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{ |
| о; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освр |
| овори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем л |
| д радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да |
| ћи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ј |
| о таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу п |
| да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме п |
| овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја |
| тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да т |
| лих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Мома |
| p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да |
| е, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, је |
| це, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да м |
| тране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али |
| > <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити |
| братих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ру |
| отребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци |
| ших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку |
| Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипош |
| , да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све за |
| укчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао по |
| вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су |
| тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто б |
| почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се |
| се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче с |
| одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где |
| одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи |
| илине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустиг |
| које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те |
| н себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то ј |
| полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! |
| е нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} |
| откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позв |
| што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито |
| одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к |
| све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!.. |
| е може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да |
| асте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они |
| е зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се боја |
| почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло. |
| ој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим о |
| д сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> < |
| не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу с |
| размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обеш |
| S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу |
| на мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школ |
| онио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем п |
| {S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! о |
| {S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да д |
| и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још |
| ругу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда |
| базре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми ка |
| о одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем |
| е ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодни |
| , а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће |
| послетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам т |
| е, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи |
| ао и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, |
| тање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну |
| ислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, |
| отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколик |
| скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да |
| шена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она вес |
| p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни г |
| го крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} |
| ам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> |
| трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе мора |
| ника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у с |
| иди и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p |
| а ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш |
| текох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђ |
| >— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учи |
| је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што |
| ослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толик |
| е са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица |
| иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те |
| час се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али н |
| бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она |
| шно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са |
| ојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад |
| пак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пр |
| његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухв |
| страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми |
| о мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њ |
| {S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Та |
| већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Ос |
| незнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не |
| рага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох |
| чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна |
| затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S |
| данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пож |
| агледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одл |
| .{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</ |
| пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купу |
| а ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p |
| жно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмех |
| а: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништ |
| онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на о |
| но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младо |
| и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види л |
| обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта з |
| наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, до |
| равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не |
| атића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава. |
| оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали проплан |
| и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у по |
| p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо |
| да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, н |
| све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} |
| </p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједно |
| се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавај |
| уповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне д |
| задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p |
| скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима |
| ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, уда |
| ма колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се |
| и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуч |
| ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види |
| де те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и гр |
| е остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили. |
| и да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће д |
| ш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, ве |
| напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, ве |
| други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разгов |
| а.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и к |
| у моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} |
| ало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док |
| м за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме |
| е тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да нијед |
| пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па пр |
| де доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варо |
| , шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Ниса |
| еће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је о |
| ари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не по |
| ишта! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако ни |
| ујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено г |
| дговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам |
| ио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде |
| г као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда |
| ога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мал |
| Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Ком |
| ло моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према ов |
| е и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми ст |
| кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отиша |
| мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дуг |
| о, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро |
| понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом и |
| очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљут |
| говорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{ |
| > <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— |
| , према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим |
| то је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све шт |
| као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах |
| и једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако |
| о тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста ч |
| погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док те |
| о купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p |
| ругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше |
| Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пал |
| жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац |
| жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{ |
| и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало |
| нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше |
| х о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, |
| је председник општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{ |
| кох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> |
| отоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме м |
| ако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетк |
| ат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад н |
| Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће |
| намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</ |
| ; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спават |
| на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре |
| о председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, ре |
| {S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степ |
| така, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након крат |
| њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са |
| .</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки јед |
| аве.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су оста |
| апрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након крат |
| и чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа пр |
| ренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, беј |
| ..</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да |
| S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте |
| хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И та |
| они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да |
| ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, к |
| n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла |
| ко, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!< |
| едајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да |
| >— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p |
| е да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаво |
| леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама |
| авом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мери |
| е да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} |
| ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Ал |
| ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за у |
| , те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— |
| S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И он |
| т, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S |
| А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ни |
| {S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете |
| S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, |
| Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: |
| кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се |
| зи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и п |
| њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене |
| уци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије. |
| оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се |
| а се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам |
| е остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећ |
| га, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме н |
| и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и |
| тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој |
| била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто |
| Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{ |
| /p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они ш |
| рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> |
| се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао |
| право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо |
| ког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} |
| бог нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборав |
| че она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки н |
| смо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да н |
| p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде |
| м и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече |
| н после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до пола |
| горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране пот |
| наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. |
| уо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се |
| ави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по прича |
| ршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је виде |
| гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> |
| јим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замис |
| мо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> |
| по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне |
| скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега |
| о којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, |
| а Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђ |
| х себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — доз |
| к крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је г |
| и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми с |
| волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога д |
| х напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> |
| њем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога т |
| ешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах о |
| сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлог |
| х јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не ти |
| S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Т |
| на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и |
| и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Т |
| шла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде |
| да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се о |
| ун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{ |
| али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не |
| Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што с |
| де за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Жи |
| ивот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја |
| Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се |
| а другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да |
| х.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта |
| оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је |
| вито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} |
| могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво оче |
| остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене. |
| та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју так |
| леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S |
| љачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли |
| опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само |
| се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p |
| ло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пи |
| а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те |
| е онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="c |
| еше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</ |
| у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака? |
| о се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за п |
| зговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; |
| оње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пр |
| > <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко за |
| цима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака |
| самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој |
| е се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију иш |
| ших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој стр |
| Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стиск |
| је стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости |
| да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју о |
| као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> |
| и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати не |
| не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој |
| сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана м |
| липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пла |
| суђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најле |
| .{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох |
| во што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, да |
| осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Вид |
| е ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао |
| по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између д |
| дигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{ |
| гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми о |
| х, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах |
| м.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да |
| на годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у св |
| S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да |
| их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, |
| због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, |
| х у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао т |
| ма не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да с |
| стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и ок |
| дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше |
| о што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем сла |
| оком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих н |
| ао да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе |
| дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли |
| да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> |
| у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше |
| већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склоп |
| е, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а |
| ећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге |
| дника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњ |
| {S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и |
| ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право |
| Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у |
| их појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам о |
| д њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брж |
| учене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али |
| а вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако м |
| д нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али та |
| жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је н |
| ...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух |
| риликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколи |
| у да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом м |
| ли, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добр |
| уци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — |
| је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} |
| та.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, |
| тала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она |
| мо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколик |
| се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључ |
| ви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и с |
| И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задир |
| г осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу |
| гледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетрени |
| енух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његов |
| натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти |
| рче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објаш |
| S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што б |
| сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим о |
| уђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истин |
| ка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то д |
| сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог п |
| ку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? уп |
| Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испит |
| се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде |
| идим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја |
| {S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појм |
| вости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} |
| ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере. |
| ш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу |
| Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње |
| прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових с |
| грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца |
| небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брег |
| и ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све |
| ебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут |
| течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се |
| с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одав |
| ватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше не |
| p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима они |
| сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и с |
| Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као |
| гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељи |
| идим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не |
| бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је |
| радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, а |
| мо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би |
| 9"> <head>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Теш |
| ркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим |
| ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, з |
| ао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након д |
| к, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и ка |
| чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с |
| д више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на бр |
| бље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, |
| та, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p |
| на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од |
| пристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешк |
| ишта да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, |
| вима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки дод |
| а нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као с |
| рзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође |
| ела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали мом |
| де мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема уку |
| прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се труди |
| вести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико |
| ше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а |
| део у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може би |
| у у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само |
| лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не нав |
| ких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на к |
| о сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! ре |
| јах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и мет |
| тао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао са |
| ох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши |
| страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује |
| сећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући |
| а, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је |
| на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после иско |
| с онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни |
| је жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} С |
| позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за |
| азумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и |
| и се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је |
| но рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то |
| до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме |
| .</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и о |
| јући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јес |
| о.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, |
| ао да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И т |
| ше; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она пост |
| } Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> < |
| ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам оти |
| прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога |
| из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио |
| свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без |
| ио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све он |
| S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо. |
| хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испиту |
| иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој гр |
| ње и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ |
| и радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" |
| d>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом |
| јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек нај |
| и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> < |
| арочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени мо |
| ма разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу |
| к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако у |
| бро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнеже |
| о ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних |
| вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда ос |
| е у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, |
| ло, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах |
| али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће д |
| окушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем |
| радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно |
| и.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћ |
| д огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, о |
| а сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ б |
| ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос том |
| е сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но куп |
| дај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута |
| а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило |
| то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг |
| в разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и т |
| вале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb |
| ар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он к |
| да ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је |
| замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, |
| канух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није слу |
| аједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за |
| ило страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> |
| е горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саоп |
| м, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње |
| сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.< |
| ешки снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти с |
| један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се |
| здржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим |
| им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; ин |
| рбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком |
| , могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Але |
| ашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очи |
| о, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног стар |
| у нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреб |
| Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те сто |
| рзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеј |
| д кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Ч |
| добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познато |
| све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз гу |
| само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, |
| <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да че |
| } Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма |
| </p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух |
| да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да |
| друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно |
| ало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би т |
| авати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, п |
| лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће вета |
| онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих се |
| лекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака |
| оз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и |
| иви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од |
| еко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу к |
| , поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за |
| а ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сук |
| по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је |
| та друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја |
| пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као |
| > <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не н |
| иљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беш |
| избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене |
| {S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да |
| јим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p |
| ајгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која |
| вом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, |
| том договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о то |
| задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} |
| И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мен |
| <p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо |
| ене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према ме |
| >Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) ме |
| ве нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ак |
| ложају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово |
| браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за де |
| ? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с детет |
| раћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за |
| обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој |
| .{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако |
| S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али |
| рекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох |
| јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> |
| искивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се п |
| удих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах нек |
| {S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и ње |
| дговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} И |
| девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Д |
| ити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се в |
| а жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једн |
| да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> < |
| осао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло |
| буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам |
| ме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учи |
| оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна стариј |
| но школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али |
| у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој стр |
| <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви ра |
| на за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и |
| што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти |
| су и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она ниј |
| ало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смр |
| ости.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирн |
| мислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све |
| е вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи |
| <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздр |
| в труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем св |
| ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговор |
| д ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи нек |
| , неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? п |
| вешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче |
| баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а |
| ве сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>Посл |
| чере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она узда |
| е воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Ш |
| а осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души |
| е.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце |
| ким ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорис |
| кла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми |
| кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p |
| ом, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш см |
| <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да м |
| риво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам |
| мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако крас |
| жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега шт |
| p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио |
| Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се о |
| /p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> |
| рати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то |
| ексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се |
| ку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек по |
| здрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се за |
| целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога глас |
| да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми ка |
| овог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох |
| и шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава д |
| о сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех |
| другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погле |
| ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече. |
| нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> < |
| кчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чува |
| Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и |
| вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Тур |
| а је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S |
| /p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до |
| гова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред осн |
| и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка |
| ним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и т |
| о да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, ил |
| ична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће с |
| вемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S |
| ли, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси |
| о разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав зн |
| е, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они |
| {S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за |
| навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у д |
| хну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? |
| наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших |
| неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пус |
| е ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих те |
| гом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S |
| им себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мисли |
| што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био |
| у, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</ |
| ледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам |
| м.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутак |
| не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми |
| сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила пр |
| неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу то |
| ад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! |
| ко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где с |
| њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом п |
| неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ |
| њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута |
| еби да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме |
| ојме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим |
| да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укра |
| ажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је н |
| ош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се |
| /p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је |
| ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.< |
| мало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо |
| коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка за |
| е случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да пос |
| и и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци |
| позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био < |
| ово наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и С |
| ут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; |
| легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радници |
| Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у ку |
| издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу |
| сле мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ни |
| евојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погле |
| сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разгов |
| и како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, |
| шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтед |
| замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је не |
| знатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њо |
| е сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, |
| не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chapter" x |
| , али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за је |
| тање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} |
| што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према |
| једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb |
| е речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извес |
| та да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, |
| <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских де |
| јна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозеб |
| > <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хте |
| </p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми |
| а ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше |
| у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг |
| може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, м |
| да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто т |
| е Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и он |
| Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој |
| још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна д |
| чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p |
| Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме |
| срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{ |
| им, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Је |
| м да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако |
| Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта |
| могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p |
| код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао |
| они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здрављ |
| Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто |
| Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се |
| <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће |
| </p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати. |
| распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још |
| на, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их |
| а два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочи |
| у беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и |
| јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то јед |
| е, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох |
| p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би д |
| ије Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му в |
| сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом |
| да, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и |
| не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све |
| о усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешт |
| пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи н |
| и једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим уши |
| мрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врл |
| на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљ |
| загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја |
| отле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да уве |
| ош будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред |
| бегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што |
| гра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што удара |
| нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због не |
| } Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да ради |
| , и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, пе |
| дах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обук |
| рође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма |
| их натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један ш |
| и се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, |
| ом руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он |
| , и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох с |
| и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим та |
| ли, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих |
| ду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја сто |
| и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да доз |
| у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздр |
| Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш она |
| синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да |
| да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем |
| што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми |
| кренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем ис |
| , па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас |
| оравио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад |
| стадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, о |
| Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим уси |
| јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени |
| >— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гле |
| брах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће о |
| p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало |
| где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше |
| p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толи |
| у, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим |
| </p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p |
| и крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само д |
| то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати по |
| јмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и |
| ало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на |
| S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини м |
| сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме |
| ти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се из |
| г — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S |
| Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасв |
| ећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p |
| а?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и ж |
| оше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах |
| нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога д |
| о у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још |
| /p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се ма |
| нда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ |
| а му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи |
| ио у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни |
| да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34" /> <p>— ...{S}Ниш |
| ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, |
| ..{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прек |
| ег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш |
| и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се |
| ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да |
| ви, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме н |
| о да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} |
| е ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} |
| о увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренут |
| д очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све т |
| ћи, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих ко |
| .{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила |
| гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и |
| > <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко пот |
| азумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; а |
| почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајућ |
| сетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у |
| е упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> < |
| х ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме |
| а ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешан |
| ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</ |
| За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо |
| више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његов |
| а ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје |
| и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем |
| p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> < |
| еједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она |
| Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао д |
| ога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се |
| кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна л |
| да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? |
| очи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— |
| тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбуди |
| — Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком |
| тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p |
| не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те |
| виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, п |
| ла лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада |
| је и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> < |
| само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не |
| .</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навал |
| иљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али |
| клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p> |
| м тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи |
| тра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако мож |
| наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да |
| кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чу |
| тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, |
| смо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сун |
| лица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила мога |
| , па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивар |
| ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да л |
| бјасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу |
| д, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како |
| чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Ра |
| , баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А ј |
| у пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се нек |
| ед огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам |
| ем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“ |
| ај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши нек |
| до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и б |
| на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне гл |
| вуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залу |
| , гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, то |
| } Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она |
| њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мисл |
| S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза |
| х никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ |
| жен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком по |
| ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одго |
| а ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми |
| само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ |
| ојим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарица |
| тах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше |
| — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакл |
| е полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах |
| еко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осети |
| не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадо |
| , умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо |
| волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме. |
| рном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <div type="chapte |
| и је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то |
| не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S |
| вост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му |
| рен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из |
| нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је |
| ах да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалит |
| окојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од по |
| аду; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју. |
| } По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико |
| 09" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих |
| ваду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут п |
| гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> < |
| замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земљ |
| им може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану гд |
| мила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљ |
| као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног бр |
| то одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах к |
| S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну |
| то беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S |
| коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има |
| <pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја г |
| смо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци пон |
| се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, ина |
| нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када с |
| репћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!. |
| м изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под |
| ати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ п |
| анталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чис |
| оља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ма њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ни |
| као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах |
| листаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даљ |
| Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, с |
| } Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко вид |
| гледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| е стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица |
| мољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Он |
| <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, п |
| аде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени с |
| за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| а се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих пониз |
| да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако свој |
| } И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још |
| скопала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те зас |
| ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> < |
| је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке |
| о проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила. |
| на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да |
| аква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину |
| х часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповед |
| понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни |
| амо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за |
| е неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до он |
| та ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у |
| е онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одл |
| сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неко |
| е за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Д |
| ах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми јед |
| м радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су с |
| S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало |
| ратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, |
| па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи |
| с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше т |
| зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос |
| е ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молит |
| шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах |
| рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву пок |
| а нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мисли |
| “, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак |
| овори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није вид |
| "26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, вр |
| се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно |
| посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, |
| ју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, |
| акле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледа |
| х срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, |
| х шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони |
| ао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>К |
| тном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох |
| о не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виногр |
| онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се по |
| : хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори |
| ила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> |
| беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пиш |
| де се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не дола |
| каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах |
| је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце |
| ad>XIII</head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка о |
| >— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговор |
| ле оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли |
| уга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па о |
| д танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одгов |
| их гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притиск |
| д зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих |
| рема наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све |
| пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага бил |
| она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисл |
| окро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаш |
| радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох с |
| реба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиља |
| ка тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном с |
| аћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо пл |
| мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни вет |
| у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде доб |
| ту...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон |
| оста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах. |
| азима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p |
| поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и |
| лог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан п |
| .</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гроб |
| мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и |
| е да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће |
| ли Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— |
| 10_C11"> <head>XI</head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца |
| сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у вар |
| да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах. |
| екати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам |
| беђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе над |
| ана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљ |
| радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима |
| срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени ка |
| <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахраним |
| и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, о |
| остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> |
| нијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је г |
| е непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах |
| ведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан иде |
| И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те н |
| а Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разгова |
| о.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе |
| менух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога |
| неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах так |
| шише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо |
| Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи |
| а је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспо |
| и тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да с |
| е рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још доб |
| ао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим трен |
| се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те |
| уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим |
| ам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину уп |
| ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p> |
| аху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни оп |
| ори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли |
| Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90 |
| оденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и |
| ше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да |
| азих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговар |
| ишта.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уст |
| пах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека јез |
| ешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и |
| S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али |
| ога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разр |
| <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> |
| је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и |
| право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од |
| вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекл |
| бро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник |
| ђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} За |
| рајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки да |
| а му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пре |
| му она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах к |
| C5"> <head>V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће |
| в ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало |
| аше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар ду |
| је докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стра |
| ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз |
| не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Зб |
| које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђ |
| опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у |
| је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отера |
| и без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? |
| да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредн |
| ацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се |
| и могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалуд |
| /p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову та |
| <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој с |
| <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да |
| их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја |
| Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> гр |
| о лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког д |
| Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26 |
| их се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Не |
| .</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се |
| ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне. |
| радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мисл |
| Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где ј |
| n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви |
| пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох |
| они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> |
| мах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у ш |
| есајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и о |
| а ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пл |
| рестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и к |
| избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</ |
| трајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разг |
| смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у мал |
| их на све непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја |
| има беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стад |
| аску у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде |
| адника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху |
| о’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око |
| радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неп |
| и смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би |
| путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле ли |
| а застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим |
| а се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на |
| тало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пр |
| твор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно п |
| лободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било ос |
| лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ |
| га што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке |
| шу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опе |
| еликих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} |
| >Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, ч |
| две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо |
| д купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две л |
| /p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаш |
| ше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} |
| енуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијени |
| му, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудал |
| ше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на др |
| виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и |
| „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; п |
| дех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је |
| ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се |
| Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и стра |
| ету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— До |
| им опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један муш |
| ди, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а |
| </p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се |
| где никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и |
| тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не мо |
| е нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од св |
| ткоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи |
| ну у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} |
| о жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још ос |
| ати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, |
| њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хо |
| } Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— У |
| затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прош |
| <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и нау |
| надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом непрестано.{S} Она друга д |
| луја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на |
| могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво |
| е што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше |
| " /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, |
| какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеј |
| наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се по |
| собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, јед |
| ашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задирки |
| ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим |
| код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— |
| сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{ |
| је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш. |
| .{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не |
| тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођо |
| , и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила |
| елу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто р |
| шуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Г |
| и и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој |
| има указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи |
| оше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли |
| е сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала св |
| и четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде |
| е престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне |
| ве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и н |
| ом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А за |
| да се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и од |
| акикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора би |
| девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође |
| што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква дев |
| едне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије |
| гох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у |
| д љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, с |
| разлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело к |
| се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодуш |
| Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" / |
| ог дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — за |
| мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p> |
| , рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам |
| боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом бради |
| ву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше |
| аше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга |
| <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрч |
| и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у се |
| уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми как |
| ху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја |
| причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо над |
| т радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико м |
| њу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, |
| осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи |
| остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Рас |
| е ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно п |
| S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изр |
| едног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући |
| јим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет к |
| о, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} |
| и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и |
| и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могл |
| омрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено |
| екако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе |
| када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта |
| /p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S |
| p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{ |
| а видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу ме |
| .{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не |
| p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, п |
| и по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и |
| } Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као |
| да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује з |
| /p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се |
| се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше то |
| .{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се |
| ла као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову с |
| , чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а |
| и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да |
| а селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека |
| знавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око кој |
| мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека ра |
| пати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} |
| ати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном к |
| х се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те м |
| е, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном др |
| мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја н |
| Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и |
| им устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми |
| бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни |
| лаву још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву сток |
| да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју бу |
| мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, |
| мо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш го |
| један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, о |
| не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле |
| .{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се с |
| о она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико кор |
| о да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— |
| вих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем п |
| где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за бур |
| стављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, оп |
| и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не б |
| говори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би мога |
| журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута се |
| да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S |
| >Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што ј |
| зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му с |
| мамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих |
| да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а о |
| S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и |
| <head>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с |
| и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле |
| некипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две |
| и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја уск |
| ивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија к |
| м да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме |
| с као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онак |
| нога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, |
| непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека |
| а због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени |
| а Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту |
| асном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки |
| га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух |
| не косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, ко |
| ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да нема |
| етима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких |
| 54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити с |
| оћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном б |
| и се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p> |
| латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве к |
| шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њ |
| љно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p |
| Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјури |
| и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели... |
| чи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, дода |
| ила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило м |
| који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој с |
| ију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>С |
| у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} |
| а ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се |
| p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да |
| !{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смеш |
| Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, реч |
| под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ |
| сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону с |
| си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси |
| .{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76 |
| чудно расположење, осећај неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Ох |
| ву моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, |
| шњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне д |
| ругарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих н |
| то било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама ок |
| зих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу |
| зверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према |
| ао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна мил |
| ведар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати |
| {S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај н |
| е Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и |
| ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пош |
| жњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је |
| } На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка |
| њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и ж |
| Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље |
| {S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставни |
| ти среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— Н |
| м погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљ |
| али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене з |
| /p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе прили |
| ку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да тра |
| {S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се |
| ...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</ |
| бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, ди |
| ом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пр |
| есма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се |
| ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји |
| Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му види |
| ека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти |
| говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где заду |
| а рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта |
| где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и јед |
| удих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окиће |
| </p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је |
| ј се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? |
| да крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} |
| еним око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливад |
| ика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја с |
| S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се |
| е ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмех |
| е онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осм |
| p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гле |
| ди.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, |
| ...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, |
| ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секи |
| Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке |
| стински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</ |
| ша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реп |
| ах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека |
| S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том прилико |
| њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у |
| и орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сун |
| ...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да п |
| алих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и |
| жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, |
| што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! |
| о да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као з |
| ој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше т |
| доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнут |
| она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е |
| с, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и от |
| н изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако |
| /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој ду |
| гледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало |
| ет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало п |
| ао да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се |
| слих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зо |
| кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <p |
| ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи так |
| самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети там |
| им рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у |
| е за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дуг |
| ошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> < |
| ав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосн |
| више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно г |
| по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</ |
| гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чеп |
| Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, к |
| доше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и |
| .</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са рукове |
| умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Ш |
| му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикр |
| бро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица |
| укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки |
| {S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране доди |
| нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се |
| p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црн |
| упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је |
| ру остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а |
| брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше к |
| које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу |
| к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотл |
| добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе закл |
| т привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах они |
| е је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пус |
| баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и |
| ова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, нек |
| дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора |
| , а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беш |
| о мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше |
| и, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, наст |
| р кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као |
| } Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више та |
| .{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити |
| знатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је |
| овну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам ко |
| p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да |
| ека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из |
| и на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, б |
| ="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај |
| ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у ве |
| е на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, п |
| "14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су к |
| ло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помис |
| ут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му рани |
| она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепш |
| и, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и |
| еше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој ка |
| ује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> < |
| ога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве ш |
| орих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У |
| н то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и н |
| атим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да набере |
| х трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакл |
| 2" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој |
| или су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одма |
| мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њ |
| енуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) |
| у не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са |
| ве смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак к |
| , Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две |
| ш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре с |
| стали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испре |
| ох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме |
| чком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све |
| оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.< |
| се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боц |
| ожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте |
| {S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, п |
| м, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њен |
| смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимнази |
| нама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу |
| то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он м |
| > <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до д |
| низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање к |
| е дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</ |
| и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико |
| <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту |
| p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, ра |
| више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и воља |
| реко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту |
| еш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Д |
| насто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како |
| p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу |
| годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој |
| росто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од |
| вац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три |
| земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле |
| И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стад |
| он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{ |
| И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смисл |
| а.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по тре |
| изнати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим |
| ог пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лиц |
| } А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједн |
| м.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгле |
| бро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том |
| куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо |
| е моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</ |
| е Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и ш |
| да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред |
| д му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, |
| а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ н |
| тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени |
| су, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да и |
| сам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што ј |
| не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим |
| Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али |
| ме шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Н |
| ни врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за наве |
| е главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S |
| очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезн |
| нога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> |
| ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стас |
| је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат |
| ва беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих |
| мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не |
| {S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> |
| да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; |
| собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренута |
| ном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, пра |
| подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се м |
| ити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под исти |
| о враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> |
| има, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себ |
| а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљ |
| лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити сп |
| и.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос пре |
| да бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с |
| ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном ре |
| али краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, в |
| ко година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек |
| ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја |
| и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине ку |
| Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекос |
| а оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада на |
| Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се |
| аље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</ |
| м!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се |
| ше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то |
| а, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто од |
| амисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ни |
| Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се |
| ласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни |
| ли не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што |
| а да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам |
| говорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњ |
| p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтави |
| знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га так |
| ушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мо |
| оједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не |
| p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{ |
| та и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворе |
| паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом д |
| а вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стог |
| продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки |
| г горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{ |
| зађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Бе |
| пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који |
| ће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али |
| на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очи |
| <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту |
| ном по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћ |
| о, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству |
| д ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у к |
| е главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше |
| е...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћо |
| се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Мор |
| есело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто так |
| аху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више ме |
| усту леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитња |
| е некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, трг |
| вај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега оно |
| исоке таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може |
| има, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, |
| ом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се сл |
| ачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога |
| цу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа. |
| на можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зача |
| то се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{ |
| Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукам |
| остивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој пад |
| јеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p> |
| унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, мора |
| и“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује ш |
| се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, |
| он краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбак |
| ано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не мо |
| ојој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбак |
| ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти |
| , и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И |
| како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> |
| ам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близ |
| исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ј |
| иди да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра |
| ао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава |
| же овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{ |
| Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је в |
| еном сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој |
| о бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не |
| о?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред г |
| беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, |
| и тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље т |
| вом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању к |
| и; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга |
| тоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људ |
| а ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох |
| м, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за с |
| аукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто так |
| дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше о |
| дену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и п |
| о неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сут |
| Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а каз |
| аче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површи |
| да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се пока |
| осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах д |
| е, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и |
| е сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободн |
| читати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, |
| тац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да с |
| о ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливад |
| е беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упи |
| о ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, |
| хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима |
| сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Надад |
| апеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не |
| Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толи |
| :</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p |
| ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако |
| има, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? |
| ад беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њ |
| ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p |
| жи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локв |
| оцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се зан |
| сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника шт |
| сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше |
| ц...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз по |
| екса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га у |
| <head>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка |
| видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје |
| .</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{ |
| .</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је |
| </p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сака |
| рада да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке |
| познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уме |
| аље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, ко |
| окушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули св |
| до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и |
| за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“ |
| Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ни |
| а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.< |
| онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или он |
| азила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао б |
| да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, |
| иди.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми у |
| а Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма ко |
| или од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их оби |
| ачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према на |
| полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до оног |
| свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури |
| е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb |
| слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кик |
| примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би |
| средно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загле |
| једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> |
| <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, исти |
| ноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђ |
| ком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а |
| га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за с |
| ад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беш |
| на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо к |
| ледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и |
| бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са |
| ли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Та |
| је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух с |
| ...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође |
| ив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где не |
| е, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине к |
| атности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе к |
| јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у оч |
| најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на дру |
| брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда п |
| и прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: |
| га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— |
| ње на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту кр |
| ко и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, ле |
| га на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где |
| да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше ко |
| на то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњ |
| т на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и |
| све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела |
| } Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишл |
| оже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом |
| ћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштркан |
| се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и а |
| зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> < |
| е су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па уз |
| на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и |
| х тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, бил |
| сату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ак |
| не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох |
| за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући с |
| изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђењ |
| цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њ |
| Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! реч |
| b n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло |
| ни дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од р |
| има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на с |
| села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тр |
| да све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих ј |
| ође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох пр |
| он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Ко |
| био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад |
| нодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обр |
| бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита м |
| она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, |
| пита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом? |
| се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу м |
| га оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже |
| аках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониски |
| } На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао |
| е у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови. |
| е устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} М |
| Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашл |
| напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Зн |
| озору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема |
| и“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно |
| х ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био от |
| тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} |
| .</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упит |
| д већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Пев |
| зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псу |
| отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он |
| а је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она од |
| гледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} |
| алеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбац |
| ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром |
| ирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасит |
| p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде |
| ело, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окиће |
| саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам неш |
| де испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека с |
| и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идућ |
| о одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не позна |
| .</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред |
| м непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут |
| теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод ку |
| е.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, |
| едне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под |
| покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах |
| е на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена п |
| и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да |
| ову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> |
| ји се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у |
| ћу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раније купље |
| си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде с |
| о очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре |
| што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у це |
| као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у о |
| огледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очи |
| о год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко |
| ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (д |
| купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали |
| ено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отк |
| е и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p |
| кво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у м |
| ш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и за |
| наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз |
| да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, п |
| рала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p> |
| <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} |
| о више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах |
| е она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} О |
| лима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах |
| а чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примет |
| г ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих |
| а лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело |
| ад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где |
| .{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина т |
| егову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста |
| и почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у дру |
| о се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих |
| "58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаш |
| смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких изви |
| > <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста госп |
| на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће |
| <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо и |
| ој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај |
| ма његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дот |
| опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отв |
| прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста дал |
| танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девој |
| брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за |
| head>X</head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радо |
| како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, н |
| и, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је |
| /p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купи |
| и одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да се |
| м, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те |
| лашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не д |
| до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{ |
| трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми из |
| ога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хв |
| мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдего |
| е беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За |
| е се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито |
| , и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, н |
| а се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишље |
| е шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је по |
| х снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не от |
| ана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто прко |
| ш жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших |
| куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према |
| е поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочит |
| е.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико р |
| ад њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лис |
| беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази |
| оја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за |
| у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне |
| } То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стреп |
| т — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све до |
| ћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се |
| а ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми ка |
| беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не |
| а жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па д |
| да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да н |
| на мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет м |
| зничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Про |
| Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} |
| .{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан |
| очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле? |
| {S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога |
| опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхт |
| ме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех |
| разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног |
| и довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> < |
| p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, |
| у, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не мо |
| риво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и |
| ње око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на то |
| „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и |
| а.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врхо |
| крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љ |
| утем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота |
| кривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом |
| јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — |
| ј кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу |
| ст, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ј |
| кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се |
| шу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Не |
| ра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми |
| <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној н |
| т је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само |
| а, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође |
| за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на |
| о <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и н |
| је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, как |
| } И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и |
| е не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме л |
| шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам к |
| њу говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разред |
| ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за |
| /p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да нис |
| заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону соб |
| с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала |
| уће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако у |
| мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек |
| даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде |
| код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у прв |
| ад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам |
| ди.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мај |
| тања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он м |
| е се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све |
| се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањ |
| па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени нак |
| то поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из наше |
| стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већ |
| се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задирки |
| одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и |
| а сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутр |
| ао збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да |
| ших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, |
| и оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога |
| ледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног там |
| мех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> |
| /> <div type="titlepage"> <p>Штампарија Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> |
| то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједн |
| ашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Ш |
| ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као |
| , о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да т |
| удња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и прив |
| е да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки н |
| адости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на с |
| ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задирк |
| небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као |
| да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо |
| } Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати |
| ам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, |
| итави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио |
| х.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у |
| , већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани |
| х на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе |
| духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо |
| } Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</ |
| а као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.< |
| шини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња сил |
| е ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде н |
| виленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече м |
| црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чека |
| а жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње |
| ватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право |
| сти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав с |
| а крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их |
| ло после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми дво |
| ри усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мир |
| ти Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да |
| као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато |
| ека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то б |
| х пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до |
| о све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, пр |
| p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на |
| сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у |
| тих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где |
| о крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало с |
| /p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он оста |
| рата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, |
| неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, |
| ес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озби |
| ..{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пу |
| ко себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о не |
| а вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један п |
| {S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила |
| војка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба |
| м, отресајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се он |
| } Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, |
| а после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила каз |
| смо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини л |
| што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху |
| рај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадош |
| погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p> |
| {S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама |
| и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, м |
| да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</ |
| е.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху пра |
| о растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном как |
| .{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну леп |
| гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Од |
| ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац |
| S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач |
| >— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то св |
| свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре |
| жда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њо |
| но, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана |
| тио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, п |
| пе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближ |
| песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али са |
| и.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза |
| Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} |
| ко сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако |
| иваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмља |
| завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{ |
| Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах д |
| Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додируј |
| а.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче и |
| и оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од бл |
| а вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па обо |
| оље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.< |
| места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледа |
| лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она ме |
| што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају |
| сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да |
| и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше |
| p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Т |
| ближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да ид |
| а па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да |
| <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим |
| еше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван |
| + снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми поглед |
| ак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном им |
| она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без |
| бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам г |
| док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се умори |
| дњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да |
| криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручав |
| сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало |
| ано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љуб |
| с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој |
| ајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад |
| сматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему |
| роз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се |
| ру на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па |
| ставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме с |
| и непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!.. |
| им празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе |
| д ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да |
| уђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право |
| јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одврат |
| пом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас са |
| о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да |
| врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим |
| сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ни |
| азговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене |
| на, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто гово |
| онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрад |
| /p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} |
| и се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Ги |
| ика, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово мест |
| беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес |
| } Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и |
| ас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да |
| ико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу д |
| што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само т |
| } Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова |
| де под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и с |
| аче морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Бољ |
| ни су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овно |
| тана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две жен |
| рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре свој |
| /p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору |
| раховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једи |
| омишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и са |
| е.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да |
| еш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p |
| ости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже р |
| о нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш. |
| ађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће |
| з главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па |
| .{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима н |
| паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој |
| руштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја ч |
| одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, се |
| рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пус |
| избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречава |
| и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима |
| арија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откос |
| ма.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз једа |
| Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, |
| .</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на р |
| заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећ |
| .{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за |
| ео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја |
| рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредни |
| редмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме |
| ове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и |
| еха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше сел |
| за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној |
| у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно |
| ну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разб |
| и откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шт |
| увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појав |
| га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> |
| ога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, |
| b n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Ла |
| говорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и и |
| прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} |
| ркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, |
| до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у |
| аиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше ј |
| у за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собо |
| </p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја о |
| /p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што да |
| ћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’А |
| дна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95 |
| нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи |
| ар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за ч |
| ? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> |
| онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како |
| , све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у ис |
| азуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их |
| о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хт |
| ну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава. |
| ажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан |
| ем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах |
| она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И ниса |
| ражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и н |
| бузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем |
| p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци |
| мех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p> |
| врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо |
| S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна з |
| у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О туго |
| } Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро п |
| Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Ника |
| вему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда |
| да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24 |
| астити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не м |
| у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете шт |
| страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шарени |
| у снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се |
| ох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњав |
| храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме |
| ам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинско |
| ах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кр |
| према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се те |
| Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испр |
| се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим |
| ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој |
| ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S |
| је потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сме |
| ожења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло при |
| ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упит |
| лика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах |
| То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше |
| ко срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и ј |
| S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и |
| аје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу |
| ажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је |
| оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, |
| од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мисли |
| уд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколи |
| се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1901 |
| цаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вав |
| одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, |
| аваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у уг |
| с извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигн |
| испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене |
| прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је чест |
| раја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава там |
| јим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до кр |
| лика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а |
| д да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} |
| у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још д |
| /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи д |
| ти шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од |
| иле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се |
| <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима |
| исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни |
| ај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две |
| дужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се ока |
| кочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише св |
| на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада р |
| ивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара |
| сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од |
| наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још |
| ="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу |
| о изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта д |
| умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="chapter |
| то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на |
| и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман уста |
| Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је с |
| ашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</ |
| ше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно |
| ених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми |
| оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми нек |
| мљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране |
| видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чист |
| то избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио н |
| рата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њ |
| емам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у |
| неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из |
| нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно кри |
| могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева.. |
| оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... оп |
| е Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онд |
| ла.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и том |
| ве се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање |
| густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео |
| опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Б |
| смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже доли |
| ја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не до |
| део са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо к |
| о види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p> |
| у/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани |
| јах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</ |
| "66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својо |
| а хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мал |
| е у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах |
| и.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кро |
| А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте |
| о уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <div type="c |
| ата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разум |
| ав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред |
| врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учи |
| ом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, беј |
| за.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује пр |
| ун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање |
| којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} |
| леда у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко |
| и како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мис |
| тли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох засп |
| сне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам |
| случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да ма |
| срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је |
| агрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време |
| ве да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} Т |
| или; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах ј |
| гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Ос |
| вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме у |
| што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се распо |
| бичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо |
| ојој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час |
| зници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у |
| n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле |
| а црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> < |
| с, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Ги |
| обично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље |
| /p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу |
| а?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакач |
| p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећ |
| нако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши м |
| су?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гил |
| лећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли |
| p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчу |
| а?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} |
| тар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једн |
| тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах |
| за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице |
| у...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше |
| , а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као |
| бринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гл |
| е на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко |
| су.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око пас |
| , и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да б |
| ати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то н |
| зих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да ви |
| јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сим |
| /p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, |
| видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомен |
| ам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете |
| н с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који ј |
| Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се најед |
| се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком |
| и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац кој |
| ало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, |
| ах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у |
| зили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опа |
| рођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна |
| приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас |
| вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остар |
| ка, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, |
| да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, |
| {S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S |
| колико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Т |
| а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, д |
| p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је т |
| чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред св |
| ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом зл |
| лексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче |
| крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло |
| ад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p |
| и враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p |
| ћање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила глав |
| дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да |
| на тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, |
| , и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, забо |
| S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о то |
| не може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се |
| љу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знај |
| !“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све с |
| д момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се |
| као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас |
| усто, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на н |
| нску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с дру |
| тедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отворено |
| При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти |
| аљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том п |
| вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што с |
| та понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито зад |
| слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим к |
| не лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још мног |
| ј црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити |
| а, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у |
| ени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На лив |
| трана, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак |
| ње онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам остриц |
| видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, |
| и.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар |
| т, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па |
| Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са неким |
| </p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је о |
| убави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајућ |
| .{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено кла |
| ко снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже |
| p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одгов |
| тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакш |
| а њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, |
| на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, |
| и, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да |
| страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да |
| ао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју |
| ватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо веч |
| куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље ни |
| овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам |
| ега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од м |
| врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силн |
| , рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена не |
| ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ип |
| мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, |
| , а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је т |
| ле, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом |
| >Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи |
| исао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч |
| о последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна б |
| о ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити? |
| беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Н |
| наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се |
| м.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с |
| о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, |
| и.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био |
| сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} |
| слих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све ос |
| ост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити и |
| ="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој каже |
| S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту д |
| чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима |
| о сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју р |
| мех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што оз |
| ше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, ос |
| убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у |
| слушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p> |
| која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оно |
| аш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одг |
| а ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Б |
| ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, |
| е ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се |
| илом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети |
| нако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговори |
| ...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџ |
| утим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном при |
| ледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело |
| p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах с |
| велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се виш |
| pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако |
| ко стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се |
| ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти стра |
| то?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S |
| ега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече о |
| младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здра |
| о њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до |
| едном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, |
| да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљ |
| погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, |
| аље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких пе |
| ање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кај |
| .{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> |
| дносима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког ко |
| тле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, |
| које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и љу |
| S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде ж |
| двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било |
| Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероват |
| а два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне |
| део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да там |
| на, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескоч |
| и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико пров |
| ли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упр |
| колском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А по |
| колико радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек ш |
| ростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше ч |
| <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг к |
| оћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да на |
| их сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниж |
| женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и р |
| <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше не |
| рео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету |
| е испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о |
| која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} |
| ше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, ш |
| е од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, |
| n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{ |
| ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се |
| и ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, са |
| {S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио |
| и тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео |
| такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — |
| о што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључи |
| на и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надша |
| онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у св |
| .{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане. |
| бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за |
| ој, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од |
| вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, |
| е не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буд |
| н стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она др |
| ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила с |
| Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној дру |
| врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна ли |
| пијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне |
| не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Г |
| онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или за |
| је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одо |
| т лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p |
| терају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чо |
| <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом |
| није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и заглед |
| ва, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних |
| ш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас не |
| ао да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с |
| Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, из |
| хтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас |
| ом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, |
| арочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза са |
| S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе ма |
| ерило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми с |
| глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајућ |
| то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} |
| ек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије н |
| ега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мо |
| егова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна су |
| да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист |
| м смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га ун |
| се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким |
| номе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце с |
| снијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; |
| ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним ра |
| чи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она де |
| замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде мој |
| будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или |
| ти све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе |
| и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се заж |
| е даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прс |
| говорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} |
| ратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сања |
| зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у |
| сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да |
| , да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, |
| сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с |
| е из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним |
| је српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек и |
| иле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све |
| на за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се |
| дећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за н |
| ојим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет |
| на, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене н |
| к Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан о |
| >Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} |
| тница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми жи |
| који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сач |
| ка.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох пол |
| ивена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом г |
| ут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако о |
| шљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама |
| и се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да зна |
| ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, |
| /p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде да |
| снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту |
| споменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским |
| ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живи |
| јаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} |
| е те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну стр |
| ш један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни изб |
| с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа |
| , и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше |
| нао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици |
| већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао |
| ерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи тр |
| .</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух с |
| јало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд |
| е беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, |
| брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукуруз |
| а петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше н |
| од јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестр |
| оби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему н |
| ци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске. |
| , у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у |
| есмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек |
| уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, |
| ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— |
| х као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им јед |
| е питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Ш |
| и кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не тр |
| сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадо |
| ваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја |
| > <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужи |
| , за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва |
| их пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па |
| удих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у с |
| гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p> |
| ругој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} С |
| ти.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на о |
| дмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их |
| Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало |
| осе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</ |
| руга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, п |
| што?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта д |
| S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих |
| е наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију |
| ри мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад ве |
| ... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, |
| иш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упи |
| утом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у |
| Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак |
| чиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзир |
| е буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</ |
| ; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на |
| ам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је |
| аваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре |
| ете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо ко |
| а њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака |
| причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне |
| из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако веда |
| е глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, оз |
| с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и |
| а, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена пита |
| а да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта |
| о, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње |
| пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли |
| да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препреч |
| како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је |
| дговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, о |
| сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скоч |
| ознаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипа |
| собито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом све |
| > <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да |
| , овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега |
| ћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова нам |
| гој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наста |
| што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Ве |
| гледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— |
| p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и позд |
| м ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S |
| .{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни |
| Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>М |
| каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о на |
| на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмља |
| у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушк |
| р да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега д |
| мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он |
| уку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишч |
| траха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времен |
| се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо |
| момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што |
| сује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу ј |
| се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да |
| ареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназ |
| ако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно |
| /p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, |
| ки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вел |
| ла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче з |
| дева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим |
| .{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу.. |
| да мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч |
| а, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Заш |
| мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатк |
| м</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимнази |
| ају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе |
| несе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их |
| за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам |
| о даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песм |
| а примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркива |
| , а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас т |
| о, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испо |
| , кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе |
| p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем ник |
| аху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сва |
| очну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај |
| девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да |
| ко друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о |
| и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нам |
| смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да |
| чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми |
| вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љ |
| за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда |
| } Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изве |
| о се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим |
| } Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало |
| S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуг |
| раво у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти |
| е остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чис |
| логу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње |
| ед њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ј |
| пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим з |
| дравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И |
| S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</ |
| дном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста по |
| авши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, |
| p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о реч |
| са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: |
| њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто |
| , који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} |
| и, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже |
| најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, свак |
| p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је с |
| лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох б |
| не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћ |
| у дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послу |
| ну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, са |
| Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико с |
| ом погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p |
| да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Сед |
| ше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исп |
| ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питањ |
| грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</ |
| p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедо |
| ити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> < |
| беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко с |
| да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она из |
| чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као |
| ам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо < |
| .</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и |
| , тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, |
| учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста |
| око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим иш |
| <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљив |
| исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; н |
| и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми не |
| намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за не |
| дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> |
| њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледа |
| ти.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.< |
| стој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да н |
| живање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по |
| <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} З |
| .{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</ |
| > <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очим |
| а Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то |
| њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених |
| змислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мен |
| е на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнат |
| вара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, сме |
| онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђив |
| се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задирки |
| овеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да |
| ао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узме |
| иву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али ка |
| и, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер да |
| овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} |
| ају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих д |
| ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> |
| ити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на ос |
| м што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један |
| а, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задов |
| не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div |
| одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, |
| ње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја са |
| боко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Вин |
| ђе вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар јед |
| лики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да каже |
| окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div |
| своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључив |
| а се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и ос |
| немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у |
| ми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>П |
| оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима |
| нце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео на |
| метио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па |
| це ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти ниј |
| више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај и |
| >Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Ка |
| арошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, |
| кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, глед |
| пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек |
| љавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је |
| аточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се р |
| ни док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се ум |
| Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да |
| , и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће вре |
| де од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мај |
| ле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, |
| у.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећ |
| ах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ зн |
| S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па |
| еће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред |
| .</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и |
| ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог д |
| После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју |
| а девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга |
| де пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете |
| још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљ |
| у још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју млад |
| њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој |
| е сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се кра |
| а замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p |
| ма.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико трену |
| ом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висо |
| то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и |
| Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом д |
| о? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, |
| јецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати |
| исмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се |
| х се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана о |
| а друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она |
| ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{ |
| оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак сави |
| > <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину |
| ћу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њ |
| ше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</ |
| учак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гил |
| лих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у в |
| и на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњо |
| н пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех |
| есту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и |
| жем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће д |
| мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, |
| га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од л |
| и двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нем |
| д „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се |
| е оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> |
| х просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гн |
| S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена. |
| p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одгово |
| теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем. |
| зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те |
| опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда |
| не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, од |
| одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше |
| стим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као |
| Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко |
| затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог ли |
| аједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој стр |
| ра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> < |
| ђе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} З |
| </p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, б |
| ава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању |
| шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да |
| е око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и бе |
| </p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и ка |
| Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из он |
| Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је |
| иља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немо |
| тање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснае |
| едох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, кој |
| </p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање |
| иловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да |
| им.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— |
| ерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово последња два три |
| а се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа |
| зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико |
| ом гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мис |
| ратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S |
| лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и |
| сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, |
| ама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама |
| да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, иде |
| с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као |
| ио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга про |
| х је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Б |
| ј гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појав |
| та ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и тр |
| д ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао так |
| а им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још ок |
| донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право ве |
| његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Б |
| /p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико м |
| разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах о |
| ака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у |
| ој девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја |
| главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један мом |
| ет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само шт |
| гледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто |
| </p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, ре |
| о у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад су |
| стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита |
| , за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко |
| ...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? |
| .</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне дево |
| ај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мисл |
| м не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох |
| у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</ |
| њем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} |
| олач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама |
| а се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Ги |
| ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S |
| о.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто м |
| ? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, р |
| ор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из н |
| <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остан |
| станем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на усна |
| и се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, |
| кријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се |
| ра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се д |
| окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чује |
| дао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом |
| , изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање |
| .{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај |
| поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да |
| ач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{ |
| оше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и о |
| е радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милиц |
| ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Прос |
| рав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, |
| ах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним о |
| сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb |
| ње ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио |
| нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до в |
| момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њ |
| звесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} К |
| е сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми г |
| и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледа |
| царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше јед |
| их, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стан |
| p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене. |
| есели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам |
| о; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутс |
| под каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, |
| кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на |
| више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, |
| ио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога веч |
| ам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плач |
| ј, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој по |
| овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи с |
| ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвр |
| рамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваш |
| момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу |
| а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p |
| .{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојк |
| адшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговара |
| у, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како |
| е.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскиј |
| жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— |
| изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема ра |
| разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође |
| јно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Раш |
| S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то м |
| дрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p |
| о једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграп |
| има, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смисли |
| да као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачињ |
| ако да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прим |
| а...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тра |
| } Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је до |
| то, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чу |
| њем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, |
| жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се наслади |
| редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестан |
| аспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и п |
| нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једно |
| сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе и уси |
| и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено врем |
| } Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... наставља |
| iv type="titlepage"> <p>СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</ |
| пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> |
| ехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном |
| кан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаш |
| .{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, д |
| исам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не нази |
| век као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаш |
| лих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза |
| ад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада |
| о застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред |
| миром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то пти |
| лече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми за |
| рно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и |
| она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душ |
| елог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и з |
| Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} |
| агли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни |
| на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Бе |
| е све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати < |
| у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња |
| даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да за |
| ну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати нек |
| е рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоко |
| е онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше д |
| па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни |
| сејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе |
| и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати др |
| м који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе |
| се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p |
| а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам |
| онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом |
| решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, |
| игох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да |
| сам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да ј |
| риметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што беја |
| их се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро |
| другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше п |
| х и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох |
| објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох т |
| е без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што б |
| ледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она |
| а колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весел |
| >Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да р |
| гарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао |
| у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чаји |
| <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S |
| њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, |
| се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} |
| > <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од |
| беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није |
| е мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо |
| астук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} |
| требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после по |
| етих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неве |
| а се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, |
| пеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, |
| а ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрз |
| јурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ дал |
| о ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> < |
| а нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и |
| гледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у лива |
| врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ста |
| ла, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње |
| оплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћ |
| к Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима |
| алим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="8 |
| говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах |
| Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</ |
| е ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p |
| ших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ |
| њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против в |
| м разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, |
| > <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми имен |
| ио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> < |
| е, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{ |
| о с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму огр |
| S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да з |
| ра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се о |
| "> <head>II</head> <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег бра |
| она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше |
| ц.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! |
| ге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну |
| даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га |
| једном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на |
| и грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас и |
| се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то |
| <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бриз |
| {S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија с |
| Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њи |
| олико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ов |
| како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао в |
| Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бит |
| оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</ |
| шта ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми |
| та...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, |
| и све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим |
| им и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с |
| .{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, |
| и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није м |
| целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И ма |
| не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих |
| ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, к |
| да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како |
| ме за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Г |
| — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и ос |
| о.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљ |
| ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучи |
| сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Ги |
| као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега |
| оводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и пово |
| не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да буд |
| ема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуд |
| ид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати |
| е у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задирку |
| нови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њ |
| чини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, |
| г вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливад |
| у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, вид |
| е то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не |
| >Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам поз |
| други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не |
| шљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. |
| тави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда се укло |
| села.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас |
| гао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! ре |
| јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута |
| о што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Каж |
| ам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у вр |
| ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свес |
| дно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме по |
| ознам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом сми |
| енимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школск |
| ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рек |
| {S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни п |
| реде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Пр |
| о једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „ |
| вим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облач |
| до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} |
| арамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше п |
| </p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према њ |
| колико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то з |
| им беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те |
| вио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио к |
| ечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на запад |
| еше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше ве |
| ушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да |
| разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено |
| руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о |
| ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ни |
| у тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може |
| ако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом ба |
| че да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах |
| оса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до са |
| ада бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет |
| јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечи |
| и, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли |
| само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p |
| ше покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана |
| , Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Зна |
| — Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што |
| сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, |
| х, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак с |
| ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само |
| на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој с |
| >А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збил |
| о одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, н |
| без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов |
| д куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не мож |
| е две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше |
| ку клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и о |
| раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стиг |
| на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници |
| злеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се ру |
| е више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, т |
| на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лисн |
| у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плав |
| и мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли |
| љати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на с |
| се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од о |
| буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, |
| акав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ни |
| кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква |
| плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</ |
| ими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачу |
| вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n= |
| д вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> |
| звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души |
| це у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} |
| она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху нек |
| а, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи суто |
| као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може до |
| бешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне рук |
| е љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у |
| .</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не вол |
| аваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили |
| <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одм |
| рих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам |
| и за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S |
| бом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога |
| > <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није треб |
| рамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти друг |
| ажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот |
| да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? |
| е да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; д |
| ас ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: к |
| оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благоси |
| си, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и |
| се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује |
| знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју с |
| се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то би |
| ицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова пе |
| поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> < |
| а сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да |
| ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше св |
| упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо |
| бе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми |
| </p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене сво |
| и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу |
| ? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах. |
| но месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти |
| .</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбу |
| Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ћ |
| ти.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог |
| њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила уд |
| ита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали |
| у?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то |
| са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи нек |
| чуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готов |
| рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одг |
| ене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет |
| а једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} |
| е вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак. |
| } Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она м |
| м гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљач |
| </p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако |
| зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41 |
| од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме |
| се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно |
| осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре |
| ар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Ка |
| даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад |
| баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је том |
| као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она |
| финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се |
| </p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ак |
| оже сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, г |
| испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> < |
| лико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не |
| дем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш |
| Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси |
| <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући м |
| <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} За |
| <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто |
| крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и |
| бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће са |
| као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хт |
| ем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и м |
| заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам св |
| {S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} |
| е, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алекс |
| она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> < |
| сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, |
| Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој |
| тке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах |
| вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су ве |
| а пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем |
| обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумагли |
| еђе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тај |
| иле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада дана |
| } Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма |
| м...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и з |
| онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Р |
| сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мисл |
| евојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог мо |
| } Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разу |
| да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцну |
| а уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим с |
| вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> |
| ..</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она |
| м, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида |
| о, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да |
| једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих |
| кше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљ |
| /p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на ваш |
| оје од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло |
| p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још |
| ат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у пам |
| > <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и |
| ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што |
| упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме к |
| ме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађе |
| даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев мал |
| мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемире |
| Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, |
| евну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</ |
| нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади |
| ао да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нам |
| да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем ма |
| ђе ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било при |
| гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли про |
| а жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле |
| и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос |
| конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, д |
| се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беш |
| и Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онд |
| ех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се он |
| Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p> |
| <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било он |
| еоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под кој |
| /p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се |
| капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Б |
| .{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими |
| рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па с |
| глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини |
| бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред ку |
| здих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује |
| м, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, свој |
| >Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— До |
| х до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и |
| ишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} |
| помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад се |
| ше се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено н |
| мо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и |
| кну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, |
| упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за |
| <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да до |
| лике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из наш |
| х се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И так |
| та сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, |
| то дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те ст |
| исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, |
| одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кош |
| м у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет ш |
| знало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао |
| твених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S |
| онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу |
| два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено п |
| .{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од њ |
| иста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ |
| ено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „ |
| и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С ти |
| .{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, ј |
| сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова с |
| >Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Он |
| за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе |
| је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а |
| чега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста |
| да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} |
| ох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што |
| е да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у ср |
| зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа |
| е.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p |
| ичања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико |
| ими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али |
| жним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађи |
| ве је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сја |
| је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око с |
| а дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја |
| ругу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати д |
| } Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође |
| да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S |
| во на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она поте |
| ..{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не ви |
| што да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његови |
| кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих сре |
| икање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам р |
| мислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и |
| м и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и ста |
| зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да |
| се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} |
| д себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз |
| ући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. |
| лица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој б |
| е друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, |
| е.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко ра |
| ах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто |
| најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да |
| а јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које |
| екох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љу |
| и, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог |
| лу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је |
| p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему. |
| ући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они о |
| <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је |
| ла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} |
| >— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главо |
| шнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога |
| , већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само |
| збиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаш |
| удалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну гл |
| Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се погл |
| ко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— |
| . стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, нос |
| S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.< |
| ој гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, изм |
| це жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром п |
| пширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расп |
| ад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, |
| екох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распит |
| ..</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки ту |
| их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погл |
| од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, |
| х уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... п |
| еш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колим |
| } Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја |
| .{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, |
| да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! |
| ку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак |
| њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на |
| поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p> |
| образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} |
| м!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type="chapte |
| амо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, |
| тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на сас |
| а онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења о |
| , и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? у |
| и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти каж |
| се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећају |
| ти да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а он |
| им да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на |
| да сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом по |
| ве туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се |
| нде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са стол |
| а свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да |
| м.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном мес |
| } Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине |
| рудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} П |
| м хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло |
| у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме ј |
| олико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да |
| е да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пр |
| S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; |
| е у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз некол |
| и је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Ос |
| ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивам |
| асред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Бех |
| адох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кик |
| о у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, н |
| S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико |
| ме што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p |
| и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на |
| стадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да има |
| е оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах н |
| и поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> |
| и је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки |
| едох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми кри |
| х се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добр |
| ка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и п |
| ушу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена |
| рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упи |
| ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта б |
| ноћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка крен |
| ва тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да м |
| отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепо |
| статке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то д |
| еше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.< |
| али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} |
| већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шт |
| зак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је |
| отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе |
| ао да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим |
| стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између |
| ан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме знача |
| е ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа виш |
| ам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то |
| ише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби |
| укла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упит |
| ах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{ |
| и, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче |
| ошћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Р |
| а: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад про |
| а, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше |
| в сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за |
| ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим |
| као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци |
| <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучн |
| ојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, је |
| враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим сти |
| зумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се |
| ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за |
| p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, |
| иђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се и |
| друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њ |
| ли.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непреста |
| ра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S |
| око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли. |
| чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да |
| њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове т |
| S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она |
| од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше с |
| дегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро |
| ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим ми |
| оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> |
| се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух |
| неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на |
| и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, |
| е, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хт |
| једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да |
| викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше |
| прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p> |
| е јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, |
| е такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар |
| <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта |
| силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет н |
| се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ће |
| е је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p> |
| у рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај вин |
| ме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{ |
| може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се д |
| он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb |
| ..</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх |
| , поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и по |
| > <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поз |
| своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих гд |
| о се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи. |
| а да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми с |
| нуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за А |
| 10_C4"> <head>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на |
| е жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљивац |
| нце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео |
| их поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени |
| аса ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих бе |
| ле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку |
| и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво не |
| з поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у ни |
| о шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и |
| жији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним вр |
| он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих п |
| овачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> |
| ру, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p |
| /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од |
| лаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очи |
| мишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону пра |
| се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног |
| ло на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад |
| вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чув |
| о на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти п |
| вај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује м |
| е то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе п |
| телачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечи |
| м све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И ди |
| закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S |
| истаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бит |
| за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што ј |
| школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде ик |
| унце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја |
| е могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галам |
| а није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у ист |
| ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах с |
| и оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли |
| па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p> |
| ј страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p |
| потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав |
| ко прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, |
| , и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто |
| ше никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би н |
| ; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и как |
| момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих ре |
| сам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се пос |
| оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да |
| , па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у |
| етка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?< |
| румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, сл |
| тима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме да |
| араманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две ж |
| нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се |
| рођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> < |
| о трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухват |
| ш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано |
| о не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „А |
| егов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према |
| ву казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, ц |
| ох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... |
| итах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} З |
| жем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па |
| о у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној с |
| ти свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме н |
| указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p |
| а око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим ствари |
| на за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах о |
| својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{ |
| о да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, |
| мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках рук |
| сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отеж |
| раја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен ов |
| , да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Ку |
| ји нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се |
| не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па |
| јка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста ч |
| екуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, |
| био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да има |
| а морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} |
| ђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирну |
| опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили см |
| снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни |
| е...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне |
| ах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно |
| еживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нар |
| како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и харт |
| е може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питањ |
| д у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само т |
| <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништ |
| че нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то ј |
| !{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан пос |
| еће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гнев |
| и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> < |
| шљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чин |
| као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена |
| > <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да |
| пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципе |
| она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збр |
| тио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико не |
| ма...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах |
| помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никака |
| о је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака |
| а пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} |
| еше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздра |
| роведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да |
| ући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ов |
| унути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“< |
| Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш з |
| ије то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му заг |
| еко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече на |
| као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад |
| .</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она |
| гу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном не |
| е да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од м |
| не?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, |
| гу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Он |
| чима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, |
| та ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у и |
| мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се и |
| и ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да |
| то ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти во |
| егде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Ск |
| остаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде на |
| се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даљ |
| ћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако |
| <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме д |
| ење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху ко |
| здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? пон |
| , седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу |
| и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да |
| у за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и |
| тао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје пр |
| ева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па |
| код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и |
| дајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о |
| шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Каз |
| рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, |
| офесор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, к |
| 3" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се о |
| том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није |
| ех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми ис |
| има онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако о |
| леда, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сим |
| мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n= |
| н, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с туг |
| где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја |
| секох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вече |
| него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све в |
| ној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па с |
| овараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, нека |
| е на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> < |
| од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плаше |
| е никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле |
| да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда |
| ..{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он |
| о.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим в |
| она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те ј |
| >— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече о |
| а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када са |
| коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца на |
| х и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да нећ |
| вника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту |
| ему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе на |
| о, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећ |
| олико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помен |
| ећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје мла |
| то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S |
| упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере о |
| разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; |
| оју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим |
| {S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страх |
| и дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p> |
| ајбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не д |
| само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да л |
| х прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p |
| ка стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто о |
| Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво |
| тпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре |
| о свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах |
| стеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низ |
| ште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више н |
| иш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш |
| кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред |
| усти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе |
| ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта |
| <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до ње |
| управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да ч |
| на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са |
| <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где реч |
| >— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздрављ |
| могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се |
| > <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет во |
| к велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ј |
| утака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не |
| бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља |
| мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког |
| рати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући нек |
| ашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то |
| А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила |
| ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изуч |
| " /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још нек |
| ица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, од |
| вим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p |
| .</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и |
| им горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у |
| p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој узд |
| е да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p |
| Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет |
| не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сим |
| вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети он |
| а, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ про |
| ах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав |
| — Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки |
| е од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш са |
| дина, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Ме |
| је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће ј |
| у пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То н |
| пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{ |
| ења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном ш |
| јем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све шт |
| као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше |
| p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа |
| сао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда |
| љку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} |
| варасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да |
| којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Изв |
| е њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, сме |
| рожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем |
| на шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, |
| на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.< |
| <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да м |
| кренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим сво |
| </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.< |
| рату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро |
| > <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколик |
| њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох |
| !{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима |
| ан, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта |
| одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа с |
| е! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих с |
| Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, д |
| е дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не рас |
| рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће < |
| да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио |
| le>“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не |
| о последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста у |
| лим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за друг |
| е појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини |
| што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па |
| о у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде прич |
| S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плав |
| де је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов пред |
| н, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима |
| } Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, пр |
| ом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не у |
| а у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах се |
| "76" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш |
| p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час в |
| оре, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога п |
| е.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дош |
| обро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека |
| збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу д |
| ч да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао |
| Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одма |
| јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и паж |
| Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнут |
| Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! п |
| ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— |
| у.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} О |
| е зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколи |
| ну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде н |
| ивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву |
| идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве |
| , и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао |
| оњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла |
| астили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на |
| објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је б |
| она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Ву |
| ена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— |
| че Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> < |
| као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кл |
| ци легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли д |
| сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја вид |
| сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна |
| да узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је дост |
| учка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских ле |
| ј малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини |
| то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стар |
| тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да беж |
| а ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога |
| ројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим с |
| о шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде |
| ином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је |
| Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се св |
| а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилин |
| /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „ |
| оплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се |
| жину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што с |
| ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да |
| могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то |
| ва слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако |
| ијатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе |
| ма за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соб |
| Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На сре |
| да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њ |
| <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њ |
| еколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека ко |
| } Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} |
| да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{ |
| м кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никак |
| ...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече |
| одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговара |
| видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшн |
| могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! |
| да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и |
| рликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам |
| да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гр |
| и), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно |
| х старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих п |
| , израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод какво |
| д стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет |
| осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чу |
| е, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док |
| ликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох ч |
| у неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— |
| ке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча ме |
| не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памет |
| <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, пр |
| се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себ |
| Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па с |
| или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не см |
| опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ |
| по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухв |
| де прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се |
| и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајд |
| } Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да |
| </p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посм |
| и с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно д |
| иваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да |
| ве стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пу |
| чудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учин |
| јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p |
| г покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да |
| <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила |
| естрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се п |
| е рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута |
| проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, ш |
| .{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, д |
| ропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} |
| обра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Овакв |
| деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода |
| еђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас |
| да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан прове |
| но неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од |
| и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи |
| ешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> < |
| жак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одг |
| а кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па о |
| те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му нап |
| гох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толи |
| ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што п |
| руге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> |
| попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешт |
| едмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, |
| долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и каз |
| му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb |
| прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осме |
| ма беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, |
| и се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила |
| оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти |
| ао да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопств |
| д јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> |
| , Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после нек |
| није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах ру |
| стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Ги |
| није, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и стра |
| </p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о р |
| још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох |
| из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— До |
| S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S |
| пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо |
| обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну |
| лим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „ |
| најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} |
| у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је сас |
| мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи вез |
| рос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи в |
| беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да |
| прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p> |
| те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех |
| незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах |
| аблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах |
| на, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, |
| ија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног |
| говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира |
| тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који м |
| то, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што |
| дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад п |
| и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено че |
| алац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да мож |
| дговорим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове ње |
| и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатност |
| тра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођо |
| пом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправ |
| м јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвр |
| женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша п |
| са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на |
| } Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасја |
| ишта...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ћ |
| не, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, за |
| вим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаш |
| е некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком вр |
| кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао т |
| p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се ски |
| !{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часо |
| р је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ет |
| ра, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све |
| /p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; не |
| чи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан |
| да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p |
| иш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред ме |
| намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друг |
| здадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; |
| це још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} |
| ласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> |
| шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш? |
| нда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друшт |
| еши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шт |
| изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он |
| ући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало |
| } Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да |
| м, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду |
| их мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пуш |
| несе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} |
| о.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде |
| и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито |
| разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназиј |
| мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је |
| дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђ |
| од нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и |
| зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} |
| закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да ј |
| его ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауста |
| озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, д |
| p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, |
| кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилин |
| о мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми к |
| ах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах ка |
| м дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> < |
| ва — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да |
| би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше ј |
| p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p |
| ки.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао |
| и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Н |
| луци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо ваша |
| ваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Који |
| она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, |
| да у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех н |
| ише а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, |
| , оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта б |
| неколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p> |
| d> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде н |
| после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и |
| ше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по ва |
| стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на |
| ље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из гр |
| да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је |
| се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?. |
| а тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој |
| агор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из |
| на леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.< |
| буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тет |
| скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми н |
| > <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда пр |
| за да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до ње |
| , уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је |
| запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још в |
| један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она он |
| не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом |
| х да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то |
| а, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а |
| по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што |
| авнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије |
| лити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета с |
| глу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где м |
| а као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, заглед |
| креће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донес |
| аду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богда |
| ећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилик |
| о над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама |
| нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако гово |
| атно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка |
| Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда |
| оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, |
| е бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, из |
| јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој сназ |
| и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, |
| о.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb |
| p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарај |
| } Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с не |
| ије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> < |
| Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p |
| Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче |
| румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо са |
| азумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милиц |
| ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари |
| нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где |
| н отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} До |
| гледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа пр |
| и механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она к |
| т, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жало |
| тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да |
| цано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог |
| а ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и поглед |
| лопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А до |
| Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по со |
| S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад из |
| он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у |
| екића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама |
| текла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу |
| ито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачи |
| знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ј |
| ромрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне |
| ао да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде |
| бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма |
| спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађо |
| се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја |
| е господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да по |
| >Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо |
| амо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Ос |
| д...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао |
| ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо |
| зговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем |
| рати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли ј |
| идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и |
| је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем н |
| о.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" / |
| , читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’А |
| од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на д |
| се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч |
| Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочит |
| ештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану |
| мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене. |
| ли.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> |
| им дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, |
| т не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте |
| а ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу к |
| е она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време |
| сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледа |
| S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</ |
| барушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању гов |
| ено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш к |
| гом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако стра |
| .{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав м |
| се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан |
| високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне с |
| е ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми от |
| } Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се да |
| е познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} |
| ох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто |
| Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у др |
| х јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забрину |
| ме што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка |
| то, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху от |
| .{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; |
| г луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом б |
| дећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да |
| у, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она ист |
| да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да бр |
| ују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту |
| он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викат |
| уждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и |
| то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу |
| о где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се пр |
| и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешт |
| се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? |
| Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћу |
| едрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као |
| Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напр |
| смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогур |
| а се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хо |
| p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да види |
| Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једн |
| вече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући рум |
| ао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заје |
| је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ства |
| беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Вид |
| то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме |
| ам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одво |
| жасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини к |
| оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— К |
| о с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђе |
| <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворен |
| и.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг |
| олико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом наро |
| о... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одгово |
| благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, о |
| леда.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш |
| куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из |
| беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{ |
| у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, |
| ен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корача |
| о ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја |
| оћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> |
| трани служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу. |
| , окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан |
| S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас с |
| дне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било мо |
| ам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да |
| </p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох |
| гледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, |
| се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! |
| </p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осе |
| во и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и к |
| ња радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из |
| ше се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> |
| а где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обр |
| одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јо |
| да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудик |
| а то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећ |
| скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише |
| ах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико н |
| е нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{ |
| погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не в |
| ега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, ка |
| да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, |
| им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у |
| амером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...< |
| ви мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да пост |
| ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и м |
| и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њ |
| ..{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ло |
| у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог р |
| е забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; |
| S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам |
| због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих не |
| Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с |
| пита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} При |
| јмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појури |
| себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пишто |
| ислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Мо |
| везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи |
| у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (позн |
| гох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> < |
| снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта л |
| х, појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозн |
| ацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми |
| </p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту д |
| — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка д |
| ратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.< |
| пи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, т |
| не руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мис |
| а, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа дев |
| ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку |
| што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме о |
| оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све |
| ло.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи |
| обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја с |
| што поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спуст |
| други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не |
| {S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах |
| е примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познај |
| ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} |
| а теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>С |
| је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, |
| да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> |
| учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо |
| ом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе н |
| срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да |
| ац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији о |
| но извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између д |
| стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} А |
| <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p |
| итам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће дон |
| спах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ј |
| ери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</ |
| ране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут |
| и коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p |
| /p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бит |
| е не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Нем |
| ако си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико тренут |
| S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да ј |
| нцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, |
| и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А |
| нског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима |
| , да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да |
| у.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> |
| обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на |
| је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити |
| Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} |
| p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање так |
| о да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна д |
| разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — с |
| потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караман |
| ти.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга ус |
| еме ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда |
| мо може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало п |
| асном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико трен |
| а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S |
| мо дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчеви |
| привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: |
| авих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се сла |
| е!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, С |
| оме, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје ос |
| ко?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах суд |
| ох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: неп |
| своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапће |
| p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не д |
| са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало по |
| а што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах |
| да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празн |
| речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово |
| оћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпн |
| ашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је пр |
| је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах |
| ази запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах |
| траховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се |
| дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к |
| а је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим зам |
| обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и н |
| о, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упит |
| дговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час г |
| ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="c |
| Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чи |
| b n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо |
| мах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда с |
| , смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не к |
| мех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јо |
| јтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако из |
| реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлу |
| е слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се |
| е чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову. |
| ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново |
| у, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син доб |
| , и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али |
| него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да |
| /p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила |
| едесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и |
| ук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рук |
| им зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога |
| за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том миш |
| јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ м |
| тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Та |
| ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се |
| у Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нип |
| м.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Во |
| била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} |
| } Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што |
| адиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало мој |
| иво сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, |
| а испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А |
| , моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весел |
| > <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренут |
| да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћут |
| че Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пре |
| м да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разло |
| ем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све |
| </p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p> |
| оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова |
| > <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси |
| подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо |
| пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста д |
| нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у |
| оја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, |
| има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају |
| пет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињ |
| {S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и |
| м и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад |
| и је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, |
| ем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да с |
| ада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био |
| S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог |
| си, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах раз |
| о, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказан |
| дим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежно |
| е све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним |
| ме што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у цело |
| м у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо јед |
| занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и |
| и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва |
| же, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање ј |
| се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обем |
| с севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх ов |
| стрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пи |
| а укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшениц |
| на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу сам |
| .{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од |
| е од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах |
| адирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испад |
| стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој |
| онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме о |
| о, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула м |
| оћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно н |
| да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам шт |
| сперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? тр |
| упила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ гл |
| аспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека ј |
| и, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам |
| би објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох |
| >Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Ст |
| их вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и о |
| и она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници |
| ара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну леп |
| ваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном |
| ће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје то |
| е.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уо |
| оће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак |
| и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох з |
| тано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор |
| {S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласках |
| м, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу |
| ..{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S |
| Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми |
| } Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, |
| по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, |
| , одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплав |
| вадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако |
| ех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} По |
| е право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она |
| о тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а с |
| — Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти |
| ј њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашт |
| алима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како |
| му томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти г |
| ш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева |
| савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи |
| јци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, |
| ојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично |
| е.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> |
| убио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и г |
| а отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, |
| аше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао гла |
| {S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; пес |
| олико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „<title>Рада</title>“, „<title>Париз у Америци</title |
| звах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздр |
| одсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у |
| друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао |
| а вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли с |
| ластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} |
| у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто |
| /p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! |
| еђу мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрен |
| овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује |
| е могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p |
| оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало оз |
| ника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподен |
| гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p> |
| , има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> < |
| маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>К |
| а што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, |
| ко важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо т |
| једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, прест |
| зах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chapter |
| на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бит |
| у почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено |
| е коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах их к |
| се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође |
| емаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех г |
| слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} |
| зраз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да |
| их мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапр |
| је су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколик |
| гову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати |
| ојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима |
| а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да |
| остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, |
| дају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимиц |
| или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на |
| а осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир |
| војци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добр |
| .{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах п |
| уто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учин |
| ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друш |
| погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се |
| е, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема |
| донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из |
| а усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо посе |
| ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући гд |
| и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шарениц |
| дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба |
| </p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближ |
| крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, зани |
| Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште т |
| вораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се |
| ица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беш |
| ором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе |
| и случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не |
| н.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами за |
| емој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав и |
| очито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро |
| друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се |
| нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, д |
| ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... |
| омислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо |
| показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда |
| ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово |
| удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљак |
| њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га з |
| уно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао |
| о, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док |
| м наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се |
| ед собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, ј |
| олико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обила |
| p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног о |
| а тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Це |
| да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај |
| едање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{ |
| највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноли |
| но јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, реч |
| у, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнич |
| ети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало заста |
| > <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да ост |
| Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна |
| слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне рук |
| трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах |
| скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише св |
| рљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доруч |
| {S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, |
| {S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</ |
| е нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео ј |
| у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узима |
| е.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јо |
| коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и см |
| ?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и он |
| и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, |
| Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно |
| ти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај ист |
| мо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда пре |
| етио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ру |
| , час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, вид |
| ед нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села |
| </p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно |
| зих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужн |
| оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лиц |
| една висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да |
| ни, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде бел |
| а разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је т |
| у у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> |
| не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и |
| ело са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} |
| ци очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики |
| прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице |
| им јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својо |
| ом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S |
| овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} |
| им на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се с |
| још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајн |
| ише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита она |
| е лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; ал |
| љавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} За |
| а је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, |
| да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче |
| же!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће |
| , изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и зе |
| ама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> |
| у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једн |
| рим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу |
| ос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, гд |
| м случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест |
| н ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради |
| му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве |
| ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправ |
| ина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто |
| тровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је оста |
| о наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили |
| и пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Пом |
| асипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњи |
| у, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како |
| ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} |
| о мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то |
| и га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу |
| нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задир |
| <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде по |
| — Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, |
| блаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео |
| рнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверават |
| ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање |
| ари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погле |
| њу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекић |
| и простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Буд |
| ух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се |
| тах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потр |
| је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох |
| је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог наш |
| е, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да у |
| ј поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у м |
| ластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам о |
| е, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са м |
| ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој |
| ? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне оч |
| ех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! |
| — Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> |
| а.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да |
| <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам шт |
| те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао |
| могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилин |
| м, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разре |
| о, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред |
| — Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се по |
| је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где р |
| а прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“. |
| ад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно рас |
| и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју |
| да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вун |
| а играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p |
| е отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем жив |
| бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу |
| на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, |
| >— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих |
| а брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о |
| вака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола. |
| ужби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњ |
| оди, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Иш |
| !{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те |
| а, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљ |
| ном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?< |
| Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се у |
| и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца по |
| анимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњав |
| >Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцниј |
| </p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже |
| е дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од ње |
| да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му зао |
| д враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазиш |
| познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их ј |
| ом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p |
| очито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо |
| еча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један |
| Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, суст |
| аксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а |
| Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код јед |
| Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... |
| ојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се с |
| едео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и |
| су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p |
| ео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили |
| и прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао не |
| ашну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испа |
| вља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с к |
| ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам к |
| тих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села |
| еде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене |
| {S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и |
| омузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њи |
| зађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна |
| ађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према |
| дох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговара |
| , које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да т |
| је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезањ |
| и имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов ро |
| и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде зауста |
| у покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто |
| мислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све |
| га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми ок |
| <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову |
| ешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</ |
| ћу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођ |
| и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се |
| p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{ |
| који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту |
| да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да |
| о, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу х |
| наш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, т |
| , погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод ње |
| околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циган |
| ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то |
| ви.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина |
| ена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, |
| х посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна з |
| отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још де |
| } У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се покази |
| па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом |
| где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па |
| ему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отиш |
| ознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, |
| некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на кос |
| амо сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све |
| о наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га |
| х једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изглед |
| ој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гл |
| о важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> < |
| слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем |
| p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о гр |
| као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни д |
| а, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и |
| к опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда муз |
| дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} З |
| га дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад |
| лица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се |
| ах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се дво |
| тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и ра |
| она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и оста |
| једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљ |
| о за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| штака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> |
| Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат |
| упи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгл |
| ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да м |
| ега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важн |
| е, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да м |
| моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Ско |
| да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао |
| гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан у |
| .{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жа |
| алама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па ви |
| криваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грм |
| : полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће м |
| војим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет |
| а.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Г |
| ало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде по |
| шах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погл |
| мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За |
| да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од м |
| отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>За |
| е, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажа |
| шљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да н |
| час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: |
| сположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњењ |
| рих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити. |
| не бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да с |
| Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене. |
| ух завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене |
| речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S |
| обро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отв |
| , једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, |
| највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момк |
| бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, |
| код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим после |
| хвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом |
| рших посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Н |
| не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас |
| ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и в |
| <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми |
| досмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио |
| анемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише с |
| ејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало зао |
| е? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови |
| х прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој вароши |
| што врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш |
| и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху н |
| и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој |
| нодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто |
| краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Ниг |
| тпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> |
| нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда |
| } Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, деч |
| лаве.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S |
| и. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беш |
| <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помисл |
| .{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb |
| убио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изра |
| д ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме |
| тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да са |
| о и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6 |
| ц...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за уз |
| ну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, д |
| те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звезд |
| себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце |
| о крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S |
| ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{ |
| е сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу |
| че; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет ме |
| х се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p |
| ставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа |
| ћи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми од |
| тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту |
| тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И |
| н откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! по |
| преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; н |
| > <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Вед |
| тане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече сврати |
| ну полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њ |
| > <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о |
| ћ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као |
| купљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у ок |
| и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхт |
| мо срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку. |
| рама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет |
| а.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, са |
| ва вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме |
| и то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра. |
| , као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не в |
| етох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да по |
| е плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак! |
| Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка за |
| елом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми п |
| и био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не б |
| <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах п |
| се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је |
| ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, |
| рија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах |
| ом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора |
| само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p> |
| оварах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о то |
| о.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> < |
| да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека је |
| о ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од |
| да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p> |
| ше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је |
| а као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашће |
| ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не и |
| их ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред |
| .{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше ј |
| ат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> < |
| и неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само |
| једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи |
| ледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих за |
| есе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с је |
| едах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, |
| низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет |
| .{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и пог |
| не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошни |
| пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али о |
| лавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам |
| о пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у |
| као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу с |
| е до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигос |
| за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачил |
| барати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја |
| ша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац. |
| и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и |
| и ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало |
| о да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оц |
| .. настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место |
| {S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; |
| ивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она о |
| о.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с мали |
| Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са |
| песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита |
| ислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али |
| еки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви: |
| јем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запит |
| е од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква |
| вој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то |
| зим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито прав |
| .{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде |
| и нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо |
| е одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа |
| таје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а |
| дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху н |
| мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх |
| нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два |
| тим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови |
| ad> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се |
| .{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што п |
| више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очеки |
| о тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој о |
| она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам |
| дмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах у |
| види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, ниг |
| ченог овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако |
| два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чив |
| плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће. |
| чка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ства |
| ко само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мра |
| е волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>О |
| пожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила при |
| н мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби |
| а.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толи |
| е играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— |
| а; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93 |
| ли.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Иг |
| , до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p |
| ици кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрен |
| бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журењ |
| у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и о |
| е случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи ра |
| боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да |
| шушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица п |
| о и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним ус |
| адило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађен |
| х да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта |
| аљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, |
| ше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одс |
| о као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изгова |
| ош једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Он |
| поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, |
| али, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиж |
| ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да са |
| ребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алек |
| таш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; |
| љно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p |
| ворих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где с |
| ред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу |
| па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе једа |
| беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица |
| и служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и гово |
| ојим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име |
| огућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног ствар |
| р, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда прола |
| м радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без н |
| ди, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила н |
| без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме м |
| зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Поб |
| p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само до |
| је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао ж |
| пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам. |
| ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и у |
| , кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по |
| а мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашат |
| свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда гот |
| ко да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи |
| и без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и |
| еше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим поја |
| буком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у |
| то често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да |
| утећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и к |
| у.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима |
| те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> |
| ц је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с |
| во место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја |
| ећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103 |
| с морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> |
| ута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> сти |
| ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, т |
| и, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она ј |
| p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је т |
| ше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један |
| рио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S |
| , и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, |
| угу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнути |
| смехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мно |
| колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одо |
| о милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јо |
| е, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме |
| сле...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или |
| звесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S |
| азнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алекси |
| по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; ни |
| ди нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.< |
| , туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у м |
| м најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, св |
| ренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забри |
| ше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чи |
| нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што с |
| дно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше |
| S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ни |
| важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, |
| ти да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше т |
| јој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле |
| } Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то |
| и у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Мили |
| > <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити) |
| о рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако |
| да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти к |
| пустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно ка |
| ут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутит |
| јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам |
| аше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је |
| ..{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гил |
| би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те по |
| и мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом др |
| ам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њ |
| о одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег |
| х се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећа |
| ивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабит |
| } Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са нек |
| оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{ |
| а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Каз |
| Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах |
| га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену |
| тио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Г |
| ци што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и и |
| у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и |
| ли да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p |
| положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И ш |
| не, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из др |
| ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја кри |
| да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу |
| ађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се т |
| угом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p |
| реми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они |
| тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен |
| е ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа ка |
| } Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; он |
| сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека не |
| све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже |
| ље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „ |
| и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћет |
| авила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао |
| ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше ур |
| радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што бех |
| ена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, рази |
| че, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да |
| уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем ми |
| ивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверова |
| S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Н |
| азведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да |
| баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непреста |
| <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам п |
| х још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког п |
| сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увре |
| на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика м |
| р сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; пр |
| о право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> |
| му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и |
| ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих пон |
| и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним праз |
| упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме |
| д јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би ра |
| ње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече |
| гао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{ |
| ко исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шт |
| да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} |
| леко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам |
| еба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивос |
| дморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад од |
| S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Т |
| онашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него |
| е наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" / |
| писао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам т |
| умевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да зав |
| ко дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо ча |
| а молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто др |
| онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним ра |
| а ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Бе |
| S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех с |
| а беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на в |
| е вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се ч |
| оре, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се |
| едне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, |
| ко тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Гд |
| аљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објаш |
| ем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада |
| зним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не |
| азивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, ка |
| ао сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах |
| ћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да |
| спод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| о да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако св |
| и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале |
| ишта ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p |
| роватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити |
| ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!.. |
| ђаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоу |
| ој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Ма |
| } Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе |
| останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на ус |
| а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наси |
| <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостива |
| руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад |
| Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па п |
| ркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше |
| ем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} |
| ше све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле! |
| а све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, |
| тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не беја |
| .{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће ка |
| Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на с |
| } Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших г |
| ам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео све |
| поту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам тр |
| е оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и н |
| или.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S |
| ватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одр |
| не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и д |
| Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с пла |
| ођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосм |
| у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече д |
| сипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас |
| {S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је |
| д тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годи |
| ?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те |
| забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви |
| и о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао |
| о ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо |
| ли те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећ |
| p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пруж |
| њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био зап |
| душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамље |
| мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На л |
| {S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћ |
| вету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко |
| а ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили |
| е се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до |
| ила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом |
| да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се |
| што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, не |
| стајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-фр |
| оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама сво |
| , обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што с |
| реко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p |
| е шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</ |
| p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити |
| одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчи |
| , и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зач |
| како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било оди |
| звао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њег |
| ље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p |
| упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>О |
| <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда ци |
| ече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљ |
| <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је |
| њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам |
| да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје н |
| едар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако маглов |
| она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се |
| > <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако гл |
| </p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћу |
| е са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн |
| теља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, |
| пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће о |
| са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко врем |
| од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? с |
| вом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га |
| е марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закљу |
| чурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и |
| ох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима |
| аху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, |
| каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах |
| ше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох |
| отле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само м |
| авдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још ост |
| тићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раније куп |
| те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свињ |
| ало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Бе |
| ма — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кош |
| на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загле |
| рата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затво |
| срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај |
| , седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> |
| ама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? |
| ам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... |
| .</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци |
| цама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</ |
| риче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам при |
| ну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Сто |
| изаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма ра |
| агано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, ре |
| а, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим с |
| заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! каз |
| ка јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.< |
| ање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бо |
| е на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола с |
| Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде д |
| сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у |
| шах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора |
| та?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваш |
| а“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико |
| на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тра |
| беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на с |
| једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај |
| робило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и рас |
| де онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки п |
| ваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одг |
| ретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања р |
| оврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих |
| "SRP19010_C1"> <head>I</head> <p>Освану и Петровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун н |
| S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} П |
| <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лак |
| ви снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепот |
| заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше |
| ђати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p |
| измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, ње |
| мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш |
| замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном |
| па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код |
| аки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми |
| пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачк |
| ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да |
| на и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за ов |
| охтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неко |
| {S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настав |
| атекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурк |
| хну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кр |
| , овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у и |
| и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне зл |
| ...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Ги |
| дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо н |
| ма, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи |
| које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај |
| <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уз |
| , и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, о |
| , а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних |
| ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, с |
| евојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} |
| ђоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{ |
| ико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кро |
| .{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угље |
| кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сад |
| ом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана |
| чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће с |
| иганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше нап |
| .{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је д |
| да појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово н |
| , и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...< |
| ојим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него |
| погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се н |
| у да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у п |
| <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих н |
| ко дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећ |
| па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима. |
| а, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више! |
| ра.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда |
| диркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у |
| саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој оја |
| овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам |
| ост.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре м |
| дех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се н |
| ађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређ |
| е сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и |
| сила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на |
| ослом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у обр |
| ћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с м |
| у мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не |
| не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p |
| у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад |
| ај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног |
| Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху |
| шта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам с |
| b n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих |
| ислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“< |
| бор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, бе |
| тну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, |
| видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вра |
| сле...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо з |
| е што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа г |
| тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом |
| А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да |
| <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> |
| кој сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директо |
| и га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} |
| умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, |
| го више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, |
| p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспа |
| ви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога л |
| ра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још |
| се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми |
| ш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове р |
| {S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и јо |
| творена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ни |
| ти с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него л |
| е ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колик |
| мак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг |
| уга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донек |
| b n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам с |
| <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад! |
| и.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за |
| се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме |
| ну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим ј |
| амо да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које муш |
| да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, |
| леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени |
| рао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда |
| пште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац... |
| се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше ов |
| ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, |
| цу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по |
| чи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене п |
| ше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грл |
| о ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и |
| какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташ |
| Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше |
| а нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? ре |
| ох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> |
| ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље |
| хта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али о |
| јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим |
| и...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли |
| Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избаци |
| итискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да |
| , рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда у |
| да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедо |
| иде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разгов |
| xml:id="SRP19010_C5"> <head>V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет беј |
| ему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.< |
| {S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то м |
| p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <p |
| и јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у |
| трудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким |
| Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, т |
| <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти г |
| јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нам |
| пкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога ср |
| p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то с |
| неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Ги |
| расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радниц |
| бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога мест |
| ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћут |
| видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! |
| убље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми |
| тих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са сла |
| надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек не |
| и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на д |
| а видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако са |
| ући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, рад |
| и...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зач |
| х се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о |
| за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних |
| ило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, ( |
| ш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу |
| ало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан |
| .{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</ |
| , сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" |
| ђе ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, д |
| ке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипа |
| брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној стра |
| лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који |
| } Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо.. |
| } Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично им |
| напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напо |
| настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда |
| ш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а прек |
| агоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.< |
| дстављати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не зн |
| иско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвра |
| ико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децо |
| узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш го |
| а сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражи |
| утака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно к |
| ћи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ п |
| њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу зн |
| том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за |
| махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повуко |
| и Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— |
| оликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> |
| отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, |
| да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би реше |
| руге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, по |
| е засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разум |
| свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта |
| буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као ве |
| зго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах. |
| ао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала ти |
| онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? пон |
| а ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она.. |
| , јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она |
| и је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало от |
| .“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало не |
| оји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима |
| Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да |
| више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по |
| х неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћ |
| ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ |
| е враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут |
| Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетк |
| ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уоп |
| осутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и |
| p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох |
| ма.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кућ |
| често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из |
| Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, |
| обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за д |
| а је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све шт |
| ћег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да п |
| ако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да |
| прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо мога |
| викну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза |
| одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и |
| .{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали |
| оре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме |
| о би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по во |
| рило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и в |
| отово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиг |
| а пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио |
| та више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друг |
| ноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па о |
| упи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Х |
| сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — |
| оја беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене |
| ових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече |
| а је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и |
| , иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, |
| ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она |
| питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није |
| да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу та |
| мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{ |
| дећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> |
| неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да п |
| мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у рук |
| та зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупа |
| асови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта |
| их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте |
| о сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прил |
| паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где |
| ра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати ка |
| ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се ве |
| Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да |
| епше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше ми |
| да идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ић |
| драже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S |
| е беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од |
| то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса |
| , нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме С |
| дну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још |
| буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци |
| отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом под |
| путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као кад |
| поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не |
| — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може |
| и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен |
| икама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се |
| ше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ве |
| хтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осе |
| м будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим ниса |
| стих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; зво |
| и да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси л |
| и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спа |
| не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављ |
| кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговорен |
| ућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где |
| се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када о |
| презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређо |
| бицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремил |
| е стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, пог |
| м путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге п |
| ла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази |
| зиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је по |
| боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу |
| коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садр |
| овек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да |
| ена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у шк |
| на хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Г |
| ох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онд |
| том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако свр |
| ам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, |
| ратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав |
| ено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то ра |
| рују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике гов |
| она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и н |
| се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчит |
| ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ сам |
| ђох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све |
| свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах из |
| чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у ви |
| авним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том пр |
| а када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, оп |
| д си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да п |
| а је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућн |
| к ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да |
| .</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било |
| н поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима |
| уству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и ру |
| S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди |
| ђаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да |
| ... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе |
| што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гом |
| метно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељач |
| заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од |
| се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше |
| аквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Ова |
| чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито и |
| ов глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} |
| већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испи |
| м дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко |
| а размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запе |
| а у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те пој |
| нда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица зас |
| е руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун |
| и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити |
| ед сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мен |
| у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом |
| дох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није |
| анас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псов |
| и женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш |
| оћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне |
| >После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране ок |
| ај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше |
| >— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пр |
| пут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш |
| ећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је п |
| а сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p |
| беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена |
| без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} |
| рво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се |
| На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми |
| оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и ов |
| и се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је ста |
| S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке |
| свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</ |
| .</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као |
| ручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је |
| а осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), |
| но.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет |
| устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано |
| ено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да м |
| стог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилик |
| друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се |
| у.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми нама |
| Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на кој |
| ваше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у ц |
| >— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој п |
| или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече с |
| и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, са |
| не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима с |
| У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мо |
| међу мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невест |
| p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натр |
| ред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{ |
| ки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме |
| ом светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са своји |
| кле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се |
| ко времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коњ |
| </p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, об |
| видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром |
| а сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше |
| је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше |
| резно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа |
| </p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све ст |
| ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен |
| едељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и |
| з собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо. |
| ло и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гил |
| ом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше |
| чини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пак |
| лена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледам |
| договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе |
| ће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би |
| о се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блист |
| ше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра |
| о, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет |
| ти да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета ста |
| ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико |
| имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућ |
| сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и он |
| као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уо |
| без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упит |
| а, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а |
| едног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неу |
| ље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, |
| опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> < |
| но очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која |
| олико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше |
| љаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је |
| а пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично |
| о к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито ок |
| е као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са ос |
| у.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што |
| пустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто |
| бу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за |
| шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека му |
| да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — |
| и?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики тер |
| о лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао ки |
| атна, са чоханим <pb n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, ст |
| трану одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и |
| ио да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као |
| чицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S |
| еђу зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила. |
| дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...< |
| p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац |
| прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блист |
| даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете |
| , рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а т |
| е ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, |
| иваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некак |
| во једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем |
| кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутањ |
| че, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам прима |
| еваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико с |
| дска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог |
| и, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед пут |
| , нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је с |
| це јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У т |
| м и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати с |
| амо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне од |
| игла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадо |
| замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, он |
| од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, |
| ротив тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да дола |
| е некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита х |
| х мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — ш |
| сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште др |
| рвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} |
| идаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на д |
| с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} |
| преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу |
| штена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало |
| њено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да г |
| љати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из сел |
| а ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном |
| тога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам по |
| поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам |
| говора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуч |
| х вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто |
| и ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сја |
| дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се |
| смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам огра |
| .{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио |
| и другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој ос |
| .{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па |
| вим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на |
| н окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да |
| ше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.< |
| сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћ |
| изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она ми |
| ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама пи |
| начај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на |
| чини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна |
| настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало гово |
| рах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к |
| гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затво |
| е и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Ш |
| љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху |
| она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у ис |
| } Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може |
| .{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Н |
| одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако |
| рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи с |
| > <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати по |
| сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чист |
| ту овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјас |
| е, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Од |
| х усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, у |
| о се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној ку |
| отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађ |
| и не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу. |
| последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учи |
| стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: |
| никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p |
| више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече |
| , приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, о |
| сла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} |
| „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под |
| Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јо |
| јче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро за |
| ведим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговара |
| вару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће |
| што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их |
| а учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и пош |
| побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и ле |
| Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не! |
| ше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не |
| </p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио |
| сао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се |
| коро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочит |
| еби у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спус |
| би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био пр |
| да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му од |
| сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стоје |
| је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и и |
| на учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. |
| срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S |
| Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу |
| момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уостало |
| авље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколик |
| х зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као |
| могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, |
| нако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд |
| дник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби дв |
| се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њу |
| <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме јо |
| м њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју к |
| ном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га неста |
| оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. |
| одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и |
| оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред |
| Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на |
| n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је ј |
| чито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком |
| а сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, с |
| ерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесел |
| као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постој |
| поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се над |
| , вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљив |
| и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси к |
| што, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више |
| х Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда |
| тицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, |
| е њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разум |
| да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим |
| девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно уд |
| е је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} |
| н се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, а |
| лашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у |
| вима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се |
| ве као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, под |
| Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај |
| а када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе р |
| м муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се при |
| /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не засл |
| корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога о |
| ли да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} За |
| азумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино |
| <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шт |
| о, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеј |
| ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити |
| ечи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} |
| брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда |
| нде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расп |
| <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и |
| Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, са |
| </p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуру |
| аше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Т |
| лне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим с |
| осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? о |
| њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих п |
| још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да ч |
| х мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам поз |
| еко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> < |
| јући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало |
| е што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S |
| белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме |
| х.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана н |
| на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрљ |
| дну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављ |
| евају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{ |
| сак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, |
| живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type="chapter" |
| дње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатко |
| а њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све |
| ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што са |
| спричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљ |
| Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предлог.{S |
| ји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ј |
| е сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, |
| које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем о |
| да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, к |
| а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} |
| онеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се |
| на весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?< |
| напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови т |
| !</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али |
| онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стоја |
| је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих р |
| ле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не раз |
| тавити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан |
| уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Сла |
| , чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу со |
| и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не б |
| /p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек |
| нух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек с |
| ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам к |
| ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромо |
| остаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити нара |
| е? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутр |
| а дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутр |
| лас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <p |
| е секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.< |
| м јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, |
| х је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О т |
| она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да |
| је код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако слу |
| ижње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са |
| још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што |
| ицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варо |
| ети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљад |
| ој оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће д |
| S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њен |
| </p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не |
| е се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно г |
| де се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузима |
| апазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга |
| ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њи |
| питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах |
| дну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к |
| ти.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентим |
| донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним располож |
| е даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће |
| руго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом |
| мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног А |
| е је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> < |
| задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зов |
| не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p> |
| кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лет |
| једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо |
| женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, нек |
| ину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког |
| руге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда нек |
| .{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваш |
| чине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толи |
| те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пит |
| пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови |
| отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на дал |
| .</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и о |
| асејано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на ра |
| итање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} |
| е се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и |
| епо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} |
| ине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка ј |
| век лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марин |
| у, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то |
| псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо |
| p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време примети |
| за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а |
| њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да че |
| ко ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га |
| осподине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча |
| — Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу у |
| неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S |
| је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што п |
| за тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{ |
| ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У |
| данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче о |
| еко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, |
| даше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи |
| оћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} |
| Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „ |
| а немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то |
| на за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одго |
| окнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах |
| ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет |
| р.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама |
| ођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће в |
| ним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јас |
| } У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе. |
| ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и рав |
| амо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима т |
| а.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмањ |
| научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време у |
| них.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја укл |
| шким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.< |
| мо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пу |
| е кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчек |
| S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као |
| с мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је |
| удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе |
| мо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у |
| а му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се д |
| ене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо |
| од липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, ј |
| ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!... |
| к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и |
| могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра не |
| сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (он |
| реду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећа |
| е после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја |
| емља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још |
| аше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом |
| који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, |
| ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћем |
| .</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оно |
| ом имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога с |
| и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те |
| е можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двој |
| тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је |
| } Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је |
| ема његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га и |
| ео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођ |
| ј положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само |
| ћам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све |
| ш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио и |
| које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми с |
| е као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми гл |
| и, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више ни |
| {S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међут |
| S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> |
| дсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти ка |
| ма нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћ |
| дговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једн |
| ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа |
| нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућућ |
| /p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!< |
| равих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, зн |
| доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет з |
| <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} |
| а!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код с |
| е, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то беј |
| са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности |
| ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух |
| ојим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „П |
| та и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p |
| дрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за имен |
| } Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p> |
| ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога |
| ћах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу |
| звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим |
| који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико |
| и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на шко |
| ца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S |
| са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да не |
| и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар |
| } Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ |
| стиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још ка |
| на ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{ |
| неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој |
| ити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући.. |
| т да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо мест |
| ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборав |
| сто грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с пољ |
| несеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, |
| атку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, |
| ч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није |
| ата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице |
| а попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гле |
| еце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода с |
| , и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разло |
| ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред о |
| ој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам в |
| е задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— |
| лад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах |
| сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, |
| ед свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, |
| , виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разгово |
| га вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> |
| овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мисли |
| ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> |
| да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми |
| от беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост |
| {S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријат |
| се.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом |
| ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не |
| ити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више о |
| е шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гил |
| мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце |
| ох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од |
| Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што |
| ити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш |
| је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње |
| и и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да с |
| у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљ |
| што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниш |
| ам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима с |
| S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разу |
| и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{ |
| так, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у јед |
| ице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, |
| преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих зака |
| потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у углу и стол |
| ела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, в |
| вилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на |
| м је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обм |
| и беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и н |
| никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих. |
| црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, к |
| бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у т |
| вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p |
| мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} |
| одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе |
| опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом |
| ислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше |
| ватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за |
| примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом м |
| аксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свог |
| Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лак |
| риче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише |
| И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку ов |
| јка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога |
| јем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> |
| /p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испи |
| наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима |
| а разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лич |
| зреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у |
| једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и |
| в поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даљ |
| ене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда в |
| та ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се |
| онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда ок |
| пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те |
| вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и одн |
| ече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико |
| да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се |
| и да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да |
| сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се испове |
| — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да и |
| њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим |
| уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и та |
| ако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљи |
| тећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да |
| естију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у т |
| кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, ис |
| не поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше на |
| арих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих мор |
| е знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограби |
| таром гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успа |
| а сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца |
| ало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива |
| .{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим. |
| жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се |
| е нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и о |
| .; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведр |
| тана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезах |
| p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пш |
| вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не мо |
| е.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.< |
| толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} По |
| и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда и |
| ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије |
| илине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах |
| /p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њ |
| о премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема |
| наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих |
| дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа |
| } Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се |
| плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се н |
| груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небо |
| — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше |
| х је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</ |
| страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ни |
| — Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да ниј |
| е опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно з |
| вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче д |
| је уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нага |
| по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих друго |
| па, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметак |
| од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све о |
| моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као о |
| легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да |
| це из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са |
| , Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И о |
| , румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се |
| е сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа |
| , које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за |
| вде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да т |
| ,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће |
| угих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилич |
| то иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара |
| адох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пу |
| т погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече |
| тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у од |
| — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једн |
| тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми човека |
| себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхт |
| амо како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих |
| и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему |
| а.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да |
| рвих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сим |
| и, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од т |
| претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> < |
| оздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у |
| љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шт |
| ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од |
| има усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па |
| моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бит |
| и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам |
| једно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако избли |
| х кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није ис |
| але се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.< |
| лима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од мин |
| у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, с |
| <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне реч |
| аше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука |
| м оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније ре |
| дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу |
| је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разум |
| <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и назив |
| мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избега |
| уташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађ |
| разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд |
| ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себ |
| S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Ст |
| лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем л |
| едам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да о |
| аше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, н |
| стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао у |
| и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта |
| во што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S |
| ух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троно |
| ?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да на |
| е.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила |
| ташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед п |
| јући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха тр |
| ох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} |
| а ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, |
| ајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да |
| а који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и јо |
| , и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ак |
| сплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта са |
| Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме |
| више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Је |
| аге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо об |
| оди тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Г |
| Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи с |
| је.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> < |
| а?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пласти |
| нај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше обор |
| да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?.. |
| тедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пут |
| једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p> |
| за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те ост |
| а је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се с |
| упу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам т |
| вале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би |
| о никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Ка |
| ед нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} |
| ка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када |
| ма, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} |
| заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је |
| е вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога о |
| едно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћем |
| } Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други |
| браћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше |
| децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им |
| ници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, са |
| не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропа |
| доше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Ми |
| једном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да |
| ким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, |
| менова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; зна |
| беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јав |
| ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно! |
| {S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их |
| моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, |
| <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех ви |
| мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу |
| и ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— Т |
| доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, прим |
| Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао зб |
| да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом |
| су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела |
| Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> |
| сматрајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и с |
| мтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њ |
| ле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незг |
| .{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и в |
| лажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сети |
| о у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви са |
| се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај |
| ог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! |
| едаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово |
| ..{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем... |
| онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један |
| е друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачк |
| , осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде пл |
| p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко пого |
| најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вар |
| лога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од п |
| , и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! реч |
| о?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> < |
| мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједно |
| ете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на том |
| да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредност |
| ли како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласк |
| , у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у но |
| лико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти |
| еколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише |
| душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као д |
| еним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кро |
| ло!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приб |
| .</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађа |
| ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко |
| едне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важн |
| ући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, з |
| спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу |
| а га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у с |
| Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му |
| према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, |
| {S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопшт |
| рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја г |
| кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом њего |
| атило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати |
| љих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, р |
| ем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здра |
| и је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разувери |
| ане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне пород |
| и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет |
| ојој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја буј |
| х да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плаши |
| отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили на |
| то он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих г |
| ну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до друг |
| </p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам у |
| S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја |
| а ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он |
| при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав |
| цем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увреди |
| па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах |
| за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе ж |
| момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него |
| номе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ни |
| себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њ |
| ету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили |
| е мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још не |
| девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p |
| на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јалов |
| } Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb |
| ном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упред |
| ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може в |
| Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, пр |
| ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, от |
| ем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чи |
| а Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не тр |
| да креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно |
| јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и |
| >— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, р |
| преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела |
| S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом см |
| к пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио |
| сли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она н |
| је моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном о |
| додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву |
| кох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, |
| галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, |
| одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако |
| да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих дво |
| ред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И |
| е, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурн |
| нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{ |
| везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле |
| оји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи |
| у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака |
| } Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уоп |
| ом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох |
| онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући окол |
| кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; он |
| пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Ги |
| био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле |
| м дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако избли |
| унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем |
| п?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао |
| у кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу |
| мех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја ж |
| говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући |
| рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} |
| Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког |
| чно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах ура |
| мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје нау |
| гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не ра |
| е, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоре |
| немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са |
| ...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од стра |
| забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у л |
| и снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу измеђ |
| еко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и по |
| т, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али н |
| биће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она с |
| саге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леж |
| ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напун |
| Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је предс |
| } Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сва |
| е на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих |
| ме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора |
| она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а |
| ече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве пе |
| — Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто |
| х још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутит |
| и ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим |
| ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{ |
| питах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим. |
| ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем |
| ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су т |
| .{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко |
| ам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођ |
| ајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно |
| се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се сп |
| даде се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} |
| Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра |
| у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} До |
| немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то |
| ек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с |
| ју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово |
| аче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толик |
| е ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као |
| Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем. |
| е остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве ш |
| т тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика |
| знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пут |
| бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вун |
| лико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она к |
| туд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио |
| места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S |
| ричаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга |
| јка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у пра |
| ш мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с |
| .{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> < |
| b n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до |
| одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, |
| у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила с |
| ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах |
| „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разум |
| жих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми |
| не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично |
| довољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не |
| есе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" |
| је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Спомену |
| и оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, |
| тих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак |
| х се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад ид |
| ражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан |
| ах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> |
| да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане |
| егнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене цр |
| д се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма |
| разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, с |
| леду, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилик |
| и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретос |
| а ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p |
| ечи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И сме |
| рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе г |
| ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полак |
| ло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да и |
| — То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S |
| лачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни |
| згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она м |
| на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње |
| донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време |
| она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад |
| раше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} |
| и школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка, |
| реперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си м |
| ље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање |
| љајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му пом |
| говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о т |
| ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један! |
| нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> < |
| ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p |
| > <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па син |
| кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли |
| ио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати п |
| а ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико |
| слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако сл |
| дам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати |
| Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се |
| моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи пр |
| њи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb |
| к прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одгов |
| мети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, ос |
| зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности |
| а сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву |
| акључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је |
| а диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и |
| у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на |
| да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бе |
| У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају. |
| ледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да |
| умен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами |
| азим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох |
| ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједн |
| ико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочи |
| ао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је |
| <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, |
| у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно |
| право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она п |
| </p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p |
| ву, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати з |
| јци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро! |
| погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>К |
| а.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, т |
| ве.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} |
| и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" |
| , и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да |
| м ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови се |
| ше мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекива |
| и бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погл |
| ознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли |
| а опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, |
| и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p |
| им осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли |
| гледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се нев |
| е у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређан |
| <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах |
| њах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, |
| а она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз р |
| да с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати она |
| ку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада н |
| ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не мо |
| питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, |
| инуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div t |
| а чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играч |
| , по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи с |
| > <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није |
| м кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кућ |
| ије истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заг |
| окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да са |
| ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на докс |
| ива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и |
| х и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, |
| ли баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај |
| е некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми гла |
| олазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да |
| таде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво ужив |
| .{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније |
| не само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и о |
| „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим кака |
| ах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допр |
| случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њ |
| лађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, |
| ене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда |
| сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оно |
| .{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће ви |
| радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах ви |
| хну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: ми |
| називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке р |
| тах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успу |
| јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S |
| ле!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S |
| а воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи ш |
| нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} |
| мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли |
| арицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо п |
| евојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро |
| ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и |
| ку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она др |
| вор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто чест |
| нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба до |
| умеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све |
| — Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при |
| не, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, ј |
| ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заб |
| куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухвати |
| не како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мис |
| а.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио д |
| едно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупн |
| и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у ме |
| х на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да |
| е у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| >— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одј |
| понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту и |
| >— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="7 |
| меших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима |
| твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти |
| дном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је л |
| да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије |
| иво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и |
| не се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! по |
| а какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону ст |
| и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајк |
| одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао ко |
| у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — |
| почети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно шт |
| на друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох |
| где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје |
| на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја. |
| нце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> |
| p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да сл |
| , помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене т |
| Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И |
| Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисл |
| Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</ |
| <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у |
| х му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми д |
| ло с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, по |
| љах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вра |
| , би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш |
| де одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад |
| т он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И са |
| И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} |
| <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђав |
| бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> |
| — Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти |
| } И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што с |
| анас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се |
| ашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте |
| пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; |
| ше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</ |
| ође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и са |
| љније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек н |
| ћи, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих др |
| надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече |
| p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, |
| иш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Ос |
| и, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} О |
| ше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је про |
| } Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе |
| <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p |
| што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зуб |
| , заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <p |
| озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пар |
| а.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта |
| Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, |
| >— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и сед |
| јах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тог |
| b n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепасти |
| маш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p> |
| , неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што д |
| /p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</ |
| ам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи |
| од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се |
| и си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али |
| преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, |
| амо док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја |
| ани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја беја |
| сталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се |
| Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли |
| ђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, |
| не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и |
| та и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дођ |
| равуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, |
| неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прил |
| она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мраву |
| од кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља |
| њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећ |
| ти по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p |
| нак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухв |
| коло свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне |
| S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руч |
| } Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе дво |
| творе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стан |
| ада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стој |
| онесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загле |
| } Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма д |
| ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех |
| Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако? |
| не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше т |
| осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се |
| а га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> < |
| х ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па о |
| им, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, види |
| а жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од ж |
| опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време |
| оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на рук |
| че ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задр |
| ц и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, на |
| ори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на пр |
| истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не б |
| на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, |
| енутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим |
| ба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на ње |
| огама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с |
| да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спор |
| ли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу |
| мче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> < |
| мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих ст |
| што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не |
| <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одо |
| н не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледа |
| твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом река |
| укуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види к |
| е.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако о |
| , а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| и ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и |
| ање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Ми |
| тац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на зак |
| евну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо в |
| дан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше про |
| се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Им |
| има.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус д |
| села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</ |
| } Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташ |
| ... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и ж |
| само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих |
| де је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми |
| д њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара. |
| есних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} |
| и узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој он |
| сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она |
| и све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да |
| х.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чу |
| Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће т |
| че ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шму |
| е <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног наше |
| p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени |
| шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише |
| мукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те си |
| во грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што сто |
| идети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не |
| шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњег |
| и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., |
| отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живах |
| аше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом |
| иле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, |
| плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на д |
| ај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, |
| и паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> < |
| м.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, |
| она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем |
| понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изн |
| олако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — |
| оји ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим о |
| то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</ |
| као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не вер |
| опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то |
| најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, |
| као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше |
| е то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} |
| Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје |
| њег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а лев |
| а идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у |
| </p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни б |
| о подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> < |
| цу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу |
| ете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, ни |
| дужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој сме |
| е руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљ |
| оје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} |
| и, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварат |
| да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!... |
| им Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! р |
| > <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћут |
| </p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило.. |
| ране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> < |
| ек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— |
| у, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му |
| иком рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њем |
| ља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па м |
| тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не |
| .{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за |
| драви.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је ист |
| Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да |
| ла да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са м |
| јају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да од |
| таре књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих оту |
| воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу вид |
| а њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрес |
| ...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати н |
| би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заб |
| ах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имен |
| , њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах сми |
| рема Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а им |
| осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Ал |
| али, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да ј |
| ећ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох м |
| и ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш |
| е покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене |
| а.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да |
| котренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених |
| .{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочит |
| риво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање |
| ко не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према |
| Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај |
| меје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта |
| ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је м |
| лоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међут |
| жава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у ми |
| </p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помис |
| од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном о |
| {S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ух |
| се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном н |
| ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она |
| ћаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме нек |
| где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb |
| ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му |
| се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ух |
| н је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном ру |
| меје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку |
| итница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> |
| } Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашућ |
| ерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајев |
| ими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и д |
| ла дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а |
| ко месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се |
| к паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада |
| рах; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да |
| ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли т |
| једанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довик |
| тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући |
| вао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да к |
| ао да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кре |
| p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш |
| ушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала н |
| Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степени |
| ет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одм |
| д ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се на |
| задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се уч |
| као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико |
| чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми |
| ем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела |
| ојешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, за |
| апротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> ра |
| ој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, |
| грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њ |
| за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот |
| ругога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да бу |
| Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако ч |
| год спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одос |
| адох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околн |
| више изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно |
| ију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скор |
| м то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не раз |
| песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којо |
| коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископал |
| да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та р |
| леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У |
| чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе ш |
| ишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па |
| ше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје с |
| ти на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прик |
| пше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и |
| да кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи |
| , а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај |
| ње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као ма |
| ворих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! |
| еколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по ч |
| ерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, |
| азгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак. |
| му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је |
| у, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не в |
| а она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угл |
| и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох ра |
| чи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло с |
| жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.< |
| у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох |
| и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после |
| <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало |
| о, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја |
| и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Б |
| нимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мук |
| тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, бр |
| сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{ |
| опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми с |
| е, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Г |
| : он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, см |
| ка црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при з |
| а не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког пок |
| и преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена |
| м.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опе |
| еко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да н |
| Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам |
| лепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја тра |
| , не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са ра |
| ом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека |
| е понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја са |
| вика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи с |
| ох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још |
| што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као д |
| ац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће |
| утра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох на јед |
| је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи |
| обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту |
| обом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подиг |
| ри самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздав |
| х.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не |
| ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада ниса |
| иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара та |
| ени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме ост |
| е жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како |
| аним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се |
| лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом |
| да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb |
| >— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут к |
| . „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не за |
| .{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се пок |
| а.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због |
| у остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани |
| или у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две го |
| Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— |
| <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да |
| упује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p |
| а застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадг |
| ема њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је по |
| игох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сл |
| ов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојч |
| запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није |
| ца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас ј |
| ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо н |
| } Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она |
| </p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога тол |
| разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Н |
| се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим пос |
| а!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похита |
| да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Б |
| главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих |
| ноћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „тра |
| луд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је |
| мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би ц |
| зих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није |
| птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања |
| ше строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} |
| између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да |
| им све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу |
| лиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Але |
| леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га с |
| тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно |
| етање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb |
| е ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је ост |
| а сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} |
| ној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац |
| бегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да |
| не, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} |
| ем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог пред |
| други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и мах |
| иди; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим |
| ле ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, су |
| зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих т |
| х се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми |
| оме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се |
| ма преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једн |
| мо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, |
| а најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се |
| слабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи ве |
| и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништ |
| знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред ку |
| а ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо из |
| ица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћут |
| дна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош. |
| а жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село |
| дићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У и |
| ради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више |
| зити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ ја |
| лих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} |
| врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у вит |
| и се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које т |
| р на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада |
| стати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грознич |
| грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав н |
| , нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђе |
| мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне ве |
| енији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја с |
| пет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку |
| /p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице |
| личаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах |
| ем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која прем |
| та и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где ост |
| о кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога |
| ан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на |
| е купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да |
| мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на |
| , а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} П |
| S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — р |
| ..., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, |
| /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам. |
| звадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу |
| сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, |
| ива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— |
| дан момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу ша |
| але жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насл |
| /p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћу |
| танино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила пола |
| } Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се н |
| арим, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледн |
| неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада |
| вно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мај |
| и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита |
| сао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и јед |
| а беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, |
| и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодо |
| амо један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непро |
| таде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љут |
| пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито д |
| он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах с |
| , и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај стра |
| то љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, и |
| е?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</ |
| Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола пр |
| са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли |
| тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао би |
| т што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из н |
| г места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих п |
| p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно и |
| ше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да |
| ј помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим ј |
| еме.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим |
| з пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу |
| месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад о |
| престанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не мог |
| у кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех |
| а то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту |
| м знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{ |
| висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила во |
| <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек она |
| о чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос о |
| у срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос о |
| ра са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном и |
| ак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевш |
| ух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да види |
| !“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох н |
| адох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда |
| упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме |
| то беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше |
| и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај ст |
| а, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјасни |
| упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} |
| е не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање |
| а ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се |
| ом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположен |
| ива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му |
| .{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са м |
| сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми |
| ити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми |
| и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на г |
| ах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Мож |
| онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> ди |
| а њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она д |
| дних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важно |
| колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, |
| вар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађе |
| тидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и |
| о наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго |
| режуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њи |
| а туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах. |
| {S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем |
| ас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.< |
| дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли |
| том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху до |
| ећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање |
| е бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме |
| p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јо |
| се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана |
| ење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то |
| лиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ поп |
| ремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што |
| урово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шт |
| ну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратк |
| ре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко с |
| гох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> |
| /p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака |
| еда ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погле |
| , како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p |
| /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Ч |
| а онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давш |
| ма, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила |
| олико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p |
| том; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је над |
| атног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и до |
| у она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа н |
| ше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— |
| им!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за |
| код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али оп |
| е бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце |
| } Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, |
| , рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпун |
| пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка |
| оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на |
| ито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погл |
| ти жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>М |
| тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи он |
| рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им |
| емо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо по |
| пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пл |
| у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо |
| ?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, |
| извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовит |
| Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да |
| лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на тр |
| , тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, |
| е нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; |
| е могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је |
| баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог по |
| ругом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по у |
| ње оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} От |
| ма: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону с |
| о.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ |
| , и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала |
| ање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако ка |
| љах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да п |
| у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она |
| е чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој бе |
| р њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озби |
| о-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рук |
| лико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} |
| /p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те неб |
| био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени |
| е да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме ј |
| ло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале |
| Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној др |
| Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача сам |
| знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми |
| пује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S |
| би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те че |
| злени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута |
| .{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хл |
| тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и |
| анас бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам рад |
| у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (им |
| /p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је |
| ати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит |
| ам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја |
| о још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, п |
| ти награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сас |
| не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанс |
| } Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох |
| д поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осети |
| ије нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то руж |
| еле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већ |
| ах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођос |
| мо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем |
| — Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима с |
| кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? |
| а, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој к |
| ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда м |
| узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да |
| едајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још м |
| сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, |
| </p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Ни |
| ши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету |
| зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно р |
| а о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава пр |
| престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваз |
| а да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да ра |
| купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, п |
| , ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одо |
| дна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— |
| ше на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, паж |
| учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њ |
| и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је |
| лас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да он |
| то наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, к |
| не.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S |
| деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, а |
| авалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то |
| ни од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчиц |
| рани, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не преста |
| тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад те |
| Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристад |
| ј њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло запа |
| и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрх |
| .{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, |
| олако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном |
| пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне |
| ног лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не м |
| и само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе |
| ак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и ве |
| то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, |
| и је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали |
| о презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање оног |
| али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мисли |
| и ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера б |
| о образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем |
| је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда о |
| Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну |
| де где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капиј |
| стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се |
| дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво |
| о.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“ |
| обођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући проз |
| се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али намести |
| требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обра |
| ао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављуј |
| ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, |
| а у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо нек |
| није дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата |
| он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мен |
| о што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био |
| > <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, и |
| и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног п |
| храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше |
| ; а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем |
| /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво |
| спроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито д |
| свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Доне |
| није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени? |
| ба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, за |
| устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} М |
| одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом |
| у с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дуб |
| то могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет ун |
| оду.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут л |
| аве са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен |
| даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону |
| у поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаш |
| со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пас |
| акав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи |
| да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да с |
| само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђ |
| ђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и |
| у држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не д |
| у бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше |
| док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љут |
| !</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари |
| удним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако |
| ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш |
| з груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а |
| ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе он |
| нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она дру |
| сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледа |
| — А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми вр |
| , рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да |
| псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано мест |
| ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга |
| ет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} |
| } И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од |
| ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими |
| да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, |
| па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то |
| као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува |
| од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да |
| ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом |
| S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равн |
| тских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се |
| двојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не |
| војој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зе |
| ца по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децо |
| еђу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, |
| учак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох |
| се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прела |
| иваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који |
| похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико врем |
| влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром |
| у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак |
| у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке ка |
| орих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, |
| То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а в |
| њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и |
| ори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Ш |
| претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си |
| ам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак |
| а је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гле |
| одиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јеле |
| и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови: |
| е се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то ис |
| е!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, к |
| <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не ч |
| х се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу |
| рзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом креве |
| не, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тоб |
| Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре он |
| би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се |
| за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, |
| /p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам |
| и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни п |
| ј кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— |
| већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а |
| уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... ре |
| а седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?. |
| требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се |
| одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ј |
| као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је в |
| е послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има |
| е обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одго |
| тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то |
| мом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због |
| видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S |
| данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела сн |
| медох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, ш |
| није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не |
| о није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S |
| чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше м |
| се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb |
| да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога |
| ј белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно |
| њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех |
| тко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p |
| да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше |
| ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен ц |
| до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новин |
| абих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изг |
| са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на гр |
| ш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, |
| па срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим |
| {S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Ја |
| ху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођо |
| био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је |
| чнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно |
| аџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да о |
| , седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах |
| цаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело |
| , и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох... |
| много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и ов |
| могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека. |
| еме напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Е |
| азију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада са |
| >У винограду већ беше неколико радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде |
| ед капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи |
| p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појури |
| глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те |
| епи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе |
| таде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи |
| , како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо ча |
| адници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се |
| о ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Зати |
| н у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог па |
| ређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, |
| војка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме |
| амо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па |
| е да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти |
| не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га з |
| еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога д |
| након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувиш |
| ало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одје |
| како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држе |
| м, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али |
| изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ни |
| е пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и ш |
| ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> |
| да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши... |
| , кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; |
| злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и а |
| шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ |
| Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се позд |
| кав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да |
| ко пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И |
| м <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком |
| ислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у |
| иће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног с |
| Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бес |
| ажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих в |
| ам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се |
| А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркиват |
| не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, |
| м на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог |
| вато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих |
| ц замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац з |
| небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицам |
| ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао гус |
| ма светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само |
| <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Те |
| да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она |
| Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руч |
| с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фин |
| , он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на |
| д ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака мес |
| мо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а п |
| туда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну |
| не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја да |
| иже и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се биј |
| био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада к |
| а помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом |
| о, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здр |
| ска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га |
| ране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвај |
| село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обв |
| Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко оби |
| но пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, од |
| рују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а |
| рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> |
| ?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене |
| то је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у о |
| тово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се д |
| шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих с |
| Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али |
| ћа, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} |
| м је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајн |
| ..{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и он |
| неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурад |
| ћ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих |
| таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће д |
| S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђ |
| а.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не реч |
| Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратно |
| доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за пос |
| удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније |
| ни ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са |
| паде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, од |
| за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чува |
| ти ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна так |
| ам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!... |
| горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видет |
| не.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не д |
| оз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, |
| знаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гран |
| анци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као |
| ном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом ру |
| — Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам |
| лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не мого |
| S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једн |
| наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и п |
| тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, |
| овреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом |
| видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беш |
| од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која |
| S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва п |
| а девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и ср |
| и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично |
| из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се ки |
| </p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насм |
| о сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу |
| ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по |
| с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли |
| Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја |
| тан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз |
| код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану гол |
| се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а |
| дном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за ј |
| ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено |
| ећ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним бр |
| е издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да |
| {S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обу |
| девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна дев |
| поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далек |
| епти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз др |
| ледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напре |
| безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше в |
| уће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из о |
| при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја ч |
| као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање сли |
| имала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мал |
| те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Б |
| му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах |
| <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{ |
| реда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или бо |
| етак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гле |
| удућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам с |
| е узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћ |
| олико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме |
| <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тре |
| уда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као |
| тојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не прово |
| ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједн |
| p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у п |
| и преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег виног |
| да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пр |
| гор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, |
| га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, |
| овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Ги |
| цали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху |
| е видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.< |
| какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} |
| ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, |
| деш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ће |
| ше.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долаз |
| стаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зден |
| и ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пш |
| звах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не |
| Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогов |
| а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, за |
| м; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кош |
| .{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} |
| S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих |
| ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од с |
| оклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприч |
| екох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} О |
| и је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, н |
| лити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{ |
| е не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе. |
| адох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко |
| право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред |
| p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њег |
| ницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по |
| она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли |
| ној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; г |
| ре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетур |
| обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам |
| , Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо он |
| је зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше |
| близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда над |
| а и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То |
| насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где не |
| малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, |
| дао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међут |
| њи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку к |
| е кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, |
| сев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше не |
| акло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо з |
| /p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њ |
| но стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, |
| аспознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном ц |
| ам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе |
| својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљ |
| е волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасм |
| од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <p |
| а мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али ње |
| заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав |
| ом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај С |
| а тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се |
| у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која |
| рпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те не |
| епристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дот |
| на радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, |
| а чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се |
| Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> < |
| ет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да з |
| о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно |
| S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу |
| у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n=" |
| >Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто |
| сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећ |
| .{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лев |
| му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врл |
| раже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — ве |
| а.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као |
| ено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дође |
| ама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој стр |
| како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} |
| питах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном кол |
| а мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, |
| понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побо |
| пети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други л |
| Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, |
| мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо |
| кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седи |
| , слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, ка |
| а спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да м |
| Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина |
| уби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и |
| главито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном чове |
| тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је б |
| Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те дон |
| јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно ве |
| лена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а |
| те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при |
| ица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, |
| чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва |
| м заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{ |
| ј гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Он |
| књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уре |
| онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али н |
| > <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се н |
| стигосмо неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојак |
| /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не з |
| {S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гил |
| о великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{ |
| ну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу. |
| а једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена ј |
| .{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без и |
| лачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време |
| а се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако |
| о <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше |
| ше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то |
| ох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причиц |
| дно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, шт |
| мо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S |
| осадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одгова |
| на, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не |
| да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Ис |
| да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи д |
| } Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развије |
| орачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане л |
| зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— |
| бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да |
| м.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је та |
| рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.< |
| д се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с |
| , и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох |
| тине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Ги |
| одице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S |
| што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше ш |
| } Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> |
| њу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за ш |
| и девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> |
| да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— |
| p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не |
| ну кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах з |
| {S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет п |
| јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, |
| а, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући |
| све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па по |
| ста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита |
| p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово мест |
| ко удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додирива |
| овала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!. |
| ј руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше и |
| Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива б |
| видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у |
| им вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу |
| {S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом |
| ама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својо |
| и се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — |
| ..{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из |
| чаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо |
| ико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S |
| к, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у вр |
| говору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и |
| ошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако ла |
| ата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога б |
| а повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се |
| изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми н |
| ућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну |
| се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велик |
| а, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танк |
| а око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и з |
| шицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше пове |
| црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју ка |
| еколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је ч |
| иму.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да |
| живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда м |
| би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече |
| Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с т |
| етнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта |
| као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила. |
| , и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, ал |
| ла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочил |
| ад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у оч |
| еђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{ |
| расто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рук |
| је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све |
| евојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погле |
| е, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гил |
| о ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу |
| исмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за ост |
| и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} П |
| леда као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће |
| ети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста |
| ријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о |
| {S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни г |
| сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако б |
| га и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После |
| о.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је ваша |
| рахом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуко |
| ора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како |
| коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да н |
| од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога с |
| ало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Н |
| ћ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ.. |
| ти и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано |
| p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што |
| ена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху по |
| . (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уоста |
| бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, |
| човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећ |
| им, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о |
| } Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, |
| ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p> |
| и има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови |
| ј, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни ле |
| већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико трену |
| а парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта |
| о да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула? |
| ? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То |
| ајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </ |
| p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох |
| а другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци |
| дох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се с |
| и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; |
| замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како |
| ељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње ср |
| енуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </di |
| етих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па |
| се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{ |
| е, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? је |
| те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он с |
| Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она |
| што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да |
| никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више д |
| рудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S |
| зумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам |
| еје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура |
| ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други |
| стане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више. |
| е противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} |
| њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> < |
| лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— |
| </p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми |
| овну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загл |
| а срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе |
| адржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да |
| бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да ра |
| треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како |
| ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</ |
| ркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ве |
| И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не зна |
| <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то н |
| ад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа о |
| тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</ |
| </p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Ра |
| чера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не |
| p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам |
| је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али т |
| те...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да |
| ј нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједн |
| , рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p> |
| зна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb |
| уши смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се |
| ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим |
| доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> < |
| дајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да |
| нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Т |
| едном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог |
| о потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке. |
| е ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се з |
| поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p |
| е запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање |
| ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она |
| по да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не из |
| ..{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућ |
| p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет |
| икну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.< |
| близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се пој |
| рнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну |
| а погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима за |
| га девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени |
| громним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде о |
| у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, |
| редосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само ш |
| >Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући |
| дговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изд |
| је бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци |
| огледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима уса |
| p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе пр |
| .</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са |
| упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То с |
| још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а он |
| питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је |
| ем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше |
| с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се у |
| <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча п |
| дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не |
| како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S |
| онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не бри |
| S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада б |
| ко срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој ниј |
| ...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох радн |
| ј милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, зане |
| " /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила ка |
| ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше |
| .{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А шт |
| ни, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p |
| е она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— |
| је очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој сн |
| после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што |
| Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, |
| речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодн |
| мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</ |
| рао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; там |
| од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.< |
| е да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватил |
| збиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави ј |
| Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас изм |
| и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С најве |
| откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми с |
| ово позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено |
| невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљ |
| у? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и з |
| ече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично крив |
| ила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; |
| — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, з |
| орио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој по |
| идим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њ |
| ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз б |
| иво ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах |
| а?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о том |
| ста на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи зас |
| просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да з |
| p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! реч |
| д мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се н |
| у: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напо |
| нама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваља |
| крзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних |
| а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као у |
| о јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њен |
| и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи |
| ака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што б |
| дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем? |
| иком полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој бли |
| остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гла |
| и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш т |
| укла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти каж |
| купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и |
| рам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да м |
| , гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад |
| >Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло |
| ко.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, м |
| Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се за |
| и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш |
| у њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то |
| огло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она го |
| /p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи |
| е да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се |
| {S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука д |
| ме нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна |
| е.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p |
| на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отег |
| а кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину |
| је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и |
| утасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном |
| II</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој |
| на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погл |
| мо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на |
| да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам |
| ад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по пр |
| кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем |
| м путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, ода |
| о, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору п |
| ти само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на то |
| ђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприме |
| ејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да |
| а вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна с |
| p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их |
| мо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није бил |
| као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p> |
| ебу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци мо |
| цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава |
| умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух ј |
| треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам забора |
| "47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, |
| же.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, ј |
| ица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четво |
| Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и у |
| о стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одос |
| еби.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не м |
| да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S |
| тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо |
| задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>А |
| че.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — |
| p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек. |
| је гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем с |
| о да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о св |
| самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати |
| не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолин |
| увам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше |
| ош било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, пита |
| ебаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадов |
| х.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, раз |
| и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколик |
| већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p |
| тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо |
| ом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, |
| аву, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се уп |
| ко корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасја |
| а ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је о |
| рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу |
| , и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.< |
| ко да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? |
| само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураш |
| неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше |
| Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега |
| ојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </ |
| ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих |
| сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог ко |
| грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стад |
| једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, |
| } Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распоз |
| >“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не ид |
| ва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна у |
| .{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, |
| је, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страни |
| гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је саста |
| S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хт |
| .. почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори |
| лагосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одм |
| <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако |
| чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S |
| погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, н |
| акав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно бе |
| у се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ј |
| една слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљав |
| нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо по |
| сао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тач |
| х и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.< |
| ас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S |
| урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје ос |
| није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је |
| акви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> < |
| ом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{ |
| асићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јеса |
| о пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још јед |
| она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се |
| собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли ј |
| , не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се |
| вртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> ме |
| икада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p> |
| уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја |
| {S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и из |
| па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао |
| упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p> |
| вице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и |
| акнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпут |
| и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још |
| и сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S |
| о су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњ |
| , не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда о |
| га је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{ |
| не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="cha |
| , притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем |
| ати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, ка |
| Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку з |
| једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито х |
| та љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Мил |
| х кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочи |
| горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а |
| осла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Он |
| ти о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим дев |
| му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомисл |
| а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби сто |
| .{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље |
| очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, ду |
| уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећа |
| Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговор |
| ном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не |
| ан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих с |
| ад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара она |
| и оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, в |
| најући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непри |
| д љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час виде |
| о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну |
| !</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се су |
| p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, |
| :id="SRP19010_C8"> <head>VIII</head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али |
| {S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре |
| и сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда по |
| ду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече |
| икот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама |
| густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се |
| беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше н |
| Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно м |
| налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опе |
| елазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођос |
| , сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, |
| њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то |
| ало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране. |
| е их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се пол |
| и отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везив |
| као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, дец |
| приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како беж |
| или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук |
| много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са то |
| м којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно |
| о отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — |
| ти тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко |
| е бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми |
| чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ст |
| ло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, т |
| , рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати |
| колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико са |
| наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не дој |
| говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче |
| ? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине |
| мо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S |
| да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш |
| да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи |
| два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш там |
| се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном |
| зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао |
| ста поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада ту |
| аш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њег |
| погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И |
| ом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу |
| n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и сре |
| ов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ног |
| ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на к |
| оз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{ |
| ло, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на зе |
| p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадош |
| , па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега |
| о, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло |
| браза!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје стар |
| ву да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми |
| скајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То |
| и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота |
| име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање |
| помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој |
| /p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове |
| ах да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и пл |
| казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз гл |
| мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и п |
| ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими. |
| боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дн |
| врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке ка |
| дело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као |
| естано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља |
| Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме |
| у, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре? |
| и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} |
| и, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете |
| >IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга м |
| <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Диг |
| тео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?. |
| ри Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те |
| {S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја |
| d> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах при |
| ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, сво |
| {S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.< |
| Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ |
| оља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је |
| вљаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна ј |
| погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увуко |
| се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бог |
| тави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, |
| ти. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде м |
| стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад! |
| о свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n=" |
| ето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Про |
| е.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих |
| то, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала |
| дем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео |
| с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говори |
| ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложн |
| е.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији чо |
| е.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме |
| ом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на кра |
| међу другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у |
| ишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{ |
| {S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми неш |
| е, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не |
| , не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја |
| ах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће. |
| а ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S |
| </p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} |
| Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да |
| !{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако |
| > <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p |
| А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} За |
| ко тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те ве |
| смехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затреп |
| примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажњ |
| се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. |
| и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{ |
| д умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме занош |
| тало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи с |
| кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, |
| голасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p> |
| .{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њ |
| ца играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упре |
| лађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са о |
| оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша |
| <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хл |
| си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— |
| ц, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар ј |
| ћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у |
| се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потер |
| охитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљ |
| им.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испр |
| ки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух |
| к што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{ |
| осмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Ка |
| ложена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да |
| д једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа |
| слиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљн |
| змилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, и |
| ша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, ј |
| о поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се |
| одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} |
| , а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу з |
| шта не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чу |
| ну.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгл |
| е, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бел |
| мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се |
| ешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровд |
| се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{ |
| да упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима |
| е.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и поглед |
| ако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као д |
| у; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко |
| се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде |
| S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној |
| шах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да |
| помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p> |
| упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си |
| љним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да |
| спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ће |
| за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда |
| е то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег че |
| е озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.< |
| ћ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох |
| кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да |
| — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од |
| да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се п |
| Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, |
| у муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брд |
| ко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само |
| дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се н |
| е кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу |
| о помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће би |
| екса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, |
| што.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S |
| арочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S |
| >То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са |
| а у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени |
| је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, ув |
| ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох зап |
| ео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја |
| изину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет по |
| це живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај не |
| је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мисл |
| љно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито |
| огуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се |
| ех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учеш |
| а да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори |
| одом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога |
| је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао са |
| ако су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео |
| ога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на п |
| даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли |
| је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хита |
| колу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први м |
| и.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да |
| за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у |
| Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то |
| и; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, |
| а ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздрав |
| онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих |
| раше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за |
| кну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише г |
| нови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах |
| усана непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми |
| сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа. |
| пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но ка |
| тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала ша |
| ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље зн |
| е она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи |
| срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласко |
| ах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како |
| p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p> |
| онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо д |
| стим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место |
| id="SRP19010_C13"> <head>XIII</head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше к |
| а ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек |
| и своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих д |
| беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо јед |
| е баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb |
| толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину |
| љине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, |
| и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих д |
| и је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих |
| оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили |
| м Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да с |
| нут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније о |
| раг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се |
| да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих к |
| а је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око |
| е нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} |
| овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрад |
| вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} |
| а.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је |
| {S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох д |
| евојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по |
| оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{ |
| речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ст |
| ше занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку на |
| да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама |
| о како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу |
| због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да каже |
| Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, |
| 9010_C3"> <head>III</head> <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто |
| умеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна |
| е бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међу |
| ош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се гото |
| сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за со |
| од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бес |
| S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажа |
| д сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и з |
| мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави с |
| ј лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелен |
| г живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{ |
| у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Је |
| са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило |
| илазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је |
| а сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијско |
| {S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини |
| разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као |
| са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми |
| приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком о |
| отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху |
| ило онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао ме |
| ешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да к |
| ико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p |
| епашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког |
| чито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи |
| , гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута ма |
| } Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрс |
| и за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} |
| није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари ка |
| иш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p |
| } Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</ |
| Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме з |
| збиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до |
| па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољ |
| о, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Ал |
| днем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тич |
| уда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не |
| осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти |
| /p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <p |
| лика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p |
| Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу |
| упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у о |
| о; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на о |
| Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Ми |
| аћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечур |
| за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуг |
| је, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, |
| же бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљ |
| ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заб |
| очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још нек |
| о сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и |
| ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> |
| ти.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му |
| у сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да |
| весно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког |
| н да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени |
| варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара |
| Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али... |
| жем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Са |
| приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па |
| >— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? кака |
| на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се |
| не.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега. |
| а и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p |
| уци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> < |
| ћу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, |
| кох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да |
| смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се ниј |
| ћи ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да ниј |
| е кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!. |
| лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу |
| очех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долаз |
| уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегн |
| јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окре |
| питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шт |
| мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се |
| онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог о |
| равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад |
| ад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар |
| је, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај. |
| а је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој каж |
| учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, н |
| p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на |
| риметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Мили |
| то се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> |
| је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох т |
| ред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре |
| хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="1 |
| ле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна |
| друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој д |
| p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.< |
| ехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле |
| син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} |
| њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај на |
| </p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о м |
| им оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло |
| а њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође? |
| } Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном |
| тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном раз |
| ме реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, |
| > <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих |
| их је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шт |
| е знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>Н |
| једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило ма |
| дити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, |
| сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом м |
| ре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам... |
| одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мај |
| а мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она му |
| каше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, |
| али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Мо |
| го се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се |
| } Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, |
| ош једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се |
| о да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И о |
| једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но |
| едар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох |
| тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле м |
| ратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније з |
| есима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради |
| ућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и по |
| мо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па |
| и, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене к |
| и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рек |
| брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећ |
| м већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи м |
| по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобо |
| аљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико |
| и стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до с |
| чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p> |
| {S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја ње |
| враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку |
| се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто це |
| пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да м |
| онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако |
| д и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и мој |
| не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да не |
| S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p |
| </p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Је |
| ћи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> < |
| алим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозб |
| уде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од св |
| а ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> |
| >— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— |
| ог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога ка |
| вог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p |
| има се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p> |
| <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да |
| она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, је |
| е њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она гово |
| ко, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам |
| азлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна дево |
| рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања. |
| а радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта не |
| опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио |
| на, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога |
| и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али |
| е доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могу |
| це одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога |
| оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живел |
| S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само нек |
| ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не |
| у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>К |
| елу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрез |
| аве ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу |
| вор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и т |
| нам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гл |
| елој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не б |
| н превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, |
| Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети |
| ричувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода преве |
| разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изј |
| епрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио је |
| ead>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то |
| о што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше н |
| е вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна л |
| н, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Бе |
| ла тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, |
| песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разу |
| нио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не мо |
| талим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако поп |
| изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Там |
| Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах д |
| а, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног мест |
| :id="SRP19010_C4"> <head>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао с |
| жим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отим |
| Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он |
| а је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски |
| Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата |
| мо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на пам |
| х део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разум |
| аније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, д |
| но с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, п |
| како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више пр |
| ће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у |
| Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> < |
| а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка |
| е сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, ре |
| тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ам |
| :</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема р |
| S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим бр |
| које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљиви |
| ти на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> |
| улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне к |
| ам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам л |
| е.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако дру |
| и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје |
| а само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше уза |
| Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетко |
| апне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у |
| </p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а от |
| сли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, |
| боко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шт |
| а и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја мора |
| } Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и п |
| м ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — |
| сташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, |
| свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, |
| аш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши и |
| то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p |
| лих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{ |
| ликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке |
| у Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међути |
| на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потруд |
| а, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} |
| е зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче цел |
| а, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Забор |
| ицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш с |
| На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— |
| ли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не |
| Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху почели не |
| шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила т |
| нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено к |
| Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни |
| ву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје |
| љено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити купов |
| шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ни |
| па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то к |
| боне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори ус |
| еког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата о |
| љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кра |
| то љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо |
| ишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном |
| појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини он |
| бјашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш |
| и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по варо |
| е из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, |
| нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} |
| {S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли |
| о сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, ти |
| да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог |
| прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици |
| рати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја ск |
| , а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S |
| сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не |
| и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> < |
| уче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пу |
| жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p |
| ве.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими. |
| зи врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, |
| а да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} |
| ; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар г |
| S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</ |
| вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у |
| и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, |
| е ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ру |
| бицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепоса |
| ћи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби о |
| ишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том прилик |
| н не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, |
| уцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви ст |
| Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу л |
| цну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се укло |
| онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је поју |
| да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.< |
| их се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се |
| ен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни т |
| те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да |
| у разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где виде |
| з пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору о |
| ут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да каж |
| прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сл |
| длучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и зами |
| се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да ниј |
| д стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш руча |
| ити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац |
| но ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само ст |
| је могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам |
| >— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма д |
| тку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало мн |
| е ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица и |
| ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је |
| /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све |
| удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мис |
| и — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, за |
| араше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо гд |
| ; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам |
| бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Н |
| тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога |
| ами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је оп |
| ако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатк |
| апрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да глед |
| у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из в |
| иге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не с |
| ао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се ос |
| шину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Про |
| сцима, неких старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и з |
| н.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јо |
| напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се |
| колни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, ја |
| одне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сим |
| беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? пон |
| } Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту |
| е онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, ниг |
| то је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div typ |
| м свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари |
| њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, ка |
| е смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљк |
| д главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне |
| ења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђ |
| еше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренут |
| ужно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме свак |
| , што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима |
| ећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?... |
| еч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се трг |
| за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онд |
| нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој шк |
| у ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме п |
| то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подс |
| ох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба зем |
| 4" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим нек |
| ренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико трену |
| у шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивни |
| поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше |
| , упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S |
| представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очи |
| а то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало |
| и да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</ |
| , по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да |
| то ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капиј |
| јлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој |
| на, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито с |
| , у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме наг |
| своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазрив |
| као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја сво |
| мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“< |
| шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> |
| одно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећат |
| је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на |
| о да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих да |
| оме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, |
| е расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак н |
| ица, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном |
| не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} |
| она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да м |
| з кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближ |
| право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље |
| само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} |
| едаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде от |
| S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! ре |
| ицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста изме |
| у врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} |
| е издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га че |
| езану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрв |
| је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али |
| } Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека упр |
| гавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Ос |
| а сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаш |
| ствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже |
| то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да види |
| та не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— |
| више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жаг |
| што због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобри |
| бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам зн |
| к Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као |
| ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се ч |
| сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ј |
| , па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је |
| не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), гово |
| само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем |
| потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осет |
| Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} На |
| Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у ва |
| још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да поми |
| као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...< |
| јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањ |
| } Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта и |
| ога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало с |
| ћи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто |
| и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долази |
| а треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљ |
| дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, др |
| е радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах |
| да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим |
| ах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отв |
| ање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном те |
| Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо пр |
| {S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми прав |
| га? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и о |
| шевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да с |
| ушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошар |
| приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешт |
| пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам |
| е обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} |
| е.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напр |
| ао да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, та |
| а сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, ал |
| сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде |
| ета?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окре |
| ом приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Не |
| стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на св |
| , Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се |
| ој руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова же |
| , то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела. |
| чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до |
| на стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а |
| есати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом непре |
| Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за т |
| да смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме нек |
| и кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или |
| само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са п |
| чима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је вазду |
| раше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ за |
| S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене |
| с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откос |
| , не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не |
| {S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} З |
| <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обе |
| у око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас |
| атког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љуба |
| прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тим |
| ци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Г |
| енуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на |
| сле већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих с |
| вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе. |
| ане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, она |
| с погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нет |
| ш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обрат |
| иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску |
| оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег бра |
| ци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех д |
| ле сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под |
| ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? |
| се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа са |
| окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону њ |
| звесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, |
| ка, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устад |
| би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да |
| је.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> |
| котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто о |
| ки.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, ш |
| ца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом. |
| штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи. |
| га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном понов |
| женства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе |
| да се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у |
| .{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има |
| зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— И |
| евојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све |
| да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопствен |
| мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка |
| {S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде и |
| да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде о |
| о, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш ког |
| га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не |
| азривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам |
| его ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да б |
| онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, |
| скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем к |
| е баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у х |
| .{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да |
| према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно. |
| од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понов |
| м, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога |
| ном небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога |
| } Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} |
| дне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто |
| иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си |
| и и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајућ |
| уштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попуст |
| n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситниц |
| дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими реч |
| а <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — де |
| притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова ж |
| ога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде |
| оиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се |
| х ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадош |
| ренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки т |
| p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима |
| гао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан |
| .{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{ |
| } Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се |
| х: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она |
| ео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу |
| краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, |
| па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестр |
| ом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке н |
| се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао |
| ше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако гро |
| па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме |
| S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепави |
| ше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену о |
| ару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, кад |
| то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођо |
| жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно шт |
| 10_C9"> <head>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} |
| очеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="2 |
| рда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Л |
| , упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} |
| сио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Ал |
| овезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Нак |
| ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, |
| води чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чин |
| Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога н |
| о дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и ње |
| врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје |
| к и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаш |
| бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити б |
| а непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше |
| ћи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухват |
| а написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећ |
| еби, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и ко |
| слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све |
| вог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сим |
| ћи је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори о |
| лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш |
| иђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да укр |
| са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки |
| изу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S |
| усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде |
| лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, |
| p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо |
| ао да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, к |
| е некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен к |
| не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му |
| евесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали |
| додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема |
| та му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу |
| аки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се т |
| } То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другов |
| а оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, у |
| ој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неко |
| } Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука мој |
| е видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што мож |
| улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у с |
| није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не |
| учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што |
| лавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора... |
| елачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива |
| право сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту |
| а њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем о |
| казаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се |
| и бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и |
| адрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стоја |
| увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласн |
| Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окрен |
| оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле |
| гу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматра |
| >Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и п |
| — Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све |
| да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Н |
| а једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страш |
| тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после |
| ишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина св |
| речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи з |
| њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад |
| Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда ниј |
| ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ног |
| авно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се св |
| где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и ос |
| трајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са у |
| и није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{ |
| а се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се см |
| а ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом |
| разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да |
| х знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашња |
| неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо |
| осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна зад |
| ар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што |
| он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} |
| ежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се на |
| сјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе |
| оговорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води там |
| ђах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, от |
| ко око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се пом |
| гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за |
| и се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ј |
| г месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма |
| за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да с |
| у...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда с |
| о, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли к |
| ри проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер |
| о иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше з |
| једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женс |
| .</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онд |
| кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, |
| рбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив |
| Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и н |
| о сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} С |
| у, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он |
| ј.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још |
| , у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два |
| ском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обе |
| рилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у |
| х најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{ |
| а.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече |
| отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и од |
| ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али с |
| га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па доб |
| шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да д |
| поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толи |
| и, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до |
| у са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ко |
| S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је о |
| у себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира |
| гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загл |
| сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и ос |
| се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којим |
| служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говора |
| а, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, од |
| ом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја. |
| е припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе н |
| лазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег сел |
| ва, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да в |
| ђе твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и |
| ани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћ |
| им те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{ |
| етеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских |
| аво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, |
| оше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута и |
| Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена |
| време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, |
| ене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шал |
| својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена се |
| позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.< |
| колико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али |
| о ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— |
| тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави |
| љеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњев |
| е оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах |
| води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажах |
| оста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с по |
| у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пише |
| , рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, п |
| окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врат |
| едне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Си |
| вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох |
| ндије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше |
| но одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лак |
| ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је |
| собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био ста |
| кох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па г |
| "1" /> <div type="titlepage"> <p>СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б |
| све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и околнос |
| радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико |
| одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без он |
| све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у |
| оже да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже |
| м.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах |
| гов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да |
| — ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, |
| Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз |
| е загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и |
| лу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се ша |
| и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и д |
| иђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки сво |
| како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узал |
| јас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у |
| еколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стуш |
| Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} |
| она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присет |
| у јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мен |
| нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла с |
| е што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништ |
| читати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља ис |
| > <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и поглед |
| и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећају |
| дном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слат |
| е се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да |
| на, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чује |
| иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећ |
| /p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да во |
| /p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах н |
| се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше |
| м смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме к |
| ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме уп |
| Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћ |
| ?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не уме |
| а сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} |
| е ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напос |
| а идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред |
| е то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари |
| Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у то |
| еше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у т |
| визну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух г |
| све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом врев |
| .{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да с |
| авати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред |
| вадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онд |
| тових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вече |
| .{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и |
| напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p |
| да не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тај |
| ијем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, |
| о ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> |
| ш неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затвор |
| књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај ви |
| неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову |
| се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокру |
| .</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, доп |
| p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> |
| и поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако ј |
| х се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу |
| ој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет |
| </p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам |
| уде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> |
| но страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да |
| рави и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; нала |
| ање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по је |
| да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се |
| Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах |
| ки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила к |
| та, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах под |
| а отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак |
| који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> |
| еда онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше |
| ити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах |
| Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога |
| примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да |
| ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, |
| } Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашће |
| сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, |
| ести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом ра |
| и и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> |
| доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Си |
| то су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о |
| p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> |
| ђу два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, |
| чају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онд |
| одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као г |
| ори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није |
| .</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за к |
| међу њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> |
| {S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p |
| </p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш |
| Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправља |
| ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застад |
| {S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати |
| олико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у он |
| p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унут |
| p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао ма |
| код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило |
| {S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да в |
| ао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео н |
| S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с |
| — А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</ |
| само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као к |
| трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име с |
| омрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још д |
| пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим |
| х онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се нам |
| аде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја с |
| ђу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече |
| о је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и |
| д, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошу |
| у се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене так |
| ме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чис |
| х отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту посту |
| Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наје |
| ене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћута |
| рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима ко |
| ице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позв |
| а чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао |
| јаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену |
| заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, ко |
| м жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би с |
| S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући п |
| аде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу п |
| тујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово ш |
| измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако |
| разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка ил |
| радима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог |
| </head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне |
| да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освеж |
| ани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно |
| аге, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и |
| ње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне |
| но ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема |
| одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да р |
| х се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда оп |
| х слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојач |
| цу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тад |
| а не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми м |
| а, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зач |
| ди другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одгов |
| е да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва м |
| адржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, |
| еничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> одне |
| х њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што |
| } Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је |
| уставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажњ |
| имало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста б |
| а сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно |
| а бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио. |
| алца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, |
| рог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божј |
| имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за нед |
| <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја |
| тарија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.< |
| пазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завиј |
| е права препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах |
| беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, ба |
| , и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да засп |
| ри о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима |
| и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније |
| адох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, |
| а њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмех |
| ом, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је д |
| девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да л |
| а она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми |
| д нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, п |
| амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим |
| нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и дру |
| ињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p |
| је лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме |
| Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да са |
| а се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојк |
| о, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и |
| тове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беш |
| негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући је |
| се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да с |
| алеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, |
| о винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех кот |
| .</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико |
| епих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке с |
| и се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног |
| Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умр |
| а, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изглед |
| из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме |
| егох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устад |
| не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда м |
| су, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној ст |
| говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чоб |
| се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{ |
| куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.< |
| } Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено |
| а бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога! |
| распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, |
| се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће са |
| ашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу |
| лед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше |
| ш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како |
| шем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прс |
| .{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.< |
| огата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисци |
| и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с |
| а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, |
| вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарап |
| секох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ни |
| обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коњ |
| аном, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако ма |
| на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; |
| овољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми |
| } Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху к |
| јој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се са |
| м младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S |
| ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И |
| ко буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} |
| њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње ни |
| а дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> < |
| онађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не мо |
| е више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањ |
| ош ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост |
| те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда наста |
| но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Си |
| то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема з |
| не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах то |
| о себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обича |
| на и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал |
| е је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, |
| раве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи ма |
| </p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.< |
| дих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац б |
| S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један |
| Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмере |
| оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да св |
| ма стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У |
| ху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име |
| е мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра |
| >Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља к |
| ата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изго |
| жан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам |
| ира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајк |
| на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми |
| за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао у |
| брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад |
| сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и |
| ли смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху рад |
| ђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрат |
| леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погле |
| и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калу |
| о одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S |
| нка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи п |
| а му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му |
| удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна |
| лаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? у |
| никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу |
| лу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислил |
| љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за |
| на мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја |
| жо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обрати |
| доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору |
| сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко п |
| } А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и остави |
| радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари |
| а кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног ју |
| <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео |
| ишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене д |
| е, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање |
| д куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да |
| сетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисл |
| признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих |
| та не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, |
| јим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на |
| ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све д |
| ава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, п |
| еше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, |
| се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће |
| звестан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом гла |
| асмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене |
| и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ |
| за! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" / |
| а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упозна |
| идети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шт |
| соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у др |
| вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну |
| ти, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича пон |
| ред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на |
| ас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она д |
| упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маш |
| дног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, с |
| дног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта |
| ед.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад |
| Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде |
| она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као |
| о лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И оп |
| ед очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све |
| Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за |
| , у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са |
| ас ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што |
| Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало шт |
| том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих |
| а, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми |
| а дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} |
| жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запев |
| лиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опе |
| S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, тан |
| оца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Ота |
| p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља |
| аше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се п |
| а и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тр |
| {S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза |
| аху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име бе |
| шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између |
| мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја |
| а, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изг |
| је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, та |
| ико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сун |
| ја толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади |
| и је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда |
| ноћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада |
| е бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, |
| ком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви |
| /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и за |
| у, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима. |
| д зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између м |
| ј снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Пос |
| ину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се ика |
| и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ре |
| е само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} |
| p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од који |
| о сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но |
| Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја ос |
| , те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе |
| иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Але |
| па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади |
| илу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлеп |
| ох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, тру |
| као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу |
| игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра бр |
| ита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав пор |
| идим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене к |
| их се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се |
| нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором |
| осле ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњс |
| ка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, |
| етоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па ст |
| оследња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. в |
| и у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се |
| на, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остави |
| /p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој со |
| сао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, ј |
| рицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом ка |
| , већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а јед |
| ћ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку |
| и што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не д |
| ад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице |
| жу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, н |
| и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки н |
| и стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љ |
| а највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње њего |
| фу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци |
| ...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана у |
| И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на |
| — Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> < |
| шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и |
| дем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће |
| телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| у, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо н |
| шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равн |
| Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као |
| и се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад |
| таде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах о |
| апомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још виш |
| ека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех не |
| рудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— |
| м! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Ч |
| зрасла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој де |
| према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само з |
| оже сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој полож |
| Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у |
| ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао д |
| у некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао пес |
| 101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у пр |
| сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти |
| аво своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах не |
| а увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупује |
| <pb n="28" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто повер |
| играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> |
| >Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега иг |
| age"> <p>СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. |
| оглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27 |
| гловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само мо |
| једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оц |
| ојединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да ј |
| ити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљ |
| право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због |
| епашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њено |
| о лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разго |
| 1" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>С |
| — Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> < |
| е исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех |
| , и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехн |
| ко ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, с |
| ам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то др |
| утрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, |
| жан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се и |
| Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде ре |
| , шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ј |
| и, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом |
| ше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас с |
| ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, неч |
| > једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се к |
| кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже о |
| у чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не пр |
| собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Паз |
| а излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаш |
| неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде к |
| у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена кострет |
| их очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{ |
| ло, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, кој |
| ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, зат |
| и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не |
| че да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хт |
| асно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле иш |
| } Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем с |
| чи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се рани |
| ="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматра |
| на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није |
| о већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сва |
| отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што |
| и да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је в |
| {S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ |
| ко само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, |
| .{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводо |
| кљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше |
| села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло бр |
| но на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено и |
| ма прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, п |
| , ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима |
| леда ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се |
| тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих |
| урих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, |
| мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори ка |
| ху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и |
| упила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли |
| наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А |
| n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко |
| ања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Ње |
| е ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нем |
| жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака оста |
| м на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке о |
| се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох |
| ече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја ви |
| е му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова с |
| нем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио |
| стину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на |
| умела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се трг |
| гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручи |
| хватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</ |
| е обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и д |
| с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, |
| ђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као д |
| ма, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале де |
| огама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пук |
| а ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да с |
| има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Ве |
| тан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишав |
| мо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се до |
| ља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да с |
| јало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала |
| <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља шт |
| лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по |
| да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— О |
| морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, |
| е је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, бли |
| земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, |
| омрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!.. |
| а, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p |
| велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сет |
| обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху н |
| Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> |
| урили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попре |
| шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, |
| ју овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то |
| сматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један |
| ке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега чет |
| и да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати |
| едати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста |
| p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну |
| кнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но |
| ене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по. |
| ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи |
| еда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; нап |
| се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда г |
| под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно г |
| p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она к |
| једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p |
| одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана кос |
| p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низ |
| е врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако |
| загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <p |
| њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је |
| х, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према каз |
| им убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и |
| еоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да |
| а се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пође |
| он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још з |
| до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тиск |
| објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нис |
| Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда |
| кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах |
| .</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стал |
| како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да |
| чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S |
| ој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше ди |
| ори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се |
| коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и |
| у, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, |
| осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по л |
| нице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу. |
| крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да |
| девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво |
| и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по |
| едесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} |
| , па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођош |
| их поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене. |
| ека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем |
| за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих с |
| илазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Ста |
| еда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као |
| оју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем |
| езвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши с |
| и.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме нек |
| шнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ |
| {S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То |
| Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше в |
| n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњ |
| носе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога |
| едном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао изд |
| мо, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка |
| оју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине |
| е пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ра |
| леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уп |
| с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди г |
| рца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз кој |
| се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо |
| милице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце ж |
| ао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посм |
| , отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основ |
| е?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу с |
| , да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за |
| а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову ша |
| г погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Ра |
| где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посм |
| брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте ко |
| врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> |
| ам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљ |
| о на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде |
| напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикрије |
| " /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиг |
| репавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,< |
| та вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам д |
| из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код |
| троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, л |
| за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим и |
| погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као по |
| ј и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало |
| не гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђ |
| им крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на |
| укње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да сам |
| нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим |
| кох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе |
| чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, |
| а ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а је |
| још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви |
| лако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — ја |
| запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оста |
| стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена |
| никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене |
| зва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да сво |
| ети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што на |
| ринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружн |
| та ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут. |
| сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p |
| весно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао |
| види Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе |
| .</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан кора |
| /p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— |
| > <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} |
| та за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газ |
| рушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говед |
| не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} За |
| у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох |
| ах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах м |
| >Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо |
| да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и |
| p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према |
| са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, |
| ах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухва |
| наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога |
| n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повија |
| гове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплаши |
| те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да |
| глав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на сво |
| едоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам |
| још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И |
| це не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> |
| ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајку |
| закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах |
| оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најм |
| и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде |
| ри, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто ид |
| и шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што |
| у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се из |
| ш више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пу |
| .{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о ч |
| донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде |
| чело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} |
| аше се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо |
| штољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбуди |
| у, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу |
| ах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, шт |
| ће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type |
| ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу |
| седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене. |
| <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> |
| ам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло |
| ; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао |
| сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо |
| упити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотиц |
| та је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме уз |
| е Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво |
| се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да зн |
| е ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш |
| ле, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Су |
| то се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шал |
| изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за он |
| ш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љу |
| не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ћ |
| им, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом у |
| >Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{ |
| и, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасполо |
| пријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше крив |
| ајдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{ |
| аваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да |
| да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напо |
| тих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то не |
| е Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од дв |
| од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> |
| а не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010_C |
| џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком |
| једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бон |
| ова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш к |
| пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми |
| ом.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блист |
| дног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, н |
| .. -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много. |
| мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа |
| ивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада н |
| тио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да |
| женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи по |
| а дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} А |
| арочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно |
| западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што |
| шу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и о |
| уштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се |
| ше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога шт |
| танеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну с |
| х, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зид |
| роз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} |
| загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мисли |
| читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајд |
| е ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и на |
| на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њ |
| Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што |
| е запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Мари |
| се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих |
| {S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим |
| угови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од |
| а.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну |
| тигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где |
| ијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих |
| час, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ н |
| мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коњ |
| ећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под |
| >Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девој |
| и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде |
| доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла н |
| зех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини |
| могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— |
| поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отвориш |
| .</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се ка |
| а се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се дав |
| ва, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове |
| о које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са јед |
| које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како са |
| једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово сао |
| н, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надмет |
| ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овак |
| } Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господск |
| ојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих цр |
| држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли м |
| ли онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато ж |
| отока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, о |
| пита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догл |
| ном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Г |
| азмишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех г |
| остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно |
| и, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде д |
| } Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој зна |
| као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, пр |
| ног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али |
| ао да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се |
| } Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сес |
| ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и изд |
| ја, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — е |
| и што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојк |
| угу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох |
| > <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Др |
| е ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред |
| а дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше |
| , Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али он |
| ах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у |
| дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два р |
| рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?... |
| то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, |
| кога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва прес |
| куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да ниса |
| у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по те |
| {S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и з |
| ; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће |
| } Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p> |
| а.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, |
| /p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у ја |
| где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко с |
| тране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут |
| ла стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њ |
| ога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом |
| кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А з |
| а разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, и |
| .{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, |
| нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она дру |
| ла озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и д |
| рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да доз |
| од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује |
| ем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми чо |
| мљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, |
| је, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} |
| олазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа бра |
| S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к |
| ах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, про |
| и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме |
| се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не м |
| еца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купује |
| угом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш |
| са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а |
| олико <pb n="48" /> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— |
| ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно |
| судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је так |
| Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче мо |
| аради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купуј |
| и шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} |
| сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима |
| кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одма |
| ки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па он |
| е одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, |
| но и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, |
| } Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео мно |
| а тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мисл |
| м воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} |
| /p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешт |
| аду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отвор |
| пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад |
| оказа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања п |
| води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе |
| отока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку |
| , у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет л |
| х шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера |
| по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом о |
| се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код |
| ила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху |
| ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим о |
| ле сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто нераз |
| >Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, ју |
| чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше |
| ном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена к |
| док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на проти |
| само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и |
| дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S |
| г Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хва |
| кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој < |
| ог тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњ |
| м је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексо |
| уће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта |
| Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а |
| шљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква |
| ај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколик |
| о... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, ш |
| руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па |
| бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да |
| био.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим у |
| је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, |
| Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало д |
| ља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле |
| ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном |
| ери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не |
| ма.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чек |
| па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне мног |
| дарих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема веч |
| де отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручај |
| воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом |
| едним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да |
| ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњ |
| гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p |
| ти како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — б |
| елу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте |
| бе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не зн |
| самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах |
| просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати. |
| им воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати |
| ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} |
| када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о |
| грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим |
| р док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива закл |
| одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где ј |
| х краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као д |
| игох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто д |
| а састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Диго |
| д иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом |
| то нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мај |
| ре по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две |
| са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхо |
| нице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се |
| м спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пу |
| у по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да не |
| е молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти |
| ли у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред к |
| који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену к |
| роведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме т |
| ођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшен |
| њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разг |
| најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нов |
| <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који |
| о и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да п |
| земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза с |
| оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се нек |
| .{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим м |
| ечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђа |
| а, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи |
| брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јо |
| собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на |
| па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само |
| нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту |
| ош унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се |
| застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мал |
| еколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се |
| о шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране |
| /p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одј |
| ћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али |
| чих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох оста |
| тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} |
| остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо исп |
| и, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под ј |
| х; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајућ |
| ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, |
| та да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме |
| те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице г |
| нда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, |
| не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и |
| поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника што су рад |
| мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми |
| хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> |
| , ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Ст |
| ли тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи |
| > <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — б |
| итах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знањ |
| ем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љути |
| .</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од њ |
| асећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p |
| је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунц |
| ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбо |
| ећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и |
| мео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, м |
| } Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих |
| х после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништ |
| ml:id="SRP19010_C2"> <head>II</head> <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мај |
| е и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да зн |
| у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, |
| ице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као |
| </p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам |
| у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и |
| {S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њ |
| х се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S |
| о! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех |
| ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних |
| јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и о |
| на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да ве |
| мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опр |
| о школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста ран |
| аврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да ид |
| ораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} По |
| јка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском |
| и а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима нас |
| обом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} |
| е виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало пот |
| тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" / |
| осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној к |
| ројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, |
| морим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на гла |
| ајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко у |
| у је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врба |
| срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад уста |
| плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље ч |
| нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко |
| а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p |
| /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у п |
| као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с какви |
| > <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било |
| .{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ак |
| дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} |
| а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе |
| ро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвор |
| обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста |
| за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он м |
| аде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонб |
| преда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом |
| уте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве |
| у кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, ј |
| ужених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху исп |
| то засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на |
| мисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се |
| ама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беш |
| тићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене. |
| а се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тај |
| дбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не |
| ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, |
| — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Де |
| е, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се |
| {S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар |
| све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, сме |
| ини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског д |
| само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му т |
| очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње ост |
| треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели |
| дравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја п |
| ту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... |
| n="29" /> <p>Радници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико кора |
| и, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох ран |
| /p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопреш |
| хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>С |
| и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми о |
| женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, |
| Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Н |
| p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степ |
| терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем. |
| дех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим р |
| опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и |
| ашан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ноша |
| е сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са |
| огнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се |
| о ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочит |
| ило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, наро |
| а музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, |
| ај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако |
| љка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У дол |
| врх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху реч |
| о до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одгов |
| једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од он |
| чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом д |
| да притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми |
| S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно |
| оћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра |
| и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које |
| у, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише |
| што жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на др |
| гао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину к |
| ући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, |
| p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми не |
| } Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да |
| вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутр |
| крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} |
| >А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах узда |
| азговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и |
| , и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> |
| е оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остал |
| } Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах ун |
| Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу |
| раше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору н |
| чи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али н |
| и.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по |
| оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо |
| тедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој ку |
| b n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши |
| е опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, спле |
| — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купу |
| е:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко |
| дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, |
| инасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах С |
| атио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p> |
| ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мал |
| о, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да |
| ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окрене |
| ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па |
| рчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топ |
| кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више |
| дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо насити |
| метио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ру |
| ..{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> |
| ега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно |
| то?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; |
| а је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и |
| ; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега са |
| ако досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја са |
| ехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{ |
| горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се о |
| нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и |
| сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, |
| ово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуч |
| <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, к |
| коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови жен |
| сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чи |
| латко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у вета |
| е која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.< |
| ор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну |
| да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од |
| ога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом |
| > <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах |
| ду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје |
| туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да |
| ара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим |
| А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити |
| латко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, |
| а заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са |
| е нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми крив |
| ене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и ка |
| до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, |
| сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, |
| ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из |
| а, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо |
| ле, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и има |
| но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и уд |
| > <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није |
| не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништ |
| атле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам |
| <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацим |
| справише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније |
| ш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на пут |
| а бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим |
| близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан |
| ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет |
| на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично д |
| ећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се |
| рце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући прав |
| ...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велик |
| , а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом |
| зи, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати ка |
| другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, кр |
| грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све |
| беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна с |
| ти него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, к |
| прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и попис |
| тадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, |
| иља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју |
| бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се ра |
| очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, |
| ми ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хл |
| га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црн |
| то на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, д |
| иноћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне об |
| е пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме вид |
| че пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа |
| сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о ле |
| дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} П |
| додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. |
| ледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио |
| итах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, п |
| им.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити |
| ајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било |
| не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; |
| е може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али |
| с живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... - |
| дром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром н |
| едну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор к |
| до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Ги |
| остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је |
| рса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а |
| и простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђ |
| опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог не |
| и би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, |
| оста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два |
| Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да са |
| {S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео н |
| њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Т |
| се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да |
| ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му исприча |
| вали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам |
| А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини к |
| И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај |
| едају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после по |
| у за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с п |
| ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то д |
| као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрди |
| и, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одг |
| зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p |
| оведим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њо |
| у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} |
| та?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени ј |
| нао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах о |
| не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај с |
| ину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад |
| чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори |
| љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type=" |
| дне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p |
| е, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S |
| и пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је сино |
| се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, ствар |
| у у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног |
| ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она ре |
| {S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли |
| > <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? |
| и?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рад |
| е некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што ви |
| "107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онак |
| да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са нек |
| n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p |
| сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врели |
| на памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповеди |
| ам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједн |
| воњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знају |
| овнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} А |
| за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратк |
| е је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда |
| ује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само д |
| начи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху |
| е смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам |
| злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух |
| ознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најб |
| ри; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли д |
| у девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је |
| уги разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор |
| S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола |
| оћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да |
| улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бе |
| даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p> |
| нутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сад |
| рњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока |
| инем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </ |
| бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се ски |
| еби тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао |
| о.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, а |
| да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце |
| а као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо |
| раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли с |
| мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се |
| аш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси |
| ријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако |
| огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обр |
| свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке и |
| оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и баци |
| а за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по |
| данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш |
| > <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесн |
| а беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауста |
| обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се |
| стог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни |
| Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да |
| нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — јед |
| ицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова |
| бљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да |
| онесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје са |
| /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у |
| рпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт? |
| аваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} |
| и око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој |
| .{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се |
| утку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо глед |
| ојој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох оси |
| време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да ви |
| низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Ги |
| одсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— |
| радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није |
| и жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех н |
| уком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше |
| и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{ |
| Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече |
| p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, |
| > <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... п |
| е, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— |
| их девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се раз |
| крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Ст |
| и коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих |
| погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох |
| и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Ги |
| оја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Ш |
| кује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила |
| Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њен |
| е као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кућ |
| тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно |
| биђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ |
| .{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виногра |
| да секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја |
| еста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва м |
| е дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> |
| е нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да каже |
| д не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гле |
| е, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? реч |
| S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз |
| са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После вид |
| им питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и дево |
| затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде о |
| и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не |
| и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће не |
| угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <di |
| де ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Зад |
| и ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива иг |
| има, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећ |
| питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на д |
| драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли с |
| замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и се |
| ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то |
| ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну с |
| дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд |
| ање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна |
| до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не см |
| ли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</ |
| ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не |
| е на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и |
| /head> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер |
| пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се шт |
| </p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да |
| ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун |
| Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто п |
| ах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одум |
| да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да оч |
| здух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима |
| у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових. |
| ни отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неко |
| илно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> < |
| војке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме са |
| јну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, |
| ном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Са |
| непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не |
| њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И ви |
| х на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она |
| смешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она |
| > <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак н |
| много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде! |
| и и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не про |
| и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> < |
| и разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се |
| најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако прове |
| најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у |
| ај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је на |
| дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p |
| спих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече ота |
| виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту тр |
| тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јо |
| знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?< |
| ања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе м |
| да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох не |
| е и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао |
| е одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапута |
| илоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те прест |
| као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> |
| јаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.< |
| си далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а п |
| зрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брд |
| , пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле |
| разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је теш |
| изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земљ |
| срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима ш |
| од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници ста |
| чића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речиц |
| долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ пољ |
| и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике |
| т оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мраву |
| сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше |
| се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој |
| мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} |
| , који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— |
| едном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за |
| И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не под |
| Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш |
| спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно |
| и ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{ |
| а сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у |
| осе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, |
| ву ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове |
| Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, |
| оврши, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавај |
| Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, о |
| да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с н |
| одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушта |
| оводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То |
| лу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзин |
| ити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд н |
| ко осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило |
| купим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те м |
| озор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаш |
| рака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце. |
| у већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који је н |
| у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, к |
| м опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда мно |
| тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са ха |
| ао злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две |
| киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, ш |
| тискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам |
| страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим |
| ић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало п |
| м кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала м |
| а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба |
| дједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче |
| но уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и пе |
| лице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си уст |
| што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху н |
| а високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плав |
| то на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког |
| т загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом ку |
| дајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увеч |
| .{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с |
| школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви |
| колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а н |
| е.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здрав |
| ј срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну |
| ду и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мој |
| е и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех по |
| ш пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде ко |
| p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну |
| ињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувени |
| наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули не |
| вајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Ре |
| же главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. |
| адић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и бр |
| .{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му |
| ане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави м |
| црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па са |
| аш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом |
| тра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну стр |
| p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече глед |
| та, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} А |
| а, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да |
| озебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом |
| апред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, исп |
| аш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Ви |
| а ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту з |
| престано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још |
| девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеш |
| се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се |
| ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се поз |
| у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као шт |
| да ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо |
| дим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква из |
| ав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојк |
| јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да |
| им у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном |
| марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред |
| ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослаб |
| овршило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет |
| ђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на |
| средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен ц |
| а се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кренуше.</p |
| на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветл |
| ног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стаклен |
| толицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајец |
| /p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна |
| чно од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени |
| емати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе |
| едаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то не |
| каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, ал |
| други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} |
| ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се |
| .</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као |
| о за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код ма |
| ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, |
| ветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да за |
| е којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где С |
| е појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка упла |
| бе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне |
| Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <p |
| и долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S |
| >Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је |
| с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да нас |
| а предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о |
| округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и н |
| е засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе |
| се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом |
| кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> |
| дираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p> |
| и, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb |
| а срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побесне |
| >Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ћ |
| на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> |
| м напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазр |
| ушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко |
| помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изгов |
| </p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Х |
| што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна |
| а кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио поглед |
| рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ј |
| ј варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на |
| На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелен |
| спрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад т |
| n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> |
| рцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах |
| поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање крас |
| авом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између |
| ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде м |
| чи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном |
| чи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој |
| о бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је бли |
| пео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше |
| а загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, |
| ута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и т |
| ињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца д |
| о опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Ос |
| а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње |
| не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују сво |
| иком промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми тре |
| ца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем |
| арија Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> </front> <body> <pb n="3" |
| ћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и ч |
| а ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на п |
| и ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дво |
| , који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну стран |
| ође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја о |
| идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се |
| БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРА |
| главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и |
| томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам с |
| им расположењем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога |
| их дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свид |
| има се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно вр |
| а које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад сп |
| амо с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</ |
| ог слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да |
| а и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих броје |
| ако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало |
| овор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— |
| о на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене |
| е, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову каз |
| оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?.. |
| лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиље |
| тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу кра |
| врати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у с |
| аље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, |
| себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И так |
| >— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше |
| еће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће |
| вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те |
| ико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилази |
| војака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с |
| за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти с |
| о ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно |
| том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога с |
| ни боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигд |
| тац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицам |
| водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не |
| а лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је |
| > <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти |
| ма ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиље |
| а је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех |
| што у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје с |
| ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да до |
| а за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неко |
| ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећ |
| по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ д |
| о сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђавол |
| е да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, |
| , да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без |
| итавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима |
| утио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су т |
| После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, ве |
| Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p> |
| су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{ |
| таће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми |
| изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он са |
| е нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требал |
| Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто |
| {S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жен |
| кох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с |
| ећ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комед |
| пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од је |
| дном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна |
| — Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед |
| ан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, ис |
| .{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми н |
| до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покуш |
| ао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе |
| а чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? |
| гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели? |
| сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, |
| Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам как |
| овуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико трен |
| >— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспа |
| А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће |
| вем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица |
| p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и са |
| без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} О |
| е мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју јо |
| {S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет |
| не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је м |
| алим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад |
| ме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је |
| > <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, |
| о последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми |
| еш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ б |
| /p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито збо |
| ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даљ |
| ратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да |
| p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој ра |
| драв, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене! |
| х.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која бе |
| мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам |
| арах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе |
| <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да |
| о на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено |
| Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе. |
| >Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Бе |
| p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш |
| смо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кик |
| ико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се уч |
| и једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, |
| p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од А |
| дем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" |
| ба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, |
| осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да |
| и играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми |
| сту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох |
| ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је |
| ишта, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена п |
| жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме |
| с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на |
| S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осе |
| е она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу т |
| јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размиш |
| ко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} А |
| ричу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужа |
| како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p> |
| ишта да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни за |
| м последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам |
| ица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће |
| то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници в |
| } Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима |
| тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам |
| о задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не ле |
| жне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста |
| еку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но |
| а соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да м |
| рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати н |
| е, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешен |
| , Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како с |
| бље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништ |
| оше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и дови |
| о, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за |
| гама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме |
| никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох |
| се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива пр |
| ују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све о |
| </p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и |
| , занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата |
| аду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита |
| дрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> < |
| лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао |
| му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што б |
| </p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> < |
| и, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Ст |
| ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним о |
| ђе за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— |
| и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у соб |
| их му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! ре |
| онбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше так |
| /p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах |
| ке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће |
| дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако преск |
| p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе |
| трица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, |
| иш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а |
| Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта в |
| а.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека |
| да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрс |
| о загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца |
| кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра об |
| теде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љу |
| S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погле |
| о да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда с |
| те сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S |
| твори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави |
| ћи, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</ |
| груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунце |
| во саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето коли |
| огао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека по |
| ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{ |
| те оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам ч |
| х.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из |
| p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осе |
| — Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после |
| оново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запев |
| <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p |
| ..{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах |
| ксе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући. |
| Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим |
| сти разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми |
| куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а |
| њалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућ |
| друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> < |
| иним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, |
| се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху |
| ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших го |
| <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашт |
| елом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, уб |
| ај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах у |
| рзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p |
| не, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече м |
| ди земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде |
| дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега |
| ито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо ј |
| нолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми |
| грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не мого |
| а под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као |
| тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш које |
| </p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? у |
| p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о |
| Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше м |
| бећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се по |
| родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нек |
| е да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да |
| а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намршт |
| ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помис |
| враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, |
| </p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за с |
| о пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, син |
| отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истр |
| дморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Сими |
| али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да |
| p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степе |
| из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкива |
| ти на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми ма |
| утиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и с |
| ени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о |
| S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да |
| те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако |
| лико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; а |
| ј соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети |
| девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много доб |
| вих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад |
| још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! од |
| натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и |
| ић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, дал |
| уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори |
| мену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и ка |
| ти полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично |
| још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког пут |
| ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за |
| на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још |
| — Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погле |
| заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’А |
| редини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај пот |
| обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљ |
| ведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; ал |
| замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом го |
| ј му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех т |
| , једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело |
| а још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила |
| ледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на |
| ли пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливад |
| е.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у т |
| сти, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се |
| ражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун |
| е она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са ов |
| х, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо ви |
| мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, |
| ас не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при пр |
| хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази. |
| рло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</ |
| агледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну м |
| и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часо |
| е један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— Н |
| евима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме |
| с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај с |
| нда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не б |
| о ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе |
| ега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па |
| има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај |
| а се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он поно |
| .{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво ш |
| ш једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не б |
| и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вич |
| мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, забора |
| /p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа |
| бразима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у |
| {S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш не |
| усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си б |
| о.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не зн |
| е, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да |
| „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи. |
| е насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сар |
| тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још у |
| ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{ |
| е остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га ота |
| као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар |
| х се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми |
| ирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <p |
| д овако нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гил |
| и је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у |
| мо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што |
| је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p |
| едан час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно |
| завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?< |
| } Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши с |
| његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се п |
| данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> < |
| ну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распу |
| срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да |
| се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да каже |
| ији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се |
| е киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> св |
| о равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда. |
| ађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, |
| е и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ |
| се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш т |
| жим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне кр |
| се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p |
| с збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико |
| ном а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} |
| се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да н |
| а...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} |
| девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посре |
| етосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навл |
| ога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} |
| Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога |
| ј осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па |
| едио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да |
| дино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан с |
| не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејет |
| А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? |
| ита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ |
| тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим и |
| беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, пог |
| сталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали |
| д навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} |
| све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше |
| ет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мен |
| високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јел |
| јући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем |
| осе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у |
| из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пл |
| авио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се |
| ве године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је о |
| н.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сј |
| S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вр |
| ли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жуде |
| укавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи |
| да узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пи |
| му је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе |
| нет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше оту |
| ки другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваш |
| } То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к |
| жих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито с |
| дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута |
| идиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођо |
| е Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу виш |
| <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као м |
| ерем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не з |
| дох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху |
| лужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где з |
| <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није рад |
| дох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и рад |
| ћи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није |
| ош од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше |
| напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се |
| > <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми |
| ази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла да |
| е, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си до |
| ..{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад |
| ћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она дру |
| , не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих |
| ину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше ка |
| е отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да |
| ом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда |
| Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што би |
| аиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах б |
| амо небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том ме |
| усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме |
| шару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све т |
| рих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре месн |
| о, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила нап |
| са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, п |
| , то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим п |
| ак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!. |
| тем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црн |
| оследње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је |
| ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Г |
| сталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима |
| Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нем |
| е теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ј |
| Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да види |
| Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну |
| кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, |
| је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање з |
| видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она п |
| и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео ду |
| амо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се |
| ена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по |
| погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је |
| од мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са |
| се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилин |
| дно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као |
| p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћу |
| окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Как |
| <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, |
| и сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и |
| дала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} |
| .{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласт |
| де даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи. |
| <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{ |
| пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па |
| ља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице о |
| , мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</ti |
| оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> |
| ђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шу |
| духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах дол |
| <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Ме |
| беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се |
| ан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мисл |
| По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али ме |
| еграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — |
| лу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју о |
| нако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односим |
| еном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пл |
| писане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и з |
| лас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— К |
| > <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој д |
| са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми глав |
| и необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и ж |
| реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче не |
| нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга |
| е чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљи |
| ћа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина |
| ђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме м |
| х догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да |
| о Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После р |
| ајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> |
| иста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у гус |
| ену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по |
| је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног м |
| куруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе ку |
| етно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, к |
| а узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се же |
| p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} |
| >Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус |
| м.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? р |
| ри које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништ |
| мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих ј |
| упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми при |
| адох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипа |
| д ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у нам |
| <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајд |
| прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо |
| p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да |
| че! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах |
| о?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S |
| } Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто |
| џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њи |
| који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p |
| потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољав |
| рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она |
| р у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>А |
| S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми |
| ога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и |
| p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном |
| во објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спа |
| иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p |
| љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе |
| посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуч |
| ем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам |
| ој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи |
| ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, памет |
| ди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p> |
| е бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, |
| ука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох пор |
| те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом |
| помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S |
| ,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} |
| дскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем дов |
| моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме |
| у у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше до |
| Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она у |
| ећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим |
| Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се |
| ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, к |
| сто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с ка |
| тић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим д |
| да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши гл |
| нај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни до |
| гледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огле |
| бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вече |
| и.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне ј |
| смехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мој |
| л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од м |
| ским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко |
| ко да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, п |
| који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шт |
| а онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, |
| , мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са кар |
| овор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да с |
| оже да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и л |
| што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по и |
| а би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Ми |
| .</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела |
| S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми |
| олико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи оба |
| лисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{ |
| ти неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у |
| да весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећа |
| оше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p> |
| за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да |
| х удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу д |
| размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не у |
| } Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим |
| и некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ о |
| беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бе |
| састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун гроз |
| и, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не |
| гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњи |
| те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Нем |
| а и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињаст |
| ејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднет |
| к?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, |
| огледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} До |
| помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних с |
| а на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао |
| раш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не б |
| мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушн |
| га поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p |
| кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца м |
| ло? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво |
| а шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и |
| Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; с |
| ексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не х |
| че она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осм |
| а и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што |
| .{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштв |
| /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарав |
| вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих пр |
| м.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одгова |
| аподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад сврш |
| о.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— |
| е питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p |
| уда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</ |
| еш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам др |
| води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</ |
| шега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да в |
| оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то к |
| > <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; к |
| еда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што н |
| као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си ба |
| гледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још не |
| ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да и |
| ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онд |
| же.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му о |
| рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој |
| руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како обл |
| гу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто с |
| си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да |
| пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта |
| прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако в |
| “ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао п |
| и ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди дев |
| е, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану |
| да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{ |
| а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мен |
| ан грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу така |
| могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође т |
| ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад |
| њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај |
| p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упит |
| то јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајеви |
| о беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} О |
| у.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако |
| p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И оп |
| ац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не |
| кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико |
| љко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му пр |
| Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем |
| елој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</ |
| иш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се |
| плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!. |
| он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда |
| х је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на |
| Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи сна |
| њ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на |
| ма.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах |
| ре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако пр |
| и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „И |
| истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а зати |
| и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах |
| мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мис |
| к ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, |
| аст, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао пого |
| рва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радн |
| , па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да ј |
| врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме |
| те наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја |
| не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежу |
| до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> |
| ежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време |
| .</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наве |
| моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не |
| као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљут |
| да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови о |
| устила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, |
| ар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко дру |
| ше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите |
| сладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— |
| ика приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја |
| ма усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где с |
| о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих д |
| ом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p |
| Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да |
| /p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме |
| он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била с |
| да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: |
| па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио |
| рчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се |
| се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, |
| ?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механи |
| рити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да |
| } Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се |
| но жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> |
| исам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То м |
| рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о то |
| е! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше |
| к се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше |
| н.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било прав |
| нам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза |
| и звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с к |
| и онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху ми |
| лећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се он |
| пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли |
| ј с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана |
| S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће да |
| о.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.< |
| нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и |
| наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омаху |
| м.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p |
| вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> |
| уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја би |
| махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух |
| умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера с |
| ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не м |
| да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— П |
| он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што с |
| њи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли т |
| Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми |
| у.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше |
| цу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове реч |
| и с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне |
| но, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један гре |
| ча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам |
| о праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да с |
| p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>О |
| вијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ј |
| де да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти река |
| ући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито д |
| и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох |
| ајозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не уме |
| — Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, |
| ам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако с |
| и да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, |
| а будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну |
| Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда се у |
| , и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, |
| боравио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах забора |
| е опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослет |
| е.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситн |
| ожеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој ус |
| после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и врати |
| ем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и |
| ом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох |
| и, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.< |
| о неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој сна |
| онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p |
| једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим. |
| црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упи |
| раћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погл |
| ој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу |
| ште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Ос |
| увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ теп |
| Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи д |
| мећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која п |
| ме мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време поми |
| е ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш |
| м ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она о |
| ало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и |
| х у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни б |
| Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ |
| ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Ра |
| ше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свем |
| да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црн |
| ух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S |
| > <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ниш |
| а и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху |
| је само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чека |
| ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, п |
| </p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми и |
| а, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одгов |
| чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</ |
| селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се д |
| мо од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, |
| ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо с |
| Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а |
| инут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не |
| д њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном в |
| од сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класј |
| у; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу виде |
| И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи |
| ким напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{ |
| јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми |
| отраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дођ |
| рамо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, |
| а што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радни |
| к неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам |
| 1" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> |
| ишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гл |
| ампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирај |
| алосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта |
| обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је н |
| тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још је |
| , по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврд |
| није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готов |
| Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње |
| диркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али |
| у, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</ |
| да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један сл |
| та, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље |
| без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као |
| и, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цел |
| па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо |
| у стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују |
| чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста |
| у мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беш |
| иво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из |
| трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах г |
| ко сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} |
| угог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сув |
| када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао ка |
| издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратко |
| ак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не виде |
| их морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, |
| ом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угле |
| и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојн |
| вари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечег |
| ило вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна |
| оглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговар |
| о што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загле |
| н, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, как |
| иједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напос |
| ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох |
| по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, |
| вљу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="7 |
| ном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, |
| смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здра |
| ху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да |
| често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да |
| <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, при |
| ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе ви |
| а момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми от |
| у међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње не |
| м одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста поран |
| и се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па |
| Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше |
| ио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад |
| један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, кој |
| талима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ј |
| етела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, |
| азумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам о |
| ојим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се |
| аске баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, |
| ко.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озби |
| испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} |
| пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех |
| у ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет |
| — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, |
| Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што |
| ош једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, |
| та покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама |
| ао јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном д |
| љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па м |
| Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш |
| рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и са |
| тедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, |
| и усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити |
| тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нис |
| ке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајк |
| ао да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да |
| <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Н |
| а поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно ј |
| ори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети |
| сло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља |
| ма већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им |
| е све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагну |
| тече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се |
| еје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздражено |
| иле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што |
| и је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.< |
| ко је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо |
| он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што |
| се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио |
| оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стад |
| м главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде |
| ене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, |
| ћем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима он |
| p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од ме |
| а је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мал |
| , али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим |
| илица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</ |
| срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она |
| године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и з |
| молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа |
| х туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву м |
| чима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, |
| што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар х |
| Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта |
| ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> < |
| ћи ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што м |
| могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пр |
| страни, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један стру |
| одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла |
| ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро жел |
| закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мај |
| о слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том |
| их година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{ |
| од куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| а мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време |
| ојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Би |
| ао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се об |
| — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мис |
| па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разгов |
| помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А оно |
| озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упи |
| </p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} З |
| гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да |
| У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S |
| нодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало |
| се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде |
| ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{ |
| е да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Ми |
| ћ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p |
| туда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да |
| види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима к |
| чим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или |
| и што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допус |
| мета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе д |
| ницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце |
| задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак ј |
| за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хте |
| нимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, м |
| неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме |
| са, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} |
| о је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> |
| онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одма |
| с двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и |
| ! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајк |
| та и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од |
| не девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Је |
| е постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у |
| а се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љ |
| здрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој о |
| волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, |
| у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p |
| о погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод сво |
| } Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледа |
| , и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја. |
| а сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено |
| а дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми и |
| замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак |
| , рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли |
| ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, ре |
| е паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, |
| , што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да |
| је осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни нај |
| а постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био |
| им.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупа |
| ле подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми |
| да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радн |
| е побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, ре |
| } Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Ал |
| дно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она он |
| мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита |
| тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измрав |
| S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, ш |
| о, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, |
| врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим пит |
| ах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у стр |
| роз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух |
| мењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, |
| овору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чује |
| /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у |
| и се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код ме |
| е.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p |
| та ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече |
| ашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у ов |
| тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одм |
| онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с |
| ије радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти за |
| акло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би |
| то жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у |
| ти новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог дру |
| Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Т |
| онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дун |
| амо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, |
| ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном |
| ет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S |
| ко ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, он |
| где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клу |
| па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, |
| и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло в |
| да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плат |
| зала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз глав |
| оље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну |
| рха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као |
| пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S |
| ада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} |
| P19010_C6"> <head>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жен |
| као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо |
| вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада исприча |
| то Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се тол |
| ше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке за |
| е! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствар |
| е видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> |
| пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед |
| </p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше |
| /p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође та |
| м.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S |
| из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али те |
| што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга |
| у, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, |
| а мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од |
| >— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам... |
| Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто |
| ет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око |
| а отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој г |
| мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено.. |
| p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па |
| да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено |
| ила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуд |
| ивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом рук |
| ву жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што |
| кочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у л |
| .{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни шт |
| то би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху. |
| ше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, |
| Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и |
| ку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина о |
| едох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања уч |
| бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права пр |
| з.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на |
| угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела |
| а црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечер |
| бе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где |
| ш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте |
| х горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И о |
| немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћ |
| сна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све треп |
| ђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S |
| послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко |
| тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод? |
| .{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као не |
| .{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Ц |
| едва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањав |
| о да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих т |
| нопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се |
| оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини |
| За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, прос |
| ио дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те |
| е то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегст |
| еђутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из |
| и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око |
| С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} |
| а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спаз |
| да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи. |
| и се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледа |
| ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не саста |
| и још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, р |
| туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја ид |
| ив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила м |
| тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!... |
| „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о с |
| плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме |
| ељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њ |
| а и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песм |
| <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по св |
| се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим гд |
| м?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово гр |
| лена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми |
| не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом у |
| час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети |
| незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграби |
| испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се пол |
| а тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у |
| х, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу.. |
| себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце з |
| видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, о |
| ако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце сл |
| а.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесм |
| ше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мен |
| само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одв |
| руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусре |
| тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} |
| м ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем оп |
| и показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „ |
| рос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хле |
| бух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у |
| једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам |
| узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на |
| сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, т |
| д самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде.{S} Али то није ду |
| неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, |
| измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда за |
| о мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошт |
| еси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, ва |
| ечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи |
| јком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да пев |
| има, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој |
| медох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да |
| дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео! |
| и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми |
| м приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам пре |
| после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, о |
| ј судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не мог |
| јичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не вид |
| ахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да в |
| ком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на |
| ави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њо |
| ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити с |
| о, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам |
| > <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као д |
| .{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан |
| јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најо |
| гачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та дец |
| изу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад м |
| ешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја |
| сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позв |
| ека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Из |
| уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало |
| ке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог |
| рема којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све |
| насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком |
| ли ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати н |
| јући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да изб |
| ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа |
| етати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога н |
| тало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} |
| строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, |
| мом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој ка |
| о помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p> |
| то даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слабот |
| ља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема |
| х главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог |
| м као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја во |
| оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p |
| озничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; а |
| ио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али |
| ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а он |
| жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђо |
| мљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одо |
| стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; о |
| т и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, к |
| ш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ве |
| ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми ви |
| о? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да |
| седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже |
| г смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му |
| себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила! |
| у, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затва |
| <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да с |
| е што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увелич |
| будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред оч |
| дох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај |
| Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре |
| е усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта |
| стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те чит |
| кања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разја |
| оју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући |
| она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{ |
| вде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> |
| ом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} |
| е баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добр |
| шаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег п |
| до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем рад |
| могне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у |
| замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада пов |
| терали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми ка |
| > али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазв |
| }- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што |
| а чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе он |
| она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш кад |
| отрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, д |
| места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада |
| не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна |
| њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{ |
| о се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стиска |
| неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и |
| обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, |
| се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.< |
| узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох |
| , опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то |
| p> <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове |
| на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне |
| SRP19010_C12"> <head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати |
| ку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Ниса |
| иже; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде предст |
| ном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је он |
| већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А |
| она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не ум |
| сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам н |
| то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер |
| тах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно ш |
| груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; |
| ћи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саж |
| еђутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мен |
| да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осм |
| тојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она др |
| ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка д |
| она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли |
| а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах |
| ође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p |
| ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} |
| ново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми |
| свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и располо |
| збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али |
| ри гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи |
| Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо за |
| мка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па |
| околностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли |
| ом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери |
| не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи |
| жио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу с |
| уна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам |
| опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда |
| стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да тр |
| ао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто |
| езика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} |
| <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— |
| све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да |
| не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужн |
| помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу |
| уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузел |
| своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не бе |
| риметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра |
| Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло неш |
| све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана |
| на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фи |
| Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао... |
| чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беш |
| ући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потре |
| акла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој |
| ротив Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са |
| е бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да |
| у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што |
| „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох |
| ло промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у он |
| ео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђавол |
| ужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и |
| едаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко |
| капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче |
| p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> |
| жда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} |
| обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И |
| о врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} |
| но, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем н |
| ени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћ |
| а, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала ос |
| оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго |
| само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије |
| оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и поглед |
| и велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан |
| ше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох |
| бан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ ј |
| мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна. |
| чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласо |
| мо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се ра |
| необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам ле |
| апућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> |
| о да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} |
| Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{ |
| и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пу |
| уста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с ту |
| на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа д |
| та, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила |
| не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видет |
| ц ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово некол |
| муцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} |
| атио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох гл |
| тадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непреста |
| S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у |
| !</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов |
| тле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, |
| а ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из гру |
| о.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић |
| ћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морал |
| тих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бе |
| о, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од |
| рећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још ра |
| о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку јез |
| бона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу б |
| море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb |
| ута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаш |
| ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих д |
| 4" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара |
| еки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара |
| им, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> |
| е, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и |
| и отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, ост |
| кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх |
| инити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод по |
| е ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад |
| адници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се ок |
| м спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко до |
| шта немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} |
| се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћ |
| од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено су |
| а боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе |
| е ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето к |
| и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзове |
| {S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> < |
| у није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам к |
| бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то |
| а.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини ( |
| то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох |
| к, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом жен |
| га срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им |
| азиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> < |
| и могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека |
| му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обу |
| крену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њ |
| ач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним м |
| } Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још јед |
| ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> |
| руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} О |
| , којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који |
| грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће |
| уштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми кр |
| не куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколи |
| илом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и |
| еше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито јед |
| с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав |
| бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; |
| утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ј |
| на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумар |
| е ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— |
| о.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ј |
| по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше |
| и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке |
| је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> |
| ида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! по |
| а што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до |
| ати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{ |
| изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног |
| то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за |
| шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозна |
| јашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гил |
| ене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло |
| тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— |
| це зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми |
| у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича стра |
| осиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам |
| ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога жу |
| да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можд |
| се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђ |
| мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гнево |
| стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један л |
| асом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од само |
| ни, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедо |
| а четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; |
| шено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све |
| <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мал |
| види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасп |
| непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше к |
| а.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово |
| не године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузе |
| могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, |
| адници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми ниј |
| ђу Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ за |
| ади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове |
| ах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заост |
| ш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; в |
| ажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Зб |
| ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да к |
| Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чу |
| ам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатк |
| јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника п |
| не.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не |
| мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села. |
| се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S |
| их како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а |
| рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" |
| о на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од он |
| е, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желе |
| сећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са ј |
| чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{ |
| рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним |
| а се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак |
| ини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} |
| се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне |
| да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да п |
| се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох |
| ке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p |
| ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> |
| шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не дад |
| својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по |
| у, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После |
| и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцим |
| оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па |
| >Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече |
| S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А посл |
| м се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? и |
| , а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, |
| волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ип |
| о.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S |
| о на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да |
| мњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај ма |
| } Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Н |
| ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче |
| сетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе пр |
| убе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом |
| ве ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како |
| рошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким од |
| лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном |
| .</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми |
| на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, |
| смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S |
| аше усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих с |
| <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да о |
| ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока с |
| ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути |
| ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе ко |
| љиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толи |
| лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих |
| дима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно |
| .{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} |
| ар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но |
| е загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често |
| даљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n |
| н се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад ка |
| м, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, зби |
| ем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... п |
| </p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што |
| ије рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одо |
| ло за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осм |
| да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би би |
| могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знај |
| да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с |
| х већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја |
| ти.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место к |
| има.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше |
| еће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њ |
| знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јо |
| ок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини |
| ике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда |
| ам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми изме |
| уседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико ва |
| да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ј |
| не речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p> |
| а сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам |
| крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>Посл |
| Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и на |
| рукове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу довед |
| а мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој ч |
| ави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то |
| брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда м |
| вог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, |
| <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да |
| у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да |
| о какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p |
| да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— |
| <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у |
| о, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у |
| ела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало ја |
| с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да |
| ди да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се п |
| у приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго у |
| моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак.. |
| нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пу |
| .{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, |
| и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли мог |
| о тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, |
| удих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог да |
| авати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и |
| озборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> < |
| ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испред |
| ешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не мог |
| утака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога обор |
| њаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и |
| ом осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекива |
| дај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале ов |
| како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва |
| ао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: |
| 4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја н |
| и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радов |
| а жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се |
| волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некак |
| ворих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону с |
| се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, мор |
| не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико |
| уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јад |
| га, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Оч |
| шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да прон |
| о стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао |
| што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а др |
| г брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне |
| ешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налаж |
| ио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са о |
| ју код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна |
| и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} |
| и се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање д |
| има, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се ча |
| ш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, зд |
| упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казат |
| се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</ |
| „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за |
| ица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} У |
| с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху |
| а, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да м |
| реће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коње |
| во што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што |
| к не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слоб |
| дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најл |
| ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова |
| ам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, ш |
| ма, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да |
| <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са г |
| оји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетив |
| <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до др |
| ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И т |
| м да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те |
| <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зн |
| у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бо |
| о вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њег |
| лио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках |
| ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам |
| да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него |
| се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који |
| речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и гово |
| о!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? |
| њу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гил |
| /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на јед |
| е полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се |
| неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да за |
| а ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунц |
| е он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да |
| изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба |
| ђу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху |
| дна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар |
| ђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене |
| да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не ша |
| Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поп |
| узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} |
| мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} |
| пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох |
| хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љу |
| шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и |
| вор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? |
| оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је |
| ега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— |
| лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше он |
| ко сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје о |
| а краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пласти |
| друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље |
| тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да са |
| но истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} |
| све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где |
| тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца |
| ле вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох там |
| де затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после п |
| није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи |
| ута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одо |
| сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и |
| чајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} |
| опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх |
| очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с |
| тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно до |
| дала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане. |
| ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; |
| се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајн |
| гледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и см |
| нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јел |
| а узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око |
| Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> |
| се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећ |
| жњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, пре |
| !</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се на |
| , по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Д |
| {S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам |
| и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало з |
| ено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе м |
| ца.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ј |
| ку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне |
| p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у |
| есмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не х |
| ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледав |
| не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да це |
| ита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осе |
| очех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па од |
| ип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка... |
| тављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да |
| ко гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на |
| едно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милиц |
| е она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> < |
| елу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! о |
| овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у ист |
| пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође |
| идео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! ре |
| ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиш |
| уком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Сврше |
| дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> |
| оних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се пока |
| јој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури л |
| х неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се |
| це цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У ви |
| леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путе |
| олови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> |
| још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу |
| S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њо |
| ује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је |
| ћу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране бре |
| оја су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у с |
| смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ј |
| ве то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам ст |
| потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S |
| њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" |
| , те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је вид |
| >Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, по |
| ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, поми |
| шта.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} |
| томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{ |
| и уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви |
| </p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемир |
| n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Ма |
| руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мисле |
| уши.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долете |
| пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, |
| н?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упит |
| омислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти |
| е у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам |
| ојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто д |
| он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка кој |
| Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Уч |
| чном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час миш |
| тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— |
| маше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне да |
| односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће |
| ћа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{ |
| S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмеш |
| а може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Д |
| беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила ниј |
| ох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано |
| ох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја |
| ивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потру |
| и.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих дев |
| бива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не |
| ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, |
| ? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све |
| <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упозна |
| шњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није с |
| је њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> < |
| тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупк |
| е отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текн |
| <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на ме |
| и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио с |
| томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, |
| зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство пр |
| а то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умед |
| не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и д |
| умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му од |
| ислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто |
| ох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хте |
| куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здра |
| о нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој д |
| алудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и |
| дим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не |
| не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном о |
| не, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли |
| о, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се це |
| оварах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих приз |
| н на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{ |
| з реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва |
| вету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна |
| овања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с |
| и.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух |
| нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто |
| ах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срц |
| : „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и |
| не и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на |
| ше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{ |
| ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам |
| да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се вр |
| е приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јурах |
| више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима изме |
| за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трз |
| ратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увел |
| их.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, |
| {S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за н |
| есту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима гово |
| још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је ур |
| .{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге |
| сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми |
| „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... |
| заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресре |
| љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним о |
| о желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не м |
| тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из пет |
| оздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно п |
| на.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутк |
| једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то |
| дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта о |
| све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким за |
| Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више о |
| љно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да |
| наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је |
| е, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш |
| > <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се ти |
| право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема т |
| ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од му |
| си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у усти |
| друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја те |
| правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лу |
| </p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Зап |
| шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да |
| ме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, |
| ј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше т |
| м знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...< |
| деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и ко |
| с паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} |
| је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну с |
| х врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам уме |
| га места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; |
| тигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} |
| оњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по |
| а свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друш |
| Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он до |
| {S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађе |
| док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с |
| м знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у |
| пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се |
| зо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадо |
| ох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе ш |
| м.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} |
| сматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, поз |
| } Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тр |
| лико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што пр |
| е на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти к |
| ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговара |
| одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том |
| ложен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим р |
| но да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на разм |
| и ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беш |
| га ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим. |
| има толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим. |
| .</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати |
| <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> < |
| Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што |
| живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше |
| досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад во |
| ка: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошл |
| адници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што м |
| наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми |
| својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од |
| у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла сам |
| и остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, |
| а, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо |
| реведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћ |
| а селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих нек |
| им девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја |
| вршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо |
| .{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ли |
| а/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се бе |
| ма, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а |
| дна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онд |
| и бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем ч |
| пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих ј |
| ху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутра |
| једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, |
| , безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много с |
| о, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то т |
| и се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, прав |
| дох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а |
| кивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> |
| „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Ги |
| лико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па |
| ед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и суви |
| колу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа |
| идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> |
| а.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна о |
| сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде н |
| од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех |
| њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени |
| мо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у ве |
| /p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p> |
| х не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жен |
| тео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буд |
| њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећ |
| .{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас |
| , и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, |
| ече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуд |
| леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, |
| сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, н |
| ру...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густи |
| душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојк |
| а сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој |
| дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше |
| S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој |
| S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} |
| лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не раз |
| ед очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах |
| за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце так |
| рих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље харти |
| ђох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало рак |
| а ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри |
| — Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар |
| } У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> |
| орђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то ка |
| овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана |
| отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> |
| х сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар |
| од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ств |
| мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја |
| ље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све |
| н.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу |
| о слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се |
| она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше |
| о сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста |
| зговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о дево |
| ша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бес |
| S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових |
| таше и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави |
| е до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалит |
| да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, |
| оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отисн |
| е доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да |
| S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздрав |
| смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остари |
| зва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета. |
| .</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па и |
| а ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „П |
| зва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, о |
| ме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу стр |
| јима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Д |
| ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно о |
| пре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено |
| редише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рек |
| ј Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао ст |
| ем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам м |
| мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред оч |
| оглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима ос |
| уђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни |
| една мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљи |
| орумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после |
| издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га д |
| кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женски |
| т на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Р |
| >— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене. |
| нако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, |
| погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која и |
| тих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у |
| прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама |
| /p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ћ |
| , а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густ |
| >Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још вл |
| о је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље |
| му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се о |
| урине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмл |
| ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задирк |
| страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти св |
| м могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити |
| ада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према оном |
| и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозни |
| се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према |
| рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко |
| S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да рад |
| од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадн |
| има синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручк |
| ешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} |
| неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку |
| како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими |
| } Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, не |
| једном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, |
| им свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! |
| га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насме |
| јно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S |
| деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно де |
| стина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? |
| ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутр |
| што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} |
| кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као |
| ем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У исти |
| етне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па |
| ти прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми |
| могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрх |
| нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за је |
| ир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или |
| , паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља |
| песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао |
| {S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем |
| Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејк |
| ека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њ |
| ах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под је |
| .</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Ги |
| раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан з |
| жаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим уш |
| истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} |
| пао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Ги |
| удновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш |
| та, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко јед |
| престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? |
| е две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер бе |
| тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Н |
| снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за д |
| же добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о ов |
| љавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствар |
| смо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, ко |
| све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у |
| егово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој |
| шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у |
| рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли |
| ан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано не |
| да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у |
| као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој |
| о, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао |
| е!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао |
| је морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми кри |
| е, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{ |
| p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је |
| млађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, ал |
| Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу у |
| ита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја |
| ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно сино |
| гу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само |
| кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти каже |
| ласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? д |
| вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извес |
| станем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> < |
| још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? поне |
| далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух |
| оврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати |
| цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сли |
| Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p |
| е.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти |
| ш мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене д |
| де је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире оте |
| отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани м |
| ајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одј |
| /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли п |
| ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не м |
| адио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој |
| већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чу |
| на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за как |
| черам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} М |
| ећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, д |
| кву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја |
| у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и заглед |
| а крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њ |
| а, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада д |
| и...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: |
| онбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n |
| гох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, |
| ри тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да |
| — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у |
| о није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p |
| подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не ч |
| ако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да |
| ашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — |
| погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх к |
| ешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих |
| здржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, г |
| г да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мај |
| ене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сно |
| камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом |
| лажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Ч |
| зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле к |
| S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ниш |
| ем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад |
| аније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испава |
| у, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове |
| поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у |
| ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па |
| ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, |
| д се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се врат |
| ках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми к |
| ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду ми |
| од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о том |
| о ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и |
| маш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту с |
| нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто вид |
| ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да |
| балу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још м |
| к не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам мог |
| и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му у |
| ан од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} |
| акав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојн |
| S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно |
| сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међут |
| дох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли н |
| а рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме |
| } У овом поганом, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, |
| од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице у |
| ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а |
| p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш |
| сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар |
| оћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— |
| роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, |
| прека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му |
| је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пл |
| сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже |
| ако буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно |
| густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да |
| лексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо |
| те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш |
| ебо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, |
| п, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше ми |
| S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да з |
| е.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту |
| ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад сти |
| те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замиш |
| д казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као |
| ито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе |
| стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељен |
| ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у |
| ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада ј |
| имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа пог |
| ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми к |
| <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам |
| а, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде ни |
| те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти |